ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 03.12.2007.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

6. dan rada

03.12.2007

Sednicu je otvorio: Miloljub Albijanić

Sednica je trajala od 10:05 do 21:10

OBRAĆANJA

Radojko Obradović

| Predsedava
Da li izvestilac Odbora za odbranu i bezbednost, narodni poslanik Ivica Dačić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, po Poslovniku. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za povredu Poslovnika još pre pauze. Zaista mi nije jasno kako je predsednik Narodne skupštine mogao da da reč ministru Šutanovcu, kada sam se pre toga javio po Poslovniku.
Elementarno je pravilo da poslanik koji se javi po Poslovniku ima prvenstvu u odnosu na sve ostale narodne poslanike i u odnosu na predstavnika predlagača. Ostajem kod onoga što sam rekao, da je povređen član 87. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, zato što u tom članu Poslovnika jasno stoji da predstavnik po predlogu zakona može da bude samo član Vlade. Jedini član Vlade, koji trenutno sedi u Narodnoj skupštini, jeste ministar odbrane Dragan Šutanovac.
U članu 87. jasno stoji da član Vlade kada učestvuje na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, praktično ima određena prava koja imaju i narodni poslanici. Pre svega, ima pravo da učestvuje u radu u smislu da diskutuje, odnosno da može da odgovori na pitanja, primedbe, komentare, sugestije itd, koje mu daju narodni poslanici.
Pitao sam, kada smo raspravljali o Predlogu zakona o predsedniku Republike, državnog sekretara u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da li je on ovlašćen od ministra ili od Vlade da može da diskutuje, odnosno da li može da odgovara na pitanja narodnih poslanika, on je rekao da ne može.
Sada me zanima, da li ovi tzv. poverenici koje je Vlada odredila, imaju pravo da diskutuju, odnosno da obrazlažu ono što piše u Predlogu zakona. Da li mogu da odgovaraju na pitanja poslanika ili će ovde samo da sede? Onda rasprava o Predlogu zakona nema mnogo svrhe. Imali smo prilike, kada smo raspravljali o Predlogu zakona o predsedniku Republike i o izborima za predsednika Republike, vrlo često da pričamo u vetar.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu često puta nije bio prisutan u sali, iako je bio ovlašćeni predstavnik Vlade, a državni sekretar, odnosno njegov zamenik nije bio ovlašćen da diskutuje. Jednostavno se čovek pita, čemu rasprava, čemu čitanje ovih predloga zakona, čemu postavljanje pitanja ako na ta pitanja nema ko da vam odgovori.
Dakle, ako u članu 87. piše da na sednici Narodne skupštine, kada je reč o raspravi o predlogu zakona mogu da učestvuju samo članovi Vlade, onda zaista ne znam, gospodine potpredsedniče, o čemu se ovde radi i o čemu je spor i u čemu su dileme.
Dakle, ukoliko smatrate da mogu i poverenici da sede u sali Narodne skupštine, onda bi bilo dobro da nam ministar odbrane odgovori na prethodno pitanje: da li oni mogu da izlaze za govornicu i da odgovaraju na pitanja poslanika? Ako oni to pravo nemaju, onda je čitava rasprava potpuno besmislena.

Radojko Obradović

| Predsedava
Nemaju pravo za govornicu, po našem zakonu mogu da izađu ministri, može potpredsednik i predsednik Vlade i može Republički sekretar za zakonodavstvo. Predstavnik Vlade je ministar Šutanovac i jedini on može da izlazi za govornicu. Gospodin Šutanovac, ministar odbrane u Vladi Republike Srbije, biće ovde u toku čitavog toka današnje rasprave, naravno i kada budu amandmani. To se podrazumeva. Jedini on može da izlazi za govornicu. To je bilo pitanje i ja sam kao predsedavajući odgovorio.
Povredu poslovnika reklamira narodni poslanik Božidar Koprivica. Izvolite.

Božidar Koprivica

Poštovani narodni poslanici, reklamiram povredu člana 226. Gospodine potpredsedniče, da li treba da ga čitam ili ne?

Radojko Obradović

| Predsedava
Samo izvolite, ali nema potrebe.

Božidar Koprivica

"Narodni poslanik ima pravo da traži objašnjenja i obaveštenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika".
Poštovani narodni poslanici, vojno skladište municije kod Paraćina opsluživalo je 19 ljudi, što stražara, što skladištara. Eksploziju municije, navodno, izazvala je loša instalacija u skladištima. Eksplozija se desila, gospodine ministre, danju, bila je strahovita i uzbudila je ceo grad. Granate su zasule prostor od više kilometara. Pitam, da li je tačna tvrdnja da su instalacije uzrok eksplozije, kod činjenice da od 19 ljudi, koji su morali biti u tim skladištima, nijedan nije ni ogreban. Hvala.

