Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mi ne bismo ni koristili ovu instituciju javljanja po Poslovniku da nije bilo izvesnih nijansi u polemikama koje su uticale na to da se jedan broj naših poslanika oseti prozvanim od strane drugih kolega.
Zato bih vas sve pozvao i upozorio na to da u našim međusobnim odnosima i komunikaciji poštujemo elementarne norme političkog ponašanja, političke kulture i ravnopravnosti svih poslanika. Ne smemo se odnositi jedni prema drugima sa potcenjivanjem. Svaki poslanik je dobio glasove naroda i, vređajući bilo kog od poslanika, mi vređamo one ljude koji su glasali za njega.
Mi se više nećemo javljati po ovoj temi po Poslovniku. Učestvovaćemo u raspravi dalje po amandmanima, ali vas još jednom upozoravam, SPS je spremna da u ime državnih i nacionalnih interesa učini konstruktivne prilaze i temama gde bi možda imala i neke drugačije partijske interese.
Tada smo govorili i sada govorimo da je od svih naših partija, od svih naših poslaničkih mesta i od svih naših fotelja, predsedničkih, ministarskih, premijerskih, važnija država i narod čiji smo mi poslanici. Ako izgubimo tu državu, izgubićemo i partiju i partije, poslanička mesta, predsedničke, premijerske i ministarske fotelje.
Zato je, ukoliko želimo takav pristup, potrebno jedinstvo, konsenzus oko najvažnijih nacionalnih i državnih interesa i zaista nam nisu neophodne ovakve svađe u našem parlamentu. Mi smo i želeli da damo doprinos tome da podstaknemo na jedinstvo, da nemamo različiti prilaz najvažnijim državnim i nacionalnim pitanjima, kao što je pitanje izbora na Kosovu i Metohiji u organizaciji UNMIK-a.
Nastavićemo sa radom, ali još jednom upozoravamo da se odnosite prema svim strankama na ravnopravan način, poštujući njihovo dostojanstvo, njihovu političku ideologiju i, naravno, poštujući pravo svakoga da misli drugačije nego vladajuća većina.
Koliko će ta rasprava trajati, da li će biti ponovo nekih javljanja po Poslovniku, zavisiće i od toka rasprave. U ovom momentu nemamo razloga da se stidimo bilo čega što smo rekli. Nikoga nismo uvredili, ničiji akt protiv bilo kog poslanika nismo pravdali, tražimo da se o tome izjasne nadležni državni organi, ali naravno ne pristajemo na kvalifikaciju da mi o tome nemamo pravo da govorimo. Niko ovde nije došao u Parlament da bi mu bila zapušena usta, naprotiv. Bolje je govoriti u parlamentu, nego da se sukobi odvijaju na našim ulicama.
Nastavićemo sa radom. Javio sam se samo zato da kažem da se naši poslanici, koji su se prijavili s razlogom, poštujući ovaj konstruktivni prilaz, neće po ovoj tački dalje javljati po Poslovniku i nastavićemo raspravu po amandmanima. Molim vas da shvatite, ovo nije ničiji hir. Ovo je čuvanje dostojanstva svake partije i opravdali bismo svaki potez bilo koje partije ili bilo kog pojedinca ukoliko bi bilo napadnuto njegovo dostojanstvo i njegov integritet.

 Zahvaljujem svim narodnim poslanicima na konstruktivnosti. Nastavljamo dalje.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da postoji ozbiljna razlika između poslanika vlasti i poslanika opozicije kada je u pitanju zakon o predsedniku Republike, i to suštinska razlika, i to je razlog za veliki broj amandmana koji su podneti na ovaj zakon.
Podneo sam amandman na član 27. Istina, on nije suštinske prirode, on je pravno-tehničke prirode, ali mislim da pokazuje da je dosta nezgrapno vlast ušla u pripremu ovog zakona, da je zakon poprilično nedorečen i da ima ozbiljnih tehničkih propusta.
Znači, amandman se, kao što rekoh, odnosi na član 27, i to na stav 6, na jednu konstataciju koja je izuzetno gruba i, evo, pročitaću vam da biste mogli i sami da procenite o čemu se radi: ''Generalni sekretar i zamenik generalnog sekretara jesu funkcioneri kojima funkcija prestaje ako podnesu ostavku ...''
