Dame i gospodo, podnela sam amandman na član 8. stav 1. zakona o predsedniku i, takođe, predlog da se stav 2. ovog člana briše.
Kako biste znali o čemu se radi, reći ću da član 8. govori: ''Predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potreba predsednika Republike i propisom koji donosi Vlada''.
Stav 2. kaže: ''Propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike''.
Najpre imam primedbu, kao što smo već imali u jednom prethodnom članu, da je neophodno, kada se govori o domaćinstvu predsednika Republike, da se jasno kaže, u skladu sa Porodičnim zakonom, da se radi o porodičnom domaćinstvu.
Opet ponavljam, kad god je reč o nečijem domaćinstvu, bilo da su u pitanju neke privilegije, prava ili obaveze, uvek se to odnosi isključivo na porodično domaćinstvo. Predsednik Republike nema nikakvo pravo da se u tome razlikuje od ostalih građana Republike Srbije.
I opet, u svom obrazloženju zašto ne prihvata amandman, Vlada nije napisala zašto ne prihvata ovaj deo amandmana gde se insistira na tome da se radi o porodičnom domaćinstvu predsednika Republike.
Ovde se govori o obezbeđenju predsednika Republike. Normalno, predsednik Republike i treba da ima obezbeđenje, ali ne na ovaj način (o tome ću malo kasnije da govorim). Ako vi zakonom predviđate da na obezbeđenje imaju pravo i članovi njegovog domaćinstva – ljudi moji, da li vi razumete koliko je to širok pojam, ko sve onda u okruženju predsednika ima pravo da ga čuvaju Kobre, Žandarmerija i ne znam koji još nadležni organi.
Ovde predviđate da predsednika i to njegovo široko nedefinisano domaćinstvo, ''obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama predsednika Republike i propisom koji donosi Vlada''.
Pitali smo vas i u načelnoj raspravi, najpre, koji su to drugi organi. Pored vojske i policije, koji su to drugi organi koji obezbeđuju predsednika i veliki broj članova njegovog domaćinstva? I zašto Vojska Srbije obezbeđuje predsednika, prema predlogu ovog zakona? – to smo, takođe, pitali u načelnoj raspravi.
Podsećam vas, gospodo iz DOS-a, šta ste sve do 2000. godine pričali o policijskoj državi Srbiji i o obezbeđenju ovog ili onog, a tada, verujte, niko, ili gotovo niko, nije išao, bar niko od ministara nije išao sa obezbeđenjem. Predsednik je, za ove vaše uslove, imao vrlo, vrlo skromno obezbeđenje. Predsednik Vlade takođe.
A vi sad imate obezbeđenje, maltene, za svakog činovnika u Vladi Republike Srbije. To je zaista neprihvatljivo. Ako je to ono što ste postigli nakon petooktobarskog puča, onda je to zaista ispod svakog nivoa i ispod časti svakom građaninu Srbije.
Zašto su građani Srbije dovoljno bezbedni ako ih čuva naša policija, a ubeđena sam da jesu, a predsednik Republike nije dovoljno bezbedan ako ga čuva naša policija, već mu treba još i Vojska Srbije?
Vojsku Srbije ste ionako sveli samo na obezbeđenje tih najvažnijih vam ličnosti u državi Srbiji. Kako sada stvari stoje, uz dobru komunikaciju Šutanovca, kao ministra vojnog, i predsednika Srbije, to što je vojske, to će biti u obezbeđenju predsednika i njegovog ovog velikog okruženja.
I dalje nemamo odgovor. Očigledno, nećemo ni dobiti odgovor na pitanje šta podrazumeva ovo domaćinstvo. Opet ću da vas pitam da li ovo znači da će Vojska Srbije i policija, a posebno i drugi organi, a ne znamo koji su to drugi organi, da obezbeđuju sve one koji pomažu i koji vode računa o rezidenciji predsednika? Da li to znači da će i predsednikovi prijatelji, da ne kažem neki grublji izraz, prijateljice itd., da li će svi imati obezbeđenje koje će plaćati građani ove države?
Pogotovo nam je neprihvatljivo ovo što ste predvideli da propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike. Koja li su to druga lica? – niste nam objasnili, gospodo iz Vlade Republike Srbije.
Rekli ste da se amandman ne prihvata i da će propisom Vlade biti određena lica koja imaju pravo na obezbeđenje kao i predsednik Republike (njegovi saradnici, članovi stranih i domaćih delegacija koje borave kod predsednika Republike itd.).
Ovo obrazloženje zaista ne vredi ništa. Ovakvim obrazloženjima, neko vam je to već danas rekao, Vlada Republike Srbije vređa inteligenciju i narodnih poslanika i građana Srbije.
Isto ono što ste napisali kao predlog člana 8. u stavu 2, napisali ste i kao obrazloženje zbog čega ne prihvatate amandman da se ovo briše.
Ko su predsednikovi saradnici koji će nekim posebnim aktom Vlade biti definisani kao lica kojima treba da se obezbedi posebno obezbeđenje od strane policije, Vojske Srbije i drugih organa?
Ako ste već rekli u prvom stavu da predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama predsednika i propisom koji donosi Vlada, zašto sada ovaj propis i šta će Vlada da propiše, odnosno koja će lica da odredi kao lica kojima će biti pružena posebna zaštita od strane vojske i policije?