Radojko Obradović

| Predsedava
Hvala. Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, kao šef poslaničke grupe Manjina. Obaveštavam vas da je za poslaničku grupu LDP ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda narodni poslanik Nebojša Ranđelović. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o odbrani i Predlog zakona o Vojsci Srbije.

Odmah na prvi pogled možemo prosuditi da su ovi propisi pisani na brzaka, da jedino što je bilo važno jeste da se što pre ispune formalni uslovi iz Ustavnog zakona za raspisivanje predsedničkih izbora. Bilo je bitno da ovi predlozi zakona što pre dođu pred narodne poslanike, da se što pre usvoje u Narodnoj skupštini i da se što pre raspišu predsednički izbori, mada opozicija još uvek nema pravo da sazna datum raspisivanja i datum održavanja predsedničkih izbora.

Sa ovog mesta sam i pre nedelju dana pitao gospodina predsednika Narodne skupštine Olivera Dulića kada će opozicija steći pravo da sazna kada će u ovoj zemlji biti raspisani predsednički izbori i kada će opozicija u Narodnoj skupštini steći pravo da sazna kada će ti predsednički izbori biti održani.

Moram da kažem i to da je kod ovih zakona, kod zakona o Vojsci Srbije i kod zakona o odbrani, barem bila organizovana javna rasprava, za razliku od, recimo, Predloga zakona o osnovama i uređenju službi bezbednosti, kod kog predloga zakona se najbolje vidi da je jedini cilj ovih predloga zakona usvajanje zakona zarad raspisivanja predsedničkih izbora, znači, postizanje preduslova koji su predviđeni Ustavom i Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava.

Kada kažem da su ovi predlozi zakona pisani na brzaka, na šta temeljim ovu moju tvrdnju? Recimo, kada govorimo o Predlogu zakona o Vojsci Srbije, u ovom predlogu zakona nema uopšte odredaba o vojnoj obavezi. Znači, možemo steći utisak da u Republici Srbiji postoji profesionalna vojska. Kada malo bolje pogledamo ovaj predlog zakona, onda možemo videti i to da u ovom predlogu zakona fale odredbe o zdravstvenom osiguranju, o penzijsko-invalidskom osiguranju pripadnika Vojske Srbije. Znači, ne možemo reći da se radi o profesionalnoj vojsci.

Znači, dva vrlo značajna segmenta u ovom predlogu zakona nema. Mogu da razumem da je namera da se donese poseban zakon o vojnoj obavezi, ali mi nije jasno zašto onda taj predlog zakona nije pred narodnim poslanicima, da u paketu Narodna skupština usvoji Predlog zakona o odbrani, Predlog zakona o Vojsci Srbije i predlog zakona o vojnoj obavezi. Znači, moramo reći da se radi o praznim zakona, o ispražnjenim predlozima zakona, u kojim vrlo značajnih pitanja nema, odnosno ta pitanja nisu regulisana. Naravno, ne bih želeo analizirati pojedine odredbe ovih predloga zakona. Zna se šta je cilj.

Cilj je da Narodna skupština, kao glasačka mašinerija, usvoji što pre, po mogućnosti do kraja nedelje, ove zakone, kao i zakon o spoljnim poslovima i zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, i da predsednik Narodne skupštine raspiše tokom sledeće nedelje predsedničke izbore, mada je to samo pretpostavka, i to naravno oboriva pretpostavka, jer, kao što sam malopre rekao, opozicija u ovom visokom domu nema prava da sazna kada će ti predsednički izbori biti održani.

Kada sam malopre rekao da se radi o ispražnjenim zakonima, onda sam ovu tvrdnju bazirao na tome da vrlo značajni segmenti nisu regulisani ovim predlozima zakona. Gospodin ministar nije rekao da 137 odredbi iz Zakona o Vojsci Jugoslavije ostaju na snazi. Znači, dame i gospodo narodni poslanici, mi skoro posle pet godina od prestanka i poslednje Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, imamo Zakon o Vojsci Jugoslavije, koji će delom ostati na snazi. Znači, Zakon o Vojsci Jugoslavije će regulisati tako značajna pitanja kakvo je pitanje, na primer, vojna obaveza. Toliko o predlozima ovih zakona.

Iskoristio bih priliku što je tu gospodin ministar odbrane u Vladi Republike Srbije Dragan Šutanovac i postavio bih dva pitanja. Molim uvaženog ministra da na ta pitanja odgovori.

Prvo pitanje je, pretpostavljam, jednostavno i kratko pitanje, a u vezi je sa NATO-om. Na osnovu Ustava, Vlada vodi politiku, ali narodni poslanici ne mogu prosuditi šta je politika Vlade Republike Srbije u odnosu na NATO, u odnosu na taj vojni savez.

