Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, a neka se pripremi narodni poslanik Zlatan Jovanović. Ukupno preostalo vreme za poslaničku grupu SRS je 40 minuta. Izvolite, gospodine Batiću.

Zahvaljujem, vrlo ću kratko.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, tražim jedno obaveštenje i objašnjenje, nema direktne veze sa ovom temom, ali ima posredne, od ministra za KiM i od premijera. Evo o čemu se radi. To je situacija koja je vrlo alarmantna.
Naime, Koordinacioni centar za KiM, Kancelarija koordinatora za opštinu Peć, sa sedištem u Goraždevcu, dana 19. novembra poslala je jedan dopis Ministarstvu za KiM, a predmet je izveštaj. Piše sledeće - Obaveštavamo vas da je 17. 11. 2007. godine bio radni dan ove kancelarije zato što je trebalo odraditi slobodni dan uoči nove godine i da bi posmatrali biračko mesto, otvoreno u Goraždevcu, i za kosovske izbore.
Biračko mesto je posmatrano neprekidno u vremenu od 7-21 časova.
Ukupno je ušlo na biračko mesto, nije možda gramatički ispravno, i glasalo 18 građana srpske nacionalnosti iz sela Goraždevac i to, i onda se nabrajaju ljudi, a između ostalog navodi se pripadnost stranci. To su, ako je ovaj izveštaj verodostojan, ali ako su navodi iz izveštaja verodostojni - Petrović Slobodan, potpredsednik Opštinskog odbora DS, nekoliko članova, zatim Dakić Slavko, predsednik Opštinskog odbora DS, članovi Opštinskog odbora i članovi DS. Uglavnom, od 18 imena 14 su članovi DS ili 13, za preostalih četiri ili pet imena nema naznake koja je stranka.
Nije smešno, nego je vrlo opasno ono što na kraju ovoga piše.
Reći ću vam ko je potpisao, stavljen je pečat. Kaže: ''S obzirom da je stav države Srbije i Srpske pravoslavne crkve da se ne izlazi na ove izbore, smatramo da ovi građani svojim izlaskom na kosovske izbore rade protiv svoje države i da ih država treba sankcionisati.''
Potpisao i overio načelnih Pećkog upravnog okruga Milisav Petrović i potpisao koordinator za opštinu Peć Radojko Dakić. To je poziv na linč. To uopšte nije naivno, ali ima još nešto drugo.
Ovo je poziv MUP-a, Policijske uprave za Kosovsku Mitrovicu, Odeljenja kriminalističke policije, poziv za gospođu, kako piše onaj univerzalni poziv građanina ili građanku Janačković Olgu, navode se njeni podaci, matični broj itd, radi prikupljanja obaveštenja, informativni razgovor. To je potpisalo ovlašćeno službeno lice Bogoljub Vukojević.
Pokušao sam da proverim koji je razlog. Navodno ta gospođa prima neku stipendiju iz nekog budžeta pri Vladi Kosova. Ali, problem nije čak ni to, već nešto drugo - Rezolucija 1244, u koju se neki zaklinju kao da je jevanđelje, to je najvažnija stvar na svetu. Ovo je potpuno suprotno Rezoluciji 1244 - funkcionisanje Ministarstva unutrašnjih poslova na KiM. Znači ili ne valja Rezolucija 1244, ili se ne priznaje, ili je ovo flagrantna zloupotreba.
(Predsednik: Vreme.)
Evo, završavam. Ali se građani dele, ono što stalno pričamo, na Kosovu i to je opasno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Oto Kišmarton.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću, u skladu sa vremenom koje imam na raspolaganju, da ukažem na neke nedostatke predloženih zakona. Mada ću težište mog izlaganja staviti na ovaj drugi predlog, a to je zakon o vojsci.
Generalno, nama ovde prvo nedostaju oni strateški dokumenti, koji bi trebalo da definišu neke strateške stvari i iz kojih bi onda trebalo da proisteknu ovi zakoni koji su pred nama. Naime, mi nemamo strategiju nacionalne bezbednosti i strategiju odbrane.
