Zahvaljujem narodnom poslaniku dr Vladanu Batiću.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SRS, gospodin Tomislav Nikolić. Izvol'te, gospodine Nikoliću.

Odmah bih da odgovorim gospodinu Jovanoviću. Kao provereni demokrata, svakako ću odmah podneti ostavku na mesto zamenika predsednika SRS-a zato što smatram nespojivim vršenje dužnosti predsednika Republike i rukovođenje političkom strankom pošto to direktno povređuje član 111. Ustava Republike Srbije koji kaže da ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije''.
Dakle, smatram da odredba o nespojivosti obavljanja javne funkcije sa obavljanjem dužnosti predsednika Republike ne predstavlja odredbu po kojoj bismo mogli tumačiti da, recimo, Boris Tadić ne može da bude predsednik DS-a, ali, ako želimo da predsednik Republike izražava državno jedinstvo, onda on ne može da vodi jednu političku stranku. Mi nismo u jedinstvu sa tom političkom strankom, niti ćemo ikada biti. To znači da on već sada, odmah, biranjem te funkcije predsednika DS-a kaže: ne želim da budem u jedinstvu sa strankama koje nisu u koaliciji sa DS, recimo na republičkom nivou.
To je povreda Ustava i zbog toga bih skrenuo pažnju gospodinu Markoviću. Znam da su on i ovaj njegov saradnik što kasni na sednice veoma kasno dobili ovaj predlog zakona u gotovom tekstu, da su čak dobili ono što je pročitao gospodin Marković, zato se on smeje - i sam zna da ovde obavlja funkciju kurira. Ovaj zakon nije pisao gospodin Marković, ne bi ga ovako loše napisao. Znam mu prijatelje koji ovo znaju bolje da napišu, ako već on ne zna.
Dakle, Predlog zakona o predsedniku Republike se odnosi na Borisa Tadića, delimično kao na onoga ko sada vrši tu funkciju, a mnogo mu je važniji onaj deo o bivšem predsedniku Republike, koji će ga se ticati najverovatnije od februara, kako ja to vidim i kako se stvari razvijaju. Zato je mnogo bolje razrađeno to šta biva sa bivšim predsednikom nego šta će, u stvari, da radi predsednik Republike. Ovo je, u stvari, zakon o bivšem predsedniku Republike.
Nije tačno, gospodine Markoviću, da jedno lice može samo dva puta da bude izabrano za predsednika Republike. Ustavni zakon je za Borisa Tadića predvideo da može tri puta da bude izabran, na njegov lični zahtev, da mu se izbor pre donošenja Ustava ne računa u dva izbora po novom Ustavu. Tako da je jedini čovek u Srbiji koji može tri puta da bude izabran, po svojoj volji - gospodin Boris Tadić.
Međutim, mi srpski radikali smo veoma rado prihvatili tu odredbu pošto smo ubeđeni u to da, ne samo Boris Tadić, u ovoj ovakvoj našoj Srbiji, sa ovoliko previranja i lomova, niko ne može da računa da će biti izabran možda čak ni dva puta, ali više od dva puta zaista niko. Toliko ljudima koji su na funkciji opada popularnost zbog spleta mnogih okolnosti, da predsednik Republike svakako ne može da računa na to da bi mogao više puta da bude izabran, tako da to Ustav možda nije morao ni da ograničava, ali je demokratski.
Predsednik Republike je po novom Ustavu zamišljen kao čovek koji komanduje Vojskom, vodi odbranu. Niste nas udostojili zakonima o Vojsci i odbrani, tako da u zakonu o predsedniku niste predvideli kako on to komanduje Vojskom i kako vrši poslove iz oblasti odbrane, što je manjkavost zakona.
Mene ne interesuje na koliko slobodnih dana njegova supruga ima pravo. Mislim da supruga predsednika Republike ne sme da radi. Mora da bude uz njega, dan i noć, naglašavam: dan i noć, a ne da određujemo koliko će dana ona imati pravo da uzme slobodnih dana - žena predsednika Republike. E, baš će taj njen poslodavac da se pobuni i da kaže: kol'ko vam ja trajao taj prijem tamo, da li ste mogli da stignete tačno na vreme da se vratite na radno mesto ili ne. Ili su možda ta njena primanja veoma bitna predsedniku Republike, koji je ujedno i predsednik DS-a, a to znači da ima neograničene izvore finansiranja po osnovu predsednikovanja Demokratskom strankom.
Zakon o izboru predsednika Republike, za koji ste rekli da je povezan sa zakonom o predsedniku Republike, što nikako ne mogu da shvatim, ali vi svašta možete da kažete da biste objedinili raspravu, i sve biste učinili samo da rasprava traje što kraće, jer je ovo zakon koji je apsolutno nedorečen, zakon koji omogućava razne manipulacije.
Vašim dolaskom na vlast predvideli ste da državljani Srbije, novi Ustav je to apsolutno potvrdio, imaju pravo da glasaju i u inostranstvu. Praktično građanima Srbije to niste omogućili. Svesni ste koliko malo uticaja imate na ljude koji imaju potpunu informaciju o tome šta se u Srbiji dešava. Svesni ste koliko bi malo ljudi koji su informisani glasalo za vas i vi ih onemogućavate da glasaju.
