Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred vama nalaze dva predloga zakona - Predlog zakona o predsedniku Republike i Predlog zakona o izborima za predsednika Republike. Imam tu čast i zadovoljstvo da u ime Vlade Republike Srbije u najkraćim crtama obrazložim osnovna rešenja koja su sadržana u ova dva predloga zakona i da, zatim, učestvujem u raspravi koja će se tim povodom voditi.
Dakle, predsednik Republike je organ izvršne vlasti koji, prema ustavnom određenju, ''izražava državno jedinstvo Republike Srbije''. To je sadržano u članu 111. Ustava Republike Srbije. Položaj i nadležnosti predsednika Republike presudno uređuje Ustav, a neke od nadležnosti predsednika Republike treba da se dodatno nijansiraju odgovarajućim područnim ili sektorskim zakonima, kao što su zakon o odbrani, zakon o Vojsci Srbije, zakon o spoljnim poslovima, zakon o odlikovanjima, zakon o pomilovanju i dr. Ustav, takođe, u članu 121. predviđa da će se o predsedniku Republike doneti poseban zakon i on se danas nalazi na dnevnom redu.
Nakon ove odredbe koja je preuzeta iz člana 111. Ustava Republike Srbije, koja kaže da ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije'', Predlog zakona se, zatim, ovlaš osvrće na izbore za predsednika Republike, navodeći da su izbori neposredni, a glasanje tajno, što je predviđeno članom 114. Ustava Republike Srbije i prepušta posebnom zakonu da ih uredi, što je predviđeno članom 2. Predloga zakona o predsedniku Republike. Taj poseban zakon se danas nalazi na dnevnom redu i to je Predlog zakona o izboru za predsednika Republike.
Nadležnosti predsednika Republike mogu se konstituisati samo Ustavom, kao najvišim pravnim aktom u državi. Zakonodavna vlast, oličena u Narodnoj skupštini, i izvršna vlast, oličena u Vladi, nije ovlašćena da zakonima ili podzakonskim aktima menja (dodeli, oduzima) nadležnosti predsednika Republike. Ni predsednik Republike ne može svojim podzakonskim aktima (koje donosi naročito u oblasti odbrane) da menja svoje Ustavom utvrđene nadležnosti. Ustav garantuje položaj predsednika Republike i njegovu ulogu u pravnom i političkom sistemu, čime istovremeno garantuje i položaj i ulogu ostalih državnih organa.
Ustav sprečava Narodnu skupštinu i Vladu da, zavisno od odnosa političkih snaga, oslabi ili ojača položaj predsednika Republike. Princip da se nadležnosti predsednika Republike određuju Ustavom nameće pitanje kada se Ustavom utvrđene nadležnosti predsednika Republike mogu razraditi posebnim zakonom. Prema Predlogu zakona, to može da se učini kada Ustav izričito predviđa razradu pojedine nadležnosti predsednika Republike i kad razradu nalaže priroda neke nadležnosti predsednika Republike, i ovo je predviđeno članom 3. stav 2. Predloga zakona.
U jednom broju pravila unutar ''Osnovnih odredaba'' Predloga zakona uređuju se najnužniji uslovi za vršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike. Načelno se propisuje da uslove za vršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike obezbeđuju Vlada, ministarstva i drugi državni organi u skladu s propisima, i ovo je predviđeno članom 4. Predloga zakona.
Sedište predsednika Republike je u Beogradu, i to utvrđuje član 5. stav 1. Predloga zakona.
Rad predsednika Republike je javan, a informacije o radu predsednika Republike dostupne su javnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i propisima koji uređuju zaštitu tajnih podataka, i ovo je sadržano u članu 6. Predloga zakona.
Pravilo o nespojivosti funkcije predsednika Republike s drugim javnim funkcijama ili profesionalnim delatnostima preuzeto je iz člana 115. Ustava i sadržano je u članu 9. stav 1. Predloga zakona koji se nalazi pred vama.