Mislim da je to nešto što je starije od ovoga i da je trebalo prvo to da usvojimo, pa tek onda da idemo na usvajanje ovih zakona koji su danas.
Ali, očigledno je da je predlagač imao nameru da barem formalno ispuni neke obaveze koje ima po važećim propisima - da bi se što pre raspisali predsednički izbori u Srbiji.
Samo da vas podsetim da je npr. Hrvatska usvojila strategiju odbrane pre skoro pet godina, a Srbija je nema ni dan-danas. Ono što se vidi jasno iz ovog predloga zakona o vojsci i naravno iz zakona o odbrani jeste - da je cilj ove vlasti, koja danas vodi Srbiju, da se u nekom narednom periodu izvrši potpuna profesionalizacija vojske.
Nažalost, ne vidimo iz ovih dokumenata u kom to roku želite to da ostvarite i to je pitanje koje treba da se reši ovom strategijom odbrane, znači, da znamo do kada će Vojska Srbije biti potpuno profesionalna, odnosno kada će se ukinuti služenje one vojne obaveze koju smo imali do sada prisutnu.
Takođe, generalno posmatrano, ovde je prenaglašena uloga predsednika države, ali posebno uloga ministra odbrane. Nekako je Generalštab i načelnik Generalštaba, kao lice koje je stručno, ostalo po strani u rukovođenju i komandovanju, a ministar odbrane je dobio znatno veća ovlašćenja i znatno veću ulogu nego što mu pripada.
Ministar odbrane je najčešće civilno lice, koje ne mora čak ni da bude lice koje je odslužilo vojni rok, vojnu obavezu, pa takvo lice će doći na mesto ministra odbrane i ono će imati jednu vrlo aktivnu i značajnu ulogu u rukovođenju i komandovanju vojskom. Mislimo da to nije dobro i da to ne može da se prihvati, odnosno da se mora na neki drugi način urediti.
Dalje, predlog je formalno nekorektan i to se ovde pojavljuje u više članova. Mi smo pokušali nekim amandmanima da to ispravimo. Ne znamo da li su prihvaćeni i koliko je od toga prihvaćeno, ali to je generalno karakteristika svih predloga koji stižu od ove vlade - da su formalno nekorektni.
Na kraju, kao poslednja generalna primedba jeste - nedorečenost predloga ovih zakona, odnosno nedostaju neki drugi propisi koji bi morali biti doneti barem istovremeno sa ovima ili biti sastavni deo ovih propisa.
Mi sada nemamo zakon o vojnoj obavezi, nego se pozivamo na onaj postojeći stari zakon, pa ćemo neke odredbe tog zakona eksploatisati, koristiti i dalje, dok se ne donesu te odredbe. Nemamo propis, odnosno zakon o socijalnom, penzijskom i invalidskom osiguranju vojnih lica. Znači, to bi trebalo, a nigde ne vidimo ovde u ovim predlozima - koliko je to oročeno i do kada će to biti ovde pred narodnim poslanicima, da bi smo imali kompletno zaokruženu ovu materiju.
Pokušaću da ukažem samo na nekoliko odredbi ovog zakona u ovom momentu, pa ćemo verovatno u pojedinostima šire govoriti o tome. Prvo, što se tiče člana 2, gde se govori o položaju, naročito Vojske Srbije, u drugom stavu se kaže da predsednik Republike Srbije može, on lično ili lice koje on ovlasti, da dozvoli upotrebu Vojske Srbije u rešavanju nekih unutrašnjih problema.
Sada ovde postavljam jedno pitanje i zamolio bih ministra da malo sasluša ovo jer me interesuju odgovori na ova pitanja i neke dileme koje ovde imam.
Da li ovo znači da će ministar ili predsednik Srbije odobriti upotrebu vojske Srbije u hapšenju, recimo, haških optuženika? Hoće. Ako je to to, znači hoće, e to je, ministre, nedopustivo. Vojska Srbije treba da štiti suverenitet, celovitost ove države, a ne da juri i hapsi one ljude koje je Haški sud optužio.
