Hvala. Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  u članu 121. novog Ustava Republike Srbije jasno je predviđeno da je Skupština u obavezi da donese novi zakon o predsedniku Republike. Takođe, Ustavom u članu 111. određeni su položaj i nadležnosti predsednika Republike.
Naravno, pored Ustava, još neki zakoni - zakon o vojsci, zakon o odbrani i niz drugih zakona koje smo obavezni, takođe, da usvojimo u ovom parlamentu - određuju neke nadležnosti predsednika Republike. Siguran sam u to da ćemo te zakone u predviđenim rokovima i doneti, kako bi izbori za predsednika Republike mogli da budu održani.
Nadležnosti predsednika Republike mogu se konstituisati samo Ustavom. To je vrlo bitna odredba. Odnosno, ni predsednik Republike ne može uticati na nadležnosti i ovlašćenja Vlade i Narodne skupštine, a naravno ni Narodna skupština ne može delovati u kontrasmeru. Znači, ono što su predvideli Ustav i zakoni koji regulišu njegove nadležnosti i položaj ne može se prekršiti i ne može se proizvoljno menjati.
Mislim da je veoma značajno danas pomenuti da predsednik Republike predlaže Vladi budžet koji je potreban da bi funkcionisali i on, kao inokosni izvršni organ, ali, svakako, i Generalni sekretarijat predsednika Republike.
Zamoliću uvaženog ministra Markovića da mi odgovori, pokušavao sam u predlogu budžeta da nađem: da li su i kolika sredstva predviđena za predsedničke izbore, koji nas očekuju, svakako, u toku iduće godine?
Jedna od značajnih odredbi, koja je dobro razrađena u predlogu ovog zakona, jeste da niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike. Mislim da je zakon u određenim članovima koji to predviđaju potpuno jasan. Naime, uopšte nije bitno da li će predsednik tu funkciju vršiti deset godina ili će mu mandat trajati praktično iz dva puta po par meseci, znači - niko ne može biti predsednik Republike više od deset godina.
Takođe je veoma bitno, kod poveravanja mandata za formiranje Vlade Republike Srbije, u zakonu je predviđeno da predsednik daje mandat onom kandidatu koji je sposoban i koji može da obezbedi izbor Vlade. Pratili smo juče, verovatno većina nas, izbore u Republici Hrvatskoj - kod njih to nije tako predviđeno. Tako da je to, sigurno, još jedna pogodnost ovog zakona.
Takođe, mislim da je u ovom predlogu zakona pitanje ostavke i razrešenja predsednika Republike razrađeno na zadovoljavajući način. Danas smo imali priliku da čujemo određene zamerke na predlog ovog zakona.
Mogu donekle da se složim, da su pojedine odredbe ovog predloga zakona praktično prepisane neke odredbe Ustava i nisu potpuno razrađene. Mislim da je u pitanju član 9. koji je bukvalno prepisan, doslovce, ali mislim da to neće uticati na sadržaj i kvalitet ovog zakona. Status bivšeg predsednika Republike možda jeste prenormiran, odnosno 11 članova ovog zakona reguliše njegov status, ali mislim da ipak položaj bivšeg predsednika Republike ne može biti jednak kao kada je u pitanju neko od običnih građana. Svakako je to normalno i u drugim državama, da ta lica kojima je istekao mandat imaju određene privilegije. Tako da ne čudi što je to u ovom predlogu zakona navedeno.
Kandidovanje za podršku predsedniku Republike - predviđeno je da je potrebno 10.000 potpisa. Ukoliko se ne varam, za gradonačelnika Beograda je potrebno više od 30.000 potpisa jer je vezano za procenat, odnosno za broj birača, ali ovde su i moje kolege izrazile uverenje da je 10.000 potpisa sasvim dovoljno, pre svega da bi se kandidatima manjinskih stranaka omogućilo da imaju svog predstavnika na predsedničkim izborima.
Vezano za ovaj zakon o izboru predsednika Republike, mislim da su članovi, pre svega član 4. u stavu 2. i stavu 5, koji regulišu rokove koji su predviđeni za održavanje izbora predsednika Republike, precizni i da će u znatnoj meri olakšati čitavu ovu proceduru.
