Hvala, gospodine Markoviću. Reč ima gospodin Božidar Đelić.

Rado ću vam izaći u susret.
Što se tiče Agencije za osiguranje depozita, ona je pravni naslednik onoga što se pre zvalo, ako se ne varam, Agencija za restrukturiranje i privatizaciju banaka.
Jutros je gospođa Borka Vučić zatražila i ja sam se već angažovao u ime Vlade, pa će u roku od nedelju dana, shodno članu 200. Poslovnika Skupštine, nužne informacije biti dostavljene.
Tačno je da je u pitanju pozamašan stečajni postupak i veoma vredna imovina. Narodna skupština apsolutno ima pravo da ima uvid u to kako se raspolagalo tom imovinom. Znači, izaći ćemo, naravno shodno i našim obavezama, vama u susret, jer to traje već šest godina i mislim da je dobro da raspoložive činjenice budu date ukoliko mislite da ih nema dovoljno.
Zabrinut sam što laptopovi tako nestaju iz Agencije za privatizaciju, nisam to znao. Ali, ono što mogu da kažem je da to očigledno nije naudilo Boru. Kao što vidimo, danas u podne su otvorene finansijske ponude. Znam da nas nemali broj ljudi iz Borskog okruga gleda.
Danas su dva izuzetno ozbiljna ponuđača u potpunosti predstavila svoju ponudu. Bila su kvalifikovana oba i tu vidimo odluku Vlade, koja je bila da se potpuno pravno utemelji ovaj tender, jer je bilo pitanje, bila su dva kontradiktorna pravna tumačenja, da li treba ponoviti tender ili ne, i pod tim okolnostima Vlada je obnovila tender.
Vidimo da je austrijski konzorcijum Ajtek-Briksleg ponudio 466.000.000 dolara. To je cena za imovinu, koja se predložila. Podsećam da je to 96.000.000 više od ponude drugorangiranog, u finansijskom smislu, ruskog SMR-a, a predstavlja 106.000.000 dolara više od drugorangirane ponude iz prethodnog tendera. Oni koji su bili prvorangirani, sa 400.000.000 dolara, su isto nudili manje, tako da su, očigledno, i građani Borskog okruga i naša zemlja ovde na dobitku.
Dobili smo dve izuzetno ozbiljne ponude. Sada Agencija ima mesec dana da razmotri te ponude i da okonča ovaj veoma važan posao.
Želim da kažem za građane Bora da Vlada Republike Srbije istovremeno ulaže velike napore, što iz sopstvenih sredstava, što iz jednog specifičnog programa koji izrađujemo sa Svetskom bankom, u pitanju je 50.000.000 dolara i jedan višesektorski pristup koji treba da obezbedi, na bazi ove uspešne privatizacije, da krenemo u diverzifikaciju privredne baze.
Ja sam posetio Bor pre dve nedelje. Moram da kažem da sam bio ohrabren, odnosno nekoliko činjenica me je ohrabrilo. Prvo, da su one prodaje nekretnina u bescenje zaustavljene, da cena nekretnina čak počinje da raste. Imamo jedan broj novih preduzeća koja se pojavljuju, nedovoljno doduše, ali to je početak. Kada govorimo o potencijalima i investicijama koje su ovde obavezne, podsećam poštovane narodne poslanike da je jedan od uslova koji je postavljen za učešće u ovom tenderu bio da se puno ulaže, sa strane strateškog partnera, u ekologiju.
Mora se u potpunosti izgraditi nova peć, nova topionica, koja će biti mnogo modernija i neće zagađivati. Na toj bazi onda imamo i dobru šansu da razvijemo mnoge druge branše. Primera radi, turizam. Nije Crni vrh jedini potencijal. Naša policija ima čak dva objekta, lovišta, koja su veoma dobra i u koja bi verovatno trebalo da dolaze turisti i da na taj način dodatno razvijamo ono što može postati jedno dobro mesto za život.
U jednoj zemlji, koja nažalost gubi 35.000 stanovnika svake godine, danas smo o tome dosta pričali, istočna Srbija je još više pogođena. Očekujemo da se taj egzodus zaustavi na taj način, u smislu ravnomernog razvoja. Evo jedne dobre vesti za građane istočnog dela naše zemlje, a najviše Borskog okruga.
