Moj lični komentar je da je tužno šta neki ljudi postanu. Oko memoranduma o spajanju, ja sam postavio pitanje premijeru, pošto se on pominje, i odgovorio mi je da on nije imao nikakvo učešće oko spajanja ili intencije na tom memorandumu, koji sam dobio od Saveta za borbu protiv korupcije, koji sam naravno pročitao, niti on ima bilo kakve ingerencije tim povodom. Znači, radi se o dve privatne kompanije.
Što se tiče Pravnog fakulteta, naravno pročitao sam i to mišljenje i moje je saznanje da, pod jedan, Pravni fakultet nije institucionalno bio pozvan da daje mišljenje, i pod dva, podsećam vas da Univerzitet ima autonomiju, tako da nije organ kojim rukovodi Vlada. Znači, pitanje bi trebalo, u dobrom duhu demokratije, da bude usmereno dekanu i profesorima koji su dali svoje stručno mišljenje.
Ono što je bilo pitanje deviznih rezervi, valjda se svi sećaju koliko sam se i lično, kao ministar finansija, borio da se po nalogu i mišljenju tadašnjeg viceguvernera Narodne banke, tada Jugoslavije, sada Srbije, a sadašnjeg guvernera, devizne rezerve prebace iz te niskokvalitetne banke u nešto što je visokokvalitetna banka, bilo da je u zemlji ili inostranstvu, i to je dovelo do smanjenja.
Naravno, ja ću i po članu 200. Poslovnika zatražiti od guvernera da nas izvesti o tome da li je preostalo deviznih rezervi u toj banci. Poslednji put, kada sam usmeno sa njim o tome razgovarao, išlo se ka smanjenju i gašenju tog depozita, što je dobro.
Što se tiče novca od prodaje "Mobi 063", on se nalazi na računu budžeta Republike Srbije u Narodnoj banci Srbije, a samim deviznim rezervama naše zemlje rukuje Narodna banka.
Bilo je tu pitanje gde su rezerve. Mislim da je to pitanje o kojem ćemo morati govoriti kada dođu na dnevni red, u sledećih nekoliko meseci, izmene i dopune zakona o banci Srbije. Ne bi trebalo, ako smem slobodnije da se izrazim, da se stvara bilo kakva fama oko toga gde su rezerve, pod kojim uslovima i šta se dobija.
Mora se znati jedna stvar, a to je da Narodna banka, ili centralna banka bilo koje zemlje, rukuje značajnim sredstvima. Imajući u vidu koliko je plitko naše tržište kapitala, bilo bi štetno, i moglo bi da dovede do ozbiljnih etičkih problema, davanje informacija o tome šta Narodna banka namerava da uradi u datom momentu jer bi to dovelo one koji imaju pristupe informacijama do mogućnosti za zaradu bez ikakvog rizika. To je praksa apsolutno u svim zemljama.
Mi ćemo pratiti i transparentnost, za koju mislim da mora da bude povećana, u znanju šta konstituiše naše devizne rezerve, gde su one plasirane i na koji način se njima rukuje. U ovom domu, jer Narodna banka Srbije odgovara Skupštini a ne Vladi, očekujem da napravimo dodatni korak, čuvajući se od bilo kakve forme demagogije i u tom domenu.
Veliki deo deviznih rezervi je, evidentno, plasiran u visokokvalitetnim bankama u zemljama koje su deo evrozone. Pitanje rezervi u drugim formama, bilo da je to zlato ili neki drugi dragoceni metali, isto mora biti postavljeno, ali to je sada veoma mali, zanemarljivi deo naših deviznih rezervi.
Verujem da se niko neće žaliti zbog toga što su devizne rezerve naše zemlje prešle kvotu od 14.000.000.000 evra. Posle demokratskih promena krenuli smo sa nivoom od nekih 200 do 300 miliona dolara, što na veoma jasan način pokazuje napredak naše zemlje. Našli smo je, iz raznoraznih razloga, ne bih danas o tome pričao pošto mislim da nije tema, na izuzetno niskom nivou i, hvala bogu, u poslednjih sedam godina, uz ogromne probleme koje je imala, naša zemlja je uspela da konstituiše rezerve koje su garancija solidnosti naše monete.
Želim isto da kažem nekoliko činjeničnih stvari oko pitanja koja ste postavili oko eventualnog monopola kompanije "Delta". Prvo, po zakonu koji je ovaj dom usvojio 2005. godine − tu je ministar trgovine koji nije bio predlagač jer je tada imao drugi resor, neko drugi je predložio, ali Vlada je to usvojila i poslala cenjenom domu na usvajanje − od kada je taj zakon stupio na snagu krenulo se u formiranje odgovarajuće nezavisne institucije koja se zove Komisija za zaštitu konkurencije, kojom rukovodi Savet.
