Hvala. Zaključujem pretres Predloga zakona o predsedniku Republike u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZBORIMA ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton, Nebojša Ranđelović, Nataša Mićić, Nataša Jovanović, Nemanja Šarović, Petar Jojić, Aleksandar Martinović, Zoran Krasić, Zlatan Jovanović, Vjerica Radeta, Sreto Perić, Momir Marković, Paja Momčilov, Milan Avramović, Slavko Jerković, Zoran Despotović, Milorad Krstin, Goran Cvetanović, Igor Bečić, Dragan Todorović, Bojan Milovanović, Milisav Petronijević, Dušan Bajatović i Jovan Miljanić.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na naziv Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Bojan Milovanović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 1. i član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, po našem mišljenju ovo je jedan od najvažnijih članova ovog predloga zakona. Naime, radi se o ustavnom pravu svih državljana Republike Srbije da odlučuju o tome ko će biti na vlasti ili da i sami budu kandidovani za neku funkciju.
Radi se o proklamovanom obećanju DOS-a, datom 2000. godine Srbima koji žive izvan granice Srbije, da će im biti apsolutno omogućeno da glasaju, ne kao do tada, isključivo na biračkom mestu gde su upisani u birački spisak, već u gradu u kome žive bilo gde da su u svetu. To pravo je delimično priznato izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Međutim, tako je to sročeno da samo zaposleni u ambasadama, konzulatima ili na mestima gde je omogućeno glasanje, članovi njihovih porodica i državljani Srbije koji žive u neposrednoj blizini, evo, da kažemo i do 10-20 km daljine, mada u Srbiji nemate biračko mesto dalje od pet kilometara od bilo kog birača, da samo oni mogu da glasaju. Zato nam uz ogromne troškove glasa nekoliko hiljada birača u inostranstvu.
Predlagač zakona i dalje zastupa tezu da Srbima, da državljanima Srbije koji borave u inostranstvu ne treba omogućiti da lako, na jednostavan način glasaju, već im treba toliko otežati uslove da glasaju da oni od glasanja odustanu.
Bez prejudiciranja za koga bi ti ljudi glasali, imam pravo da kažem da SRS nije ubeđena da bi dobila te glasove u većini, zato što se radi o ljudima koji žive u Evropskoj uniji, znaju koje su blagodeti EU, žive u granicama NATO-a, znaju koje su blagodeti NATO organizacije, koja ih štiti, brine o njima danju i noću, imaju na raspolaganju medije iz kojih mogu da saznaju šta je istina.
Znači, nemamo ništa lično u vidu kada vam predlažemo da omogućite da državljani Srbije koji žive u inostranstvu glasaju, kao što je to pravo omogućeno mnogim građanima drugih država, daleko razvijenijih od nas, sa daleko razvijenijim parlamentarizmom.
Mi smo vam tu predložili jednostavno rešenje primenjeno u nekoliko zapadnoevropskih država. Državljanin Srbije koji živi u Njujorku dobija od biračkog odbora glasački listić, sada ga dobija od konzulata, ambasade, sasvim svejedno, dobiće i sada, sa tim glasačkim listićem postupa na veoma jednostavan način: zaokruži šta želi ili ne zaokruži, stavlja u jedan koverat, taj koverat zapečati i stavlja ga u drugi koverat, u kome se već nalaze fotokopije njegovog pasoša i neka identifikaciona isprava iz zemlje u kojoj se nalazi. Birački odbor dobija koverat, otvara ga, identifikuje da je glasao birač i zapečaćeni koverat stavlja zajedno sa drugim zapečaćenim kovertama u kutiju, otvara ih po završetku glasanja u 20.00 časova.
Mi smo ispunili svetu dužnost da ljudima koji brinu o ovoj zemlji, koji u njoj nekada imaju veliku imovinu, nekada manju, plaćaju veći ili manji porez, izdržavaju sa više ili manje sredstava svoje roditelje i članove svoje porodice, koji su zabrinuti za budućnost ove zemlje, koji joj žele dobro, omogućili smo im da glasaju. Tih glasova u Srbiji niko ne treba da se boji, zato što sve političke stranke računaju da rade najbolje moguće u interesu svih građana i državljana Srbije, pa tako i onih koji su u inostranstvu.