Mojim amandmanom je data mnogo jasnija, logičnija definicija: ''Generalnom sekretaru i zameniku generalnog sekretara funkcija prestaje podnošenjem ostavke, razrešenjem i polaganjem zakletve novog predsednika Republike''. Znači, potpuno je jasno da je ova konstatacija jezički mnogo opravdanija, logičnija.
Objašnjenje koje sam dobio od Vlade odnosi se na to da je bilo neophodno da se naglasi da je generalni sekretar funkcioner. Mislim da je to potpuno nepotrebno jer mi već imamo Zakon o državnim službenicima i nameštenicima koji definiše tu problematiku, a i u prvom stavu člana 27. se kaže da Generalni sekretarijat vodi generalni sekretar i da ga razrešava i imenuje predsednik Republike. Prema tome, sasvim je jasno da se radi o imenovanim licima.
Dodao bih još i da u narednom članu 28, u prvom stavu, imamo isto tako očiglednu konstataciju da je generalni sekretar funkcioner pa je, prema tome, ovo objašnjenje, koje je stiglo od Vlade, neprimereno.
Ono, nažalost, pokazuje nespremnost Vlade i nespremnost ministra za lokalnu samoupravu da se posvete ovom zakonu, da shvate dobronamernost svih amandmana i predloga poslanika opozicije i da na jedan trajniji, ozbiljniji način urede ovu instituciju, koja je od izuzetnog značaja, a ne da, na osnovu svoje pretpostavke ko će i ko bi trebalo da bude predsednik Republike, kroje zakone koji utiču na sve institucije u Republici Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, malopre se nisam javljala po Poslovniku, mada sam imala potrebu da kažem nekoliko rečenica.
Iskoristiću deo vremena za obrazlaganje amandmana da, pre svega zbog javnosti, kažem da je licemerno ponašanje skupštinske većine. I to traje svaki dan. Mi smo danas dva sata ovde govorili po Poslovniku. Poslanici SRS-a nisu učestvovali, ovim se ne branimo jer mi učestvujemo uvek kada imamo potrebu za tim, ali ta dva sata po Poslovniku inicirana su prvim javljanjem jednog poslanika iz jedne poslaničke grupe koja pripada skupštinskoj većini.
Onda je neverovatno da vi ne možete, gospodine Duliću, pre početka sednice da dogovorite s vašom skupštinskom većinom kako oni treba da se ponašaju da ne bi izazivali poslanike opozicije. Zašto vi to radite? Niste vi ni naivni, ne radite vi to slučajno, ne mislim sada na vas lično, nego uopšte na skupštinsku većinu.
Hoćete da nakon ta dva sata napravite pauzu, pa onda građani Srbije to vide jer, bože, opozicija je napravila neki problem, pričali su dva sata po Poslovniku. A jadni ovi iz skupštinske većine, oni hoće da se priča baš o zakonu, i to baš danas, da završimo zakon koji je trebalo da završimo pre pet meseci. To nećete da kažete, ali zato to kažem sada ja.
Šta vi još hoćete? Hoćete da se poslanici opozicije iscrpljuju ubeđujući vas po Poslovniku da niste u pravu i zbog čega niste u pravu, koristeći svoje pravo iz Poslovnika. Onda računate na to da će poslanici opozicije valjda da se umore, da na kraju izgube koncentraciju, pa da vi danas u 15.55 časova kažete ''radimo večeras dok ne završimo'', makar to bilo i do ujutru u pet sati, zato što se to uklapa u neke vaše planove.
Sada vam savetujem da ubuduće u svoje planove uklapate i mogućnost javljanja po Poslovniku i da u svoje planove uklapate i činjenicu da ovde postoje poslanici opozicije. Bar što se tiče poslanika SRS-a, uvek ćemo braniti svoje stavove i nikada nećemo dozvoliti da nas neko iz skupštinske većine na bilo koji način uvredi, a da mi posle toga ćutimo da bismo omogućili, kako vi kažete, opet ne vi lično, nego predstavnici skupštinske većine kako kažu, da nastavimo da radimo po dnevnom redu.