Mandat predsednika Republike traje pet godina, što je utvrđeno članom 10. stav 1. Predloga zakona i preuzeto iz člana 116. stav 1. Ustava Republike Srbije. Pre početka mandata predsednik Republike polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom, a tekst zakletve određen je Ustavom, u članu 114. stav 4. Zakletva ima konstitutivan značaj, što znači da mandat predsednika Republike počinje da teče od dana kad on položi zakletvu, što je predviđeno članom 10. stav 2. Predloga zakona.
Predsednik Republike ima imunitet, kao što imaju narodni poslanici. To je predviđeno članom 119. stav 1. Ustava i članom 11. stav 1. Predloga zakona.
Niko ne može biti više od dva puta izabran za predsednika Republike, što je sadržano u članu 12. Predloga zakona i preuzeto iz člana 116. stav 3. Ustava.
Pravilo je da predsedniku Republike prestaje mandat kad istekne pet godina od dana kada je položio zakletvu pred Narodnom skupštinom. Mandat predsednika Republike prestaje pre isteka pet godina u dva slučaja: ako podnese ostavku ili ako bude razrešen.
Predlog zakona tumači Ustav tako da se ostavka podnosi predsedniku Narodne skupštine, a ostavka proizvodi pravno dejstvo kada prispe u Narodnu skupštinu, i to je utvrđeno članom 14. stav 2. Predloga zakona. Mandat predsednika Republike prestaje kada Narodna skupština primi ostavku, odnosno kada se ona zavede prema pravilima o kancelarijskom poslovanju.
Što se tiče razrešenja, predsednika Republike razrešava Narodna skupština glasovima dve trećine narodnih poslanika, a razlog za njegovo razrešenje je povreda Ustava. Ustavni sud je dužan da u roku od 45 dana od dana kada je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav.
Iz Ustava proizlazi da je Ustavni sud jedini merodavan da odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav, dok Narodna skupština odlučuje o tome da li predsednik Republike, za koga je Ustavni sud odlučio da je povredio Ustav, treba da bude razrešen.
Pri tome, Narodna skupština ne mora da razreši predsednika Republike ni ako je Ustavni sud utvrdio da je predsednik Republike prekršio Ustav.
Pošto je samo Ustavni sud nadležan da odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav, pitanje je da li Narodna skupština uopšte treba da se izjašnjava o tome da li predsednik Republike treba da bude razrešen kada je Ustavni sud već odlučio da predsednik nije povredio Ustav.
Predlog zakona uzima da nema procesnih pretpostavki da se postupak za razrešenje nastavi ako Ustavni sud odluči da predsednik Republike nije povredio Ustav. I stoga se on obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije", što je sve predviđeno članom 15. stav 4. Predloga zakona.
Drugim rečima, Narodna skupština je ovlašćena da ne razreši predsednika Republike za koga je Ustavni sud odlučio da je povredio Ustav, ali Narodna skupština nije ovlašćena da razreši predsednika Republike ukoliko Ustavni sud odluči da on nije povredio Ustav.
Predsedniku Republike mandat ne može isteći dok traje ratno ili vanredno stanje, već se produžava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje, što je predviđeno članom 116. stav 3. Ustava i članom 16. stav 1. Predloga zakona. Mandat se produžava po sili Ustava, bez potrebe da o tome bilo ko donese bilo kakvu odluku.
Ustavni položaj predsednika Republike za ovo vreme, dok je produžen mandat, ni u čemu se ne menja. Ustav predviđa da predsednik Narodne skupštine zamenjuje predsednika Republike ako je predsednik Republike ''sprečen da obavlja dužnost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran'', i to je utvrđeno članom 120. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Članom 17. Predloga zakona predsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika Republike može da vrši dve vrste nadležnosti predsednika Republike. Prvu grupu nadležnosti čine one kojima se izvršavaju tekući državni poslovi (predstavljanje Republike Srbije u zemlji i inostranstvu i primanje opozivnih i akreditivnih pisama stranih diplomatskih predstavnika), a drugu grupu nadležnosti čine nadležnosti koje je potrebno izvršiti bez odlaganja da država ne bi pretrpela štetu.