Inače, ako bi nas lični motivi rukovodili kome ćemo omogućiti da glasa a kome ne, onda bi DS, recimo, omogućila da samo Stari grad u Beogradu ili Vračar glasa. Radikali bi rekli: hajde prvo da mi obavimo izbore u Vojvodini, izaberemo Vladu za celu Srbiju na osnovu rezultata u Vojvodini, pa onda idemo dalje. Neka druga stranka bi na nekom drugom mestu, treća na trećem, ali zato postoji jedinstven, celovit birački spisak, koji vi nikada nećete da napravite, jer vi niste demokratski profilisani, vi niste demokratski nastrojeni, gospodine ministre. I ovo vreme, koliko ste vi ministar, bilo je dovoljno da se taj birački spisak na CD-u da političkim strankama.
Koliko se sećam, vaš predstavnik u jednoj izbornoj komisiji je krao taj birački spisak, predstavnik DSS-a, krao je i kao najviši simbol demokratije je predstavljao to da se dočepao nečega što vlast ima a opozicija nema. Tada je Bakarec bio u opoziciji, ukrao DS-u jedinstven birački spisak sa CD-a, time se hvalio u novinama sve dok se ponovo niste vratili u Vladu. Sada se više ne zaključavate u klozete zbog CD-ova, sada zbog nečeg drugog.
Dakle, najsvetija dužnost je, da vas ne podsećam na članove Ustava koji to regulišu – omogućiti državljanima Srbije da glasaju.
Uzalud nam član 38. Ustava, koji u stavu 2. kaže da državljanin Srbije ne može da bude lišen državljanstva, uzalud nam član na 33. strani, čini mi se, koji govori o tome da svaki državljanin Srbije ima pravo da glasa.
Vi jedan veliki broj državljana Srbije lišavate prava da glasaju tako što im uslove za glasanje činite nemogućim. Naši ljudi koji rade, recimo, na krajnjem istoku Rusije, imaju 12 vremenskih zona na teritoriji jedne države koje treba da savladaju da bi došli u Moskvu da glasaju, pošto im samo tamo omogućavate.
Molim vas da ozbiljno shvatite, a ne ovako neozbiljno, kako ste vi to u obrazloženju odbijanja ovog amandmana rekli, pa kažete: drugačije je regulisano u Zakonu o izboru narodnih poslanika, a za sve što nije regulisano ovim zakonom, primenjuje se Zakon o izboru narodnih poslanika.
Kažem vam, kada biste ovo regulisali ovako u zakonu o izboru predsednika, naravno da bismo bili dužni da izvršimo izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, ali to je posao koji nas, po Ustavu, čeka tek kroz tri godine.
Znači, ne može da se izvrši nijedna novina u nekom novom lex specialis zato što osnovni zakon nije dobar, a osnovni zakon nećemo nikada da promenimo. Zakon o izboru narodnih poslanika ne menjamo i džaba vam priča da on nije dobar. Dok ga ne promenimo, nećemo menjati ni druge zakone. Hoćemo. Ovo je zaista, bezmalo, conditio sine qua non. Bez ovoga nema izbora, gospodine Markoviću.
Razmislite dobro: ko bi bacio 500.000 državljana koji imaju pravo da glasaju, koja je to država na svetu, samo zbog pretpostavke da neće da glasaju za DOS? Pretpostavka je loša. Glasaće i za vas u nekom procentu, koliko ste zaslužili, i za nas u procentu koji smo zaslužili.
Ali da ovako odbacite predlog, veoma jednostavan, i apsolutno je nemoguće da opozicija izvrši falsifikovanje ovih glasova. Morali bismo zaista mnogo da se pobrinemo da nam vi ne pokradete glasove, jer su pod vašom kontrolom i diplomatsko-konzularna predstavništva.
Morali bismo da pošaljemo, konačno i mi srpski radikali, u inostranstvo članove biračkih odbora, da prvi put napravimo troškove državi. Do sada to nismo radili. Kada mi kažete da su negde u Beču pobedili "žuti", znajte da tamo niko nije kontrolisao. Nikada nemojte da se hvalite tom pobedom kad 60 birača glasa, od toga je 50 zaposleno u ambasadi i u konzulatu.
U zatvoru glasaju uglavnom za SRS. Pogledajte samo koliko su vam zatvora upalili. Kako bi glasali za vas? Tamo ih držite kao stoku, kao životinje. Jesu naši birači tamo.