Takođe, kod članova 18. i 21. možemo da napravimo određenu paralelu, odnosno da ih povežemo. Možda je moglo u Predlogu zakona, pre svega u članu 18, da se predvidi i jasno stoji da se održava prvi krug izbora. To je naročito značajno. Imali smo priliku da uvaženi profesori iz DSS-a ukažu na to da može postojati mogućnost kada jedan kandidat dobije 49% glasova, a drugi 48%, i imamo određeni broj nevažećih listića, da može da dođe do određenih problema.
U duhu zakona može se ovo ovako tumačiti, ali mislim da bi bilo preciznije da stoji zaista ''prvi'', a umesto onih ponovljenih izbora u članu 21. da piše "drugi krug predsedničkih izbora".
Takođe, član 24 - u samom članu to može da se razume onako kako pretpostavljam da je predlagač i imao nameru, ali me zaista malo dovodi u nedoumicu ova rečenica u Obrazloženju: ''Posredi je težnja da se dva republička organa koja se biraju na neposrednim izborima - Narodna skupština i predsednik Republike - biraju iz istog biračkog korpusa''.
Neko ko ovo pročita može da pomisli da će birački spisak koji je važio u januaru za izbor narodnih poslanika, praktično biti isti i za izbor predsednika Republike, odnosno da sva ona lica, građani, koji su u međuvremenu stekli biračko pravo neće moći da glasaju.
Mislim da je to potrebno ovde podvući i objasniti, naravno, pre svega zbog građana Srbije jer smo danas čuli neke primedbe i na ovaj član 24. zakona o izboru predsednika Republike.
Svakako je zadovoljstvo u parlamentu Republike Srbije raspravljati o zakonu o predsedniku Republike. Prema najavama, bar iz medija, u ovoj sali sede potencijalna tri predsednička kandidata, tako da smo imali priliku neke od njih i da čujemo.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ko je treći kandidat?)
Evo, gospodin Bajatović pokazuje, možda je on treći kandidat (rekao sam da je to prema najavama medija), odnosno pretpostavljam da će njegova stranka imati predsedničkog kandidata.
Mislim da je dobro da se danas govori i o njihovim pravima, nadležnostima, ali i o privilegijama. U svakom slučaju, meni će biti najveće zadovoljstvo da u toku naredne godine sedim u ovoj sali i da predsednik Republike položi zakletvu pred izabranicima naroda u Republici Srbiji, a svi dobro znate šta stoji u članu 114. Ustava Republike Srbije i kako glasi zakletva predsednika Republike.
Mislim da ćemo, bez obzira ko to bio, imati priliku da zaista pozdravimo budućeg predsednika Republike i da tražimo od njega da ispoštuje sve ono što piše u Ustavu Republike Srbije, naročito u članu 114. Ustava.
Siguran sam da će velika većina narodnih poslanika glasati za predlog zakona o predsedniku i predlog zakona o izborima za predsednika Republike, a DSS-Nova Srbija će svakako to uraditi. Mi smo glasali i 2004. godine za ove zakone i na taj način omogućili da Srbija konačno dobije instituciju predsednika Republike. Siguran sam da će ovaj zakon biti još jedan u nizu usvojenih zakona potrebnih za raspisivanje predsedničkih izbora. Hvala najlepše.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Nedimović.

Poštovane kolege poslanici, ja naravno nisam kandidat SPS-a za predsednika. Za razliku od kolege, ne bih vezivao ovih 10.000 glasova za pravo manjina jer mislim da nema razloga da to bude u korpusu onih prava koja manjine ostvaruju. To malo da vežemo za neke građanske stvari.
Razmišljao sam kako da potrošim ova tri-četiri minuta koja su mi preostala. Pa bih onda, otprilike, na početku hteo da budem malo maligan. U kom smislu? Pa, evo da vam kažem, ja se izvinjavam, gospodine predsedavajući, što kasnim, bio sam na berzi, akcije su značajno pale.
Pa vas onda pitam da nije za predsednika izabran možda Tomislav Nikolić dok sam ja bio odsutan. Naravno, odgovor je: ne. Dakle, čisto jedan mali komentar, kol'ko mi ponekad umemo za ovom govornicom da vreme, u stvari, utrošimo na neke stvari koje možda nisu interesantne.
Ovo je jedan od zakona koji omogućuje raspisivanje izbora, odnosno iz onog je seta koji bi trebalo da donesemo do kraja ove godine (je l' tako?) po Ustavnom zakonu.
