Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić.

Dame i gospodo narodni poslanici, skoro će devet sati i, kao i moje kolege iz poslaničke grupe SRS, na početku svog izlaganja da konstatujem, a sve radi građana Srbije koji gledaju ovaj prenos i koji treba da budu dobro obavešteni kada razmatramo ova dva zakona u objedinjenoj raspravi, da je rasprava morala da bude odvojena i da se svaki zakon razmatra odvojeno, kako bi zakon popravili, ispravili ili doterali, ali gospoda iz vladajuće koalicije uvek nešto na brzinu hoće da donose, tako i ovo.
Građani Srbije danas više nego ikad znaju ko je ko, ko je šta i ko je šta do sada uradio, pogotovo od 2000. godine naovamo.
Moramo se složiti da je reforma naše vojske zaista potrebna, ali neozbiljnosti, neznanju i površnosti tu nema mesta. Vojska je jedan veoma složen i specifičan mehanizam, a samim tim su i ova dva sistemska zakona veoma važna i kao takvi ne trpe brzoplete, nesigurne, velike, a pogotovo sa strane suflirane reforme pod izgovorom - vojska novog duha i imidža.
Ove zakone su pisali neki novi priučeni civili, pa čak i laici u Ministarstvu odbrane, uz afirmisanje kadrovski "sposobnih" oficira na najvišim dužnostima, umesto, pre svih, najsposobnijih ratnih komandanata strategijskih i operativnih sastava. Ovako, danas je Vojska Srbije na izmaku upotrebnih resursa, naoružanje i oprema su zastareli ili su skoro neupotrebljivi i teškom mukom se, kako-tako, održavaju u ispravnom stanju.
Poseban problem je evidentan nedostatak stručnog i starešinskog kadra. Vojnu akademiju i druge visoke vojne škole završava sve manje oficira. Zašto je to tako i šta se tim pokriva, možemo samo da pretpostavimo.
Kad govorimo o podoficirima, sa srednjom školom skoro da ih i nema, a pitamo se ujedno da li i ovi sa jednogodišnjim kursom ili jednogodišnjom školom mogu da zamene kvalitetno one odranije. Moramo konstatovati sledeće, gospodine ministre, penzionisali ste brojne oficire, smenili čak i izuzetno sposobne ratne komandante, kao da ih se stidite.
Takve visoke oficire vojske drugih zemalja, složićete se sa mnom, prema kojima stremite, zadržavaju u svojim jedinicama kao obavezne savetnike zbog jedinstvenog iskustva u ratu. Ako hoćete imena, ne mogu sad, mislim da ste dobro slušali Tomislava Nikolića u prepodnevnom izlaganju, kada vam je rekao – ako hoćete imena, dobićete imena, ne danas, jedan od tih je i potpredsednik Skupštine Srbije, general Božidar Delić.
Ministar dobacuje, znam da ministar nema pravo da dobacuje, ali sam u stanju da komuniciram i da vršim replike s njim.
Da ponovim, takvi oficiri, koje ste smenili i penzionisali, ostale vojske zadržavaju u svojim jedinicama kao obavezne savetnike zbog jedinstvenog iskustva u ratu. Ima li boljih stručnjaka od njih? Nema. U stvari, dešava se suprotno, novoobrazovani a vojni anonimusi, nažalost, po političkoj podobnosti i kadrovskim odlukama dobijaju najodgovornije funkcije u Vojsci. Šta je sa finansijama, sa finansiranjem vojske i oružanih snaga? Sve na kašičicu, kao da je vojska pastorče države. U vašoj ideologiji reforme vojske od 2000. godine naovamo ima malo pomaka u odnosu na tradiciju i apatije u kojoj se naša vojska trenutno nalazi. Baš takvu vojsku vi nudite u mirovne misije, i u Avganistan i u neke druge zemlje, sve pod plaštom da se navodno podigne ugled naše zemlje u svetu.
Podsetiću i vas i narodne poslanike, naravno, i građane Srbije koji pomno prate ovaj prenos, o čemu se zapravo radi otkad je DOS u ovom ili onom obliku od 2000. godine naovamo.