Uz tajno glasanje, predviđeno Ustavom, vi u zakon ubacujete lično glasanje. Ne znam ko je taj koji ide mimo Ustava jednim predlogom zakona. I šta to znači ''lično glasanje''? I čovek koji je zaokružio, pa stavio u koverat, glasao je lično. Čovek koji se identifikuje izbornoj komisiji na način koji bude predviđen, pa glasa preko, recimo, svetske mreže, takođe je glasao tajno i lično.
Ako vi pod ličnim glasanjem podrazumevate da mora da se pojavi na biračkom mestu, onda vi sprečavate ljude koji nemaju biračko mesto u razumnoj blizini da uopšte glasaju. Šta je razumna blizina?
U Srbiji je to do kilometar-dva. U inostranstvu imate razdaljine preko 1.000 km, preko 2.000 km, 5.000 kilometara bi trebalo da pređe da bi mogao da glasa. Naravno, taj čovek neće moći da glasa.
Sve ono što ste im obećavali boreći se protiv bivšeg režima, sve ono što ste im obećavali u pregovorima dok ste formirali prvu Vladu, apsolutno grubo ste pogazili i vi ne možete da računate na glasove ljudi koji donose velike prihode Srbiji, pa samim tim imaju pravo da odlučuju ko će u Srbiji biti na vlasti, pa onda po onoj narodnoj - ako je ja ne mogu, ne dam je ni drugome. Svakom državljaninu Srbije treba omogućiti da glasa i to ne treba vezivati ni za prebivalište, zato što Ustav kaže da glasa državljanin Srbije, a ne onaj ko ima prebivalište.
Postavlja se pitanje šta je prebivalište, šta je boravište. A kako ćete utvrditi da li neko ima prebivalište ili ne? Upišite konačno sve državljane Srbije u jedan centralni birački spisak, da vidimo jednom u životu da postoji jedan centralni birački spisak. Baš nas briga da li ima prebivalište ili ne, on ima pravo da glasa, on je državljanin, ima pravo da odlučuje o svojoj sudbini i o sudbini svih nas.
U vezi sa primedbama koje smo mi već izrekli pisanim amandmanima, mnoge stvari ste ostavili nedefinisane. Vi to tako volite, vama to tako odgovara. Vi znate da će vaše natezanje u okviru DOS-a i dalje da traje jako dugo. Pretpostavljate da će uvek posle tog natezanja doći do nekakvog rešenja i ostavljate sebi neograničene mogućnosti za maltretiranje i davljenje Srbije. Mi smo vam amandmanima ukazali da to sve može da se reguliše u skladu sa potrebama građana Srbije.
Vi ste, naravno, u koliziji. Kada ste nam ovde obrazlagali šta je Vlada, šta je nova Vlada, rekli ste za sve da je nova Vlada. To je na osnovu člana 18, a zaboravili ste, u članu 22. imate i termin Vlada i nova Vlada, ponovo. Znači, nema samo termina nova Vlada. Kada ste u član 18. ubacili nova Vlada, razmislite da li su vam tu sve vlade, pošto se u članu 22. pominje i nekakva Vlada i nova Vlada. Dakle, nije dosledan zakon.
Šta smo mi predvideli? Posle završenih parlamentarnih izbora predsednik Republike 15 dana očekuje da mu se obrati neko ko predstavlja većinu u parlamentu. Dođe taj čovek i kaže: izvolite, podnosim 126 potpisa izabranih narodnih poslanika, mi želimo da nam poverite mandat za sastav Vlade. Predsednik mora da poveri mandat.
Po isteku 15. dana predsednik poziva predstavnika najjače poslaničke grupe u parlamentu i njemu kaže: evo vam mogućnost da obezbedite većinu koja je potrebna za izglasavanje Vlade, imate sedam dana. Sedmog dana poziva predstavnika druge po snazi poslaničke grupe. Kada njemu istekne sedam dana, predsednik raspušta Narodnu skupštinu.
Nema agonije, nema ucenjivanja, nema pritisaka. Srbija zna da nije dobila novu Vladu, političari se uozbilje, shvate da igranja sa narodom nema. U tom slučaju vi možete, samo 40-ak procenata birača je ponovo izašlo na izbore, shvatili bi političari da se sa narodnom voljom ne igra. Ovako, po ovim zakonima, igračka se nastavlja i dalje.
Prepisivali ste stari zakon i samo ubacili neke odredbe o bivšem predsedniku. I sami ste svesni toga da ste 2001. godine, pišući o bivšem predsedniku, mislili na Slobodana Miloševića i potpuno mu uskratili sva prava.