Morate da naučite da se sve ono što je moguće po Poslovniku uklapa u skupštinski rad. Da li je trenutno na dnevnom redu ili se dnevni red remeti zbog reagovanja po Poslovniku, to je apsolutno legitimno, to je apsolutno zakonito i ne postoji način da vi nas u tome sprečite. I nije lepo, gospodine predsedniče Skupštine, da prekidate Skupštinu svaki put kada počne da se govori malo duže po Poslovniku. Zapravo, vi to možete i nemam ništa protiv da kažete da je to zbog konsultacija sa šefovima poslaničkih grupa, ali nijedanput do sada vas nisam čula da ste rekli ''molim poslanike skupštinske većine da ne zloupotrebljavaju Poslovnik, da ne izazivaju da poslanici opozicije moraju da reaguju po Poslovniku'', nego ''ajde da radimo po dnevnom redu''.
Mi to razumemo, ali sve sam ovo rekla zato što želim da to građani Srbije razumeju. Ne želim da se stekne utisak da na bilo koji način opozicija koči rad parlamenta. Naprotiv, opozicija vrlo aktivno učestvuje u radu parlamenta, za razliku od poslanika skupštinske većine.
Ne možete da štedite vreme koje ste vi izgubili, koje smo svi u parlamentu izgubili zahvaljujući skupštinskoj većini. Ne možete da štedite vreme tako što poslanici skupštinske većine neće da učestvuju u radu parlamenta, što je, naravno, njihov problem.
Ja vas ne prozivam i ne izazivam. Ako vi mislite da je lepo da sedite, spavate, čitate novine, odete na kafu, vratite se, to je vaša stvar. U ovom momentu je u delu ove sale gde sede poslanici SRS poprilično prazno. To je tako svakog petka jer je petkom u 12.00 sati Izvršni odbor SRS. Mi smo čak i to upodobili radu Parlamenta zato što, prema Poslovniku, Parlament ne radi petkom i to je redovno uobičajeno stanje.
Kod vas više to nije tako, ne zna se ni kada je radni dan, ni kada je neradni dan, ni koliko sati traje radni dan. Mi iz SRS možemo sve to da izdržimo, mi ćemo da radimo onako kako vi budete zahtevali, jer ste skupštinska većina, jer ste predsednik Parlamenta. Kada kažem ''kako vi budete zahtevali'', onda mislim samo u odnosu na vreme i na dane koje odredite za rad, ali ćemo raditi onako kako se očekuje od poslanika SRS-a.
Dakle, kao i uvek do sada, govorićemo o amandmanima, o zakonima u načelnoj raspravi. Nikada se nije desilo, niti će se desiti, da poslanici SRS-a ne učestvuju aktivno u radu, bilo koja tema da je na dnevnom redu, ali isto tako ćemo svaki put, kada za to budemo imali potrebu, koristiti i poslovničku mogućnost i govoriti i po Poslovniku.
A vas najlepše molim, pre svega šefove poslaničkih grupa skupštinske većine, da nekako organizujete svoje poslaničke grupe, da ponekad s njima porazgovarate i da ove svoje, koji vole tako da istrče ili da nam iz klupe dobace neki bezobrazluk, nešto neprimereno itd. kontrolišite ako hoćete da Skupština radi isključivo po dnevnom redu.
Naravno, ni na pamet mi nije palo da branim poslaničku grupu SPS, umeju oni valjda sami da se brane, jer je ovo jutros bilo sve zbog komunikacije između SPS i G17. Ovo govorim principijelno, zato što vi, gospodine predsedniče, takve situacije zloupotrebljavate pred građanima Srbije.
Jer, kada vas građani Srbije čuju da tražite da se prekine sednica da bismo krenuli da govorimo o dnevnom redu, onda oni misle da su narodni poslanici koji ovde govore neozbiljni, neodgovorni itd. Ne, ozbiljni smo, odgovorni smo, učestvujemo u radu, iznosili smo i uvek ćemo iznositi sve negativnosti i što se tiče Vlade Republike Srbije, i predsednika Republike, i skupštinske većine, i kakav god poslovnik da donesete, nikada nas u tome nećete sprečiti. Nadam se da vam je to jasno.
Ali, meni nije jasno zašto nam opet ministar nije tu. Zaista, ovo je već drugi ili treći put, ministar negde tamo, gde uz kafu gleda ovaj prenos, tačno zna da ću ja da pitam gde je on i pojavi se u tom momentu.