To su: raspisivanje izbora za Narodnu skupštinu (čime se sprečava da Srbija ostane bez Narodne skupštine duže nego što je to Ustavom predviđeno), predlaganje Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade (čime se sprečava da po isteku Ustavom određenih rokova Narodna skupština bude raspuštena iako možda postoji mogućnost da se izabere Vlada), zatim nadležnosti koje su vezane za odbranu Republike Srbije (prema zakonu o odbrani), komandovanje Vojskom Srbije i dužnost (ne samo pravo) da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike (da bi se omogućili izbori za narodne poslanike uvek kada je odluka o raspuštanju Narodne skupštine deklarativne prirode).
Predsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika Republike ne može da podnese predlog za promenu Ustava, da na predlog Vlade raspusti Narodnu skupštinu, da daje pomilovanja i odlikovanja, da imenuje pet sudija Ustavnog suda između deset kandidata koje mu predlaže Narodna skupština, niti da Narodnoj skupštini predloži deset kandidata da ona između njih izabere pet sudija Ustavnog suda itd. On ne može da podnese ni odložni, ili suspenzivni, veto na zakon koji je Narodna skupština izglasala, što je u Predlogu zakona formulisano kao njegova dužnost da ukazom proglasi svaki zakon koji Narodna skupština izglasa.
Dakle, predsednik Narodne skupštine koji vrši dužnost predsednika Republike dužan je da ukazom proglasi svaki zakon koji Narodna skupština izglasa. Ovo je predviđeno takođe članom 17. stav 3. Predloga zakona.
Predlog zakona uređuje najbitnije nadležnosti predsednika Republike koje su vezane za Narodnu skupštinu. Predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade uvek kada se bira Vlada, i to je predviđeno članom 18. stav 1. Predloga zakona. I kada se bira prva Vlada, posle konstituisanja Narodne skupštine, i kada se bira svaka nova Vlada u istom sazivu Narodne skupštine.
Pravo predsednika Republike da stavi odložni, ili suspenzivni, veto na zakone koji su izglasani u Narodnoj skupštini oblik je učešća predsednika Republike u vršenju zakonodavne vlasti i primer međusobnog odnosa različitih grana vlasti. Predsednik Republike, pri tome, može Narodnoj skupštini da vrati zakon zato što smatra da nije u saglasnosti s Ustavom, da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili zato što se protivi pravno-političkim rešenjima koje sadrži zakon koji je inače ustavan. To je predviđeno članom 19. Predloga zakona.
Ustav, takođe, ovlašćuje predsednika Republike da raspusti Narodnu skupštinu. Raspuštanjem Narodne skupštine prestaje i mandat Vlade. Predsednik Republike može, ali ne mora da raspusti Narodnu skupštinu na obrazloženi predlog Vlade, a dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u slučajevima koji su navedeni u Ustavu, i to je predviđeno članom 20. stav 1. i 2. Predloga zakona.
Predsednik Republike zajedno sa ukazom o raspuštanju Skupštine donosi odluku kojom raspisuje izbore za narodne poslanike, i to je predviđeno članom 20. stav 3. Predloga zakona, a razlog za ovakvo rešenje je taj da država što pre dobije Narodnu skupštinu s punim mandatom.
Predsednik Republike ne može da raspusti Narodnu skupštinu za vreme ratnog ili vanrednog stanja, što je utvrđeno i u Ustavu Republike Srbije, član 109. i, naravno, u ovom predlogu zakona u članu 19.
Predsednik Republike koji primi obrazloženi predlog Vlade da raspusti Narodnu skupštinu dužan je da u roku od 72 sata od prijema predloga donese ukaz o raspuštanju Narodne skupštine, ili da, ako ne prihvati predlog Vlade, obavesti Vladu i javnost o tome da nije prihvatio predlog Vlade, i to je utvrđeno članom 21. stav 1. Predloga zakona.