Mislim da proces donošenja ovog zakona karakteriše činjenica da je većina opozicionih stranaka, koliko sam uspeo da vidim, praktično podnela iste amandmane na nekoliko članova ovog zakona. To se, pre svega, odnosi na: Javnost rada predsednika, na član 9. Nespojivost funkcija i sukob interesa, na član 18. Predlaganje kandidata za predsednika Vlade, na član 22. Raspuštanje Narodne skupštine i tome slično. Dakle, ponovo smo, praktično, kao pripadnici različitih opozicionih stranaka, uočili maltene iste propuste u ovom zakonu i ja ću u načelu, s obzirom da smo podneli dosta amandmana, ukazati samo na neke stvari.
Kod izbora Vlade - stvarno se postavlja pitanje, makar to delovalo bukvalno: šta ako predsednik u međuvremenu nikome ne poveri mandat za tih 90 dana, da li on raspolaže izbornom voljom građana? Smatram da bi ovde trebalo prihvatiti neki od ponuđenih amandmana (nije bitno koje stranke), koji precizira obavezu predsednika da da neki rok da mu neko donese 126 potpisa, odnosno da ga uveri u to da može da formira Vladu, a ako to nije moguće, nakon nekog roka, 15 ili 45 dana, da mora da poveri mandat kandidatu one stranke koja je imala najveći broj glasova u parlamentu. Mislim da ima razloga da se o tome razmisli.
Kod razrešenja predsednika - mislim da stvarno nije dobro što postoji mogućnost da ga razreši parlament, makar i uz pomoć Ustavnog suda. Dakle, ukoliko jedna trećina poslanika pokrene inicijativu i Ustavni sud usvoji inicijativu da je predsednik prekršio Ustav, mi sa dvotrećinskom većinom ovde možemo da ga smenimo. Onda ili treba izbaciti Ustavni sud, jer smatram da bi samom odlukom Ustavnog suda da je on prekršio Ustav moralo da dođe do razrešenja predsednika, ili ga treba smeniti na način na koji je biran, odnosno referendumom.
Ono što ovde, po meni, nije rešeno, a mislim da je bilo u prethodnom Predlogu zakona o predsedniku, jeste, s obzirom da on ima imunitet kao poslanik, šta ukoliko se ustanovi da je predsednik možda optužen za neka teška krivična dela, pa mu mi skinemo imunitet i, recimo, predsednik u nekom sudskom postupku bude osuđen. Naravno, sa moralne strane će verovatno podneti ostavku, a šta ako nije dovoljno moralan?
Možda bi ovde trebalo dodati da, ukoliko se u nekom krivičnom postupku predsednik osudi zbog nekog krivičnog dela ili nekog drugog sudskog prekršaja na šest meseci, godinu dana i više, da mu automatski prestaje mandat i da se raspisuju novi izbori. Dakle, to pitanje, ukoliko se neko bavio kriminalnim radnjama, ovde nije rešeno.
S ozbirom na to da mojoj poslaničkoj grupi nije ostalo još mnogo vremena, želim da kažem još jednu stvar. S obzirom na to da predsednik komanduje Vojskom i da želimo da podelimo odgovornost između različitih grana vlasti, mislim da nije logično da predsednik istovremeno bude i neka vrsta vrhovnog komandanta, odnosno komandanta Vojske, i da bude predsednik Nacionalnog saveta za bezbednost. Mislim da to treba odvojiti. Ne treba predsednik istovremeno da bude i komandant Vojske i predsednik Nacionalnog saveta za bezbednost, nego to treba rešiti odgovarajućim zakonskim aktima na drugačiji način.
Dakle, što se tiče SPS-a, nažalost, ovakav zakon teško možemo da podržimo, čak i ako bude popravljen svim ovim amandmanima koje je dala opozicija, iz prostog razloga što mislimo da je ovaj zakon napravljen pomalo sebično, pomalo za aktuelnog predsednika, a sa druge strane, kada je u pitanju nespojivost funkcija, želim da podsetim trenutnu vladajuću većinu da je jedan od principa koje ste vi zahtevali dok niste bili na vlasti bio da predsednik države ne može biti istovremeno i predsednik partije. Ako ste to nekad zagovarali, bilo bi dobro da se tog obećanja i držite. Hvala, gospodine predsedavajući.

Zahvaljujem se i ja vama. Reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, a želeo bih ovom prilikom da se obratim i građanima Srbije koji prate prenos ove sednice. Sigurno da je reč o izuzetno važnoj temi, koja zaokuplja pažnju srpske javnosti u poslednje vreme, tako da bi trebalo da obratimo izuzetnu pažnju na ono što se danas nalazi na dnevnom redu.
