REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA

STENOGRAFSKE BELEŠKE

 

PETA SEDNICA

DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. decembar 2007. godine

(Prvi dan rada)

(Sednica je počela u 12,40 časova. Predsedava Oliver Dulić, predsednik Narodne skupštine.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Počinjemo Petu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, koja je sazvana za danas, 3. decembar 2007. godine.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 210 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 86. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine, prilikom usvajanja zapisnika sa prethodnih sednica i utvrđivanja dnevnog reda, postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 135 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od 126 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam narodne poslanike da nisam dobio obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika.
Prelazimo na usvajanje zapisnika.
Dostavljen vam je zapisnik Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, održane 7, 8, 9, 12, 13, 14, 15, 16, 19, 20, 21, 22, 23. i 24. novembra 2007. godine.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje više od 126 narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na zapisnik ove sednice.
Prelazimo na odlučivanje o zapisniku.
Stavljam na glasanje zapisnik Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini, održane 7, 8, 9, 12, 13, 14, 15, 16, 19, 20, 21, 22, 23. i 24. novembra 2007. godine.
Za 138, nije glasalo 16, od 154 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila zapisnik Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
U sazivu sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je Predlog dnevnog reda sednice.
Podsećam vas da je Vlada, pismom broj 011-3978/07 od 30. novembra 2007. godine, saglasno članu 143. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, povukla iz procedure sledeće predloge zakona i drugih akata:
1. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu,
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana,
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća i
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Takođe, pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 90. stav 5. i članu 92. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za proširenje dnevnog reda i spajanje rasprave.
1. Narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS, predložio je da se, na osnovu člana 90. Poslovnika Narodne skupštine, dnevni red proširi novom tačkom - Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o neophodnosti poštovanja konstitutivnih prava srpskog naroda u Bosni i Hercegovini i osudi akata i mera usmerenih na ograničavanje i ukidanje državnopravnih prerogativa Republike Srpske, koji je podneo 81 narodni poslanik poslaničke grupe SRS Narodnoj skupštini 31. oktobra 2007. godine.
Da li narodni poslanik Tomislav Nikolić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 69, protiv 129, nije glasalo 15, od 213 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe LDP, predložio je da se, na osnovu člana 90. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, dnevni red proširi novom tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica o zloupotrebama kompanije „Delta“ iz Beograda, koji je podnelo 11 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP Narodnoj skupštini 7. novembra 2007. godine, i da se u skladu sa članom 92. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine ova tačka razmatra kao 9. tačka dnevnog reda ove sednice.
Da li narodni poslanik Čedomir Jovanović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 24, protiv 117, nije glasao 71, od 212 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nada Kolundžija, na osnovu člana 90. stav 3. i člana 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o odbrani i Predlogu zakona o Vojsci Srbije.
Da li narodni poslanik Nada Kolundžija želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 133, nije glasalo 78, od 211 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno prihvatila ovaj predlog.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Možete vi, gospodine predsedniče, munjevito da izgovarate reči za koje smatrate da su vam neophodne. Po Poslovniku sam se javio pre nego što ste stavili na glasanje, međutim, vi po dobrom DOS-ovom običaju sprovodite svoju volju bez obzira na posledice. Želeo sam da pokušam da vas razumom zamolim da ne spajate raspravu oko ove dve tačke zakona, jedino je izvestilac isti u tim zakonima.
Inače, ako već sada znate da vam iz vojske stižu obaveštenja, iz Ministarstva odbrane, da se vojska ne sprema za odbranu zemlje, onda je zaista apsolutno nemoguće zamisliti raspravu o vojsci i raspravu o odbrani zemlje kao zajedničku. Šta to spaja vojsku i odbranu, zakon o vojsci i zakon o odbrani: odbrana zemlje.
Pošto ste se vi javno deklarisali preko svih ljudi koji se sad nešto pitaju u vojsci da se vojska ne sprema za odbranu zemlje nego isključivo za intervencije izvan granica Srbije, što srpska vojska, koliko sam čitao, izuzev jednom, u vreme kralja Milana, nikad nije radila, onda su ta dva zakona nespojiva.
Mi moramo zakonom o odbrani zemlje da odlučimo ko će zemlju da brani pošto neće vojska, a zakonom o vojsci da odlučimo šta će vojska, šta će trupe u kasarnama da rade pošto se ne spremaju za odbranu zemlje. To je jedini razlog zašto smatram da je uopšte nezamislivo da se sastavi zakon o vojsci i zakon o odbrani, i na taj način možete hiljade zakona da sastavite. Ovo su fundamentalni osnovni zakoni. Rasprava o njima se ne sastavlja, draga gospođo Kolundžija, čak ni iz partijskih interesa. Apsolutno se ne sastavlja i mi nećemo imati važnijih zakona ove godine.
Jedino ako ne planirate da oni uopšte ne budu na dnevnom redu. Šta ja znam, nešto može da se desi. Možemo mi da krenemo u opstrukciju rada Narodne skupštine, pa vam džabe sastavljanje rasprave. Samo se vi igrajte, ponavljam, dominacija DS-a nad vojskom ne može da se na ovaj način dokazuje. Baš mi je žao što vi iz DSS-a ovako trčite slepo u raspravu o ova dva zakona za DS-om.
Veoma mi je žao, time se svrstavate na gubitničku stranu na sledećim izborima, ali to je vaša briga, ja vašu brigu neću da brinem, ali svako razuman, svako dobronameran u ovoj zemlji tražiće od vas da prvo strategijom odbrane utvrdimo kako će da izgleda odbrana zemlje, a da onda iz zakona o odbrani zemlje proistekne zakon o Vojsci, zato što je nemoguće da u jednoj raspravi saznamo kakva nam odbrana zemlje treba i koliko nam kakvih jedinica ili kakvog organizovanja za tu odbranu zemlje treba.
Nije stvar samo zbrzati zakon o odbrani i zakon o vojsci zato što su preduslov za izbor predsednika Republike, nego je stvar u tome da se donesu dobri zakoni, da vidimo da li ste oslonjeni u toj vojsci i odbrani na NATO ili na vojničku neutralnost ili na saradnju sa prijateljima u svetu.
Da vidimo da li je SOFTA doživela verifikacije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da li zaista američki vojnici uživaju potpunu zaštitu na teritoriji Republike Srbije. Dakle, sve je trebalo jednom strategijom odbrane Srbije ovde, koju nemamo, utvrditi i iz nje da proistekne zakon o odbrani, a iz njega zakon o Vojsci, i to je jedini normalan i pravi put za normalnu zemlju. Sve drugo je samo zbrzavanje, kao što to radite danas, na današnjoj sednici.