Propisivanje roka u kome je predsednik Republike dužan da odluči o predlogu Vlade onemogućava predsednika Republike da zbog svoje neodlučnosti ili opstrukcije drži Narodnu skupštinu i Vladu u neizvesnosti da li će im prestati mandat ili ne. ''Vlada ne može predložiti raspuštanje Narodne skupštine ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svog poverenja'', a to je odredba koja je sadržana u članu 109. Ustava Republike Srbije.
Ratio legis ustavnog pravila je u tome da se Vlada i predsednik Republike onemoguće da putem raspuštanja Narodne skupštine spreče stvaranje nove skupštinske većine, pad Vlade ili izbor nove Vlade.
U Predlogu zakona ustavno pravilo se operacionalizuje formulacijom da predsednik Republike neće razmatrati predlog Vlade ako je Narodnoj skupštini podnesen predlog da se Vladi izglasa nepoverenje, ako Narodna skupština nije prihvatila odgovor Vlade na interpelaciju ili ako je Vlada podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi, i to je sadržano u članu 21. stav 2. Predloga zakona.
Konačno, predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu ako ona za 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana kada je prethodnoj Vladi prestao mandat, što je sadržano u članu 22. Predloga zakona. Posredi su razlozi za raspuštanje Narodne skupštine na koje predsednik Republike ne može uticati, iz čega se zaključuje da u tom slučaju predsednik ima ustavnu dužnost da raspusti Narodnu skupštinu.
Kratko i načelno uređuju se odnosi predsednika Republike s drugim državnim organima, pošto je to materija drugih zakona (zakona o odbrani, zakona o Vojsci Srbije, zakona o pomilovanju, zakona o spoljnim poslovima itd.).
Odnosi predsednika Republike s drugim državnim organima zasnivaju se na saradnji i obaveštavanju, u skladu s Ustavom, zakonom i drugim propisima i odvijaju bez odlaganja kad to iziskuje nesmetano izvršavanje nadležnosti predsednika Republike, što je utvrđeno članom 23. stav 1. Predloga zakona.
Narodna skupština i Vlada dužne su da predsednika Republike na njegov zahtev obaveštavaju o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su bitna za izvršavanje nadležnosti predsednika Republike, i to je utvrđeno članom 23. stav 2. Predloga zakona.
Predsednik Republike obaveštava Narodnu skupštinu ili Vladu na njihov zahtev o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su bitna za ostvarivanje nadležnosti Narodne skupštine ili Vlade, i to je predviđeno stavom 3. istog člana Predloga zakona.
Pravni akti koje predsednik Republike donosi jesu ukazi, odluke, pravila, naredbe, naređenja, kao i drugi pravni akti koji su određeni posebnim (područnim), sektorskim, zakonom, i to je utvrđeno članom 24. stav 1. Predloga zakona.
Najvažniji pravni akt koji predsednik Republike donosi jeste ukaz. Ukaz je uvek pojedinačni pravni akt. Predsednik Republike ukazom proglašava zakon, raspušta Narodnu skupštinu, postavlja i opoziva ambasadore Republike Srbije, daje odlikovanja i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije, što je predviđeno članom 24. stav 2. Predloga zakona.
Lista ukaza zatvorena je Predlogom zakona. S druge strane, Predlog zakona samo navodi neke slučajeve u kojima predsednik Republike donosi odluke.
Odlukom se raspisuju izbori za narodne poslanike, predlaže Narodnoj skupštini kandidat za predsednika Vlade, daju pomilovanja, imenuje generalni sekretar predsednika Republike, šef Kabineta predsednika Republike, savetnici predsednika Republike i drugi funkcioneri u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike; posredi su slučajevi kad odluka ima prirodu pojedinačnog pravnog akta. Pored toga, odlukom predsednik Republike odlučuje o pitanjima za koje ne donosi druge pravne akte, što znači da je odluka osnovna forma pravnog akta koji donosi predsednik Republike i, sledstveno tome, ona ne mora nužno biti pojedinačni pravni akt.