Pred nama se nalazi zakon o predsedniku Srbije i zakon o izborima za predsednika Srbije. Zbog čega mi danas raspravljamo o ovim zakonima? Pre svega, zbog Ustava Republike Srbije koji je donet u novembru 2006. godine, zbog Ustava za koji je glasao najveći broj narodnih poslanika, i oni poslanici koji danas govore u prilog donošenja zakona o predsedniku Srbije, kao i oni poslanici koji sa leve i desne strane sale kažu da imaju neke zamerke na predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu, bilo s pravom, bilo bez prava, ali svako ima pravo da govori o ovim predlozima zakona na način na koji misli da treba da govori.
Ono što je najvažnije, 8. novembra 2006. godine Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Ustav Republike Srbije, napravila distancu u odnosu na Ustav iz 1990. godine, koji je bio Ustav jednog drugog vremena. Jednostavno, vreme nosi sve pred sobom, društvene promene čine svoje, pa je bilo vreme da se donese i novi Ustav. Zahvalan sam svim narodnim poslanicima u prethodnom sazivu i svim građanima Srbije koji su na referendumu dali pozitivan signal za promenu Ustava Srbije, jer to je ono na čemu je DSS insistirala svih ovih godina, a imala je i veliku podršku od svih stranaka u Skupštini Republike Srbije.
Odnos DSS-a prema institucijama je davno poznat. Poznat je, pre svega, zbog onih problema koje smo imali tokom 2002. i 2003. godine, upravo sa ovom institucijom predsednika Srbije. Čisto da napravimo jednu malu ekskurziju u prošlost - šta se to uopšte dešavalo tih godina.
Imali smo tokom 2002. i 2003. godine nekoliko izbora za predsednika Srbije, koji su bili neuspešni. Nismo imali predsednika Srbije. Imali smo izuzetno veliku krizu i nekih drugih institucija. Takva stvar više ne sme da se desi u Srbiji i upravo će donošenje ovog zakona o predsedniku Srbije i zakona o izboru predsednika Srbije omogućiti da ovakvu situaciju više nemamo i da, na svu sreću, u narednom periodu razmišljamo samo o tome ko će nam biti predsednik, da biramo najbolje kandidate, one kandidate koji Srbiju zajedno sa ostalim državnim institucijama mogu da vode napred, i da se više ne bavimo time da li ćemo imati jednu instituciju ili je nećemo imati.
Što se tiče same materije koja reguliše problematiku predsednika Srbije, do sada je postojalo jedno šarenilo propisa u okviru kojih je obrađivana čitava ova materija. Ovaj put, zakonom o predsedniku Srbije i zakonom o izborima za predsednika Srbije, ova materija se uobličava na jedan zadovoljavajući način, prihvatajući ono što je sadržano u Ustavu Republike Srbije kao sveto pravilo koje se kasnije razrađuje kroz pojedine odredbe jednog i drugog zakona.
Ustavom Republike Srbije ustanovljen je parlamentarni sistem podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu koja je, na neki način, podeljena između predsednika Srbije i Vlade Republike Srbije. Ustavom Republike Srbije definisani su položaj i nadležnosti predsednika Srbije. Što se tiče samih nadležnosti, one su definisane u članu 112. Ustava Republike Srbije, gde se predsedniku Srbije u nadležnost daje da predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, ukazom proglašava zakone, predlaže Narodnoj skupštini kandidate za predsednika Vlade i brojne druge nadležnosti koje su tu sadržane. Ovim zakonima se na detaljniji način razrađuje ova materija i pokušavaju se ustanoviti pravila vezana za jednu od najvažnijih državnih institucija u našoj zemlji.
U drugim zemljama je različita pravna praksa, na koji način je regulisana ova materija. Negde je ona skoncentrisana u jedan jedinstveni zakon o predsedniku države, negde je razbijena na dva zakona, kao što je to slučaj sada kod nas, negde čak postoji više zakonskih tekstova, postoje čak i zakoni koji govore o pravima bivših predsednika republika - na koji način je uređen njihov položaj, njihova prava i njihove obaveze. Ali, ovde je ova materija sažeta na jedan sistematičan način u dva zakona i mislim da, kada govorimo o ovim zakonima, pre svega treba govoriti o nekoliko različitih oblasti koje su regulisane.