Dame i gospodo, bivši ministar odbrane je patolog po struci. To je poseban biser u svetskoj praksi. Iako je po činu rezervni general, on je pre svega lekar. Iz te struke se, po pravilu, ne određuje kadar za komande ili vojne političke funkcije. Svedoci smo da se ništa nije promenilo za to vreme, osim da je u tom nizu bisera dodat još jedan biser.
Idemo dalje, načelnik Generalštaba je iz tehničke službe, što se nikad i nigde nije desilo, s obzirom da se za ta mesta postavljaju i određuju generali iz ključnih rodova, tj. vidova Vojske. Pomoćnik ministra je u bliskoj prošlosti za političku odbranu bila žena koja se navodno nekad ranije bavila vojskom, a po užoj struci je, zamislite poštovani građani Srbije, balerina. I to je tačno.
Istina je da jedan od savetnika ministra odbrane nije uopšte ni služio vojsku. Moram da spomenem i čuvenog ministra iz redova G 17 plus, koga isti smeniše zbog čuvene afere oko nabavke vojne opreme i naduvavanja jedinačnih cena te iste opreme. Strašno, ali istinito. Sve ovo gore navedeno je da čovek ne poveruje i pitamo se kakvo je to stručno kadrovsko sakaćenje, pa čovek prosto da ne poveruje. Kakve su to akrobacije i neozbiljnosti?
Da li je to sve pod firmom reforme Vojske? Mogli bi, dame i gospodo, nabrajati puno negativnosti u raznim segmentima kada govorimo o ovoj temi. Ova slika naše vojske je toliko tužna da bi neko morao da odgovara za tako tragično stanje, gospodine ministre, u našoj vojsci. Naš narod zna da i pored teškog stanja u državi naša srpska vojska ne sme da padne na prosjački štap, već da ona u teškim uslovima mora da bude ogledalo ponosa i časti države i nacije.
Na kraju, pošto verovatno više nema vremena, a sve s tim u vezi, moram da podvučem, postavlja se pitanje ko od toga ima u perspektivi korist, a država i nacija opasnu i nenadoknadivu štetu? O tome treba da vodimo računa. Hvala lepo.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Duliću, znam da se vama žuri, kao što se žuri i Tadiću i Koštunici, imate oproštajnu posetu Karle del Ponte. Nadam se da će biti suza.
Gospodine Duliću, poštujući Poslovnik, član 136. O čemu se radi? Evo, već nekoliko meseci ili da budem precizniji otkako se sklepala nekako ova vlada dosmanlijskog jedinstva, imali smo prilike da čujemo od te iste vlade dva oprečna mišljenja.
Imali smo prilike da čujemo mišljenje kumovskog lobija, NATO lobija – Srbiji je mesto u NATO paktu. Tu nema alternative. Ako treba, mora da se zgazi sve, pravićemo novu ako treba vojsku, od pepela pa nadalje.
Imamo i drugog, takođe nekog jačeg koalicionog partnera u toj vladi. Samo vas podsećam, pre otprilike jedno mesec dana Aligrudić i ova bulumenta su bili na Trgu republike i delili nekakve pamflete – Srbija neutralna država.
Sada, ko iz vedra neba dva zakona bez ikakve koncepcije, pisani na način koji zadovoljava neke potrebe. Koje potrebe? Koje strane? Manje ili više žute? Demokratske ili DSS-ovske? Ali, videli ste i sami, nema između njih svađe u Vladi. Tako velika principijelna razlika nije prouzrokovala pad Vlade. Zašto? Zato što su oba koncepta jedno te isto. Kao kad uzmete dinar pa ga bacite uvis, dinar će da bude i kada padne dole, da li je pismo, da li je glava, sasvim svejedno.
Znači, NATO koncept Demokratske stranke i neutralni koncept Demokratske stranke Srbije je jedno isto. Šta je to jedno isto? Da Srbija nema oružane snage koje bi bile sposobne da čuvaju suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Republike Srbije. To je cela priča.