Dalje, što se tiče upotrebe Vojske Srbije van granica Srbije u nekim misijama, mi smo naravno protiv toga, ali dok ste vi na vlasti nećemo vam dozvoliti i pokušaćemo da vas sprečimo da to uradite kako ste zamislili. Tražićemo da se to reši ovde u Skupštini, ne zakonom, već pojedinačnim aktima u svakom konkretnom slučaju.
U članu 10. govori se o civilnim licima na službi u Vojsci Srbije i oni se sada proglašavaju vojnim službenicima i nameštenicima. Pitao bih vas šta se dešava, nigde se ovde ne pominje ugostiteljsko-turistički deo vojske, odnosno vojne ustanove poput Tare, poput Vrnjačke banje i drugih, šta je sa njima, kakav je njihov dalji status, da li imate u toj vašoj strategiji i, ako imate bar u glavama, da li imate rešenje za ovaj deo vojske?
U članu 14. govori se o zabrani članstva vojnog lica u političkim strankama, što je naravno jasno, u redu i prihvatljivo. Ali, kaže - zabranjuje se vojnom licu da prisustvuje političkim skupovima u uniformi. Da li to znači da bez uniforme može da prisustvuje? Mislim da je to nedopustivo. Vojno lice ne sme da prisustvuje tim skupovima ni bez uniforme, ni u uniformi.
Ono što je veliko iznenađenje jeste odredba koja kaže da je dozvoljeno sindikalno organizovanje u vojsci. To nikada nije bilo, mislim da je to loše rešenje. Da li je po Ustavu ili nije, nebitno je, to je loše rešenje da se to dozvoli u vojsci.
Član 15. govori o zakletvi i postavio bih pitanje kakvu zakletvu polažu lica koja služe civilno vojsku i da li polažu uopšte zakletvu?
Druga primedba se odnosi na tekst zakletve. Nekada kada smo mi bili u vojsci zaklinjali smo se svojim životom, a danas se zaklinju čašću, kako stoji u ovoj vašoj zakletvi. Kakva nam je čast, takva nam je danas i vojska.
Član 24 - vojni praznici. Zašto nije ovim zakonom definisan bar taj praznik Vojske Srbije? Zašto nije u ovom zakonu jednostavno neki datum koji je bitan za vojsku, na koji se možemo pozivati, iz naše tradicije, usvojen kao dan vojske, i da to ovim zakonom definišemo, a ne da to ostaje za neke druge propise i da neko drugi o tome odlučuje, znači da ova skupština odluči o tome.
Član 32. govori o službi u Vojsci Srbije i pitanje moje je kada će biti donet taj zakon o službi u Vojsci Srbije, o vojnoj obavezi? Da li znate, a znate verovatno, da 50% naše dece koja su vojni obveznici danas služi civilno? Recite mi kakve su njihove obaveze po odsluženju takvog vojnog roka? Kakav je njihov ratni raspored i da li ga imaju uopšte posle? Kako će oni koji civilno služe uopšte moći sutra, ne daj bože da dođe do toga, da stanu u neki stroj i da se nekome odupru, ako nisu pušku u ruke uzeli.
Član 39 - prijem u profesionalnu vojnu službu za mesta podoficira i oficira; govori se o prijemu lica iz građanstva na ova mesta, nigde kao uslov ne postoji obaveza da je odslužio vojni rok sa oružjem. Mislim da je to neophodno. Ako je to za vojnika profesionalnog neophodno, treba da bude i za podoficira i oficira. To u zakonu ne stoji.
Ovde se govori o licima iz građanstva. Znači, može se primiti u vojnu službu profesionalnu na mesto podoficira i oficira čovek koji nije završio akademiju. Znači, završio je fakultet, ekonomski, pravni ili bilo koji drugi i može se kao takav primiti u vojnu službu.
Član 42 - ugovor o prijemu u profesionalnu vojnu službu. Ovde se govori o prijemu ovih lica pod ugovorom na određeno vreme, tri godine itd. Tu postoji jedna formalna greška: u jednom stavu se kaže da je do tri godine, a u drugom da se ugovor pravi na tri godine. To se mora ispraviti. Moraju se zakonom precizirati uslovi ugovora.