Pošto smo se izjasnili o predlozima za proširenje dnevnog reda i za spajanje rasprave, na osnovu člana 92. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Za 134, protiv 9, nije glasalo 65, od 208 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini u celini.
Molim Službu Narodne skupštine da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda sednice i da ga uruči narodnim poslanicima.
D n e v n i r e d:
Prelazimo na rad prema utvrđenom dnevnom redu sednice.
Prelazimo na 1. i 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ODBRANI I PREDLOG ZAKONA O VOJSCI SRBIJE (načela)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o odbrani i Predlogu zakona o Vojsci Srbije, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da do sada nisam dobio obaveštenje o ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa za ove tačke dnevnog reda. Molim poslaničke grupe da to podnesu.
Saglasno članu 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o odbrani i Predlogu zakona o Vojsci Srbije.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, smatramo da je rasprava pred nama veoma važna i mi ćemo u njoj svakako biti vrlo angažovani, pokušavajući da doprinesemo usvajanju što boljeg zakona kojim će se urediti oblast odbrane i definisati na novim zakonskim osnovama uloga vojske u našoj zemlji, i to je jako potrebno.
Ipak ne bih želeo da bez komentara prođe izjašnjavanje o dnevnom redu. Smatram da je ponižavajuće od naše poslaničke grupe tražiti obrazloženje i inicijative za stavljanje na dnevni red parlamenta Republike Srbije rasprave o potrebi formiranja anketnog odbora.
Mislim da je za tako nešto potrebno otvoriti raspravu i u njoj kroz razgovor doći do odgovora na pitanje da li je zaista parlament nadležan i da li treba da raspravlja o toj krupnoj anomaliji na koju mi ukazujemo, govoreći o monopolu i finansijskoj političkoj koncentraciji moći u rukama jednog pojedinca jedne kompanije, mislim na gospodina Miškovića i "Deltu", ili ne.
Odbijanje parlamenta da raspravlja uopšte o razlozima za formiranje anketnog odbora, dakle ne čak da se izjasni o tome da li podržava anketni odbor ili ne, nego da li podržava raspravu o potrebi tog anketnog odbora, učinjena je mnogo veća šteta od one na koju se na prvi pogled može ukazati.
Birajući između interesa stranaka i interesa građana, parlament je istovremeno poslao poruku da to nije institucija koja ima snagu da se suoči sa onim poslovima sa kojima se mora suočiti u uređenoj parlamentarnoj demokratiji.
Mi smo kao poslanička grupa želeli da ovde u okviru parlamenta dođemo do rešenja koja su u interesu građana, ne u interesu birača jedne, druge ili treće stranke. Bili smo vrlo jasni u razlozima i objašnjenjima koja smo ponudili tražeći podršku za društvo, a ne za inicijativu jedne stranke.
Prepreke za formiranje anketnog odbora su navodna politizacija, optužba je da je to deo jedne izborne kampanje, ali ovo društvo ima pravo da zna da je LDP bila spremna da se povuče iz anketnog odbora, da prepusti predsedavanje anketnog odbora bilo kojoj drugoj stranci, da uradi sve što je neophodno da bi se formirao anketni odbor koji bi dao odgovore na krupna pitanja.
Mi nastavljamo našu političku borbu, ovu inicijativu koja nije dobila podršku u parlamentu pokrenućemo u društvu, krećemo u prikupljanje potpisa koji će parlament obavezati na raspravu. A društvo je danas dobilo jasnu poruku, poruku koja dokazuje ono na što smo mi dokazivali sve vreme: da su monopoli pravilo po kojem pojedinac i kompanija mogu da zavuku nekažnjeno ruku u džep svakog čoveka u ovoj zemlji, posledica političke nemoći i političke podrške, privatizacija institucija i potpunog distanciranja od onih obaveza pred kojima mi ne smemo da se povlačimo, s obzirom da je to naša zakonska dužnost.
Ovaj parlament je dužan da štiti Ustav, da štiti zakone, da štiti državne institucije koje je sam formirao, a ne jednu kompaniju i jednog pojedinca, koji sve to uništava. Svojom odlukom vi ste nas prisilili da podršku za ovu inicijativu potražimo izvan parlamenta, sa građanima koji imaju razumevanja za ono o čemu smo mi govorili, nažalost mnogo više od onih koji navodno te građane predstavljaju.