Gospodin ministar je izjavio da Republika Srbija trenutno nije spremna da uđe u NATO. To je, naravno, tačno, to je tako. Jednostavno, ne možemo prosuditi da li Republika Srbija uopšte teži ka tom vojnom savezu. Ne zna se šta je politika Vlade. Da li je, po tom pitanju, politika Vlade ono što zastupa predsednik Koštunica ili jedna trećina Vlade Republike Srbije, tj. DSS ili je politika Vlade Republike Srbije, u odnosu na to pitanje, ona politika koju zastupa DS i, pretpostavljam, Dragan Šutanovac, koji je član DS? Što se tiče G17, mi ne znamo šta je konkretno stav G17 u vezi ovog pitanja.

SVM se od osnivanja zalaže za evroatlantske integracije i za ulazak Republike Srbije u EU i u NATO. Za razliku od nekih stranaka, SVM nije promenio svoj program što se tiče pitanja pristupanja Republike Srbije NATO-u, pa bih iskoristio priliku da pitam gospodina ministra šta je tu politika Vlade? Jasno je da odluku treba da donesu građani na referendumu, ali bih ga pitao šta je stav Vlade u ovom trenutku povodom pristupanja Republike Srbije NATO-u?

Drugo pitanje je malo komplikovanije možda. Isto tako, molim gospodina ministra da mi odgovori. Ovo pitanje nisam želeo da postavim u formi poslaničkog pitanja pismeno, nisam želeo da postavim ovo pitanje ni kada su na dnevnom redu bila poslanička pitanja, jer sam želeo da odgovor dobijem od resornog ministra, ministra odbrane.

To pitanje se odnosi na dostavljanje vojnih poziva u zapadnoj Bačkoj, naravno, ne samo u zapadnoj Bačkoj, ali je zadnjih nedelja 5.400 poziva u vojnom okrugu Novi Sad dostavljeno. Znam za opštine Sombor, Apatin, Odžaci i Kula. Zvanično se radi o pozivanju vojnih obveznika radi saopštavanja ratnog rasporeda.

Moram da kažem gospodinu ministru da u mađarskom življu u Vojvodini postoji ogromna zabrinutost. Prvo smo imali popisivanje praznih kuća, a sada imamo saopštavanje ratnog rasporeda. Kao da točak vremena ide unazad, kao da smo opet u devedesetim godinama. Jednostavno, postoji strah vojvođanskih Mađara, ali, pretpostavljam, ne samo i isključivo vojvođanskih Mađara, od mobilizacije.

Nažalost, izjave ministra ne doprinose smirivanju strasti. Pored toga su tu i akcioni planovi ministarstava za slučaj jednostranog proglašenja nezavisnosti. Smatramo da ta zabrinutost nije neopravdana.

Gospodine ministre, cilj postavljanja ovog pitanja jeste da se ovo raščisti, nije cilj širenje panike, već je cilj da se umire građani. Zbog toga postavljam ovo pitanje. Moram da naglasim da su vojvođanski Mađari lojalni građani Republike Srbije, ali ne žele više učestvovati ni u jednom ratu.

Devedesetih smo već jednom učestvovali u ratu, u kojem zvanično ni Republika Srbija nije učestvovala. Isti ovi ljudi, koji su sada dobili poziv zarad saopštavanja ratnog rasporeda, ti isti ljudi su se jednog dana probudili na frontu i zbog toga postoji ta zabrinutost.

Postoji saopštenje Ministarstva odbrane na sajtu, gde stoji da je ova aktivnost planska, da su u toku organizacijsko-formacijske promene u Vojsci Srbije i da je u toku podmlađivanje rezervnog kadra. Mi jednostavno smatramo da ovo saopštenje nije baš uverljivo, ne doprinosi u dovoljnoj meri smirivanju strasti i smanjenju zabrinutosti, pa baš zbog toga molim gospodina ministra da odgovori na ova pitanja.

Nameću se sledeća pitanja: na osnovu kog propisa se vrši ova akcija kada se tek trenutno donosi, u ovim trenucima, u Narodnoj skupštini, novi zakon o odbrani i novi zakon o Vojsci Srbije? Zašto to saopštenje nije dato blagovremeno i zašto nije dato uverljivo objašnjenje? Da li je ovo samo prvi korak? Znači, da li gospodin Šutanovac, kao ministar odbrane u Republici Srbiji, može garantovati da Srbija neće ratovati i da ovi građani jednostavno nemaju razloga za zabrinutost i nemaju razloga za strepnju?