U ovom momentu situacija je sledeća. Želim da kažem da, možete tražiti po internetu, presklipingu, po raznim analizama, ni na koji način nisam ništa rekao o bilo kom pojedinačnom slučaju, niti ću danas reći jer bi to moglo da bude viđeno i kao forma pritiska oko pojedinačnog slučaja. To ne očekujte od mene jer nije moja uloga da dajem za pravo jednom ili drugom.
Situacija je sledeća. Vrhovni sud je zbog pravnih manjkavosti oborio prethodno rešenje Komisije. Komisija je pre četiri ili pet dana, ako se ne varam, donela novo rešenje prema kojem je spajanje dve kompanije o kojima ste pričali, gospodine Batiću, protivzakonito. Sada se, prema informacijama koje sam dobio iz te institucije, priprema obrazloženje i predlog odgovarajuće kazne.
Jedna od manjkavosti zakona je da Komisija ne izriče kazne. U izmenama i dopunama zakona koje smo pripremili mi ćemo ispraviti tu manjkavost jer, po postojećem zakonu, odgovornost se, u stvari, prebacuje na sudiju za prekršaje. Vidimo i sami da to rešenje nije celishodno, da sudije za prekršaje, koji uglavnom posvećuju svoje radno vreme pitanjima koja su daleko manje, pojedinačne vrednosti, koje nemaju nikakvu obuku u tom domenu, za sada. Zbog toga ćemo ga promeniti, da u punom stepenu Komisija izriče kazne, ukoliko misli da treba da postoji kazna.
I ne samo to. Za razliku od postojećeg zakona, predlog koji ćemo vam dostaviti je, u to sam uveren, nalik onome što postoji u drugim zemljama. Sledeći koraci u tom domenu su da Komisija može, ukoliko dođe do spajanja i odvajanja, što nažalost ne postoji kao institut i mogućnost u postojećem zakonu, da pošalje sudiji za prekršaje obrazloženje i predlog kazne. To može biti između tri i deset posto ukupnog prihoda za prethodnu godinu onoga ko je izvršio protivzakonitu koncentraciju.
Ono što mogu da kažem u svojstvu člana Vlade, to je da ćemo stajati iza nezavisnih institucija i obezbediti uslove da njihove odluke budu sprovedene u delo. To je ono što mogu da kažem.
Naravno da nisam rekao da je jedna privatna firma državni projekat, to bi bio kriptosocijalizam, samo sam rekao da velike kompanije kod nas, kao i svuda u svetu, imaju dodatnu odgovornost. Dodatna odgovornost je to da se u slučaju trgovine uradi ono što su imale neke druge zemlje, kao što su Slovenija ili Hrvatska, a to je da neki njihovi trgovinski lanci kupuju trgovinske lance u zemljama u okruženju, što je faktički omogućilo, i to vidimo i na rafovima naših prodavnica, mogućnost da plasiramo svoje proizvode.
Naravno, još jedna stvar se mora uraditi, a to je da, gledajući činjenice u našoj zemlji, nema dovoljno trgovine. Za organizovanu trgovinu u formi super i hipermarketa, hard diskonta (izvinite što nema srpskih reči za sve te pojmove i organizacije u trgovini), ako pogledamo prosek kvadrata po stanovniku u Beogradu, nama fali tri puta više kvadrata od onog što danas imamo.
Odgovornost Vlade Republike Srbije i svih nadležnih organa, i u gradu Beogradu, biće u tome da obezbedi nesmetanu konkurenciju, drugim rečima da bilo ko, ko želi da otvori hipermarket, supermarket, šoping mol, bude u stanju da to uradi.
Želim da kažem da sam, osam dana posle mog prisustva koje je pozdravilo samo otvaranje 1.500 novih radnih mesta, otvorio ljutog konkurenta "Delti", to je "Intereks", francuska kompanija. Vi ćete možda sada da kažete da sam ja ovde francuski agent. Ne, stojim iza zakona i otvaraću i nove objekte "Delte", kao što ću otvoriti i objekte njihovih konkurenata, domaćih i inostranih, jer nama je potrebna konkurencija. Konkurencija je prava stvar.
Za vaše poslednje pitanje, gospodine Batiću, ukoliko mislite da sam na bilo koji način prekršio zakon, izvolite, presavijte tabak i tužite me. Hvala puno.