Gle besmislice, u ovom zakonu kažete da bivši predsednik Republike ima pravo na diplomatsko-konzularnu pomoć kad god boravi u inostranstvu. Znači, Petar Petrović, Milisav Milosavljević nema pravo na diplomatsko-konzularnu pomoć u inostranstvu, nego mora da bude bivši predsednik Srbije da bi imao pravo na diplomatsko-konzularnu pomoć. Pa, svaki građanin Srbije u inostranstvu imperativno ima pravo na diplomatsko-konzularnu pomoć. Zašto to pravo izdvajate samo za bivšeg predsednika Srbije?
Naravno, ovi zakoni pružaju mogućnost za održavanje izbora i ja to ne sporim. Biće naravno velikih dilema, biće dvoumljenja, ovo je lex specialis koji se naslanja na opšti Zakon o izboru narodnih poslanika. Voleo bih da smo predsednika Republike birali u parlamentu. I dalje se zalažem i tvrdim da je to najbolje moguće rešenje.
Kako vi procenjujete političku situaciju? Kada ste dovoljno jaki da na pojedinačnim izborima pobeđujete, ne pada vam na pamet da ubacujete izbore u parlament. Kada vas SRS dostigne i prestigne, tamo gde vas je prestigla prebacujete izbore u parlament, računajući da uvek može da vas se skupi dovoljno da nadglasate najjaču političku stranku.
Kada sam vas ubeđivao da predsednike opština i gradonačelnike, amandmanima na zakone koje ste sami podnosili, treba da biraju lokalni parlamenti, apsolutno ste bili protiv toga, računajući da su vaši Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, a baš vas briga za ona manja mesta koja na kašičicu dobijaju sredstva. Sada se situacija promenila. Sada mi tražimo izbore za gradonačelnika, a vi kažete: ne, imaćemo novi zakon, a po tom novom zakonu će najverovatnije izbor gradonačelnika Beograda biti prepušten parlamentu.
Meni je drago što zadržavate odredbu da se predsednik bira na neposrednim izborima. Nisam na to previše uticao ni kada je zakon pisan, da bude promenjeno, bio sam ubeđen da će proteći dovoljno vremena od dana stupanja na snagu zakona do izbora i da će snaga kandidata SRS-a biti dovoljno jaka da pobedi direktnog predstavnika celokupnog DOS-a na izborima.
Molim vas da imate jednog predstavnika, da Vlada Srbije istakne jednog kandidata. Da li će on biti iz DS, DSS, G17 plus, NS, Jedinstvene Srbije - uopšte me ne interesuje, ali vas molim da uozbiljimo političku scenu. To smo vam predložili amandmanom u kome smo predvideli da 50.000 građana svojim potpisima podrže kandidaturu za predsednika Republike. Da ne izmišljate više veštačke kandidate koji vam posle ne osvoje ni broj glasova koji je barem ravan broju potpisa koji su podržali kandidaturu.
Da se odmerimo konačno, vi koji ste DOS i mi koji smo drugačija Srbija. Pošto Srbija politički ima samo dva puta: jedan kojim vi mislite da nastavite da je vodite, koji je veoma loš, i po osnovnim principima i po ljudima koji je na tom putu vode, i drugi, kojim mi želimo da je vodimo, koji je veoma dobar i predviđa da Srbiju na tom putu vode veoma dobri ljudi. Zbog toga bih voleo da odmerimo snage na predsedničkim izborima, a odmah potom i na parlamentarnim.
Taj put Srbije, u kome je imperativ ulazak u NATO, ulazak u Evropsku uniju, i drugi put Srbije u kome je imperativ saradnja sa prijateljima u svetu, razvoj i oporavak Srbije, razvoj demokratije - ničemu se niste naučili za ovih sedam godina na vlasti - ta dva puta moraju konačno da se suprotstave i da se sučele. Nemojte da koristite male političke stranke da biste se obračunali sa SRS. Izvolite sami. Jedan na jedan, što bi rekao onaj vaš predsednik DS-a, na crtu.
Dakle, mi vas pozivamo. Naravno, nećemo glasati za ove zakone. Ima vas dovoljno da izglasate svaki besmisleni zakon. Mi ćemo na miru sačekati da ove zakone izglasate. Mislim da će predsednik Skupštine najverovatnije raspisati izbore čak i ako zapne u donošenju ovih zakona, jer uopšte ne računa na zakon o Vojsci i odbrani, zakon o službama bezbednosti, a raspisaće izbore za predsednika Republike.
Dakle, mi ćemo sigurno imati protivkandidata na tim izborima ukoliko okolnosti u Srbiji budu dozvolile održavanje izbora. Mi se izbora ne bojimo. Nama je neprijatno što gospodin Boris Tadić deset meseci posle proglašenja Ustava nije položio zakletvu na novi Ustav. Ne osećamo ga, ne doživljavamo ga kao predsednika Republike pošto nije položio zakletvu na Ustav. I to je naš adut.
On zakletvu nije smeo da položi pošto se u njoj obavezuje da brani Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. I to je jedini razlog što nismo imali takav svečani čin, u kome bi on uživao. Tu bi garda bila postrojena, momak do momka, junak do junaka; saobraćajnica - zna se: "Čedin prelaz" bi bio potpuno obezbeđen. On bi uživao u tome.
