Gospodine predsedavajući, uvedite malo reda u tok sednice Narodne skupštine.
Da li će Zakonodavni odbor da se sastane i da da drugačije mišljenje, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, ili neće?
Evo, nas nekoliko poslanika smo intervenisali. Čini mi se da je i vaša obaveza, kao predsedavajućeg ove sednice, kao i gospodina predsednika Zakonodavnog odbora, da nam kažete da li će Zakonodavni odbor održati sednicu i da li ćemo dobiti izveštaj, u skladu sa Poslovnikom, ili nećemo.
To je suština, da znamo šta da radimo. Inače, ova naša priča stvarno nema smisla.

Dobro. Očigledno je da moramo da obavimo konsultacije.
Dajem pauzu od 15 minuta.
Pozivam šefove poslaničkih grupa, predsednika Zakonodavnog odbora i predsednika Odbora za pravosuđe na prvi sprat. Hvala.
(Posle pauze – 16.35)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Za sutra u 10.30 časova zakazan je Odbor za pravosuđe koji će, kao nadležni odbor, da raspravlja o amandmanima. Razrešene su, takođe, i pravne dileme vezane za izveštaj Zakonodavnog odbora i postoje uslovi za nastavak rada.
Da li se još neko javlja po amandmanu narodnog poslanika Nenada Prokića? (Da.)
Izvolite, reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Oprostite zbog ovog malog zastoja. Dakle, došli smo do vrlo razumnog odgovora na pitanje zašto nismo radili, odnosno zašto nemamo mišljenje nadležnog odbora. To sam obrazložio pre i nema potrebe da ponavljam.
Na dnevnom redu je amandman kolege Prokića. Mislim da je sasvim logično da predlagač ovaj amandman prihvati.
Ako je predlagač u članu 3. stav 1. stavio formulaciju da su nadležnosti predsednika određene Ustavom Republike Srbije, a član Ustava Republike Srbije sadrži koje su to nadležnosti, i među tih desetak nadležnosti predsednika Republike su samo dve određene kao nadležnosti koje su predmet zakonske razrade, onda bi bilo sasvim logično, kolege narodni poslanici, da se prihvati ovaj amandman, jer formulacija ovog amandmana i jeste da se nadležnosti predsednika Republike uređuju zakonom.
Vlada je dala jedan, po mišljenju SPS-a nemušt, odgovor koji u stvari ne ukazuje na suštinu. Jer, da je reč o suštini, onda bi taj amandman bio prihvaćen.
U stvari, Vlada nam je u obrazloženju odbijanja ovog amandmana kazala zašto je uopšte napravljen član 3. Predloga zakona.
To je taj čuveni stav 2. koji govori: ''Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi zakonom ili drugim propisom samo ako to Ustav izričito dopušta'' − Ustav to izričito dopušta samo u dva slučaja – ''ili ako nalaže njihova priroda''.
Ova formulacija ''njihova priroda'' je, u stvari, suština jer ona Vladi daje mogućnost da tu prirodu obrazloži na način koji odgovara njenim interesima.
Moram iskreno reći da sam očekivao da će ovaj predlog zakona biti mnogo sadržajniji, da će taksativno nabrojati sve ono što treba eventualno razraditi (ali u okviru Ustavom utvrđenih nadležnosti predsednika Republike), da neće imati formulacije opšteg karaktera, da neće imati formulacije koje daju mogućnost proizvoljnog tumačenja i, jednostavno, da neće pružati osnov da ga može tumačiti kako ko hoće.
Mislim da je i završetak ovog obrazloženja Vlade, predlagača, neozbiljan, usudio bih se reći i smešan, jer je tvrdnja da nema straha da će razrada ustavnih nadležnosti predsednika Republike nižim podzakonskim aktima (tu je pomenut i Poslovnik Vlade i Poslovnik Narodne skupštine), da nema nikakvih bojazni da će to biti suprotno Ustavu jer, eto, pobogu, poštuje se Ustav, a tu je i Ustavni sud – neiskrena, a neiskrena je zato što je ova dosadašnja Vlada, u ovih nekoliko meseci postojanja, pokazala da ne poštuje Ustav Republike Srbije.
Mi, poslanici SPS-a, danas smo nekoliko puta govorili o tome da je Vlada, suprotno odredbama Ustava Republike Srbije, uvela privremenu upravu u 11 opština, odnosno u toliko opština, ne poštujući Ustav Republike Srbije, napravila sastav veća koji odgovara ne strukturi stranačke zastupljenosti, nego strukturi vladajuće koalicije.
Sećate se, prekjuče smo govorili o ovom zakonu i videli ste kakav je pravni osnov za formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost. Pravni osnov za formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost je član Zakona o Vladi koji govori da Vlada može donositi odluke i – doneta je odluka o formiranju Saveta za nacionalnu bezbednost. Pa, na taj način se može donositi bilo kakva odluka.
Mi smo, jednostavno, mišljenja da je bilo daleko kvalitetnije rešenje za ovaj zakon da se prihvati amandman kolege Prokića, jer je jedino to moguće. Ali, moram još nešto reći povodom ovog amandmana.
I u toku rasprave o ovom zakonu, a i o nekima pre, evo i ministar je tu pa može ovo potvrditi ili opovrgnuti, pokazalo se, na žalost, da odredbe Ustava Republike Srbije, bar neke koje smo do sada razmatrali, nisu onoliko kvalitetne koliko se to govorilo mesecima pre i da jednostavno dozvoljavaju mogućnost različitog tumačenja.
Videćete kasnije, kada budemo govorili o nekim drugim odredbama Ustava Republike Srbije vezano za predsednika, a pogotovu kada budemo govorili o sadržini ovog zakona vezano za predsednika, da su neke stvari potpuno van Ustava.
Kada kažem ''predmet tumačenja na način koji to želi vladajuća koalicija'', primera radi, usvajali smo Zakon o Vladi i imali smo da je predlagač, zakonodavac, sebi dao mogućnost da Vlada i ministri koji hoće da podnesu ostavku mogu da je obrazlažu. To je naizgled sitno, ali, izvinite, toga u Ustavu nema. Te sitne stvari menjaju suštinu Ustava. I onda, te sitne stvari u praksi postaju krupne.
Mislim da bi bilo najbolje za predlagača da je prihvatio ovaj amandman jer je sasvim logičan.
Stav 1 – nadležnosti predsednika su sadržane u Ustavu i stav 2 – da mogu biti predmet zakona. Jer i Ustav u dva slučaja predviđa da odredbe Ustava mogu biti predmet zakonske razrade.
Iz tih razloga mi u SPS smatramo da je ovaj amandman apsolutno trebalo prihvatiti. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević. Izvolite.
Prvo ministar. Gospodine Vasiljeviću, samo jedna sekunda, izvinjavam se. Izvolite, ministre.