Dobro vi nama došli, gospodine ministre. Evo, ako ste negde pratili rad parlamenta, volela bih sada da vas pitam, da ne krećem u obrazloženje, da li prihvatate ovaj amandman. Prethodno želim da mi kažete o kom amandmanu je reč. To očekujem od ministra. Dakle, ne znate.
Reč je o amandmanu na član 27. stav 6. Predložili smo, dakle, ništa suštinski, čisto pravno-tehničku redakciju ovog stava 6. Pročitajte, verujte da je ono što smo predložili primerenije, bliskije pravu i pravnoj normi od onog što ste vi napisali.
Predložili smo da generalnom sekretaru i zameniku generalnog sekretara funkcija prestaje podnošenjem ostavke, razrešenjem i polaganjem zakletve novog predsednika Republike i to je apsolutno u skladu sa našim pravnim poretkom, s našim pravnim sistemom. Stalno pokušavate nekim novotarijama da uvodite nešto što odnekle prepišete, pa loše prevedete. Verujte, to mnogo rogobatno zvuči u srpskom jeziku.
Kao što rogobatno zvuči ovaj vaš predloženi stav 6: ''Generalni sekretar i zamenik generalnog sekretara jesu funkcioneri kojima funkcija prestaje ako podnesu ostavku, ako budu razrešeni ili kad novi predsednik Republike položi zakletvu''.
Ovde ima mnogo nepotrebnih, suvišnih reči. Ovo što smo mi predložili je konciznije, konkretnije. A vaše je obrazloženje da se amandman ne prihvata zato što ''amandman ne sadrži odrednicu da su generalni sekretar i zamenik generalnog sekretara funkcioneri (što stoji u članu 27. stavu 6. Predloga zakona), što je veoma bitno jer ih razlikuje od državnih službenika''.
Ovo obrazloženje nema nikakve veze ni s amandmanom, ni sa zdravim razumom. Ajde sada u svakom članu da pišemo da je generalni sekretar funkcioner, da je zamenik generalnog sekretara funkcioner... Valjda da bi onaj, koga Tadić planira sad da postavi posle ovog zakona, znao da će on biti funkcioner, da može da kaže tašti, strini, ujni: ja sam Tadićev funkcioner.
To je nepotrebno. Imamo jedan zakon koji reguliše ko su funkcioneri u državi Srbiji i nema potrebe da u svakom drugom zakonu pišemo nešto što već postoji, nešto što se podrazumeva. Odnosno, ne da se podrazumeva, nego je već pravno regulisano. Nema potrebe da tako nešto ponovo pišemo i u ovom predlogu.
Dakle, predlažem vam, gospodine Markoviću, da ovaj amandman prihvatite. Vi ste čovek sa dosta godina radnog iskustva, mnogo ste primenjivali propise, znam šta ste sve radili.
Verujem da je i vama ova naša formulacija mnogo bliža, mnogo primerenija. Nemojte da imamo u zakonima ovako rogobatne formulacije koje neće razumeti ni neko ko ih primenjuje, a očigledno ih ne razume ni onaj ko ih donosi.
Dakle, najlepše vas molim, prihvatite ovaj amandman. Kao što vidite, uopšte vam ne dira u koncepciju zakona, ali pokažite bar da pratite rad ovog parlamenta i da razumete ono što vam govorimo. Nema nikakvog razloga da ili vi ili narodni poslanici u Danu za glasanje ne prihvate ovaj amandman. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospođo Radeta. Dopustite mi da kažem nešto vezano za ovo što ste izrekli.
U zadnjih mnogo dana sve poslaničke grupe pokazuju veliku korektnost i efikasnost što se tiče skupštinskog rada. Nadam se da će tako biti i do kraja godine. Mi imamo ambiciozan plan i obavezu, kao Skupština, da izglasamo sve one zakone koje smo obavezni prema Ustavnom zakonu i da donesemo budžet za 2008. godinu.
Razlog zbog čega moramo da radimo više nego što je predviđeno Poslovnikom je da se sutra ne bi upravo u toj istoj javnosti stvorio utisak da je Parlament neefikasan, a mislim da ste svi vi veoma čestiti ljudi koji radite svoj posao i da je Parlament veoma efikasan. Moja namera je da se to pokaže. To je razlog zbog čega radimo više. Molim vas da to razumemo. Siguran sam da razumete i neki državni interes u svemu ovome što radimo.