(Predsedavajući: Molim vas da ne dobacujete.)
Nema veze, Boško Ristić dobacuje i pruža mi priliku da sada odgovorim na ovo njegovo. To vam dođe kao nekakva replika. Dakle, gospodine Ristiću, zaista smo dobijali najviše glasova u zatvorima.
Prvo, svi ljudi koji su u zatvoru nešto imaju protiv vlasti. Vi to znate. Vlast ih je i poslala u zatvor. S druge strane, vi ste im uslove u zatvorima učinili nepodnošljivim. Vi imate kazamate, a ne zatvore. Ne bi vam palili toliko zatvora, ne bi toliko štrajkovali i ne bi dovodili svoje živote u opasnost da vam dokažu i ne biste gradili ovoliko novih zatvora da imate dobre uslove u zatvorima. Mislim da ne glasaju za vas zato što ste vi mnoge ljude koji su u zatvorima branili, gospodine Ristiću. Kako ste ih branili, tako sada i glasaju za vas.

Narodni poslanik Dragan Todorović, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da ne bi trebalo olako da pređete preko ovog amandmana i stvarno da probate da prihvatite sve ove razloge koje smo naveli, zbog čega bi trebalo da se prihvati ovaj amandman. Navešću vam jedan razlog sa kojim smo se svi susreli. Mislim da nema nikoga od parlamentarnih političkih stranaka, i onih koje su danas u Skupštini i onih koje nisu u Skupštini.
Setite se samo koliko je državu Srbiju koštalo organizovanje izbora u inostranstvu. Setite se onih minornih stranaka, posebno stranke bivšeg ministra inostranih poslova, koji je imao više predstavnika u biračkim odborima nego što je ukupno dobio glasova na svim tim biračkim mestima koja su bila organizovana. Vi ovde dobijate najjeftiniji i najsigurniji model da naši građani u inostranstvu glasaju. Apsolutno im je obezbeđena tajnost. To je stvar koja bi na svaki način trebalo da vas opredeli, gospodine ministre, da date svoj glas i da prihvatite ovaj amandman.
Mislim da je vreme da se neke podele u našem narodu potpuno izbrišu. Nažalost, imali smo ih mnogo, dugo i koštale su nas dosta, od onih ideoloških podela posle '41. godine, do onih podela posle 2000. godine, posebno podela ko je za evroatlantske integracije, ko nije itd. Na ovaj način bi se omogućilo državi Srbiji i građanima Srbije da svojim glasom prevaziđemo te podele.
Jer naš građanin, naš državljanin koji glasa u inostranstvu, sem one obaveze koju ispunjava prema svojim rođacima i onom zovu svoje domovine, na ovakav način bi se osećao ipak punopravnim državljaninom Srbije, jer s pravom da može da glasa, stvarnim pravom da može da glasa, jer na ovakav način veliki broj, da ne kažem u ogromnom procentu, bi iskoristio svoje pravo na način kako je to predviđeno Zakonom o izboru narodnih poslanika.
Moramo da priznamo da to nije najbolje rešenje. Dali smo im pravo, ali oni to pravo ne mogu da konzumiraju. To vi, gospodine ministre, objektivno morate da prihvatite kao činjenicu. Na ovakav način svaki građanin, naš građanin u inostranstvu, imao bi mogućnosti da glasa, a da to ne košta ni državu, ni njega ništa. Garantujem vam, ako izračunate, a do toga, gospodine ministre, uopšte nije teško doći, tvrdim vam da će cena ovakvog načina glasanja biti manja nego organizovanje jednog biračkog mesta u Americi ili Australiji.
Manje će koštati kompletan proces glasanja svih naših građana nego samo jedno biračko mesto u nekoj od prekookeanskih država. Mislim da je vreme da ova država pokaže da joj je važan svaki građanin, bez obzira gde se nalazi, da li je u Srbiji, da li je u inostranstvu.
Neću da krećem od pretpostavke da vi nećete ovo da omogućite vašim građanima u inostranstvu zato što unapred pretpostavljate da nemate jako uporište tamo. Ako vi, gospodine Milivojeviću, tvrdite da je suprotno, pa tim pre treba da prihvatite ovaj amandman, tim pre ćete vaš broj glasova da povećate i to mislim da je potpuno legitimno, i da nema razloga da se ne prihvati ovakva mogućnost za glasanje.