Desilo se, verovatno znate, 1998. godine u Nišu da je jedan bataljon vojne policije, profesionalci, kada je trebalo da putuju, odnosno da idu na zadatak na Kosovo, jednostavno su došli i raskinuli ugovore. Kako ćemo se od toga obezbediti sutra u slučaju ratnog stanja, da nam profesionalni vojnici ne dođu i kažu - gospodo, mi vraćamo ugovore, nas ovo više ne interesuje. Kako ćemo ih obavezati da budu lojalni ovoj državi i izvršavaju te zadatke i u ratnom stanju?
Gospodo, mora se patriotizam izgrađivati od porodice, od škole do vojske i do svake druge institucije u ovoj državi. Bez tog patriotizma nijedan ugovor neće biti valjan, validan i neće nam obezbediti i osigurati da će nas neko sutra braniti od neke agresije.
Da kažem na kraju da je i struka, znači ljudi koji su svoju dužnost prema ovoj državi časno obavili, rekli su da ovo nije dobro i da se ni amandmanima ovakav predlog ne može ispraviti. Zbog toga mi kao stranka ne možemo za ovo glasati kada bude dan za glasanje.

Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton, a neka se pripremi narodni poslanik Jadranko Vuković.

Poštovani poslanici, dragi prijatelji, iz ovog zakona se vidi da se naša vojska ne sprema za odbranu zemlje, iz ovog zakona se vidi da se vojska sprema za mirovne misije van granica Srbije.
Uništavanje vojske se nastavlja. Uništenje srpske vojske započelo je ministrovanjem Borisa Tadića, koji je sadašnji predsednik žutih i nažalost predsednik Republike Srbije. Šta je bio zadatak? Zadatak ministra odbrane od 2001. godine: da razori sistem odbrane naše države i umanji borbenu gotovost vojske. Kako? Kako smanjiti borbenu gotovost vojske? Jednostavno, pričom o modernizaciji vojske.
Ta priča je prihvatljiva za narod koji voli svoju vojsku. Šta se desilo u praksi? Modernizacija podrazumeva kupovinu, odnosno nabavku novih oružja. Šta je kupljeno? Ništa. Šta je uništeno? Svašta. Svi tenkovi T55, trupni sistem PVO, Strela 2M, ukinute sve jedinice klasifikacije koje su nezamenljive u odbrambenom ratu.
Drugo, Tadić je "ubio" regrutnu obavezu mladih ljudi, uvođenjem civilnog služenja vojske čime je "ubio" dopunu jedinica, jer nema vojske bez vojnika. Izjednačio je vojnike sa medicinskim sestrama u domovima zdravlja, u staračkim domovima. Vojnici svoj vojni rok služe menjanjem pelena bebama, a znamo da je za muškarce vojska, a za žene da rađaju decu.
Treće, Tadić je ostvario cilj, isterao najbolje profesionalne oficire, generale koji su uspešno vodili jedinice protiv NATO agresora. U vojsku doveo oficire i generale koji su u vezi sa Demokratskom strankom ili su u nekoj vezi oni ili članovi porodica.
Četvrto, sistem obuke u vojsci sveo se na obuku pojedinaca do odeljenja. Nema obuke združenog sastava, nema praktičnog osposobljavanja oficira, ali zato ima učenja engleskog jezika. Oficiri se ne pripremaju za odbranu zemlje već za učestvovanje u mirovnim misijama, što je u stvari legalizacija vazalstva prema NATO. Niko više ne misli da brani zemlju i po cenu da ti otimaju teritoriju. To je bio zadatak Tadića.
Peto, potcenjivanje oficirskog poziva. Naime, oficirski poziv se potcenjuje lošim standardom oficira, lošom slikom o vojsci, stvorena je odbojnost mladih da se opredeljuju za oficirski poziv. Nekada su u vojne akademije išli najbolji učenici, najbolji mladići, a danas se za vojnu akademiju opredeljuju prosečni učenici. Od jake i ugledne vojske Tadić je za samo sedam godina napravio NATO sluge. Nadam se, za kraj, da naš budući predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, imaće velike muke da našoj vojsci vrati ugled koji joj pripada.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Jadranko  Vuković, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Vukelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, izneću stav moje stranke koja se protivi učešću pripadnika vojske u mirovnim misijama UN.