Današnji problem oko javljanja po Poslovniku je izazvala poslanička većina, to govorim zbog građana Srbije, kao što se nekad desi da ga izazove i neko iz opozicije. Ono što je jako važno jeste da uvek imamo mehanizme da skupštinsku raspravu vratimo u tok kakav je sada, a to je tok da se radi po tačkama dnevnog reda.
Uvek ću da branim svakog poslanika, bez obzira da li bio iz pozicije ili opozicije, kao što sam to radio i do sada. Zahvaljujem.
Ako se više ne javlja po ovom amandmanu, prelazimo na sledeći amandman.
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je period koji će obeležiti izborna kampanja dvojice predsedničkih kandidata.
Jedan je aktuelni predsednik Republike Boris Tadić, koji je na tu funkciju izabran 2004. godine. Posle ubedljivog vođstva gospodina Tomislava Nikolića u prvom izbornom ciklusu, koji se sam borio protiv čitavog konglomerata stranaka koje su i bočno i vertikalno, kako god hoćete, i medijske kampanje koja je vođena protiv njega samog, uspeo da zadobije većinu, u drugom izbornom krugu se desilo to da je Koštunica pozvao svoju DSS da glasa za kandidata DS-a.
Naravno, postoje ljudi koji ni tada nisu želeli to da prihvate, a predstavljaju neke možda vama manje poznate ili manje u javnosti afirmisane funkcionere DSS-a. Uverena sam da će oni takav posao uraditi i sada na terenu, da će, i ako to uradi Vojislav Koštunica, i ovoga puta reći svojim članovima da poslušaju glas razuma, glas naroda, glas građana Srbije koji hoće prave promene, koji hoće patriotskog predsednika, predsednika koji će biti odlučan, mudar, koji će imati u svakom trenutku na umu da predvodi Srbiju u delikatnim situacijama i da će i ti ljudi, pa i članovi te političke stranke u najvećoj meri glasati za kandidata SRS, gospodina Tomislava Nikolića.
Zašto vam ovo govorim? Zato što već sada treba sve da se raščisti. Ovo je prva etapa, prva faza u uspostavljanju rekla bih nove i drugačije funkcije predsednika Republike, zato što je Boris Tadić izabran po prethodnom Ustavu i zato što novi Ustav Republike Srbije daje precizna i jasna ovlašćenja predsedniku, a i ovi prateći zakoni u koje će apsolutno najkorektnije i najbolje moguće za Srbiju i njenu budućnost da se uklopi verujem izabrani predsednik, već sada sam apsolutno u to ubeđena, kao i ogroman broj građana Srbije, gospodin Tomislav Nikolić.
Gospodin Tomislav Nikolić je čitav svoj radni vek, a imam tu čast i privilegiju da ga poznajem od obnavljanja višestranačja u Srbiji, proveo kao narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, uz sve one svoje, i kao otac, i kao suprug, na kraju hvala bogu i kao deda, uz sve one poslove koje je radio, i kao čovek koji je imao i te kako uspešnu poslovnu karijeru.
Međutim, od trenutka kada se posvetio skupštinskom radu u obnovljenom višestranačju u Srbiji, on je dao nemerljiv doprinos u zakonodavnoj aktivnosti. To je, uverena sam, uz sve ove ljudske i moralne kvalitete, njegova vodeća referenca na predstojećim izborima, naravno i program koji će ponuditi građanima, mnogo bolji, za mnogo drugačiju, stabilniju i uređeniju Srbiju nego što to sada radi aktuelni predsednik.
To vam govorim jer je to sve vezano za amandman na član 28. Polazeći od toga da će mu zakon dati ovlašćenja da bira šefa Kabineta predsednika Republike i savetnike predsednika Republike, doduše, to sada ima i ovaj odlazeći predsednik Boris Tadić, Tomislav Nikolić će o tome voditi jako mnogo računa.
Poznajući ga, uverena sam u to da su mu stabilnost države i naroda na prvom mestu i da, preuzimajući funkcije koje mu daje Ustav Republike Srbije, on najpre mora da vodi računa, kada već formira jedan takav kabinet, da to budu ljudi koji će sa istom energijom i sa istim žarom da ga prate u poslu koji će da obavlja.