Razmislite, gospodine ministre, mislim da imate, ovo najozbiljnije govorim, ne govorim sada stranački, možete vi da mislite da je ovo zbog pretpostavke da će veći broj građana u inostranstvu glasati za SRS, ali imate istorijsku mogućnost da kao ministar prvi put stvarno omogućite našim građanima pravo da mogu da glasaju i da im na takav način pokažete da su nam svi građani isti, da smo se potrudili da im omogućimo da i oni glasaju ne samo na predsedničkim izborima, nego da se posle ovoga to promeni i u Zakonu o izboru narodnih poslanika.
Jer, ne zaboravite da je najvećem broju naših građana koji su otišli, što je potpuno prirodno, krajnji cilj, kada završe radni vek, da se vrate u državu Srbiju. Prema tome, mislim da je potpuno legitimno da im omogućimo i da pripremaju glasanjem uslove kada se budu vratili na način koji je potpuno legitiman, odnosno da glasaju za one političke stranke za koje misle da će na neki način ostvariti njihove želje i težnje.

Da li se još neko javlja o ovom amandmanu?
(Ne.)
Narodni poslanik Petar Jojić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 1. doda novi član 1a.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Slaviša Topalović.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se što prekidam ovako važnu raspravu zakona o predsedniku i izbor za predsednika.
Danas je stiglo pismo od 440 radnika Aerodroma "Nikola Tesla" u poslanički klub SRS. Sada ću to pismo da pročitam. Radi se o tome da njih 440 zaposlenih od utorka 4. decembra ostaju bez svog radnog mesta po nalogu Bojana Krišta, novog direktora Aerodroma "Nikola Tesla".
''Odlaskom bivšeg direktora Nebojše Nedeljkovića i dolaskom novog Bojana Krišta na Aerodromu "Nikola Tesla" zavladala je tiranija i strahovlada. Radnici su preplašeni i u strahu su za svoja radna mesta. Bez obzira na radno iskustvo i stručnost, oni se udaljuju iz preduzeća, a u njemu ostaju oni koji su stalni radni odnos zasnovali od 1. 11. 2007. godine.
U isto vreme se u pravnoj službi za određena radna mesta proširuje profil obrazovanja, tako da se do sada potrebnoj završenoj ekonomskoj i pravno-birotehničkoj školi dodaje saobraćajna. Iz pouzdanih izvora se zna da je jedna od tih osoba supruga istaknutog člana G17 plus.
Isto tako se sa poslova za koje je potrebna posebna licenca sklanjaju kvalifikovani ljudi, a na njihovo mesto dovode nekvalifikovani i bez ikakvog radnog iskustva, kojima bude teško, pa ubrzo potraže lakše radno mesto.
Objašnjenje za najnoviju ponudu za prihvatanje načina rešavanja viška zaposlenih i radnicima je predočeno 28. 11. 2007. godine, uz usmeno zastrašivanje od određenih osoba da će, ako se ne upiše dobrovoljno, dobiti samo tri bruto dohotka. Stalnih radnika po novoj sistematizaciji treba da se otpusti 140, a onima preko uslužnih se ne zna broj, jer oni nisu pažnja ni obaveza ovog direktora. Ima ih tačno oko 300. Znači, ukupno je 440 radnika.
Ukidaju se mnoge delatnosti, kojih je bilo sedam plus poslovni kabinet, a sada ih ima 11 plus poslovni kabinet, što vuče još četiri nova direktora, koji su opet bar jedan novi zaposleni. Ukidaju se i prateće službe, kao što je restoran za ishranu zaposlenih na aerodromu, čiji zaposleni rade turnuse koji traju po 12 časova, sa obrazloženjem gore navedenom da će ako neko bude gladan angažovati nekog trećeg, po mogućnosti onog ko je ručavao sa vašim direktorom. Misli se na Bojana Krišta iz G17.
Zbog svega ovoga vas molim da nešto preduzmete u vezi s ovim, da zajedno stanemo na put osionom i bezobraznom ponašanju bogomdanih ljudi koji misle da mogu sve. Izvinjavam se na ovakvom pismu, jer je pisano na brzinu, ali nemamo vremena mi zaposleni na Aerodromu "Nikola Tesla".