Prvi razlog je taj što su UN servis SAD i mi u tim misijama ne bi trebalo da učestvujemo dok one zaista ne postanu UN u izvornom smislu. Drugo, Savet bezbednosti UN je pod uticajem SAD odobrio agresiju na našu zemlju. Treće, Savet bezbednosti UN, takođe pod uticajem SAD, formirao je sud za progon Srba, odnosno Haški tribunal. Četvrto, UN su doprinele reviziji Dejtonskog sporazuma, gde je doveden u pitanje opstanak Republike srpske. Peto, UN ne doprinose poštovanju Rezolucije 1244 i nisu dozvolile povratak vojske i policije na Kosovo i Metohiju, pa makar to bilo i simbolično. Šesto, kada nas pozovu da budemo posmatrači i učesnici mirovne misije na Kosovu i Metohiji, onda ćemo razmisliti o svim drugim ponudama. Sedmo, uvlače nas u sukob sa muslimanskim zemljama, a to nama uopšte ne treba iz više razloga.
Šta traže, gospodine ministre, trojica posmatrača, osim da budemo učesnici i da smo učesnici, i da smo za sve što se tamo dogodi odgovorni. Moj zaključak je da to ne treba prihvatiti, jer ćemo imati više štete nego koristi, a pre svega su principijelni razlozi, jer nama otimaju teritoriju pod pokroviteljstvom UN, iza kojih stoje SAD. To je prvo pitanje o kome sam želeo večeras da govorim.
Drugo, gospodine ministre, mi smo danas na Odboru za odbranu i bezbednost razgovarali o Sporazumu od 18. jula 2005. godine, koji je ratifikovan u zajednici Srbija i Crna Gora, a radi se o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnim operacijama. Sporazum od 18. jula 2005. godine, želim o njemu da govorim iz prostog razloga što ćemo u ovom parlamentu morati da raspravljamo o njegovoj doradi.
Ovaj sporazum, ko ga je video, a mnogi od vas su bili u onom parlamentu zajednice Srbije i Crne Gore, pa će vam biti jasno, najmanje je sporazum, jer je očigledna neravnopravnost ugovornih strana. Najblaže rečeno, po tom sporazumu NATO strana nema nikakvih obaveza, niti ograničenja, čak ni da poštuje Rezoluciju UN 1244.
Prema tom sporazumu vojska i civili, osoblje pod ugovorom, mogu bez ikakvih ograničenja da prolaze kroz celu teritoriju, bez prava da ih iko i išta pita, niti podležu domaćim zakonima. To znači da mogu da voze i radioaktivni materijal, otrov i druge štetne materije i da mogu da otimaju, biju i siluju, a da ne odgovaraju po našim zakonima, jer je ugovoren totalni imunitet.
Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju Predloga zakona o ovoj ratifikaciji, navodi se da se ovakav sporazum zasniva na strategiji odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora, i da se na taj način pokazuje spremnost za Partnerstvo za mir.
Sama strategija državne zajednice, o kojoj ste sigurno upoznati, predviđa uključenje u međunarodne asocijacije. Međutim, nigde ne predviđa kapitulaciju, bar to nema nigde izričito napisano.
Dame i gospodo narodni poslanici, Partnerstvo za mir, kao prvi korak ulaska u NATO, predstavlja tačno određen program aktivnosti, gde su tačno definisane uloge jedne i druge strane. Pre tog partnerstva dobili smo okupaciju, pa ispada da ćemo porobljeni biti ravnopravni partneri.
Glasao bih za ovaj sporazum ako bi pod istim uslovima mogla da ide i naša vojska kroz Ameriku i druge NATO zemlje, samo da se najavi i da nikom ništa ne plaća, i da nikom ništa ne odgovara. To bi bilo ravnopravno, odnosno predstavljalo partnerstvo.
Gospodine ministre, sasvim na kraju, želim da vam kažem, pošto sam kao član Odbora za odbranu i bezbednost bio u Briselu u NATO centru, razgovarao sa njihovim generalima. Vidim da nas tamo čeka mesto zato što ste im vi verovatno najavili da Srbija želi da uđe u NATO. Molim? Jako su bili prijatni.