Posebno su izdvojeni pravni akti koje predsednik Republike donosi u oblasti odbrane. To su: odluke, pravila, naredbe i naređenja, kao i drugi pravni akti koji su određeni zakonom, pre svega zakonom o odbrani, a zatim i zakonom o Vojsci Srbije.
Pravni akti predsednika Republike objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u "Službenom vojnom listu", što je utvrđeno članom 25. Predloga zakona.
Predsednik Republike je inokosni državni organ i zbog toga on mora da ima prateću službu koja mu pruža neposrednu podršku u vršenju njegove funkcije i nadležnosti. Služba predsednika Republike naziva se, kao i do sada, Generalni sekretarijat predsednika Republike. Predlog zakona definiše Generalni sekretarijat kao službu koja pruža stručnu i tehničku podršku predsedniku Republike, i to je utvrđeno članom 26. stav 1. Predloga zakona.
Generalnim sekretarijatom rukovodi generalni sekretar predsednika Republike, što je utvrđeno članom 27, i on je državni funkcioner koga imenuje i razrešava predsednik Republike, politička ličnost koja svoj mandat vezuje za postojanje i trajanje mandata predsednika Republike, što znači da prestankom mandata predsednika Republike prestaje mandat i generalnom sekretaru, te on nije državni službenik.
Zaposleni u Generalom sekretarijatu koji vrše druge stručne i tehničke poslove imaju položaj državnih službenika i nameštenika i na njihov radnopravni položaj primenjuju se Zakon o državnim službenicima, Zakon o platama državnih službenika i nameštenika i ostali propisi kojima se uređuje službenički sistem u Republici Srbiji.
Kada su posredi pravo na platu predsednika Republike i druga prava koja predsedniku Republike pripadaju na osnovu rada dok mu traje mandat, Predlog zakona posebno ne izdvaja predsednika Republike od ostalih funkcionera u državnim organima, i to je predviđeno članom 33. Predloga zakona.
Zakoni kojima se reguliše plata predsednika Republike su: Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, Zakon o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, Uredba o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima, kao i opšti propisi o radu, odnosno Zakon o radu. Dakle, po ovom osnovu se predsednik Republike ni na koji način ne razlikuje od drugih funkcionera.
Predlog zakona uređuje i prava predsednika Republike pošto mu prestane mandat. On ta prava može, ali ne mora da koristi. Načelno, samo predsednik Republike koji je razrešen nema prava koja po prestanku mandata ima predsednik Republike kome je mandat prestao iz nekog dugog razloga, čime se, posredstvom razloga zbog koga je razrešen, vrednuje i način na koji je on izvršavao svoju funkciju i nadležnosti.
Ipak, to rešenje može biti previše kruto. Stoga je Narodna skupština ovlašćena da u odluci o razrešenju predsednika Republike može odrediti da tada već bivšem predsedniku Republike pripadnu ili ne određena prava nakon prestanka mandata.
Podrazumeva se, ali u Predlogu zakona je i izričito rečeno, da se sredstva za ostvarivanje prava bivšeg predsednika Republike, uključujući tu i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, i to je član 44. Predloga zakona.
Ovim bih ja završio, nadam se, ne suviše dugo obrazloženje Predloga zakona o predsedniku Republike, odnosno najvažnijih elemenata tog zakona. U materijalu koji ste dobili nalazi se, naravno, šire obrazloženje, ali mislim da je bilo važno istaći osnovne elemente ovog zakona i zbog javnosti.
Ako dozvolite, kratko bih se osvrnuo na Predlog zakona o izboru predsednika Republike.
Ustav Srbije, kao i Ustav iz 1990. godine, nije podrobnije uredio uslove za izbor predsednika Republike. Oba ustava propisala su samo da predsednika Republike biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, što znači da je Ustavom utvrđeno da predsednika Republike ne bira Narodna skupština.