Ali, treba junački, hrabro, odlučno i mudro voditi Srbiju. I mudro, a mudrost nije ono što vi sada radite, videćete to na izborima. Neki od vas su počeli da idu ulicom pa, pošto ih narod ne poznaje, dožive kad idu sa nekim radikalom da saznaju šta narod misli.
Zato, učestvovaćemo u raspravi, predložićemo vam amandmane, odbranićemo svaki amandman pojedinačno, svaki je prihvatljiv i svaki je poboljšanje zakona, definisanje zakona, a onda, kada zakon bude usvojen, očekujemo da preduzimate dalje korake.
Još jednom, Srbija je u dva politička bloka - jedan ste vi koji ste na vlasti, drugi smo mi koji smo u opoziciji. To računam u blokove, a gospodu iz stranke Čedomira Jovanovića pozivam da se ne raduju previše ovome što sam rekao. Vas ne računam u blok, tako da vas ne svrstavam uz nas. Pre bi vam bilo mesto tu, čak ste predvodili ove naivce dok nisu znali šta im to radite. Mi smo vam potpuno spremni za okršaj, potpuno smo spremni da vodimo Srbiju.
Bilo bi nas sramota da svom predsedniku dajemo mogućnost da u svakom gradu Srbije otvori ambasadu. Ne vidim ovde, u zakonu, da ste barem verifikovali ove ambasade predsednika Srbije širom Srbije, ove tzv. Narodne kancelarije.
Obezbeđenje predsednika vrši policija, Vojska i druge službe. Je l' vi znate da se bezmalo tuku Vojska i policija oko obezbeđenja predsednika Republike? Je l' vi to znate? Mora da se zna ko ga obezbeđuje. Ne može: i jedni i drugi, nego mogu samo jedni. Neka se formira služba za obezbeđenje, ali ne mogu i jedni i drugi.
Predsednik sada ima poverenja u Vojsku, a pošto Koštunica vodi policiju, predsednik nema poverenja u službe u policiji, koje obezbeđuju građane Srbije. Znači, nas osam miliona obezbeđuje policija - mi nismo sigurni, a on jedan, njega obezbeđuje Vojska - on je siguran. Hajde sad vojska da izađe na ulicu i neka obezbeđuje građane Srbije jer, ako predsednik ima poverenja da Vojska najbolje obezbeđuje Srbiju, ja bih hteo da i građane Srbije, javni red i mir, bezbednost, pa i bezbednost saobraćaja, obezbeđuje Vojska. Kakav je to ponovo dualizam između Vojske i policije?
Naravno, kažete za bivšeg predsednika da će njegovu službu da formira novi predsednik, čak će i da mu da sve saradnike. Pa, gde to ima? Najčešće su to suprotstavljeni ljudi, iz različitih političkih opcija. Šta će vam onda pravo bivšeg predsednika da se bavi nekakvim aktivnostima? Nema pravo da se bavi i gotovo. Ne, nego daćemo mu da se bavi, al' naši će ljudi da ga vode.
I, naravno, ovo razrešenje predsednika Republike samo zato - i tu upozoravam neke da ne misle da Skupština to može na svoju ruku, ne - samo zato što je povredio Ustav. Ali ko će sada odlučivati da li je povredio Ustav? Ustavni sud koji su formirali DS i DSS, partijski ustavni sud. Hoće li im biti po volji radikal predsednik Republike? Neće. Hoće li reći da je povredio Ustav, pa čak i na najmanji znak, nagoveštaj da je povredio Ustav? Da, reći će.
(Predsedavajući: zvonom opominje na vreme)
Završavam, izvinjavam se. I onda će zavisiti od dvotrećinske većine da li će biti razrešen čovek koga je izabrao narod. Razmislite dobro. Ovaj zakon nije pisan za ljude koji će da izgube izbore i to je velika opasnost za vas. Mi nemamo šta da izgubimo, izgubiće Srbija. Ako mi ne pobedimo na izborima, izgubiće Srbija.
Da, da, to je apsolutno tačno jer Srbija sa vama više ne može da pobedi, nema koga. Pogledajte, da nije onog Azerbejdžana i da nije one lopte u šesnaestercu, 15 minuta ne biste imali kome gol da date. Vi to ne umete. Vi niste stvoreni, vi niste rođeni, vi niste zamišljeni, vi niste naučeni da pobeđujete. Vi ste samo da ispunjavate, a kad ispunjavate naloge ne možete da pobedite. Dakle, zakon je pisan za one koji misle da će večito da pobeđuju.
Ja vam sada kažem da predsednik Republike srpski radikal neće koristiti mnoge odredbe, mnoga prava ovog zakona. Sve obaveze mu natovarite, ali prava koja ste predvideli svom predsedniku uopšte nemojte predviđati za predsednika iz SRS - njemu to nije potrebno. (Aplauz radikala)

Zahvaljujem narodnom poslaniku Tomislavu Nikoliću, predsedniku poslaničke grupe SRS.
Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS. Izvol'te, gospodine Ratkoviću.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre u Vladi Republike Srbije, ne vidim razloga ni za epske ni za lirske tirade i kanonade kada je u pitanju, u suštini, jedan tehnički zakon.
Sa 70% svojih odredbi, oba ova zakona predstavljaju određena tehnička rešenja. U ovim zakonima se ne govori o nadležnostima predsednika Republike, o njegovom mandatu, o prestanku mandata jer su sve ove odredbe sadržane u Ustavu Republike Srbije, koji treba da predstavlja na prvom mestu za nas narodne poslanike i fetiš i relikviju, i da pođemo od toga. Zakon o predsedniku Republike i zakon o izboru predsednika Republike polaze upravo od Ustava Republike Srbije. Ponoviću, najveći deo odredbi ova dva zakona predstavljaju razradu na temelju čl. 121. Ustava Republike Srbije, koji kaže: ''O predsedniku Republike donosi se zakon''.
Podsetiću da je, po definiciji, Srbija po državnom uređenju republika, koja na svom čelu ima predsednika, znači to je parlamentarna demokratija. I podsetiću još jednom na princip podele vlasti: na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Naš Ustav, etimološki ustav prema nekim teoretičarima prava, a etimološki ustav znači brana i potiče od reči ustava (brana), ograničava prava pojedinih vidova vlasti, zakonodavne, izvršne i sudske, i njihov balans koji mora da postoji i, s druge strane, ograničava vlast u odnosu na građane Republike.
Suverenitet, prema Ustavu Republike Srbije, pripada građanima i državna vlast svoj legitimitet i legalitet crpi iz suvereniteta građana. Od sve tri grane vlasti, znači od zakonodavne, izvršne i sudske, predsednik Republike je onaj deo vlasti koji svoj legitimitet najdirektnije crpi od građana jer se bira neposredno od građana. Znači, u većoj meri i od narodnih poslanika, s obzirom da se narodni poslanici biraju sa lista političkih stranaka, a naročito u odnosu na ovaj drugi deo egzekutive, odnosno drugi deo izvršne vlasti koji se zove Vlada Republike Srbije.
Znači, u sistemu podele vlasti predsednik Republike pripada izvršnoj vlasti, mada on u izvesnoj meri konzumira i deo sudske vlasti, s obzirom na to da je ovlašten da donosi akt o pomilovanju. Ima određene ingerencije u odnosu na formiranje Ustavnog suda, ima određene ingerencije u odnosu na proglašenje zakona i, na određeni način, predsednik Republike, mada je deo izvršne vlasti, konzumira i sublimira i deo ove dve izvršne vlasti.
Oba ova zakona razrađuju deo ustavnih odredbi i to u dva segmenta - tamo gde Ustav to izričito dozvoljava, kao i tamo gde priroda funkcije i nadležnosti i mandata predsednika Republike to dozvoljava.
U ovom kratkom izlaganju ću samo da naglasim da su oba ova predloga zakona dobra. DS će podržati ovo, aktivno ćemo učestvovati u raspravi i u načelu i po amandmanima, s obzirom na to da je na ovaj zakon podnet veliki broj amandmana od strane opozicionih političkih partija u ovom parlamentu. Razmotrićemo ih, videćemo da li ćemo i u kojoj meri podržati određene amandmane. Ukoliko oni idu na poboljšanje teksta ovog predloga zakona, DS će, kao i do sada, te amandmane prihvatiti.
Navešću još i to da je položaj predsednika Republike u legislativi regulisan i određenim područnim, tzv. sektorskim zakonima, a ovaj zakon, pre svega zakon o izboru predsednika Republike, predstavlja lex specialis u odnosu na lex generalis, a to je Zakon o izboru narodnih poslanika, čije se odredbe primenjuju u svim onim oblastima koje nisu regulisane ovim predlogom zakona.
Položaj predsednika Republike, njegove nadležnosti, dakle, definiše Ustav i očekujem od narodnih poslanika da u raspravi ne apostrofiramo i ne ulazimo u analizu nadležnosti predsednika Republike jer su one definisane Ustavom. Ono što smatram da će biti kvalitetno jeste rasprava o položaju predsednika Republike nakon prestanka mandata, posebnim pravima, aktima koje predsednik Republike donosi, odnos predsednika Republike, u tom smislu, prema Narodnoj skupštini, prema Vladi Republike Srbije, i očekujem i nadam se da će rasprava o ova dva tehnička ali važna zakona biti od izuzetnog značaja.
U daljem toku rasprave će i poslanici DS-a, u načelu i po amandmanima, aktivno učestvovati u raspravi o ovim zakonima. Želim da izrazim svoje mišljenje da imamo dva kvalitetna zakona koja će omogućiti raspisivanje izbora za predsednika Republike Srbije, ne želeći da politizujem ovu stvar, mada su moji prethodnici, moram to da kažem, koristili svoje izlaganje prevashodno u političke svrhe.
DS je poslednja koja bi se plašila ili radila na odlaganju predsedničkih izbora. Mi se radujemo predsedničkim izborima, prvo što je to ustavna obaveza, a drugo, što smo ubeđeni u pobedu Borisa Tadića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Vlatku Ratkoviću, ovlašćenom predstavniku DS-a.