Da li znate šta je interesantno? Mi smo bili tamo i oni kažu ovako. Kažu - koji su oni što su bili tri puta pre vas, ali, ozbiljno gospodine ministre, ovo je ovako bilo. Mi kažemo - ko je bio? Bio je Šormaz, ne znam koji iz vladajuće, je l' tako. Kaže, oni su sve vreme ćutali. I verujte da mi je jako interesantno bilo. Vrlo smo korektno komunicirali. Naravno, mi srpski radikali smo oštro kritikovali ono što je za kritikovati.
Međutim, ono što je zanimljivo da vam kažem, kada smo ulazili u centar tamo kod američkog generala, vi znate gde mu je sedište, tamo su nam oduzeli mobilne telefone. To je jedan centar jako opremljen, zgrada. Međutim, kako su nam držali predavanja, završavamo kod rumunskog generala. Rumunija je ušla u NATO savez. Onaj Rumun, uz svo uvažavanje, vidi se, jadan, sirotinjski obučen, smešten tamo negde na kraju centra u nekoj baraci, pokazao nam gde je, nažalost, neki moji prezimenjak Vuković, dali mu kancelariju, iz Crne Gore.
Kažu, ovde će biti vaša kancelarija u toj istoj baraci. Pitam rumunskog generala - koji je vaš motiv, šta ste postigli, pošto nam se žalio da još ima tri mesta za pripadnike rumunske armije u NATO centru. Kaže - ima još tri mesta, ne znam na kojoj dužnosti, ali moja država nema novca da plaća to.
Ja njemu kažem: "Generale, koji bi naš motiv bio da uđemo u taj savez, pošto smo bombardovani, uništena nam je avijacija, uništena nam je zemlja". A on kaže: "Svi su, morate i vi". Kažem: "Kako da budemo mi partneri, nemamo ni jedan MIG 29". Evo, sada ministar Šutanovac popravlja neke avione. Naravno, to smo mu rekli.
Kaže on: "Nije bitno što vi nemate ništa, znam da ste uništeni. U NATO savezu možete da imate neku pokretnu radionicu, pa da popravljate nešto što se pokvari". Ovo vam ozbiljno govorim. Gospodine Šutanovac, znači, uđemo mi tamo, ružno je reći, možda da čistimo čizme američkom generalu. Mislim da je to ponižavajuće.
Sasvim na kraju, gospodine Šutanovac, vezano je za Partnerstvo za mir i za NATO integracije. Ne znam da li vam je poznato, i ovo je bilo dosad sve ozbiljno, ali ovo je najozbiljnije, vezano je za avijaciju, da bi videli kako se promenio kriterijum. U NATO primaju bez ikakvih uslova. Prosečan godišnji nalet pilota naše avijacije je 3,5 sata, a svetski NATO standard je 180 do 240 sati godišnje. Evo, kaže Šutanovac da je digao na 20.

Reč ima narodni poslanik Nikola Vukelić. Ukupno vreme za poslanički klub SRS je 10 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku ne mogu da se ne osvrnem na glasanje koje smo imali pre nego što je počela rasprava o ovim predlozima zakona o odbrani i vojsci.
Prosto je neverovatno da je vladajuća koalicija po drugi put odbila da na dnevni red stavi predlog rezolucije Narodne skupštine o neophodnosti poštovanja konstitutivnih prava srpskog naroda u BiH i osudi akata i mera usmerenih na ograničavanje i ukidanje državno-pravnih prerogativa Republike Srpske. Da li je moguće da, u trenucima kada srpski narod u Republici Srpskoj trpi najveće moguće pritiske od raznoraznih evropskih visokih predstavnika, koji dovode u pitanje status Srba kao konstitutivnog naroda u BiH, to za vladajuću koaliciju nije prioritet, pa čak ni tema koja zaslužuje da se o njoj govori u Narodnoj skupštini.