Međutim, ustavotvorac je prepustio zakonu da uredi s kojom se većinom predsednik Republike bira, druge uslove za njegov izbor i postupak u kome se on bira. Ustavno rešenje omogućava da se uslovi za izbor predsednika Republike menjaju zakonom uprkos tome što su nadležnosti predsednika Republike regulisane Ustavom.
Zakon propisuje i postupak u kome se sprovode izbori za predsednika Republike. Međutim, zakon o izborima za predsednika Republike nije jedini izvor prava kojim se uređuje postupak u kome se bira predsednik Republike. Prevashodni izvor prava kojim se uređuje izborni postupak jeste Zakon o izboru narodnih poslanika, a Predlogom zakona o izborima za predsednika Republike uređuju se samo ona pitanja postupka koja su specifična za izbor predsednika Republike. Stoga je jasno da je zakon o izboru predsednika Republike lex specialis u odnosu na Zakon o izboru narodnih poslanika, koji je lex generalis u ovoj oblasti.
Predsednik republike se bira na pet godina. Aktivno i pasivno biračko pravo za izbor predsednika Republike uređeno je bez posebnih ograničenja koja se ponekad propisuju za pasivno biračko pravo, što je dosta zastupljena praksa u uporednom zakonodavstvu. Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike u Republici Srbiji ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište u Republici Srbiji. To je utvrđeno članom 2. Predloga zakona.
Sloboda glasanja na izborima za predsednika Republike dodatno se konkretizuje pravilom prema kome niko nema pravo da sprečava ili primorava birača da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog toga što jeste ili nije glasao ili da traži od njega da se izjasni zašto nije glasao ili za koga je glasao. To je utvrđeno članom 3. Predloga zakona.
Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine, i to je pravilo preuzeto iz Ustava Republike Srbije, iz člana 114. stav 2, a forma akta kojim se raspisuju izbori jeste odluka koja se objavljuje u ''Službenom glasniku Republike Srbije''. To je utvrđeno članom 4. stav 1. Predloga zakona.
Nesumnjivo je da postoje tri slučaja koja su predviđena Ustavom, a u kojima se održavaju izbori za predsednika Republike. Najpre, pre isteka mandata aktuelnog predsednika, potom kod prevremenog prestanka mandata predsednika Republike i, konačno, posle isteka mandata predsednika Republike u slučajevima kada je mandat predsednika Republike produžen do isteka tri meseca od prestanka ratnog ili vanrednog stanja.
Izbori za predsednika Republike, u prvom slučaju, raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se održe u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora, što je utvrđeno članom 4. stav 2. Predloga zakona.
Ako predsedniku prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori za predsednika Republike raspisuju se tako da se održe najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku Republike prestane mandat, i to je utvrđeno članom 120. stav 3. Ustava Republike Srbije i preuzeto u član 4. stav 4. Predloga zakona o izboru predsednika Republike.
Izbori za predsednika Republike raspisuju se tako da se održe najkasnije tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje, to je treći slučaj, što je predviđeno članom 4. stav 3. Predloga zakona.
Na kraju, opšte je pravilo da od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana, i to je predviđeno članom 4. stav 5. Predloga zakona.
Odluku o raspisivanju izbora donosi predsednik Narodne skupštine. U njoj mora da se utvrdi dan glasanja za predsednika Republike, odnosno dan kada se održavaju izbori, i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovođenje izbornih radnji. To je utvrđeno članom 5. stav 1. Predloga zakona. Dan glasanja ne može da bude dan kada se radi, odnosno dan glasanja mora da padne u neradni dan.
Konačno, u svim pitanjima koja se ne uređuju posebno, na sprovođenje izbora za predsednika Republike shodno se primenjuje zakon kojim se uređuju izbori za narodne poslanike, što je utvrđeno članom 8. Predloga zakona. Time se zadržava načelo našeg pravnog sistema prema kome je zakon kojim se uređuje izbor za predsednika Republike lex specialis u odnosu na zakon kojim se uređuje izbor narodnih poslanika, koji je lex generalis.