Vaš sugrađanin koji je za 22 godine na Aerodromu dobio reumu, astmu i mnogo kolega angažovanih ovako ili onako koji su ulagali u preduzeće.''
Gospodo, vidite da se tu radi o gospodinu iz G17, novom direktoru Bojanu Krištu. Imamo još neke podatke koje smo u međuvremenu dobili, ljudi koji su novozaposleni od 1.11.2007. godine, izvesna gospođa zaposlena 1.11.2007. godine, Jovanović Tanja, čiji je muž član G17 plus, Zorica Petrović-Jablanović, Olga Vukomanović, primljeni su na mesto komercijalnog operatora. Neki mogu da se primaju, da rade i dobijaju posao, i da primaju lični dohodak, a neki nemaju pravo na to da prehrane svoju decu i da dobijaju lični dohodak.
Ljiljana Simonović, koja je direktor finansija, koja je isto tako od 1. zaposlena, ali ona je napustila radno mesto zato što joj je težak posao. Verovatno su joj obećali nešto drugo, pa joj se ne sviđa. Izvesna gospođa ili gospođica Kisić Jelena nije imala potrebnu licencu za rad, zbog nje je sklonjen, dobio je premeštaj gospodin Matejić Aleksandar, da bi se gospođa Kisić Jelena zaposlila na njegovo radno mesto. Kisić Jeleni je isto bio težak posao, pa je premeštena na neki drugi posao.
Aerodrom "Nikola Tesla" stalno zaposlenih je imao 618 i ima sada, a 478 treba da ostane, 140 stalnih radnika treba da dobije otkaz, a preko aneksa, to su uslužne firme, otkaz treba da dobije 300 radnika.
Ponuđen je program, ko se ne prijavi do 4. decembra, on dobija otkaz. Mi imamo sada program ovde u kome, između ostalog, piše - za raskid ugovora o radu, uz isplatu otpremnine u visini zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih deset godina provedenih na radu i radnom odnosu i jednu četvrtinu zarade zaposlenih za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko deset godina provedenih u radnom odnosu, uvećano za sumu od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku provedenu godinu na radu itd. Ovde imate još tri stavke.
Novi generalni direktor Bojan Krišto, član G17 plus... gospodine predsedavajući, molim vas, nismo na pijaci, kakvo je to ponašanje potpredsednika Narodne skupštine, gospodina Albijanića?

Samo nastavite, izvolite.

Izvinjavam se, smatram da ovo nije kako treba. Dakle, 440 građana ostaje bez radnog mesta, a gospodin Miloljub Albijanić iz G17 plus se podsmeva na sve to i ometa me u izlaganju.
Dakle, samo zbog javnosti da kažem. Novi generalni direktor Bojan Krišto, član G17 plus, gospodine Albijaniću, ostalim direktorima ne da pravo glasa i sam odlučuje o podeli otkaza, ko će da dobije otkaz, a ko neće.
On je bio direktor u Lutriji Srbije, ima 31 godinu i završio je fakultet na Harvardu. To su vaši istaknuti članovi i kadrovi, ili kako ste ih već zvali. Vozač koji ga je vozio u predizbornoj kampanji isto je našao svoje radno mesto i dobio radno mesto, koji vozi pomoćnika generalnog direktora, a pomoćnik generalnog direktora je došao isto skoro sa Mašinskog fakulteta.
Ovo je ozbiljno pitanje i smatram da gospodin Miloljub Albijanić i stranka G17 plus ne mogu da odgovore na ovako nešto, jer da mogu da odgovore, oni ne bi radili ovakve stvari, ne bi 440 građana i radnika Aerodroma "Nikola Tesla" ostavili bez posla.
Zato postavljam pitanje premijeru Vojislavu Koštunici: da li će gospodin Vojislav Koštunica od utorka, 4. decembra, finansirati 440 zaposlenih mesečnim primanjima, kako bi prehranili svoje porodice i školovali svoju decu?
Dakle, 4. decembra 440 zaposlenih Aerodroma "Nikola Tesla" odlazi na ulicu i ostaje bez svojih primanja, dame i gospodo. Sve to im planirano i smišljeno radi stranka G17 plus, koja je sa Vojislavom Koštunicom zajedno u Vladi Srbije.