Pre svega, svojstvo mandata, nadležnosti koje su definisane Ustavom, a kasnije u odnosu prema Narodnoj skupštini Republike Srbije one razrađene u zakonu o predsedniku Srbije, uslovi koji su potrebni za vršenje funkcije predsednika Srbije i njegovih nadležnosti, i tu je najveća oblast koja je definisana ovim predlogom zakona o predsedniku Srbije i tu će Narodna skupština najviše uraditi u tom delu regulisanja ove oblasti. Isto tako, u ovom zakonu se govori i o pravima predsednika Srbije po prestanku mandata. Izborna pravila su sadržana u ovom drugom zakonu, u zakonu o izborima za predsednika Srbije i, dakle, obuhvaćena je čitava materija.
Kada govorimo o specifičnostima zakona o predsedniku Srbije, treba se koncentrisati na nekoliko tema da ne bi ovde puno vremena oduzimali. U raspravi po amandmanima ćemo sigurno imati prilike da se osvrnemo na svaku oblast kojom je definisan zakon o predsedniku Srbije. Ovde bih se, pre svega, zadržao na nekoliko instituta. Pre svega na zakletvi koju polaže predsednik Srbije, na prestanku mandata predsednika Srbije i na pravima predsednika pošto mu prestane mandat.
Što se tiče same zakletve, izuzetno značajnu stvar predstavlja činjenica da zakletva ima konstitutivan značaj. Dakle, mandat počinje da teče onog trenutka kada predsednik Srbije položi zakletvu. To je definisano u članu 10. stav 3. Predloga zakona i na ovaj način je, u stvari, predviđeno uvođenje predsednika u mandat. Isto tako, predviđene su neke situacije koje u praksi mogu da se dese. U slučaju kada, na primer, Narodnoj skupštini Republike Srbije prestane mandat, kad poslanicima prestane mandat ili se, jednostavno, Skupština ne nalazi u redovnom zasedanju, predviđena je i mogućnost okupljanja narodnih poslanika upravo iz razloga nužnosti, neophodnosti da predsednik Srbije položi zakletvu, zakletvu koja je sadržana u članu 114. Ustava Republike Srbije, o kojoj je malopre govorio moj kolega Petković. Ne bih se više zadržavao na tome, ali ta zakletva je veoma bitna za sve nas i mislim da na njoj treba svi da insistiramo. Izvinjavam se kolegi Rakovcu, kaže da je i on govorio o tome.
Što se tiče prestanka mandata, treba napomenuti da za to postoji nekoliko mogućnosti. Jedna je istek mandata, odnosno istek od pet godina, protekom pet godina od polaganja zakletve, što je jedan od najprirodnijih načina za prestanak funkcije predsednika Republike Srbije, sa određenim izuzecima, kada predsednik, eventualno, bude u nekom drugom mandatu izabran.
Više bih pažnje posvetio situaciji kada se podnese ostavka od strane predsednika Srbije i kada dođe do razrešenja predsednika Srbije. Što se tiče podnošenja ostavke, ova materija nije jasno regulisana Ustavom i ona se na bliži način definiše zakonom o predsedniku Srbije. Pre svega, u pogledu lica kome se upućuje eventualna ostavka od strane predsednika Srbije, a u zakonu je predviđeno da to bude predsednik Narodne skupštine, i načina na koji će se to vršiti, putem upućivanja ostavke u Narodnu skupštinu preko redovnih instrumenata kao što je pisarnica. Dakle, da nema eventualnih nepoznanica na koji način se ostavka podnosi, pre svega zbog mogućnosti eventualnih zloupotreba, mogućnosti nerazumevanja, nesporazuma - kada nastupa momenat kada je predsednik Srbije podneo ostavku.
Druga stvar koja je izuzetno važna je instrument razrešenja. U situacijama kada određeni broj narodnih poslanika podnese inicijativu da je predsednik Srbije prekršio Ustav, Ustavni sud ima obavezu da se oglasi. Ukoliko Ustavni sud smatra da je izvršena povreda Ustava, onda je potrebna dvotrećinska većina narodnih poslanika da bi se predsednik Srbije razrešio. Definiše se i situacija ukoliko Ustavni sud, na primer, okarakteriše da nema povrede Ustava od strane predsednika Srbije, onda se uopšte i ne ide u dalji postupak vezan za razrešenje predsednika Srbije.