Videli ste, on se raduje, jadnik. Raduje se, jadnik, što nećemo imati Vojsku, što neće biti komandant Vojske. Naravno, očekujem visokoumna razmišljanja rukovodstva Vojske. Koliko vidim, ova dvojica se više razumeju u izbore nego u Vojsku, kao članovi RIK-a, ali tamo je neki plen.
Morate da znate da je Vojska najveći bogataš u ovoj zemlji, ali ujedno i najsiromašnija. Velike nekretnine, velika imovina, ali zavisi od ministra finansija ili od ovog za regionalni razvoj i ekonomiju, kako se zove, ovaj što obećava da će da zaposli 500 hiljada za 5, 6, 7 godina? On misli da će toliko biti na vlasti. Neće biti još ni dva meseca.
Znači, nema razlike kod koalicionih partnera i bilo bi stvarno dobro povodom ove ozbiljne teme da gospodin Koštunica siđe sa oblaka, oprosti se od Karle del Ponte, dođe i ovde nam objasni. Naravno, od gospodina Šutanovca samo očekujem da mi kaže da li je stvarno penzionisano ono kuče u Nišu koje je napalo ministra odbrane Borisa Tadića, jer kuče je bilo u stroju, videlo je neko lice, prepoznalo neprijatelja i skočilo na Borisa Tadića.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, na osnovu člana 226. U petak sam se takođe javio po Poslovniku, ali, nažalost, to moram da učinim i sada, s obzirom da je razlog mog izlaska u petak bio upravo na neki način odgovornost ministra odbrane, a u vezi sa onim što se trenutno dešava u Paraćinu, u naselju 7. juli, gde se nalazi vojni objekat i gde se trenutno uništavaju neeksplodirana sredstva, koja su se rasula po okolini posle eksplozije skladišta 19. oktobra 2006. godine.
Sada javno pitam gospodina ministra, da li je obavešten šta se trenutno dešava u Ćupriji i Paraćinu usled nekontrolisanog uništavanja tih sredstava? Vi ste direktno odgovorni što je trenutno ugroženo oko 20.000 ljudi u Ćupriji, Paraćinu i u okolnim selima.
Da li su vas predsednici opština iz Paraćina, inače čovek predsednik opštine iz vaše stranke, i iz Ćuprije, obavestili o svakodnevnim izuzetno jakim detonacijama koje izlaze iz svih mogućih normalnih okvira.
Kakav ste vi to ministar kada na takav način ugrožavate živote ljudi, njihove dece i njihove imovine. Sada vam potpuno verujem da ste pridruženi NATO paktu, jer se tako i NATO pakt ponašao 99. godine.
Nastale su nove štete na objektima ljudi u Ćupriji i u Paraćinu. Neprekidno nas ljudi zove telefonom. Danas sam imao šest poziva. Pročitaću vam baš konkretno imena ljudi koji su imali štete. Zoran Ilić, Minel naselje, Ćuprija - popucala mu sva stakla; Stošić Novko, Ćuprija - ispucali zidovi; Stojanović Stanko - ispucao plafon kod tehničke škole u Ćupriji prema Paraćinu; Milorad Ilić, Minel naselje - popucala su mu sva stakla. Deca, verujte, beže u podrume. Jednostavno, niko više ne sme da sedi pored zastakljenih površina.
Ovde imam spisak lica, zaključni broj je 2.473, znači, spisak lica, vama je to smešno gospodo iz Demokratske stranke, a 2.500 ljudi nije namirilo štetu od posledica eksplozije. Upravo vašim ponašanjem javljaju se nove štete na objektima ljudi u Ćupriji i Paraćinu.
Da završim, odbornička grupa SRS u Paraćinu je pitala predsednika opštine da li ima neku informaciju zašto se to dešava, zašto su detonacije sve jače i jače.
Naravno, predsednik opštine je dao informaciju, e sada, da li mu je tu informaciju dao neko od vas iz ministarstva, a informacija je sledeća: detonacije su jake zato što su se našla jača ubojna sredstva. Znači, kad se nađe neka raketa zemlja-zemlja, zemlja-vazduh ili neka avio bomba, mi jednostavno da uzmemo ćebe i da bežimo u planinu.