Pravo da predlažu kandidata za predsednika Republike imaju političke stranke koje su registrovane u Republici Srbiji na dan kada je odluka o raspisivanju izbora objavljena u službenom glasilu, zatim grupe građana i koalicije političkih stranaka, i to je utvrđeno članom 9. Predloga zakona.
Predlog kandidata može da bude podnesen Republičkoj izbornoj komisiji samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10.000 birača, što je utvrđeno članom 10. stav 1. Predloga zakona. Birač može potpisom podržati samo jednog kandidata za predsednika Republike.
Predlog kandidata podnosi se RIK-u najkasnije 20 dana pre dana održavanja izbora, i to je član 11. stav 1. Predloga zakona.
Predlog kandidata, shvaćen u širem smislu, sastoji se od podneska koji sadrži podatke o kandidatu i naziv predlagača kandidata i priloga koji se podnose uz podnesak. Obrazac predloga kandidata propisuje RIK, i to je utvrđeno članom 11. stav 2. Predloga zakona i članom 12. Predloga zakona.
Republička izborna komisija je dužna da propiše sve obrasce koji su potrebni za podnošenje predloga kandidata, da ih odštampa i stavi na raspolaganje javnosti u roku od tri dana od dana raspisivanja izbora, što je predviđeno članom 12. Predloga zakona.
Pravo da povuče predlog kandidata ima predlagač kandidata (politička stranka, koalicija političkih stranaka ili grupa građana) do dana utvrđivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike.
Listu kandidata za izbor predsednika Republike čini zbir svih punovažnih predloga kandidata. Listu sačinjava RIK najkasnije 15 dana pre dana izbora i objavljuje u ''Službenom glasniku Republike Srbije'' narednog dana od kada ju je utvrdila, što je utvrđeno članom 14. stav 1. Predloga zakona.
Pored naznake da se glasa za predsednika Republike, glasački listić za izbor predsednika Republike sadrži redni broj kandidata koji je utvrđen na listi kandidata za predsednika Republike, ime i prezime kandidata i naziv predlagača ili naznaku da je predlagač grupa građana ako grupa građana nema naziv i objašnjenje da se glasa samo za jednog kandidata tako što se zaokruži redni broj ispred imena i prezimena kandidata. To je utvrđeno članom 15. Predloga zakona.
Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali, što je utvrđeno članom 18. stav 1. Predloga zakona. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja, što je predviđeno članom 19. stav 1. Predloga zakona, a dan ponovljenog glasanja određuje RIK odlukom koja se objavljuje u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.
Pravilo je da na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova. To je utvrđeno članom 20. stav 1. Predloga zakona. Međutim, naravno da je moguće da se i više od dva kandidata pojave u drugom krugu. To je kada više njih deli prvo, ili pak drugo mesto nakon prvog kruga izbora.
Iz važećeg Zakona o izboru predsednika Republike preuzeto je i redakcijski izmenjeno pravilo prema kome između glasanja i ponovljenog glasanja izmene u izvode iz biračkog spiska unosi RIK, pri čemu u obzir uzima samo ona rešenja koja primi najkasnije 72 časa pre dana ponovljenog glasanja, i to je utvrđeno članom 23. Predloga zakona.
Ukoliko Narodna skupština izglasa ovaj predlog zakona, predviđeno je završnim odredbama da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Nadam se da su ova, uslovno rečeno, kratka uvodna izlaganja bila dovoljna da započnemo konstruktivnu diskusiju o predlozima zakona koji se nalaze danas na dnevnom redu. Pozivam vas da razmotrimo sva eventualno sporna pitanja i nadam se da će ovaj naš rad rezultirati usvajanjem ova dva predloga zakona. Hvala vam najlepše.