Na kraju, rekao bih jednu stvar koja je bitna pre svega zbog institucije predsednika Srbije, ne gledajući ko je danas predsednik Srbije, ko je bio predsednik Srbije, ko će biti predsednik Srbije u nekom narednom periodu. Mislim da institucija predsednika Srbije predstavlja izuzetno važnu državnu funkciju, o kojoj moramo svi voditi računa. On je isto tako važan, taj institut, kao što su važni i određeni državni simboli, kao sve ono što reprezentuje Republiku Srbiju.
Možda je broj normi koji je u toku prepodnevne rasprave bio osporavan, vezan za prava predsednika Republike pošto mu prestane mandat, možda ima čitava ta priča svoju realnu podlogu, ali mislim da treba da se koncentrišemo na jednu stvar: predsednik Srbije predstavlja onaj element koji reprezentuje državno jedinstvo Republike Srbije. Mislim da, u tom smislu, treba da o licima koja su bila predsednici Srbije vodimo računa jer tako, na taj način, štitimo državu Srbiju, štitimo njene institucije.
Isto tako treba da štitimo i druge institucije jer, ako nema institucija nema ni države, a imali smo u prethodnom periodu situacija kada smo bili u takvoj poziciji.
Ne dajmo da Srbija više ikada bude bez ijedne institucije. To je ono za šta se DSS sve ovo vreme zalaže i za šta zahtevamo vašu podršku prilikom donošenja ovih zakona. Hvala vam puno.

Hvala, gospodine Nedimoviću. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a zatim narodni poslanik Milorad Belić. Izvol'te, gospodine Markoviću.

Hvala kolegama poslanicima DSS-a na ovakvom aplauzu pre nego što sam izašao za govornicu.
Dame i gospodo narodni poslanici, nešto mnogo žulja vladajuću koaliciju, tačnije jedan deo vladajuće koalicije, pa se potrudila da zbrza ova dva zakona i da stvori bar delimične uslove za raspisivanje izbora. Da li je to, dame i gospodo, rešavanje pitanja Kosova i Metohije? Da li je to konačno uništenje Dejtonskog sporazuma i utapanje Republike Srpske u Bosanskohercegovačku federaciju, pa će to eventualno nekakve negativne posledice izazvati po vašeg kandidata?
Naravno, kako ne veruju jedni drugima, a znaju jedni druge vrlo dobro, ovo se i protezalo dosad. Međutim, i sad se uslovi ne stiču jer Ustavni zakon jasno i nedvosmisleno propisuje koji zakoni moraju biti doneti pre nego što se izbori raspišu: zakon o izboru predsednika, zakon o predsedniku Republike, zakon o spoljnim poslovima, zakon o Vojsci i zakon o službama bezbednosti. Bez tih pet zakona nema raspisivanja izbora, bez obzira što se to kolo oko konačnog rešavanja statusa Kosova i Metohije ubrzava.
Ali, pošto su ova dva predloga zakona ispred nas, onda da malo proanaliziramo šta je to što su nam blagoizvoleli servirati i ubediti nas da je ovo mnogo dobro i da ovo moramo da usvojimo. Naravno, poslanici SRS-a imaju veliki broj primedbi i veliki broj amandmana i na jedan i na drugi predlog zakona, ali o tom potom; kad dođe red da se o amandmanima raspravlja, puno štošta ćemo reći, šta zameramo ovom predlogu zakona.
Kaže, recimo da krenemo od zakona o predsedniku Republike, od člana 4. Uslovi za izvršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike: ''Uslove za izvršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike obezbeđuju Vlada, ministarstva i drugi državni organi u skladu s propisima''. Članom 112. Ustava su regulisane sve nadležnosti i ovlašćenja predsednika Republike, pa da vidimo kako će to Vlada u stvaranju uslova za sprovođenje poslova iz nadležnosti predsedniku Republike pomagati.
Kaže: ''Predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu''. Gde vi vidite to što treba Vlada da uradi da bi predsednik Republike predstavljao Srbiju u zemlji i inostranstvu? Koji su to poslovi što Vlada treba da uradi da omogući predsedniku da predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu? Da mu obezbedi gorivo? Da mu obezbedi avionsku kartu? Zašto trpate Vladu tamo gde nema potrebe da bude?
Druga nadležnost: ''Ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom''. Koje će to uslove Vlada obezbediti predsedniku da on ukazom proglasi zakon u skladu sa Ustavom?