Zahtevam od vas odgovor da li imate nameru da zaustavite ovaj teror nad građanima u Pomoravlju.

Reč ima ministar Šutanovac.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo prisutni poslanici, moram da izrazim zadovoljstvo da smo danas imali kvalitetnu raspravu, u kojoj su se dešavali tu i tamo ispadi koji nisu bili dobronamerni ni prema ministarstvu ni prema vojsci, ali imam razumevanja da smo u jednoj fazi predizborne kampanje i da stres koji vuče gubitak izbora po četvrti put dovodi do toga da se plašite da danas pričate o pravim stvarima.
Neću zamerati što ste me danas, gospodine Krasiću, lično vređali, ali moram da skrenem pažnju da, naprosto, ne mogu da dozvolim da bilo ko, pa ni poslanik Oto Kišmarton kaže da na Vojnoj akademiji studiraju prosečni studenti. Gospodine, ne znam koju školu imate, ali ne možete tako govoriti o studentima Vojne akademije Vojske Srbije.
Svi studenti su podjednako dobri, verujte mi, prošla generacija je bila najbolja u poslednje vreme. Miša Živković, potporučnik sa odličnim ocenama, odličan budući oficir, pešadinac, po svom izboru kao najbolji student koji je upisao. On je bio najbolji u klasi. Hoću da kažem da mene možete da vređate, istrpeću sve, zarad toga da ovi zakoni na kraju u Skupštini prođu, kao što su danas prošli na odborima.
Moram da se zahvalim i poslanicima koji su pričali argumentovano, pogotovo gospodinu Jadranku Vukoviću. Rekao sam danas na Odboru, važi za sve poslanike, pogotovo za poslanike koji se razumeju u ovu materiju, da su dobrodošli u moj kabinet kad god požele, da razmenimo iskustva na prijateljskoj osnovi, jer moj posao nije stranački posao, moj posao je državni posao.
Takođe, moram da kažem da je tačno da moj savetnik, jedan od dva, nije služio vojsku, žene nisu išle u vojsku, pa nije služila ni ona vojsku. Takođe, moram da kažem da je apsolutna neistina da sam smenio generala Delića. General Delić je u momentu kad sam izabran za ministra već bio poslanik, te shodno tome ne može da bude da sam ga ja smenio.
Takođe, insistiralo se na lošoj konotaciji Partnerstva za mir, u isto vreme se insistiralo na hvalospevu Rusiji.
Moram da vam kažem da pored mene u okviru ministara Partnerstva za mir sedi predstavnik Rusije sa moje desne strane, učestvuje u radu isto kao i ja. Napad na Partnerstvo za mir mogu shvatiti naši ruski partneri kao napad na njihovu politiku.
Takođe, opominjem vas da u ovim teškim trenucima po Srbiju to nije dobro da dolazi iz parlamenta Srbije.
S druge strane, želim da vam kažem da je tačno da se vojska nalazi u lošem stanju, ne govorim o moralu, ne govorim o profesionalnim pripadnicima vojske, već pre svega o materijalno-tehničkoj opremljenosti, da je za to najmanja krivica novog menadžmenta i mene kao ministra, ali da ću učiniti sve da vrlo brzo naša, kako avijacija, povrati jedan deo starog ugleda, ne mogu da kažem celokupni, jer naprosto, mi nismo više država koja ima 24 miliona stanovnika.
Da se sredstva koja su raspisana tenderom za telekomunikaciju što pre nabave, da se posebno opreme specijalna brigada i druge pešadijske jedinice, da u narednoj godini izdvojimo sredstva za opremanje naše vojske savremenim, modernim ubojnim sredstvima koja se zovu moderno točkaši, da ne budemo kao zemlja sa jednim helikopterom koja može da gasi požar, već da ih imamo minimum četiri, da ne budemo ... zaista bih voleo da ne pričamo o tome ko je uništio šta, verujem da bi ta lista bila poduža.