Dokle će u Srbiji narod i građani ostajati bez posla ako nisu određena ili odgovarajuća politička partija? U ovom slučaju, na Aerodromu "Nikola Tesla", to su ovi eksperti iz G17 plus. Dokle će Vojislav Koštunica odobravati ovakvo osiono ponašanje pojedinaca, kao gospodina Bojana Krišta, koji je dovoljno pokazao svoju sposobnost u malverzacijama dok je bio tri godine direktor u "Narodnoj lutriji", pa sada posle podele javnih preduzeća ili, kako to naš narod kaže, posle podele plena stranaka vladajuće koalicije?
Pustite to, oni iz G17 plus, ili DS-a, ili DSS-a, nisu naša stranka – tako se međusobno pravdaju. Međutim, dame i gospodo, to sve čini vladajuću koaliciju.
Pozivam Vojislava Koštunicu da obustavi otpuštanje radnika na Aerodromu "Nikola Tesla" jer će snositi odgovornost zajedno sa G17, DS, Novom Srbijom. I, kao što je rekao gospodin Milivojević, da podnese ostavku premijer Koštunica, jer će zajedno svi snositi odgovornost za ostajanje bez posla i bez svojih mesečnih primanja 440 zaposlenih na Aerodromu "Nikola Tesla". Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, formulacija koja je sadržana u članu 2. Predloga zakona o izborima za predsednika Republike nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i predložio sam amandman kojim se član 2. usklađuje sa važećim Ustavom.
Naime, u članu 2. Predloga zakona stoji podnaslov - Pasivno i aktivno biračko pravo, i između ostalog se kaže: ''Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište u Republici Srbiji (u daljem tekstu: birač).''
Član 52. Ustava Republike Srbije je potpuno jasan. Zaista mi nije jasno da se predlagač zakona nije potrudio samo da prepiše ono što piše u Ustavu, pošto je to inače činio kada je reč o ova dva zakona, nego je u ustavnu formulaciju stavio nešto što u Ustavu ne stoji.
Naime, u stavu 1. člana 52. Ustava Republike Srbije kaže se sledeće - svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, i tu je tačka.
Onda predlagač zakona, umesto da ostane pri ustavnoj formulaciji, dodaje još jedan uslov koga Ustav ne poznaje, a to je da birač, odnosno i kandidat za predsednika Republike, mora da ima prebivalište u Republici Srbiji.
Mi smo maločas govorili da je to jedna odredba koja je diskriminatornog karaktera, da je suprotna Ustavu Republike Srbije i suprotna nekim elementarnim demokratskim principima. Svaki državljanin Republike Srbije, ma gde živeo u svetu, mora da ima aktivno i pasivno biračko pravo, kako na izborima za narodne poslanike, tako i na izborima za predsednika Republike.
I ne može Vlada svojim predlogom zakona da menja Ustav. Ne može se građanima Republike Srbije, dakle državljanima Srbije, stavljati neki novi uslovi koji ne pišu u Ustavu. Svaki državljanin Republike Srbije, ma gde u svetu živeo, od SAD-a, preko Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Ruske Federacije do Australije, mora da ima pravo da bira i da bude biran na izborima za predsednika Republike Srbije.
Mi smo vam u ovom prvom amandmanu, koji je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović, dali i metodologiju, odnosno tehnologiju kako to pravo da iskoriste građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu, a to je da glasaju putem pisma. Takav način glasanja je ekonomičan, racionalan i apsolutno omogućava da svaki građanin Srbije koji živi u inostranstvu iskoristi svoje biračko pravo.
Dakle, mi ne tražimo od vas da vi obrazujete biračke odbore u inostranstvu. Ne tražimo od vas da država Srbija iz budžeta izdvaja značajna sredstva kako bi se organizovali izbori u inostranstvu.
Dovoljno je da naši ljudi koji žive u inostranstvu glasaju putem pisma, da to pismo upute u odgovarajući birački odbor koji im je dao taj koverat, odnosno glasački listić i tu se čitav postupak izbora završava.
Zaista ne znam, gospodine ministre, odakle vam pravo, hrabrost da vi predlogom zakona menjate Ustav. Pogotovo mi nije jasno zašto se ne ugledate na vaše velike prijatelje iz Zagreba, kojima se izvinjavate, kojima pišete hvalospeve i vaši politički prijatelji od tog istog Zagreba dobijaju čak i visoka odlikovanja. Ustaškog poglavnika Stjepana Mesića birali su svi državljani Hrvatske koji žive ma gde u svetu.