Po Poslovniku, za reč se javila narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvol'te, gospođo Radeta.

 Dame i gospodo poslanici, intervenišem po čl. 103. i 104. Poslovnika Narodne skupštine, a u odnosu na prethodno izlaganje kolege Vlatka Ratkovića.
Kada budem govorila u načelnoj raspravi o predlozima ova dva zakona, onda ću da komentarišem njegovu opasku da su ovo samo tehnički zakoni, što je prosto neverovatno. Onda čujemo niz hvalospeva o tekstu ovih zakona, što je, naravno, pravo narodnog poslanika. Ima pravo da misli da su sva ova loša rešenja dobra rešenja, to ima pravo iz same činjenice da podržava Vladu Republike Srbije, i to svakako nije osnov mog javljanja.
Ali je vrlo interesantno na koji način je kolega pokušao da, pre svega javnosti Srbije, skrene pažnju na način na koji su o ovim predlozima zakona pre njega govorili predsednici poslaničkih grupa SRS i LDP, pa je onda rekao da su njegovi, kako kaže "prethodnici", mada nikad to ne razumem jer Tomislav Nikolić nikada nije bio vaš prethodnik ni u kom pogledu, trebalo je da kažete - kolege, šefovi poslaničkih klubova koji su govorili pre mene, ali to je vama mnogo komplikovano. Pa je onda rekao kako su gospodin Čedomir Jovanović i gospodin Tomislav Nikolić raspravu o ova dva predloga zakona, kako on reče, okrenuli na političku temu, pa su onda govorili o svojim strankama, ne znam na koji sve način o politici i onda on, jadan, onako naivno kaže: ali DS se ne plaši izbora jer zna da će pobediti Boris Tadić itd., što je naravno njegovo pravo, ali je licemerno.
Gospodine Ratkoviću, nema nikakvog razloga da se smeškate. Meni ne bi smetalo da ste vi svih 20 minuta ovde govorili o tome da očekujete da će vaš kandidat da pobedi na narednim izborima, jer će poslanici SRS takođe to govoriti za svog kandidata. Naravno, nećemo sve vreme trošiti na to, ali to je činjenica koju cela Srbija zna.
Ali, da vi skrenete pažnju kako neko drugi govori o tome, a onda svoju raspravu završite upravo na taj način, u najmanju ruku je licemerno i nemojte to sebi da dozvoljavate. Vodite računa da, kada govorite o nekom drugom, i neko drugi uvek može da kaže o vama mnogo toga. Ne mislim lično, mislim na vašu stranku i na vašeg već obelodanjenog predsedničkog kandidata.
Govorićemo o tome i danas u toku ove rasprave. Moja intervencija je, dakle, bila samo to što ste vi svojim ponašanjem povredili dostojanstvo Narodne skupštine zato što ste pokušali da obmanete javnost Srbije, ljude koji eventualno nisu pratili izlaganje gospodina Tomislava Nikolića i pre njega Čedomira Jovanovića. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Vjerici Radeti.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, šef Poslaničke grupe manjina. Izvol'te, gospodine.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, meni je čudno, odnosno neshvatljivo, zašto gospodin ministar nije u sali barem kada šefovi poslaničkih klubova, odnosno grupa, govore, kako bi znao šta je stav određenih poslaničkih grupa povodom ova dva zakona, ali je tako kako jeste.
Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara gledaju na ova dva predloga zakona kao na preduslov za raspisivanje predsedničkih izbora i kao na zadatak Narodne skupštine koji moramo obaviti do kraja godine jer, ukoliko želimo da poštujemo Ustav i Ustavni zakon za sprovođenje Ustava, onda se izbori za predsednika Republike moraju raspisati do 31. decembra, a pre raspisivanja izbora Narodna skupština mora da usvoji šest zakona.
Žao mi je i zbog toga što predsednik Narodne skupštine nije u sali jer bih ga želeo pitati kada će raspisati predsedničke izbore, kada će početi smatrati da je bitno da i opozicija zna kada će biti raspisani i kada će se predsednički izbori održati, jer mi praktično ne znamo da li će ti izbori biti u januaru, februaru, martu sledeće godine, ne znamo da li vladajuća koalicija želi da poštuje Ustav i Ustavni zakon, ne znamo da li će predsednik Narodne skupštine raspisati izbore i u slučaju da tih šest zakona ne bude usvojeno u Narodnoj skupštini.
Želeo bih da vas podsetim da, pored zakona o predsedniku Republike i zakona o izborima za predsednika Republike, Narodna skupština za nešto više od mesec dana mora da usvoji i zakon o odbrani, zakon o Vojsci, zakon o spoljnim poslovima, zakon o službama bezbednosti. S obzirom na ritam rada Narodne skupštine od 14. februara, ja bih želeo da izrazim sumnju u to da će se ovi zakoni usvojiti do kraja godine. Želeo bih da dobijem odgovor od predsednika Narodne skupštine da li će on raspisati izbore i u slučaju da ovi zakoni ne budu usvojeni.