To je ono što ste postavili kao pitanje. Siguran sam da ću posle vaših sledećih pet minuta imati možda i dodatne primedbe.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Kao što vidimo, dame i gospodo narodni poslanici, Bor je završio taman onako kao i Sartid, taman onako kao i cementara Popovac i sve ostalo što je vredelo u Srbiji.
Mene brine šta će biti sa NIS-om, s obzirom da je ovaj Vučur iz Agencije za privatizaciju, pretpostavljam sa oba laptopa, otišao za direktora u NIS. Kada smo već kod NIS-a, da vas podsetim, gospodine potpredsedniče, imam podatak da Trizon - sećate se Trizona, to je onaj što ste ga hapsili, pa je pobegao iz suda i više ga nikada niste našli - duguje 63.148.000 za uslužnu preradu nafte NIS-u i duguje 2.990.000 dinara kamate.
Da krenemo dalje, kada smo već kod NIS-a, a vi posle uzmite stenogram i pitanja rasporedite tamo u Vladi. Po kojoj ceni NIS uvozi mazut? Po kojoj ceni NIS izvozi mazut? Po kojoj ceni NIS prodaje mazut MK Komercu, odnosno njegovoj firmi Sunoko? Kakav je kvalitet uvozne sirove nafte, s obzirom na činjenicu da nam je JANAF, to je bivši Jugoslovenski naftovod od Omišlja na Krku pa do ovamo, zapretio da ćemo snositi posledice s obzirom da je nafta uvezena iz Sirije, sirijan blend nafta, sa mnogo sumpora pa smo tako zagadili deo naftovoda?
(Molim vas, saslušajte me, gospodine potpredsedniče, posle razgovarajte s njim.)
Koliko direktora u NIS-u ima menadžerski ugovor i zašto? Da li je policija otkrila ko je za novogodišnje praznike iz instalacija u rafineriji ukrao 200.000 litara benzina? Evo, sada će Nova godina opet, opet će da ukradu bar još 200.000, a vi ni one prve lopove niste uhvatili.
Samo još jedno pitanje i mislim da ću onda moći da očekujem da mi odgovorite. Da li se Agencija za privatizaciju preselila u zgradu bivše pošte? Znate li, gospodine Đeliću, da je za adaptaciju, dakle za krečenje, farbanje stolarije, eventualno još izmene nekih utikača, prekidača itd. potrošeno 160.000.000 dinara? Pitam: Ko je to odobrio, kako je potrošeno, ko je uzeo proviziju i kolika mu je ta provizija?
Da se vratim na Lutriju Srbije d.o.o. Osnovao ju je G17 plus. Doduše, u toj interesnoj grupi G17 plus je sada žestoka rasprava. Izgleda da se ne slaže više niko ni sa kim. To sam mogao da zaključim iz ovog predloga zakona gde će oni upropastiti svog predsednika. Naime, predložili su Skupštini, u javnoj je raspravi, zakon o oduzimanju imovine stečene na kriminalan način. To znači da će Mlađana Dinkića ostaviti bez igde ičega.
Pitam: Da li je od kada je formirana Lutrija Srbije d.o.o. do današnjeg dana i jedan dinar uplaćen? Vi znate da je Lutrija Srbije imala obavezu da iz profita jedan deo uplaćuje u humanitarne svrhe i to je bila poprilična cifra. Da li je jedan jedini dinar od onda do sada uplaćen i koliko je onih koji su te čuvene sedmice dobijali? Nijedan se nije pojavio i rekao - evo, ljudi, ja srećan čovek, dobio sedmicu na lotou.
Velike su prevare u Lutriji Srbije d.o.o. A sada ste ga smestili za direktora Aerodroma Beograd ili JAT-a, pa će biti i Aerodrom Beograd d.o.o., kako je krenulo.
Gospodine Đeliću, očekujem od vas da ova pitanja rasporedite, da li će odgovoriti finansije, ekonomija, policija, pravosuđe i očekujem pisane odgovore na sva ova pitanja.