Na toj listi teško da bi se moje ime našlo, ali vam kažem i stojim vam ovde pred vama da ćemo se sresti i dogodine, i da ćemo imati veoma vidljive i jasne, za sve one koji žele da vide, pomake u sistemu bezbednosti.
Ono što je takođe jako bitno, naša vojna akademija nije propala, iako neko to možda priželjkuje. U ovom trenutku školujemo oficire iz inostranstva. Očekujem da u narednoj godini upišemo oficire iz prijateljskih arapskih zemalja, da povratimo stari ugled koji smo imali međunarodni po tom pitanju.
Moram da kažem da su posredstvom našeg ministarstva i maksimalnim uticajem našeg ministarstva nedavno potpisana dva strateška ugovora o podeli naoružanja i vojne opreme iz naše namenske industrije. Mislim da će ovih dana biti ratifikovano u zemljama u kojima smo to potpisali i imaćete priliku da vidite na koji način se mi staramo o našoj odbrambenoj industriji.
Još jednom zahvaljujem svima koji su dobronamerno učestvovali u raspravi. Moram da kažem da smo nekoliko amandmana usvojili. Izuzetno mi je zadovoljstvo da su ti amandmani i iz opozicije.
Danas ovde nisam delio poslanike na pripadnike žutih, manje žutih ili crnih, danas sam nastupao kao ministar Vlade Republike Srbije koji reprezentuje celokupno Ministarstvo i Vladu. Hvala vam.

Zahvaljujem. Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o odbrani i Predlogu zakona o vojsci Srbije.
Za sam kraj, po Poslovniku se javila narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Vi što kažete da nema više vremena, niste morali ni ovoliko da čekate. Ovo što je malopre uradio Dragan Šutanovac je nedopustivo, gospodine Olivere Duliću, više puta smo ga danas opominjali, ali naravno, to na njega ne može da utiče, ali vi me iznenađujete, da ne vodite računa o činjenici da ministri moraju da poštuju Poslovnik, kao i narodni poslanici. Čuli smo ovde kako je on dobronameran, pa neće spominjati ni žute, ni manje žute, ni crne, samo ste zaboravili da kažete - žuto lopovsko preduzeće, jer se vi tako zovete, gospodine Šutanovac.
Gospodine Duliću, nemojte nikada više da tražite od poslanika SRS, dok imate ovakve ministre ovde, da mi poštujemo vreme, da mi odustajemo od javljanja po Poslovniku, da biste vi poštovali obaveze iz Zakona o sprovođenju Ustava. Dobro znate da vas ti datumi pritiskaju, dobro znate da ste vi propustili da u roku uradite ono što je trebalo da uradite po Ustavu i po Zakonu o sprovođenju Ustava. Bilo bi dobro da u tom smislu porazgovarate sa vašim ministrima koje ovde dovodite, koji predstavljaju Vladu.
Vi, gospodine Šutanovac, da izokrećete priču, da ako je neko rekao nešto protiv Partnerstva za mir, da će taj da se zamere Rusiji. To kažete vi koji kažete sa ovog mesta, gde to nikako niste smeli da kažete, da se zalažete za ulazak u NATO. Vi nekom od poslanika SRS skrećete pažnju da će možda da se zameri Rusima. Ne sekirajte se vi, znaju Rusi koja je patriotska partija u Srbiji i ne bojte se vi, srpski radikali se nikada neće zameriti Rusima.
Smejali ste se vi kao ova gospođa koja, garantujem, ne zna šta je na dnevnom redu. Evo, nagradno pitanje - kažite kako se zove zakon o kome raspravljamo, a nije u pitanju recept za ajvar, evo u opkladu, šta god hoćete. Tako ste se svi smejali kada smo mi govorili o Rusiji 2000. godine, o činjenici da će Rusi, hvala bogu, kao što jesu, da se podignu na noge.
Istina je, trebalo im je da se oslobode svog Borisa, oslobodiće se i Srbija svog i staće na noge, a vi ste, gospodine ministre, jedan neotesani dripac.