Notorna je činjenica, to znaju svi, od 1990. godine kompletna ustaška emigracija dobila je državljanstvo Hrvatske i glasa na svim izborima koji se održavaju u Hrvatskoj, kako na izborima za Sabor, kako na izborima za predsednika Republike, tako i na lokalnim izborima. Niko od toga u svetu ne pravi bilo kakvo pitanje. Najgori ustaški emigranti, potomci onih koji su ubijali Srbe u Drugom svetskom ratu, danas su ugledni građani Republike Hrvatske i imaju pravo da biraju predsednika Republike Hrvatske.
Uzgred, to je onaj isti predsednik kome se ovaj aktuelni predsednik Srbije, na svu sreću neće još dugo biti, izvinjava zbog zločina koje su navodno Srbi počinili nad Hrvatima. Zašto se onda niste ugledali malo na te svoje prijatelje? Zašto malo od njih ne naučite kako se brane interesi države i naroda? Zašto malo ne poprimite tog patriotizma od tih vaših prijatelja?
Ne tražimo mi od vas da vi dajete biračko pravo ustašama. Mi tražimo od vas da omogućite građanima Republike Srbije koji imaju prebivalište u inostranstvu da glasaju, ne za ustaše, gospodine Ristiću, da glasaju za predsednika Republike Srbije. Među našim ljudima, gospodine Ristiću, u inostranstvu ima mnogo čestitog sveta, ima mnogo čestitih starina koji su samo iz političkih razloga '45. godine morali da napuste zemlju, ima mnogo njihovih potomaka.
Njima je Srbija i danas na srcu i duši i oni bi vrlo rado glasali za predsednika Republike Srbije, samo kada bi im to zakon omogućavao. Ustav im to već omogućava. Zakon treba samo da predvidi postupak kako da se to pravo, koje je sadržano u Ustavu, ostvari.
A ne, Ustav kaže - svaki državljanin Srbije može da glasa, da bira i da bude biran; i onda vi predložite zakon u kome kažete - da, ali mora da ima prebivalište u Republici Srbiji. Šta ćemo sa onim stotinama hiljada Srba, odnosno državljana Srbije koji žive u inostranstvu, koji su državljani Srbije ili imaju nameru da to postanu i koji hoće da glasaju?
Istovremeno, od te iste emigracije, odnosno dijaspore, tražimo da se uključi u investicije u Srbiji, da pomogne. Pa zar nije bolje da u Srbiju dođe srpski kapital nego američki, francuski, nemački ili bilo koji strani?
Zar nije bolje da i na ovaj način Srbija pokaže jedan akt dobre volje prema našem rasejanom narodu u svetu i da im kažemo - ljudi, izvolite, glasajte za predsednika Republike Srbije, glasajte za narodne poslanike u Narodnoj skupštini, koristite se svim svojim političkim pravima koje inače imaju državljani Republike Srbije?
Ovako, mi sve naše ljude koji žive u inostranstvu, a ima ih mnogo, čak ih možda ima i više nego što ih živi ovde u Srbiji, odbijamo od Srbije, onemogućavamo im da budu ravnopravni sa ostalim državljanima, postavljamo im neke dodatne prepreke.
Zaista ne znam, gospodine ministre, odakle vam pravo da menjate Ustav? Tražite da se Ustav poštuje. Tražimo da se Ustav poštuje kada je reč o Kosovu i Metohiji od strane zapadnih sila. Naša jedina veza sa Kosovom i Metohijom, pravna veza, jeste Rezolucija 1244 i ovaj Ustav, i onda vi sami gazite Ustav.
Ustav lepo kaže - svi državljani imaju pravo da glasaju, a vi kažete - da, ali moraju da imaju i prebivalište u Republici Srbiji. Amandman koji sam podneo je, gospodine ministre, apsolutno prihvatljiv, u skladu je sa Ustavom i, jedino ako nemate jednu preteranu dozu političkog inata, vi ćete taj amandman morati da prihvatite. U protivnom, odbićete od Republike Srbije stotine hiljada našeg naroda koji živi u rasejanju, a to, svakako, nije u interesu ove države.