Ovaj amandman u suštinskom smislu predstavlja pravno-tehničku redakciju i, rekla bih, jezičku ispravku, da zakon lepše, ne zvuči nego kada ga bilo ko čita, neko ko se uopšte ne uključuje u našu predizbornu kampanju i izborni sistem, neki kolega iz neke druge države, pa mu to korektno prevedu, da kaže - zašto su ovi ljudi jedan član koji se podrazumeva da treba da ga ima, jedan organ koji treba da ima predsednik Republike, napisali u uslovnom obliku: ako ga razreši, ako ga postavi... ako ovo, ako ono. To je potpuno besmisleno.
Videćete i sami, gospodine Markoviću, zbog javnosti ću da pročitam, da mnogo bolje zvuči ovaj član zakona u ovim stavovima koji se menjaju, kako je to predložio kolega Živkov. Kolega Živkov je predložio da se u članu 28, a naslov iznad člana je ''Šef Kabineta predsednika Republike i savetnici predsednika Republike'', promeni.
Vi ste rekli: "Šef kabineta predsednika Republike i savetnici predsednika Republike jesu funkcioneri" – naravno da jesu, ne znam šta će vam ta reč "jesu" – "koje imenuje i razrešava predsednik Republike". Mnogo je prikladnije i bolje da to bude kao u predlogu, bez sujete, naravno, da to prihvatite, jer možda niste ni stigli da u tom jezičkom smislu pratite kako su vaši saradnici ili vi sami krojili i koncipirali ovaj zakon, a suština je ista.
Da čuju i druge kolege, možda se, ako ministar sada na licu mesta ne promeni mišljenje i ne prihvati, vi u Danu za glasanje složite i videćete da je razlika velika i da je bolje ovako kao što je gospodin Živkov predložio. On je rekao: ''Šefa Kabineta predsednika Republike i savetnike predsednika Republike na funkcije imenuje i razrešava predsednik Republike''.
Nema reči ''jesu'', nema reči ''ako'' i vidite koliko je sama rečenica bolja, bolje napisana u tehničkom i jezičkom smislu rešenja za zakon. Nije tu trebala neka posebna filozofija, već samo da se izbace suvišne reči.
Znate, i mi ponekad, kada koristimo skupštinsku govornicu, upotrebljavamo neke reči koje su višak, u smislu da objasnimo neki pojam, neki događaj, javimo se po Poslovniku itd. Koleginica Vukićević će vam reći da to nije ni u nekoj slobodnoj interpretaciji, ako se glumac ne daj bože zbuni, dozvoljeno ni u pozorištu, jer to bi onda pokvarilo smisao predstave i onoga što je njena uloga i uloga njenih kolega.
Zamislite sad kako to treba da izgleda u jednom zakonu, gde vi imate sledeći stav, koji kaže: ''Šefu Kabineta predsednika Republike i savetnicima predsednika Republike prestaje funkcija....'', pa vi sada navodite slučajeve. Videćete, kolega Markoviću, pošto ste vi pre svega poslanik, pa tek sada ministar, da nemate ovakvo rešenje ni u jednom zakonu, nemate u Zakonu o lokalnim izborima.
Kaže – podnošenjem. Pa, verujem da nemate ni u statutu DS-a, iako tamo niko ne podnosi ostavke. Sve vam je gora situacija, svi na istim mestima i uživaju na svojim funkcijama. Kažete: ''ako podnesu ostavku, ako budu razrešeni ili kad novi predsednik Republike položi zakletvu''.
Pa, znate, nemoguće je da vi sad kažete gospodinu Rakiću, koji je šef Kabineta Borisa Tadića: sedi tu, Rakiću, narod više neće Borisa Tadića, izabrao je Tomu Nikolića, a ti ćeš da ostaneš šef Kabineta. Onog momenta kada Tomislav Nikolić položi zakletvu, imenovaće svog šefa Kabineta.
Postavlja se pitanje kakvi su to ljudi i kakve su savetnike izabrali vaši funkcioneri. Da pođemo od savetnika Božidara Đelića – to je smehotresna olimpijada, zaista. Mislim stvarno, ako pominjemo te likove koji su oko njega, kome služe za cirkus, za izvrgavanje ruglu, funkcije koje on ima, jer i on sam, Božidar Đelić, onakav kakav jeste po prirodi stvari i po onome kako predstavlja i zakone, da ne govorim o onim lopovlucima u Meridijan banci, kao pojava, neću da kažem smešan, ali simpatično ... eto tako, smešan, ajde.