Treća: ''Predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista''. Sad će Vlada da obezbedi uslove predsedniku da on predloži kandidata za predsednika Vlade. Mislim da su ovde, ovaj ko je prepisivao ovaj zakon, odakle ga je prepisao - ne znam, ali prošli put sam vas pohvalio, gospodine ministre, da ste vi onaj zakon pisali, očigledno ovaj niste.
I, ako već prepisujete zakone, pa imate najboljeg prepisivača, zove se Stevan Lilić, predaje na Pravnom fakultetu. Prepisao je čitavo administrativno pravo, doduše plagirao. Ima još jedan, završio Resavsku školu, sve što mu date - sve će prepisati.
Kaže: ''Predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom''. Gde je ovde aktivnost Vlade? Šta je to što Vlada treba da pomogne predsedniku da on predloži nosioce funkcija?
''Postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade''. E, ovde imate ''na osnovu predloga Vlade'', na osnovu Ministarstva inostranih poslova, i to je, koliko vidim, jedina nadležnost gde vi možete nešto da učinite.
''Prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika''. Hoće li neko od predstavnika Vlade da mu nosi poslužavnik s akreditivima kad dođe tamo?
''Daje pomilovanja i odlikovanja''. Gde je ovde Vlada? Šta treba Vlada da radi predsedniku države da bi on pomilovao nekog? Osim ako mislite u pomaganju da ga ubeđujete da treba da pomiluje, recimo, Čumeta i tako još neke, recimo Bagzija i neke koji su vrlo zaslužni u onoj ''buldožer revoluciji'' za osvajanje vlasti.
''Vrši i druge poslove određene Ustavom''. E, ovde ćete se pretrgnuti pomažući mu da izvrši i te druge poslove određene Ustavom.
Al' ima ovde jedna stvar koja je iza tačke 8. u članu 112. Kaže: ''Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije''.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vidite, Vlada bi da servira, da pripomaže, da daje mišljenja, da ubeđuje, da eventualno predsednik Srbije ne pogreši u obavljanju svojih nadležnosti.
Ako se ovaj član 112. Ustava i član 4. ovog predloga zakona stave u nekakvu relaciju, jasno se vidi da to neće biti predsednik Srbije nego će biti predsednik vladajuće garniture.
''Sedište predsednika Republike je u Beogradu'', član 5. ''Rezidencijalni prostor, protokolarne objekte, objekte za boravak predsednika Republike i članova njegovog domaćinstva u zemlji i inostranstvu i radni prostor Generalnog sekretarijata predsednika Republike i Vojnog kabineta predsednika Republike određuje Vlada pošto pribavi saglasnost predsednika Republike''.
Zašto bi to Vlada određivala? Zašto ne bi odlukom Narodne skupštine, jer striktna podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku reče da je zakonodavna malo nadležnija od ove dve? Zašto bi onda Vlada umesto Narodne skupštine? U Narodnoj skupštini sede narodni poslanici, predstavnici naroda, i oni imaju, čini mi se, najviše prava, da ovakve odluke i predlažu i donose?
Obezbeđivanje predsednika Republike: ''Predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama predsednika Republike i propisom koji donosi Vlada. Propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike''.
Ovde dolazimo do jedne malo simptomatične situacije. Koliko znam, sveli ste Vojsku samo na ''Kobre''. Ima još jedno dva bataljona, koja postrojavate kad vam naiđu prijatelji iz sveta; sve manje ih imate, ali kad naiđu, onda postrojite jedan-dva bataljona. Vojsku, koja bi branila državu Srbiju - nemamo. Imali smo je do pre nekoliko meseci. Pogotovo sad, kada je došao ovaj vaš ministar vojni, sad je Vojsku sveo upravo na taj bataljon koji se postrojava i na ''Kobre'' koje čuvaju sadašnjeg predsednika. Gde će tu biti policija? Hoće li policija da čuva Vojsku koja će čuvati predsednika? I koja su to druga lica koja predlažete? Hoćete li opet neku ''braću Burgije'' da izmislite, i njima slične?
Dame i gospodo, dosad se znalo ko čuva predsednika Republike, ko ga obezbeđuje, ko obezbeđuje rezidencije, ko obezbeđuje radne prostore, prostore za odmor. Sad, posle ovoga, sigurno se neće znati.
Razrešenje. Dolazimo do jednog člana ovog zakona koji može da bude vrlo opasan. Predsednika biraju građani na referendumu, tajnim glasanjem. Ko ima najviše glasova postaje predsednik države.