Pokušaću još jedanput da odbranim naše rešenje i obrazložim zašto nismo prihvatili ovaj amandman.
Stav 2. člana 3. kaže: ''Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi ...''. Prvo bih želeo, da ne bi bilo zabune, da razjasnimo stav 2. koji kaže da se nadležnosti utvrđene Ustavom mogu razraditi, dakle, ne mogu se menjati. Mislim da je to najvažnije, da nam prvo to bude jasno. Nadležnosti su isključivo određene Ustavom, a zakonima i podzakonskim aktima se mogu razraditi.
Sada je ovde dilema, s jedne strane, neko tu pominje zašto su dodati zakoni, a jedan broj poslanika kritikuje i rešenje gde se pominju podzakonski akti.
Što se tiče zakona, evo, u Ustavu, u članu 112, koji verovatno sada svi gledamo, piše ovako: Nadležnosti predsednika Republike – pa recimo: daje pomilovanja i odlikovanja. Očigledno je da ćemo morati da imamo zakon o pomilovanju, kao i zakon o odlikovanjima. To je potpuno očigledno. Isto tako, ovde nemamo izričito da se donosi zakon, a znamo da ćemo imati zakon o odbrani, kao što ćemo imati i zakon o Vojsci.
Dakle, u tom smislu, neke nadležnosti imaju takvu prirodu da se, po logici stvari, donosi zakon. Znači, ova nadležnost vezana za odlikovanja, po logici stvari, po svojoj prirodi, nameće donošenje odgovarajućeg zakona.
Što se tiče podzakonskih akata, opet sam uzeo Poslovnik Narodne skupštine jer je očigledno da je Narodna skupština svojim poslovnikom razradila nadležnost predsednika Republike pod tačkom 4. člana 112. Ustava – ''predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom''. Poslovnik Narodne skupštine u XIII glavi kaže: ''Predlaganje kandidata za određene funkcije'', pa članovima 183. i 184. razrađuje kako se to radi. Znači, razrađuje ovu nadležnost koja je utvrđena Ustavom.
Naravno, između ovog poslovnika i Ustava postoje određeni zakoni koji razrađuju tu materiju. Zato mislim da smo potpuno u pravu što vaš amandman nismo prihvatili, zbog toga mislim da je naše obrazloženje ispravno i da proizilazi iz onoga što i sada imamo kao praksu i u ovom parlamentu i uopšte u našem pravnom sistemu. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Željko Vasiljević. Izvolite. Pa, nemojte ... hajde – replika, spomenuti ste, pa da bude replika. Izvolite.

Gospodine predsedniče, pre podne smo imali miran tok i molim vas da ne remetite tu idiličnu atmosferu koja postoji u ovoj skupštini, da ne dozvoljavate nama, predstavnicima opozicije, da se javljamo i po Poslovniku i po amandmanima, jer ne zloupotrebljavamo pravo...

Izvolite, naravno...

Zamolio bih vas da me saslušate. Niste bili tu i niste učestvovali u radu pre podne, dobar deo dana, i nemojte vi odlučivati da li po jednom ili po drugom. Tražio sam reč po Poslovniku i vaša je obaveza da mi to omogućite.