Izvolite, potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

Poštovani poslanici, ovde se očigledno pokušavaju zloupotrebiti poslanička pitanja. Mi smo danas, tu je bogami desetak ministara, došli da odgovaramo na pitanja koja interesuju naše građane, da mogu da  procene po vašim pitanjima da li radimo dovoljno, da li radimo ono što treba da radimo, da li radimo u skladu sa programom naše Vlade ili ne. Nažalost, vidimo, mogli smo možda to i da predvidimo, da to ne ide u tom pravcu.
Želim da vam kažem: ovo je treći i poslednji put da ću uzeti reč ovim povodom, oko ove optužbe − to će se dokazati na sudu.
Što se tiče Saveta za borbu protiv korupcije, danas imamo sastanak i idemo dalje u izgradnji naših institucija i, naravno, kroz koju nedelju i mesec, doći ćemo pred ovaj visoki dom da predstavimo i predloge u tom domenu.
Želim da kažem − to je poslednja stvar i onda više o tome neću pričati − da sam imao prilike da razgovaram sa jedinim ministrom po izboru Zorana Đinđića, koji je bio u LDP-u, Branislavom Lečićem. Kao što ste videli, kada je otišao iz te stranke, rekao je jednu stvar, a to je da nije "od nas zavisi", nego ''samo od jednog čoveka zavisi''. Nisam mogao da verujem da je to sasvim tačno.
Ima tu još nekoliko ljudi do čijeg mišljenja mi je stalo. Kada sam video onu optužbu, ja sam ljudski pozvao ljude sa kojima sam prošao kroz veoma teške trenutke, gospodina Koraća, gospođu Pešić i pitao sam ih da li oni misle da sam deo neke zločinačke grupe. Odgovor koji sam dobio, telefonski, od gospođe Pešić je da je ona šokirana time, da će poslati protest.
A od gospodina Koraća sam dobio sledeću poruku. Pročitaću vam je i onda ću je izbrisati, ili ću ostaviti, pa da možete da vidite. Iskreno, pročitaću vam je jer mislim da privatno i javno mišljenje i stav moraju da budu jedno te isto.
Moje obrazovanje i demokratski manir moraju biti da ono što kažemo jedni drugima u četiri oka mora da bude ista stvar koju govorimo javno.
Evo šta je rekao Korać: ''Iskreno, pojma nisam imao, ja nisam član LDP-a , a danas ću sa Čedom da razgovaram. Ne mislim tako i niko me nije ništa pitao''. Kraj toga.
Da li je moguće da ste uveli toliki strah u kosti ljudi koji su se borili protiv Miloševića? Zašto su toliko uplašeni i da li je moguće da u vašoj partiji, u kojoj piše demokratska, pa čak i liberalna, ljudi ne smeju da iznesu sopstveni stav? To je veoma opasno. Hvala.

Sledeće pitanje postavlja poslanik SPS-a, gospodin Bajatović. Izvolite.