Naravno, ne smatram da su ovi predlozi zakona tehnički zakoni, odnosno tehnički predlozi. Ovo su zakoni koji moraju postojati u našem pravnom sistemu za raspisivanje predsedničkih izbora i za održavanje predsedničkih izbora.
Isto tako bih želeo da pitam predsednika Narodne skupštine da li će u skladu sa Ustavom i Ustavnim zakonom do kraja godine biti raspisani i lokalni izbori i izbori za Skupštinu AP Vojvodine jer o tim izborima ni u ovoj skupštini ni u javnosti već nedeljama niko ne govori. Meni nije jasno zašto je to tako i zašto predsednik Narodne skupštine smatra da tako glatko može da prekrši Ustav i Ustavni zakon.
Što se tiče ova dva predloga zakona, o predsedniku Republike i o izborima za predsednika Republike, ne bih želeo da ulazim u neke detalje. Ti zakoni su takvi, odnosno predlozi su takvi kakvi jesu. Mi naravno nemamo ništa protiv određenih prava i povlastica predsednika Republike. To je tako regulisano i u drugim zemljama, i u okruženju i u zemljama Evropske unije. Smatram da bi bilo demagoški da mi tu osporavamo određena prava predsednika Republike.
Isto tako želim sa ovog mesta da naglasim i činjenicu o kojoj govorimo već više nedelja u Skupštini a i drugde, da će stranke vojvođanskih Mađara imati predsedničkog kandidata na predsedničkim izborima kad god budu raspisani i kad god budu održani. Četiri stranke vojvođanskih Mađara će imati predsedničkog kandidata.
Želeo bih da vas informišem o tome da su se pre četiri dana u Zrenjaninu sastali šefovi stranaka vojvođanskih Mađara i dogovorili se da ćemo svakako imati predsedničkog kandidata, da računamo na podršku vojvođanskih Mađara, na podršku pripadnika ostalih nacionalnih manjina koji žive u Republici Srbiji, ali računamo naravno i na podršku svih drugih građana Republike Srbije.
To što će Mađari imati svog predsedničkog kandidata je zbog činjenice što smo mi u poslednjih sedam godina, a i ranije, kao jedan čovek, uvek stali iza predsedničkog kandidata tzv. demokratskog bloka. Taj kandidat je uvek govorio lepe stvari i obećavao da će raditi u interesu nacionalnih manjina i u interesu vojvođanskih Mađara, ali je na kraju, posle izbora, uvek zaboravljao na mađarske glasove, na glasove nacionalnih manjina i nije smatrao da treba da radi u interesu poboljšanja položaja nacionalnih manjina pa i vojvođanskih Mađara.
Zbog te činjenice je realnost da su četiri najveća problema vojvođanskih Mađara i dan-danas nerešena. To je već spominjana privatizacija lokalnih medija koji emituju program i na jezicima nacionalnih manjina.
Privatizaciju smo uspeli obustaviti sad trenutno, videćemo kako će se to odvijati do kraja godine, da li će se konačno naći na dnevnom redu naš predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, ali je taj problem nerešen i dan-danas.
Drugi problem koji je nerešen jeste donošenje zakona o izboru i nadležnostima nacionalnih saveta, koji su i ustavna kategorija, i koje su formirali 14 nacionalnih manjina u Republici Srbiji i već godinama ne postoji volja u Skupštini i u Vladi za donošenje tog posebnog zakona koji je od izuzetnog značaja za pripadnike nacionalnih manjina.
Treći je problem što ova država ne želi iz republičkog budžeta da finansira institucije manjina, institucije vojvođanskih Mađara. Sa ovog mesta sam već pominjao i Narodno pozorište u Subotici, pozorište u Novom Sadu, izdavačku kuću "Forum", Institut za kulturu vojvođanskih Mađara i Savez za kulturu vojvođanskih Mađara. Te institucije se finansiraju isključivo iz pokrajinskog budžeta i iz budžeta naše matične države, ali se ne finansiraju iz budžeta Republike.
Četvrti problem je što u organima državne uprave, u policiji, u organima carine, u tužilaštvima i u sudovima praktično nema pripadnika nacionalnih manjina, nema pripadnika mađarske nacionalne zajednice, i za to sigurno nije uzrok to da vojvođanski Mađari nemaju kandidate koji bi mogli i znali obavljati te značajne funkcije.
Znači, zbog toga što ovi problemi nisu rešeni, što ni aktuelni predsednik gospodin Boris Tadić nije učinio mnogo da bi se ovi problemi rešili, mi ćemo, četiri stranke vojvođanskih Mađara zajedno, kandidovati nekoga na predsedničkim izborima. Sada su u toku razgovori o ličnosti tog kandidata, ali, još jednom da podvučem, smatram da bi bilo dobro, i naše je pravo kao opozicionih narodnih poslanika, da znamo kada će gospodin Oliver Dulić raspisati izbore i kada će se ti izbori održati.