Hvala, gospodine Markoviću. Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević.
Dozvolite da iščitam do sada prijavljene govornike.
Posle gospodina Vasiljevića reč imaju narodni poslanici Petar Jojić, Jadranko Vuković, Tomislav Ljubenović i nakon njega narodni poslanik Božidar Koprivica. To su za sada prijavljeni narodni poslanici.
Gospodine Vasiljeviću, izvolite.

Pre nego što počnem, želim, gospodine Obradoviću, da vam se zahvalim na jednom vrlo korektnom gestu koji ste učinili prema meni lično i prema poslanicima SPS-a, a u isto vreme želim da kažem da ono što je gospodin Dulić uradio ovde, pre svega meni i poslanicima SPS-a, ne služi njemu na čast.
U toku dana se bar nekoliko poslanika javilo po povredi Poslovnika i dobili su reč. Kada smo mi to zatražili, nije nam dozvolio. Takođe želim da kažem da dogovori koji se prave između gospodina Dulića i nekih poslaničkih grupa nas uopšte ne obavezuju ako u tim dogovorima nismo učestvovali i ako nismo dali reč da ćemo se s takvim dogovorom složiti.
Međutim, da pređem na poslanička pitanja. Gospodine Đeliću, da znate kolika je moć ovih poslaničkih pitanja i kolika je pažnja gledalaca za ovo što pričamo. Neposredno posle završetka naše diskusije o stanovima za Vojsku dobio sam informaciju od predstavnika Ministarstva odbrane da je Vlada Republike Srbije donela odluku o kupovini 95 službenih stanova za Vojsku, od toga četiri četvorosobna stana u Beogradu.
Moram da kažem da ta četiri četvorosobna stana, koji će biti službeni stanovi u Beogradu, vrede koliko bi vredelo desetak ili možda 15 stanova koji bi mogli da podmire potrebe onih beskućnika koji već petnaestak godina žive po šupama ili u zajedničkim prostorijama nekih hotela.
Međutim, nije poenta samo u tome što se neracionalno troše sredstva, nego što je zakonom dozvoljeno da službeni stanovi budu samo do trosobnog. Znači, ne mogu da budu veći od trosobnog stana.
Molim vas da o tome povedete računa, a ja obećavam da ću, u ime poslaničke grupe SPS i u svoje lično ime, voditi računa koje su te krupne zverke u Ministarstvu odbrane koje će ova četiri stana dobiti i budite sigurni da ću o ovoj zloupotrebi obavestiti širu javnost, a oni se baš neće nauživati u ovim stanovima.
Želim da postavim pitanje MUP-u i BIA, da mi dostave podatke da li imaju informaciju: koliko je bračnih parova Albanaca sa stalnim prebivalištem na Kosovu i Metohiji sklopilo brak, odnosno venčalo se u gradovima Srbije i to u gradovima južno od Niša? Znam da je samo u jednom danu, u jednom autobusu, došlo 11 bračnih parova iz Prištine i obavilo venčanje u Nišu. Budite sigurni da su ovo mogli da urade i u Prištini, o mnogo manjem trošku i mnogo svečanije.
Takođe želim da mi kažu: koliko je u porodilištima na jugu Srbije rođeno dece čija su oba roditelja Albanci sa stalnim prebivalištem na Kosovu i Metohiji?
Ovo vas pitam ne da bih ugrozio nečija ljudska prava ili da bih bio protiv toga, nego samo želim ovo da napomenem kao jednu pojavu koja jasno govori da sa nezavisnim Kosovom proces rastakanja Srbije nije završeno. Hvala vam.

Hvala, gospodine Vasiljeviću. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje potpredsedniku Vlade Republike Srbije, da mi kaže: kada će povećati plate prosvetnim radnicima?
Veliki je broj škola koje trenutno ne rade, u štrajku su. Plate prosvetnih radnika su izuzetno male. Mi iz SRS-a smatramo da treba povećati plate prosvetnim radnicima jer su zaslužili. Oni vaspitavaju naše mlade generacije i, prema tome, treba im obezbediti odgovarajuću egzistenciju.