Poštovane kolege, mi smo mislili da izađe koleginica Borka Vučić, i u sledećem obraćanju SPS-a će biti ona, ali pošto ste pozvali mene,  samo nekoliko stvari da kažem pre nego što postavim konkretno pitanje, neće uzeti više od tri minuta.
Pozivam sve kolege da iskoriste ovu veoma značajnu mogućnost, da opozicija jednom mesečno, ili koliko to bude bilo potrebno, postavlja direktno pitanje ministrima. Ovo sam shvatio kao vraćanje jedne dobre prakse koja je nekad postojala. Ne bih voleo da se ova današnja rasprava, ovako kako je krenula, svede na onu teoriju razvedenog braka: da se oni, koji su se mnogo voleli, danas mnogo više između sebe mrze.
Iako već imam pitanje, pozvao bih sve kolege da održimo ovu praksu, da pozdravimo što su došli ministri jer ova praksa više odgovara opoziciji nego vlasti, to je očigledno. Prema tome, hajde da u tom delu vodimo računa o svemu tome, da gospoda ministri nastave da dolaze, a mi poslanici da pokažemo da imamo, ne samo dnevnopolitički, trenutni interes, nego da imamo i zaista konkretna pitanja.
Krenuću od Ministarstva zdravlja i mislim da se ovo pitanje odnosi na zaposlene ne samo u zdravstvu, nego i u sudstvu. Primetio sam da dobar deo ministara, kada govori o problemu plata ljudi koji primaju svoje zarade iz budžeta, govori o racionalizaciji koja podrazumeva smanjenje radnih mesta. Molim vas, potpuno sam siguran da, recimo u oblasti zdravstva, mi imamo manjak uposlenih zdravstvenih radnika, a ne višak.
I, ako se govori o racionalizaciji, onda mislim da treba da razgovaramo o nečemu drugom: da se unutrašnji resursi, koji postoje u oblasti zdravstva, bolje iskoriste. Jedna od stvari, za koju mislim da je jako dobra, jeste da se, na primer, u prometu lekova transakcije između veledrogerije ograniče na jednu transakciju.
Potpuno sam siguran da bi takva uredba Vlade Republike Srbije dovela do smanjenja cena lekova 20-30%, što uopšte nije malo. Druga stvar, sprečile bi se manipulacije na tržištu lekova.
Kad je u pitanju organizacija zdravstvenih ustanova, molim vas da ne otpuštate zdravstvene radnike, ni radnike u sudstvu, ni učitelje, ni lekare. Imamo česte dojave da se, kada neko ode u penziju, to mesto, jednostavno, ne popunjava jer ministarstvo smanji broj radnika u toj oblasti. Slobodan Vučetić je poseban primer. Znači, to nije dobro.
Većina direktora domova zdravlja se, barem onih u velikim gradovima, u stvari žali da ima manji broj izvršilaca, i lekara i medicinskog osoblja. Prema tome, kolege koje se bave zdravstvenim pitanjima ubeđuju me da postoje resursi u unutrašnjoj organizaciji, pre svega u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a i u drugim institutima zaštite.
Molio bih ministra da pismeno ili sada, ako je tu, ovo prokomentariše. Dakle, intencija je da se resursi koji postoje u okviru zdravstva usmere, ne da se smanji nivo zdravstvene zaštite i otpuštaju ljudi, nego da se to reši nekim drugim metodama za koje sam potpuno siguran da postoje. Hvala.

Zahvaljujem. Odgovor na poslaničko pitanje dobićete u Poslovnikom predviđenom vremenu.
Poslanička grupa G 17 plus - da li ima pitanja? (Ne, hvala.)
Poslanička grupa DSS-NS-dr Vojislav Koštunica - da li ima pitanja? (Ne, hvala.)
Poslanička grupa DS - da li ima poslaničkih pitanja? Izvolite, narodna poslanica Gordana Čomić.