Gospodine Jovanoviću, pošto nije bilo povrede Poslovnika, Skupština se o vašem predlogu već izjasnila.
Dakle, predsednik je pitao da li kao predstavnik predlagača želite reč, odgovora nije bilo i nije lepo da kršimo Poslovnik posle toga.
Dakle, Skupština se izjasnila. Hvala vam.
Ivan Andrić, narodni poslanik, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Albijaniću, pre nego što citiram koji član Poslovnika, da ste slušali ono što je govorio šef naše poslaničke grupe ne biste postavili ta pitanja. On je objasnio zašto nije želeo da uzme reč u obrazloženju, a zašto se javio po Poslovniku. Javljam se po članu 104. i 225.
Dakle, narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem i nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza itd.
Dakle, po ovom članu, kao što znate svi, u toku prošle nedelje održano je nekoliko sastanaka, konsultacija šefova poslaničkih grupa. Pojedini predstavnici, odnosno šefovi političkih grupa su obmanuli sve poslanike, a tako i sve građane, lažno objašnjavajući ono što se na tim sastancima dogodilo.
To ima veze sa prilozima koje je LDP podnela, uz inicijativu formiranja anketnog odbora. Pre svega, mislim na šefa poslaničke grupe DSS. Tako da ću iskoristiti vreme da sve poslanike upoznam sa prilozima koje smo mi podneli.
Dakle, ovo je debljina našeg predmeta protiv "Delte", koji je dobio svaki šef poslaničke grupe. Ovi naši prilozi sastoje se iz nekoliko delova.
Prvi deo je slučaj "C market''. U njemu se nalaze dokumenti, memorandum o razumevanju, potpisan u kabinetu Vojislava Koštunice. To je memorandum pomoću kojeg je Miroslav Mišković nezakonito došao u vlasništvo "C marketa''.
Dalje, povodom tog memoranduma, dopisi Saveta za borbu protiv korupcije Vladi Srbije i dokument koji je za račun kompanije "Delta" izradila konsultantska firma "Konzit", kojim se tvrdi da "Delta" nema dominantan položaj.
U toj firmi "Konzit" je zaposlena žena jednog od ministara u Vladi Slobodana Milosavljevića. To je inače razlog zbog koga se on nalazi u našoj krivičnoj prijavi za zločinačko udruživanje. To je razlog i zbog čega se u toj krivičnoj prijavi nalazi Vojislav Koštunica, premijer.
Druga stavka o kojoj je bilo važno da razgovaramo, to je afera Kipar, odnosno pranje novca preko firme "Hemslejd trejd limitid", čiji je vlasnik Miroslav Mišković.
U našim prilozima nalazio se akt o osnivanju preduzeća, iz koga se vidi da je Miroslav Mišković vlasnik tog preduzeća i fakture, kojih ima oko 30 i koje pokazuju da je iz Beogradske banke na Kipru nelegalno slat novac na račun firmi "Delta banka'' i Hemslejd limitid, kao i tužba za pranje novca u Okružnom sudu u Požarevcu, koja je iz nepoznatih razloga odbačena.
Dakle, afera Kipar je bila druga.
Treća, šverc cigareta "Delte", Interspid i akcija "Mreža". Svaki šef poslaničke grupe je dobio organizacionu šemu akcije "Mreža", na kojoj se jasno vidi da se tu nalazi kompanija "Delta holding", ovo je policijski dokument. Kasnije, samo da završim, da se ne bih dalje javljao.
Firma "Delta" je izuzeta iz procesa koji se vodi o organizovanom švercu cigareta i mi smo podneli dokaze, dakle pored ovog dokumenta, nalazi se akt o osnivanju preduzeća "Interspid", koje je optuženo za šverc cigareta i iz čega se vidi da je Miroslav Mišković suvlasnik 50% tog preduzeća.

Hvala, gospodine Andriću.

Javiću se ponovo, možete da mi date reč sada ili da se ponovo javim.

Ne možete vi tako da se ponašate. Završite.