Zbog toga postavljam pitanje: Da li ćete da im povećate plate? Da se prekine štrajk, da deca krenu u škole, a radnici u prosveti su zaslužili veću platu.
Gospodine potpredsedniče, više puta se odbornička grupa SRS u Pančevu obraćala predsedniku opštine gospodinu Srđanu Mikoviću da nam dostavi podatke o tome da li je izvršena budžetska inspekcija budžetskih sredstava budžeta opštine Pančevo za 2004, 2005, 2006. i 2007. godinu. S obzirom na to da je u pitanju oko deset milijardi dinara, mi smo tražili da nam se dostavi izveštaj o tome da li je budžetska inspekcija republičkog Ministarstva finansija izvršila budžetsku kontrolu - da podnese izveštaj i da ga da odbornicima. Mi smo se više puta obraćali Skupštini i predsedniku SO Srđanu Mikoviću, ali nismo dobili odgovor.
Zbog toga sam prinuđen da kao narodni poslanik, jer me građani često pitaju šta je bilo sa upotrebom budžetskih sredstava, o njihovom namenskom korišćenju i, s druge strane, korišćenju rezervi iz budžeta, postavim pitanje: Ko je korisnik rezerve iz budžeta i da li su podneli izveštaj o namenskom utrošku tih određenih sredstava?
Gospodine potpredsedniče Đeliću, za 2006. godinu opština Pančevo se zadužila 320.176.000 dinara, a za 2007. godinu 410.648.000 dinara. Postavljam pitanje i, molim vas, tražim odgovor od Vlade, da mi Vlada odgovori, pošto opština ne odgovara, lokalna vlast neće da da odgovore: Da li je opština Pančevo iz budžeta davala sredstva na štednju, pod kojim uslovima i kojim bankama?
S druge strane, isto tako da da izveštaj kod kojih banaka se zadužila i pod kojim uslovima.
Kamata koja je zaračunata i ugovorena na sredstva koja su data na štednju, po nekim našim saznanjima, daleko je manja od sredstava za kredit. Prema tome, ne vidimo zašto je bilo nužno da se sredstva deponuju kod banaka kao štednja, a da se istovremeno od banaka traži kredit. To nama nije jasno, pa tražimo da Vlada u okviru svojih ovlašćenja ovo pitanje razjasni.
Postavljam pitanje: Koliko je iz budžeta Vlade plaćeno u vidu naknade štete građanima koji su nezakonitim i nepravednim odlukama sudova i sudija isplaćeni za 2004, 2005, 2006. i 2007. godinu, zaključno sa 1.11.2007. godine?
Gospodine potpredsedniče, nije tu gospodin Milosavljević, ministar poljoprivrede, trenutno najveća pljačka u Srbiji jeste davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta. Možda vi u Vladi, i vi kao potpredsednik ne znate, ali na terenu se zna, mogu da vam kažem da su velike malverzacije. Kako idu tenderi, kako idu konkursi za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta, pokazaću vam na primeru, a proverite kod Ministarstva za poljoprivredu kako olako daje saglasnosti.
Stari Tamiš, poljoprivredno dobro u Pančevu, ima oko 3.000 hektara. Izlicitirana je cena 110.000 po hektaru godišnje. Međutim, drugi je po redu. Sada se priča, neprovereno je, da ovaj prvi odustaje, a na njegovo mesto dolazi ovaj drugi, čija je cena oko 10.000 dinara. Šta je sa razlikom?
Velike su malverzacije. Najveća pljačka je sada trenutno u davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta. Nije se omogućilo da se te parcele poljoprivrednih gazdinstava isparcelišu na tri, četiri, pet, deset ili dvadeset hektara, a u tom slučaju bi se mogli i seljaci javiti.
Mogu da vam kažem, kod građana je ogromno nezadovoljstvo jer ta zemlja koja se daje tajkunima, na hiljade hektara, upravo jeste veliki deo oduzete zemlje.

Gospodine Jojiću, molim vas da završite pošto će ministar odgovoriti, a onda imate pravo na još pet minuta.

Završiću. Postavljam još jedno pitanje da ne bih drugi put. Ili ću morati drugi put?