Kada smo malopre komentarisali amandman na član 7, da li predsedniku treba dopustiti ili ne da sam traži koliko mu treba para, onda je obrazloženje bilo da je predsednik samostalan i nezavisan. A kad treba da se određuje koga sve treba da čuvaju vojska i policija, onda nije samostalan i nezavisan, onda će tu da mu pomogne Vlada Republike Srbije, onda će Vlada Republike Srbije, svojim propisom, da odredi koja su to lica. Ovako paušalna i ovako apstraktna odredba, jednostavno, ne može da opstane.
Zaista mi je žao što ministar izađe. Očigledno nema nameru niti ima želju da raspravlja o amandmanima sa narodnim poslanicima. To je samo potvrda onoga što mu je danas rekao gospodin Tomislav Nikolić, da on verovatno ne zna ni šta piše u ovom zakonu, da je ovaj zakon pisao Zoran Balinovac, da je obrazloženja zašto se ne prihvataju amandmani narodnih poslanika pisao Zoran Balinovac i zato ministar nema ni volju ni želju da se upusti u ovakvu raspravu.
Lepo sam ga malopre zamolila da nam kaže zašto Vlada nije prihvatila onaj prethodni amandman, gde smo insistirali da se uz reči "domaćinstvo predsednika Republike" napiše da se radi o porodičnom domaćinstvu predsednika. U ovom članu 8. imamo istu primedbu. Opet nemamo u obrazloženju Vlade zašto to ne može da se prihvati i to je nama zaista vrlo simptomatično.
Čuli smo danas ovde određene primedbe na ponašanje predsednika Parlamenta, u smislu putovanja, nekakvih savetnika, obezbeđenja itd. Ne znamo da li je to tačno, čekamo odgovor, kao što nam je predsednik rekao.
Zamislite šta će se onda desiti sa predsednikom Republike, koju će on svitu da vodi o državnom trošku. Naravno da predsednik Republike treba da ima određen tim, treba određeni ljudi s njim da putuju, to nije sporno, ali sve to mora da bude u nekakvim normalnim granicama i, što je najbitnije, u granicama striktno određenim zakonom.
Ako nećete da prihvatite amandman da se ovde radi samo o porodičnom domaćinstvu predsednika Republike, onda napišite i izglasajte da će posebno obezbeđenje, od strane Vojske Srbije, policije i drugih organa, u skladu sa potrebama predsednika, imati, pored predsednika, njegova uža porodica, njegova šira porodica, njegova ljubavnica, njegova bračna i vanbračna deca, njegovo obezbeđenje u sedam krugova, njegovih 27 savetnika, njegovi šefovi narodnih kancelarija...
Dakle, nemamo mi ništa protiv, napišite ono što mislite da je vaš stav, da je stav Vlade Republike Srbije, i izglasajte to, donesite takav zakon. Mi smo vam rekli, kakav god zakon da donesete, bilo da se radi o zakonu o predsedniku Republike ili bilo kojem drugom zakonu, stavljaćemo primedbe do momenta dok se zakon ne usvoji. Od momenta kada se usvoji i kada stupi na snagu, svaki zakon ćemo apsolutno poštovati, do nekog drugog momenta, kada budemo u prilici da ga menjamo.
Zato od vas tražimo da ne ostavljate nedorečene odredbe, nego da jasno i glasno kažete da građani Srbije znaju koga vi to sve, uz predsednika, hoćete da štitite.
Opet vam ponavljam, ovaj zakon ste slobodno mogli nazvati – predlog zakona o Borisu Tadiću, a mi hoćemo da ovaj parlament donese zakon o predsedniku Republike. Ko god bio predsednik Republike, moraće da se povinuje odredbama ovog zakona.
Mislimo da je nedopustivo da, ne samo ovaj nego bilo koji zakon, bude nedorečen, da ne bude konkretan, da norme nisu koncizne, jasne. Iz ovoga što ste predvideli u članu 8. vidi se da je upravo sve tako. Dakle, nema preciznosti, nema koncizne pravne norme, nema konkretne pravne norme. Ostavlja se na široko tumačenje, najgore je što se ne zna ni kome.
Da li će predsednik biti taj koji će svako jutro da vas obaveštava kome još treba jedna jedinica Kobri, koliko mu još policije treba, koliko mu još vojske treba, da li će to biti regulisano nekim propisom koji donosi Vlada, jer će Vlada da određuje koja su to druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje, zamislite – na isto obezbeđenje kao predsednik.
Ljudi moji, ovo je zaista previše. Žao mi je, ponavljam, što ministar nije tu, da pokuša da se uključi konačno u ovaj rad, jer on, zapravo, potpuno nepotrebno sedi ovde dok govorimo o ovom zakonu, jer je očigledno da on zaista nema pojma šta u ovom zakonu piše.
Sada ga pozivam, još nije kasno da se uključi, tek smo stigli do amandmana na član 8. Pozivam ga da se uključi u rad po ovom zakonu. Neka pozove Zorana Balinovca, neka mu kaže Balinovac šta je imao nameru kada je ovo pisao, ako već nećete da dovedete Balinovca u ovu salu, iako, po zakonu, imate na to pravo.
Ali, dobro, to je vaša stvar. Onda bar insistiramo da ministar, koji ovde sedi, bude čovek sa kojim možemo da razgovaramo. On sad, ja mislim, ne zna ni da li mi pričamo o zakonu o izboru predsednika ili o zakonu o predsedniku – toliko se udubio i toliko je zainteresovan za ono što mi radimo.