Ali, ako to ne treba da bude državni funkcioner, ako treba da bude ozbiljan čovek, vi ćete da vidite, recimo, sada pravite razliku između Božidara Đelića i Borisa Tadića i sad kažete - Đelić je takav kakav jeste – mene je on u jednom trenutku asocirao na jedan lik iz crtanog filma i tako sam mu kumovala i to je ostalo za ceo život i on se ne ljuti zbog toga, svuda se hvali okolo i kaže - ovo je moja kuma, valjda mu stoji taj nadimak – ali ako je on takav kakav jeste i to mu ne smeta, polazite od toga, onako ozbiljna faca Borisa Tadića, pa ruka u džep, pa izblazirani pogled, pa onako zamišljen u sve one probleme o kojima sam govorila prošle nedelje, pođite od toga, čekajte, pa taj čovek treba da ima ozbiljne ljude za savetnike. Kad tamo – Krstić i Šaper.
Ajde za ovog Krstića, znate, opet da ne pominjem uvaženu koleginicu Vukićević, koja je život provela u kulturnim krugovima i doajen je našeg glumišta, ajde čovek da kaže, pa bez obzira i da ode na antisrpsku B92 ili bilo gde, da ode negde, čovek će da kaže - ovaj ume nešto kao ozbiljno da se predstavlja, da nije takav šarlatan, a on običan zgubidan. A onog Šapera kad vidite, zaista da vas asocira na neku drugu karikaturu iz nekog drugog crtanog filma ili nešto tako. I sad, oni se sastaju na terasi, još ako im se priključi i pretrči preko Čedine zebre Milivojević, žurka je kompletna.
Dakle, ne može tako da se vodi Kabinet predsednika Republike. Savetnik predsednika Republike za pravna pitanja, podsetite me kako se zove, potpuno pogrešno ga je savetovao.
Sećam se tog dana, kada me je SRS ovlastila da zajedno s koleginicom Vukićević, kolegom Spahom i kolegom Stojanovićem predvodim delegaciju u razgovorima oko činjeničnog stanja da je SRS pobedila na parlamentarnim izborima i da je red, pošto se tek sada definiše i sinoć sam pratila raspravu po povratku iz ove posete parlamentarne skupštine koju smo imali, da ste baš razgovarali upravo o tom članu, na koji način i kome predsednik Republike treba da poveri mandat, i pratila sam i zalaganje gospodina Baralića za 126 potpisa i tako. Ali to se tek sada uređuje zakonom.
Najnormalnije je bilo da u tom trenutku, kada smo mi došli, Boris Tadić poštuje Ustav. On je bio prilično nepripremljen za takvu vrstu razgovora jer su ga loše savetovali savetnici. Pored gospodina Radujka, tamo je bio njegov savetnik za pravna pitanja. Da ste to vi bili, gospodine Markoviću, ili gospodin Radosavljević, možda biste ga bolje savetovali. Ne znam, zaista, kako se taj gospodin zove, ali u našem razgovoru i u tom brifingu koji smo imali on se u jednom trenutku ne našao zbunjen nego je uporno ponavljao: a ko je vaš kandidat za premijera, a ko je vaš kandidat za premijera?
Znate, imaju deca onu izreku kad neće nešto da kažu ocu i majci nekada, kada su neraspoložena ili kada su namćorasta, a zamislite sad ozbiljni političari došli, a on zapeo: a ko je, a ko je? Nije tvoje da pitaš za personalno rešenje, tvoje je da priznaš da si poražen na izborima. Kada je priznao, e to je jedini koji je podneo ostavku, a posle je reafirmisan, važno mu je da bude ministar, ovaj vaš tajkun Dragan Đilas.
Znači, nije naše da mi govorimo pred savetnicima i pred šefom Kabineta predsedniku države: a ko je taj, u personalnom smislu. Lepo ti priznaj i reci: pobeda je vaša. Vi se sada pojavite za sedam dana, imate kandidate ili ga nemate. Tako je trebalo da uradi Boris Tadić. Da je tako uradio, ne biste vi, gospodine Markoviću, čekali onaj poslednji trenutak da sami za sebe morate da glasate 15. maja. Stvari bi se mnogo brže odvijale.