Dame i gospodo, na ovoj sednici gde postavljamo pitanja brinući o onima koji su nas u Narodnu skupštinu poslali da zastupamo njihove interese, podeliću s vama anegdotu iz Velike Britanije o tome kako je britanski premijer, našim jezikom rečeno, kuloarski, ne samo za skupštinskom govornicom, ukapirao šta su poslanička pitanja.
Kažu, vozio je svoj automobil sam i zagubio se uveče u šumama i brdima Velsa. Nije znao gde je i zaustavio je jednog od ljudi na kojeg je slučajno naišao i pitao ga: ''Gde sam?'' On mu je rekao: ''U automobilu, u šumi''. Britanski premijer je rekao: ''Tada sam konačno razumeo šta znače pitanja i odgovori kao deo skupštinske procedure''. Nadam se da ni potpredsednik Vlade ni prisutni ministri neće davati odgovore ovakvog tipa, da nam, kad ih pitamo gde smo sada, kažu: u Skupštini, u Beogradu, ili u Srbiji.
Moja pitanja se odnose na evropske integracije i upućena su potpredsedniku Vlade gospodinu Božidaru Đeliću, ali i ministru unutrašnjih poslova i Ministarstvu zaštite životne sredine.
Naime, radi se o evropskim integracijama, o kojima se govori nedovoljno često, sa premalo znanja, sa nedovoljno medijske podrške, a pogotovo, skoro potpuno bez učešća Narodne skupštine, da li u smislu sednica na kojima bi tačke dnevnog reda bile teme iz evropskih integracija ili na nivou odbora.
Dakle, tema su evropske integracije, u kojima su i ova Vlada, i prethodna, i one pre nje, uradile dosta, a činjenica je da u ovoj skupštini sve poslaničke grupe podržavaju modernizaciju i reforme naše zemlje u skladu sa evropskim integracijama, svaka na svoj način i svaka prema svojim političkim programima.
Zato je važno da dobijemo odgovor na tri pitanja.
Prvo se tiče instrumenata za finansiranje koji su zamenili sve prethodne programe kojima je Evropska unija finansirala razne sektore u državama koje su se reformisale.
Mene zanima: Kolika je razlika, kako se to statistički kaže, po glavi, u evrima, između Srbije i, komparativno, zemalja koje su se učlanile 2004. godine, ili Rumunije i Bugarske, koje su učlanjene 2007. godine?
Generalno, Srbija će dobiti oko milijardu evra za period 2007-2013. Ako se zna da je naš budžet ove godine negde oko osam i po milijardi evra, to podrazumeva da je važno koliko će još pomoći u novcu dobiti Srbija od Evropske unije na ime preprisutne pomoći. Ne zahtevam pismeni odgovor, ali mislim da bi bilo važno da poslanici to tačno znaju.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade Božidar Đelić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, podrška našem ulasku u Evropsku uniju je veoma široka - 72% naših građana to želi. Naravno, možemo puno pričati o tome da li je ta podrška duboka, pod kojim je uslovima, ali sigurno je veoma malo pitanja gde imamo toliku podršku naših stanovnika.
To nije začuđujuće. Kada pogledamo efekte ulaska u Evropsku uniju na razne zemlje našeg kontinenta (pre dve decenije - Španija, Portugalija; pre deceniju i nešto više – Grčka; i pre nekoliko godina - zemlje bivšeg socijalističkog bloka), vidimo da su sve one doživele značajni rast bruto domaćeg proizvoda po stanovniku, imaju mnogo bolju infrastrukturu, uređenije institucije, rečju - evropski život.
Nas niko ne tera u Evropu. S druge strane čujemo stavove prema kojima mi, u stvari, i ne treba da uđemo u tu konstrukciju koja samo što se nije raspala.
Prvo da kažem nekoliko reči o tim stavovima, pa onda da odgovorim direktno na vaše pitanje koje se tiče novca.
Što se tiče Evropske unije, ona je konstrukcija koja je obezbedila da zemlje koje su vekovima ratovale, kao što su Francuska i Nemačka, više nikada ne budu u oružanom sukobu. Evropska unija je konstrukcija koja je obezbedila dugotrajni mir na našem kontinentu i to će isto uraditi i za zemlje zapadnog Balkana. S druge strane, ona je otvorila period prosperiteta koji naš kontinent pre toga nije doživeo: širenje evropskog tržišta uz zaštitu koju obezbeđuje taj blok.
Prošle nedelje sam imao, i to je prvi put da je jedan srpski zvaničnik imao sastanak sa evropskim komesarom za spoljnu trgovinu. U globalizovanom svetu, što je realnost, sviđalo se to nama ili ne, da bismo mogli da se odupremo konkurenciji jedne Kine ili Indije, SAD, velikih tržišta, jedina relevantna veličina se zove Evropska unija.