U ovom slučaju, kako ste ovde predvideli, većina, iz čijih redova ne mora da bude predsednik, može doneti odluku da smeni predsednika, naravno, uz saglasnost Ustavnog suda.
A kakav će nam biti Ustavni sud, vrlo dobro znamo s obzirom da smo pre nekoliko dana imali ovde predlog izbora sudija Ustavnog suda, pa su prošli ljudi koji bi pre trebalo da budu u Ustaničkoj, u onom zatvoru, nego u Ustavnom sudu. Ali, to su vaši predlozi. Poslanici SRS-a su nedvosmisleno ukazali na to da bar trojica od njih zaslužuju robiju.
Sada će tako izabranog predsednika, od strane građana, moći da smenjuje Ustavni sud, u kome će sedeti i verovatno predsedavati Slijepčević, jer on vam se najbolje pokazao. Vidim, u ovim biografijama za izbor, napisali ste mu dve strane. Naravno, to ćete objaviti u Službenom glasniku Srbije.
Član 17: ''Ako predsednik Republike podnese ostavku, bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine najduže tri meseca''. Ova zadnja rečenica je vrlo diskutabilna.
Imali smo priliku u nedavnoj prošlosti da nemamo predsednika države, da ga zamenjuje predsednik Narodne skupštine, da na tom mestu bude izvesna Nataša Mićić, da ona, kako je sa ove govornice rekla - ja sam odlučila da odlučim - i da uvede vanredno stanje u državi, iako na to nije imala pravo, i da za nepuna tri meseca 13.000 ljudi bude uhapšeno. E, to je opasnost koja se krije. Naravno, ne mislim da će gospodin Dulić da raspisuje vanredno stanje, ali nikad se ne zna.
Pravni akti predsednika Republike: ''Predsednik Republike donosi ukaze, odluke, pravila, naredbe, naređenja i druge pravne akte koji su određeni zakonom. Ukazom predsednik Republike proglašava zakon, raspušta Narodnu skupštinu, postavlja i opoziva ambasadore Republike Srbije, daje odlikovanja i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije. Odlukom predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, daje pomilovanja, imenuje generalnog sekretara predsednika Republike, šefa Kabineta predsednika Republike, savetnike predsednika Republike i druge funkcionere...''
Odlukom raspušta Narodnu skupštinu i raspisuje izbore. Kako Narodna skupština može biti raspisana? Ne daje li se tom predsedniku malo više ovlašćenja nego što mu i Ustav daje?
E, dolazimo do još jednog mesta, izgleda da se još neko učlanio u stranke koalicije pa dolazimo do još jednog mesta gde će moći mnogi, koji nose člansku kartu žutu, žućkastu ili onu šifrovanu, da se eventualno uglave.
''Pored generalnog sekretara i zamenika generalnog sekretara, poslove koji su neposredno povezani s funkcijom i nadležnostima predsednika Republike izvršavaju šef Kabineta predsednika Republike i savetnici predsednika Republike''.
Nigde ne piše koliko savetnika. Pa, kad je ministar imao pravo na 42 savetnika, odnosno pomoćnika, a svaki pomoćnik ima još onoliko savetnika... I ono što je najopasnije u svemu ovom, opet se otvara mogućnost da, kako reče gospodin Tomislav Nikolić jutros, ambasade u maltene svim gradićima, gradovima, selima po Srbiji, da se otvore kroz tzv. Narodnu kancelariju, koja je toliko narodna samo što je trošila narodne pare.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće glasati za ove zakone, a predložili smo amandmane. Ukoliko ih usvojite, onda ćemo moći da razgovaramo o njima. Hvala.

Hvala, gospodine Markoviću. Reč ima narodni poslanik Milorad Belić.
Pre toga, samo jedno obaveštenje. Po članu 85. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, produžićemo rad i posle 18 časova do završetka objedinjene načelne rasprave po započetim tačkama dnevnog reda. Hvala na razumevanju i mislim da neće biti potrebe za tim, ali za svaki slučaj, što kažu.
Izvol'te, gospodine Beliću.

Dame i gospodo, gospodine ministre, predsednika Republike smo dobili, kao što je poznato, tek posle nekoliko izbornih krugova i to je bila posledica, pre svega, veoma rigidnih odredbi u prethodnom Ustavu, koje se tiču izbora predsednika Republike. Ali, naravno...

Izvolite, gospodine Beliću, izvinjavam se.