On je zbog šefa Kabineta i loših savetnika i zbog toga što je tako i hteo, da kupuje vreme, da vidi šta će da mu kaže Solana, šta će da mu kaže Oli Ren, ovaj ili onaj, mesecima, odnosno do poslednjeg trenutka ćutao oko kandidata. Da su ga oni u tom trenutku – vidite koliko je važna uloga savetnika, to najbolje zna gospodin Amdžad Migati – da je uloga savetnika predsednika Republike za pravna pitanja bila takva da mu lepo saopšti kakvo je činjenično stanje, on bi nama rekao, delegaciji koja je došla: izvolite, vama poveravam mandat za sastav Vlade, javite se za sedam dana, za deset dana i videćemo da li imate skupštinsku većinu ili nemate.
Tako bi uradio odgovoran političar koji pažljivo bira odgovorne savetnike. Međutim, to ovde nije bio slučaj.
Predsednik Republike zaista, po našem Ustavu, mora da vodi računa, i u skladu s ovim ovlašćenjima u ovom delikatnom trenutku i u budućem spoljnopolitičkom momentu za našu zemlju, o tome ko će da nas predstavlja u inostranstvu.
Mi ćemo sada imati u našim ambasadama, diplomatskim predstavništvima, veoma delikatnu situaciju. Još neko vreme će nekako da kotrlja ova vaša skupštinska većina, koja je eto tako složena u pet do dvanaest u maju mesecu kako ste znali i morali, i kako vam je Solana naredio, a gospodin Tomislav Nikolić će već morati da pretresa i da kaže ljudima koji su zaduženi za tu oblast: donesite mi spisak svih ambasadora, mada ih on 99% već sada zna, jer su to neki preostali kadrovi iz vremena Gorana Svilanovića, koga smo, uzgred budi rečeno, eto tako, videli na onom našem putu za Brisel. Ide čovek, završava svoje poslove. Jednom agent – uvek agent. Da li agent Udbe pod konspirativnim imenom Sokrat ili radi za NATO ili radi za neke druge, uvek završava posao.
Ali veoma je važno da taj savetnik, evo za spoljnu politiku, dođe kod Tomislava Nikolića i kaže: evo, gospodine predsedniče, takva i takva je situacija, stanje nije dobro. Jer, kako u Meksiku da nas predstavlja neko kao Vesna Pešić? Žena išla da se provodi i vratila se posle ne znam kog vremena i rekla: pa, ja jezik nisam naučila. Pa, šta si tražila tamo?
Zaista ne možemo tako da razmišljamo o ulozi šefa Kabineta i savetnika. Vi svi znate i zaista se smeškate, ali to je cela istina. Sada da vas pitamo za neke ljude i za predstavnike po našim diplomatskim predstavništvima, to je zaista katastrofa. Ti ljudi idu zbog toga da bi, kao onaj nesrećni antisrbin, ono zlo od čoveka Radoslav Stojanović, da li će negde da nabode neki ćevapčić, da li će da ide tamo da ga brifinguje Karla, da se sretne sa Najsom ili sa takvim zlikovcima. Ljudi, ne može da bude takav predstavnik.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović...

Završavam. Vi to sve vrlo dobro znate. Ja sam se bazirala na suštinu ovoga, šta treba da radi šef kabineta i savetnici, ilustrujući vam to mnogobrojnim primerima, govoreći futuristički, ali to je bliska budućnost, izbor Tome Nikolića na mesto predsednika, ali kako sam vam pročitala, da to mnogo lepše zvuči, jer među vama ima ljudi koji se bave i pisanjem i koji su lingvisti i koji su profesori književnosti.
Izvolite, gospodine Markoviću, razmislite i prihvatite ovaj amandman, da bi ovaj član lepše zvučao, pa će tako i bolje biti izabrani i šef Kabineta i savetnici Tomislava Nikolića. Hvala.

Zahvaljujem gospođici Nataši Jovanović, poslaniku SRS i potpredsedniku Skupštine.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Amdžad Migati. Jesmo li rekli da nema javljanja po članu 225?