Ona nije samo otvaranje tržišta. O tome ćemo, siguran sam, puno pričati kada dođe i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji smo parafirali u rekordnom vremenu i nadam se da ćemo ga potpisati krajem januara. Treba da budemo u stanju da što pre vidimo i te druge pluseve koje donosi Evropska unija. Ona će nas zaštititi od nesmetane i neobuzdane konkurencije koja dolazi od strane onih giganata koji se pojavljuju na sceni 21. veka.
Dozvolite da kažem da se Evropska unija neće raspasti. Videli smo da se pre dva meseca u Lisabonu formirao konsenzus koji će biti institucionalno u potpunosti sproveden u delo do kraja 2008. godine, a posle toga će novi načini glasanja u samoj Evropskoj uniji stupiti na snagu 2014. godine. To je u velikoj meri i kalendar za naše evropske integracije.
Vidimo da se Evropa širi, produbljuje i napreduje. Moramo da kažemo i da pomoć koju smo dobili, a ona iznosi 1,2 milijarde evra, od 2001. godine, nije uslovljena, osim time što moramo, ukoliko želimo da napredujemo ka Evropi, da se uskladimo sa njihovim standardima.
Naravno, uvek se postavlja pitanje: A šta je cena te pomoći? Cena te pomoći je samo jedna, a to je da promenimo način funkcionisanja naših institucija.
Postignuti dogovor sa sindikatima pravosuđa, čini mi se da i ministar pravde ima veliku zaslugu u tom domenu, pokazaće nam kako da u jednom socijalnom dijalogu unapredimo funkcionisanje naših institucija i da ih podržimo kroz evropsku pomoć.
Ja ću u četvrtak sledeće nedelje, u ime Vlade Republike Srbije, potpisati IPU, tj. instrument u pristupanju naše zemlje Evropskoj uniji.
Sada da dođem do nekol'ko cifara, konačno. Mi imamo tačno 986,7 miliona evra. Deset odsto buduće pomoći od milijardu evra, primera radi, što se tiče pravosuđa, sledeće godine je tu predviđeno tačno 190,9 miliona evra - podrška će biti otprilike 10%.
Mi sada, u ovom momentu, od pet komponenti te pomoći imamo pristup na dve: jedna je za unapređenje institucija, a druga je za poboljšanje funkcionisanja zemlje i pregraničnu, regionalnu saradnju.
Mi imamo danas prednost pristupa, ali istovremeno, vi ste apsolutno u pravu, naši susedi dobijaju više - zato što su više napredovali. Bugarska, koju ste pomenuli, koja ima isti broj stanovnika kao naša zemlja i otprilike isti bruto domaći proizvod, 2010. godine će, prema procenama, kao članica Evropske unije, primiti 1.600.000.000 evra pomoći. Za nas je u tom momentu predviđeno, ukoliko se stvari ne promene, otprilike 300.000.000 evra.
Tu vidimo da su tim novcem - a pošto su već članice Evropske unije, imaju potpuni pristup svim elementima evropskog budžeta - u stanju da finansiraju infrastrukturu, nauku i mnoge druge stvari i time oslobode sredstva iz sopstvenih rezervi, svoje privrede i stanovništva, za mnoge druge namene.
Drugim rečima, za našu zemlju je izuzetno važno da u finansijskom smislu što brže napreduje da bismo imali istu prednost kao što imaju neke druge zemlje. Zemlje bliže nama, koje imaju status kandidata ali još nisu članice Evropske unije, poput Makedonije ili pak Hrvatske, primaju otprilike dva puta više po glavi stanovnika.
Da sada prevedem to, malo na pirotski način, ako mi dozvolite, u cifre. To znači da sa sadašnjih, recimo, u proseku 250.000.000 evra pomoći godišnje, dobijanje statusa kandidata bi moglo da nam donese minimum dupliranje, a verujem i tri puta veći iznos, od 600.000.000 evra, a dalji napredak naše zemlje ka Evropskoj uniji i ulazak će nas dovesti u situaciju gde je Bugarska.
Prema tome, moramo da stremimo i da ustanovimo sve institucije koje će omogućiti da ta pomoć bude potrošena na pravi način. Ja ću, naravno, kao nacionalni koordinator za tu pomoć, otvoriti javnu debatu i to neće biti crna kutija gde neko mimo znanja javnosti određuje prioritete, nego, naravno, to će biti predmet diskusije i u ovom cenjenom domu. Hvala puno na vašoj pažnji.

Zahvaljujem.
Dopunsko pitanje, Gordana Čomić. Izvolite.

Dame i gospodo, dopunsko pitanje tiče se upravo i rasporeda sredstava koje ćemo, nadamo se, dobiti na poklon od Evropske unije, jer sredstva za pristup fondovima su isto ono što su nekada bili bespovratni krediti, koliko god to besmisleno zvučalo (ne može da se prevede na engleski). To je, u suštini, pomoć zemlji.
U kontekstu trošenja tog novca, moje pitanje za Ministarstvo zaštite životne sredine je: U kojoj fazi i sa kakvim planom rokova je nacionalna strategija za vode Srbije?
Ono što je inače proces pristupanja Evropskoj uniji tiče se nekoliko ministarstava, između kojih su Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede ključni.