Zaista je nelogično i kontradiktorno da je rasprava o Predlogu zakona o Vojsci i Predlogu zakona o odbrani objedinjena. Znamo da je osnovna funkcija vojske odbrana zemlje. Međutim, pošto je ministar odbrane u više navrata izjavljivao da vojska neće reagovati ni u kom slučaju na Kosovu i Metohiji, postavlja se pitanje šta je, u stvari, funkcija vojske.
Bilo je neophodno da se rasprava razdvoji zato što je zakon o odbrani trebalo da pokaže ko će braniti zemlju ako, ne daj bože, zatreba, pošto ono što je ostalo od vojske, otkako je pod dominacijom DOS-a, očigledno neće i nema nameru, bar neće dok je pod kontrolom DS i Borisa Tadića.
Nije Srbija u poziciji da nekome preti, ali suludo je da unapred stavljamo do znanja šiptarskim teroristima da mogu da rade šta god im je volja. Kosovo i Metohija nije tema za unutarstranačke sukobe u Srbiji, ali ako je nesporni državni interes da naš preostali srpski narod ostane na Kosovu i Metohiji, kakvu mu to poruku šalje vlast DOS-a.
Ništa drugo nego da je, praktično, prepušten na milost i nemilost šiptarskim teroristima i njihovim mentorima iz jednog dela tzv. međunarodne zajednice.
Mnogi od tih koji nam sada po svaku cenu otimaju Kosovo i Metohiju, od strane DOS-a ranije su predstavljani kao veliki prijatelji Srbije. Neki od tih prijatelja su, na primer, i dragi Džordž, kako Džordža Buša, predsednika države koja se najvatrenije zalaže za otimanje Kosova i Metohije, naziva još uvek aktuelni predsednik Srbije Boris Tadić; ili Havijer Solana, koji je, posle zločina nad našim narodom od strane dosovske vlasti posle 5. oktobra, dočekivan ovde u Beogradu maltene sa crvenim tepihom. Danas taj vaš prijatelj, koga ste tako srdačno primali, čini sve da nam bukvalno otme našu zemlju, tačnije 15 procenata naše teritorije. Stalno se pominje tih 15 procenata, ali bilo bi strašno da je i jedan procenat i 15 promila.
U ovim odsudnim momentima spas i podršku možemo očekivati samo od prijatelja, od prijateljske i istinski bratske Rusije, Rusije, čiju ste ulogu vi iz DOS-a pre samo nekoliko godina ismejavali, veličajući vaše navodne prijatelje sa zapada. Danas se borba srpskog naroda za Kosovo i Metohiju nastavlja isključivo zahvaljujući podršci Rusije, na čelu sa njenim predsednikom Vladimirom Vladimirovičem Putinom.
Optuživali ste nas srpske radikale u Srbiji da hoćemo da pretvorimo Srbiju u rusku guberniju, a vi ste nas posle 5. oktobra pretvorili u američku koloniju i sada, kao verni podanici, hoćete da gurnete našu vojsku da gine u tzv. mirovnim misijama, humanitarnim intervencijama po Iraku i Avganistanu, za američke interese.
Imamo apsurdnu situaciju da naša vlast nema nameru da zaštiti naš narod na Kosovu i Metohiji, ali hoće da šalje našu vojsku da gine za tuđe interese, u humanim intervencijama, poput "Milosrdnog anđela", tokom kojeg je uništavana naša zemlja, kako bi se stvorila teroristička šiptarska država pod patronatom NATO pakta. NATO pakta u koji Boris Tadić i DS hoće da nas uvedu.
Zaista će ostati za istorijske anale da ministar odbrane u Skupštini Srbije izjavi da se zalaže za ulazak u NATO u trenutku kada nam Amerika rastura državu i otima teritoriju. Tim svojim zalaganjem direktno gurate prst u oko Rusiji i onda još imate obraza da se posle svega pozivate na podršku Rusije.
Bliži se trenutak kada će se zaustaviti sunovrat vojske, bliži se trenutak kada će Srbija moći da izabere između odlazećeg predsednika Srbije Borisa Tadića, NATO pakta i dragog Džordža, sa jedne strane, i pravih prijatelja u svetu, istinskog patriote Tomislava Nikolića, sa druge strane.