Na kraju bih želeo da napomenem da smo među amandmanima videli amandman SRS-a, kolege Aleksandra Martinovića, kojim je on predložio da umesto 10.000 bude potrebno 50.000 potpisa podrške na predsedničkim izborima.
To je, naravno, pravo SRS-a da tako predloži. To je naravno i legalno. Sa stanovišta SRS-a to je sigurno i legitimno. Ali, želeo bih da kažem da se ovim rešenjem onemogućuju manje stranke da kandiduju svog kandidata na predsedničkim izborima.
Zabrinjavajuće je to što se po skupštinskim kuloarima priča da je DS spremna da podrži ovaj amandman.
Pošto nije tu gospodin ministar, želeo bih da pitam gospođu Nadu Kolundžiju ili gospodina Vlatka Ratkovića, kao ovlašćenog predstavnika DS-a kod ove tačke dnevnog reda: da li je tačno da DS razmišlja da podrži ovaj amandman SRS-a koji bi rezultirao time da je umesto 10.000 potrebno 50.000 potpisa podrške na predsedničkim izborima?
Još jednom bih želeo da podvučem da je to rešenje naravno legalno, ali mislimo da nije legitimno i nije demokratski jer bi time manje stranke i grupe stanovništva bile onemogućene u kandidovanju nekoga na predsedničkim izborima. Želeo bih da naglasim da vojvođanski Mađari sigurno ne mogu prikupiti 50.000 potpisa podrške. Mi možemo prikupiti 10.000, kako je Savez vojvođanskih Mađara prikupio i u januaru pred parlamentarnim izborima. Bez obzira na činjenicu što je u skladu sa mišljenjem RIK-a za manjinske stranke bilo dovoljno i 3.000 potpisa, mi smo i u januaru obezbedili 10.000 potpisa za listu Saveza vojvođanskih Mađara.
Znači, želeo bih da pitam predstavnika DS-a: da li je tačno da oni, glasajući za amandman SRS-a, žele da eliminišu manje stranke i manjinske zajednice iz izborne trke za predsednika Republike? Hvala lepo.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Balintu Pastoru, šefu Poslaničke grupe manjina.
Poslovnik reklamira narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, 23. novembra dobili smo u materijalu neke odgovore na poslanička pitanja i ja sam, malopre gledajući to, šokirana odgovorom koji je potpisao Božidar Đelić, a odnosi se na poslaničko pitanje našeg kolege Amdžada Migatija, gde je gospodin Đelić izneo neviđene laži. I zato je gospodin Dulić sprečio da ponovo imamo, odnosno jedan je od razloga zašto nemamo ono što predviđa stav 1. člana 199. Poslovnika, a to su poslanička pitanja.
Naime, gospodin Amdžad Migati je - verovatno će i on intervenisati, ali ja jednostavno nisam mogla da odolim a da odmah ne reagujem kad sam ovo videla - postavio pitanje vezano za komunikaciju naših predstavnika u Ujedinjenim nacijama, a njegovo pitanje se konkretno odnosilo na to da li nekom od naših predstavnika padne na pamet da nekad u UN podseti na to da je naš predsednik, predsednik SRS-a, prof. dr Vojislav Šešelj u haškom kazamatu pet godina a da mu nije počelo suđenje.
Zamislite ovu laž od odgovora. ''Kao što je poznato'', između ostalog, da ne čitam sve, ''predstavnici Republike Srbije redovno posećuju sve optužene u pritvorskoj jedinici Tribunala, uključujući i Vojislava Šešelja. Posete Vojislavu Šešelju i nastojanja da mu se pruži pomoć bili su intenzivni naročito tokom njegovog štrajka glađu''.
Dakle, ovo je neverovatna laž. Prvo, zato što ga ne posećuju, a drugo, Vojislav Šešelj nikada ne bi dozvolio da ga posećuje neko od ove izdajničke bagre koja mu je napisala optužnicu i smestila ga u Haški tribunal.
Dalje kažete: ''Sam Vojislav Šešelj nije nikada zahtevao od državnih organa Republike Srbije da se dužina trajanja procedure u njegovom slučaju ističe kao poseban prigovor nadležnima u Tribunalu''.
Ovo je prosto neverovatno. Zašto bi Vojislav Šešelj tražio, od koga, od Tadića i Koštunice? Naravno da mu ne pada na pamet, ali nemojte da lažete i nemojte da obmanjujete građane Srbije. Ne znate sad od muke šta ćete posle onog izvanrednog i fantastičnog obraćanja prof. dr Vojislava Šešelja i sad biste pocrkali od muke što je narod čuo samo deo onoga što će Vojislav Šešelj da govori dalje, u nastavku suđenja, od 11. decembra, kada se nastavlja suđenje.
Vi onda lažete da državni organi posećuju Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu. Nemojte da ponižavate Vojislava Šešelja. On nikada ne bi dozvolio da ga posete ni Tadić ni Koštunica. On zna da su oni zlo za ovaj narod i mi to ovde u njegovo ime svakodnevno ponavljamo. I, prestanite više da lažete, dosta vas je, zaista. Sram vas bilo.