Na kraju, želim da kažem da je Savez vojvođanskih Mađara u saopštenju prošle nedelje pozvao sve obveznike da se odazovu pozivu, ali još jednom bih želeo da naglasim da ovo saopštenje Ministarstva odbrane nije ni blagovremeno saopštenje, nije ni uverljivo saopštenje, pa bih molio, stvarno sa najboljim namerama, gospodina Šutanovca da odgovori na ova pitanja, i da se ovo pitanje raščisti, znači, da od resornog ministra u Vladi Republike Srbije čujemo objašnjenje i odgovor da Srbija neće ratovati i da ovi ljudi nemaju razloga za zabrinutost zbog poziva od Ministarstva odbrane.

Radojko Obradović

| Predsedava
Nebojša Ranđelović, narodni poslanik LDP-a.
...
Liberalno demokratska partija

Nebojša Ranđelović

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, očigledno je da su i zakon o odbrani i zakon o Vojsci, kao sistemski zakoni, neophodni, važni i da je trebalo mnogo ranije razmišljati o tome i mnogo ranije ih doneti. Sadržina njihova kazuje da su izrađeni prilično hitro, odnosno na brzinu, jer je očigledno neko bio u žurbi, sa željom da zakone sa ovakvom sadržinom proturi jer je to ustavna obaveza. Puni su nedoslednosti, najpre jezičkih, a potom i suštinskih.
Dakle, iz svega ovoga što nam kazuje sadržina ovih zakona, vidi se da su ti zakoni nekakva kombinacija raznorodnih rešenja. Naime, iz sadržine se vidi da ima mnogo rešenja koja su preuzeta iz zakonodavstva zemalja pripadnica NATO pakta. Na drugoj strani, ima mnogo rešenja iz starog zakona, među kojima su neka i neprimenjiva.
Takođe, i suštinsko pitanje je zbog čega je izvršeno spajanje ove dve tačke dnevnog reda, jer i zakon o odbrani i zakon o Vojsci Srbije, kao važni sistemski zakoni, zaslužuju da imaju odvojenu raspravu.
Što se tiče zakona o odbrani, poslanička grupa LDP-a ima dosta suštinskih zamerki. Neke od njih smo pokušali da plasiramo kroz predložene amandmane, a o nekima ćemo govoriti kroz diskusiju.
Pre nego što počnem da govorim o meritumu, odnosno o samoj sadržini zakona, postavio bih par načelnih primedbi i par pitanja za gospodina ministra i za Vladu Srbije.
Najpre, postavio bih pitanje odnosa Vlade Srbije prema pristupanju naše zemlje NATO paktu. Intencije su očigledne, o tome nam kazuje najviše sadržina ovih zakona, a na drugoj strani premijer i mnogi ministri u Vladi govore o vojničkoj odnosno vojnoj neutralnosti naše države i govore da smo mi daleko od NATO pakta.
Uz to ide i jedno suštinsko pitanje. Jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji jeste i bliska saradnja sa NATO paktom i pristupanje NATO paktu, o tome je govorio i predsednik Tadić, međutim, iz Vlade dobijamo kontradiktorne tonove, tako da bi nam bilo veoma važno da nam gospodin ministar te nedoumice razjasni.
Takođe, načelna primedba i načelno pitanje, a tiče se i same sadržine ovog zakona. Postavlja se pitanje: kako to da oficir nema pravo da bude pripadnik političke partije, a da vrhovni komandant, shodno onome što je izglasano danas u parlamentu, odnosno shodno zakonu o predsedniku Republike, može da bude član političke partije? Ova antinomičnost može da bude i materijal za raspravu pred Ustavnim sudom. Voleo bih da dobijemo objašnjenje i povodom tog pitanja.
Što se tiče zakona o Vojsci, očigledno je da su prilikom izrade ovog nacrta korišćene odredbe važećeg Zakona o policiji i Zakona o državnim službenicima, koje su u nekim delovima neprimenjive na Vojsku kao specifičan socio-tehnički sistem.
Pored ovoga, načelna primedba se sastoji u tome da je Predlog zakona o Vojsci Srbije nepotpun. Njime nisu regulisana sva pitanja koja bi inače trebalo da budu regulisana ovim zakonom. U prelaznim i završnim odredbama, u članu 198, ostavljena je na pravnoj snazi gotovo polovina do sada primenjivanog Zakona o Vojsci Jugoslavije. Interesuje me zbog čega je to tako urađeno?
Dakle, iz ovoga može da se izvuče i zaključak o neophodnosti da treba doneti celovit zakon u kome bi po potrebi bile prepisane odredbe Zakona o Vojsci Jugoslavije, ukoliko se proceni da u potpunosti regulišu ovu oblast. Potrebno je i definisati i odredbe o finansiranju Vojske Srbije, u skladu sa glavom 9. Predloga zakona o odbrani.
Dalje, nadležnosti predsednika Republike, ministra odbrane i načelnika Generalštaba, koje su inače loše definisane u samom Predlogu zakona. Ustanovljavaju se određene nadležnosti za određene funkcije, a zatim se prenose na druga lica, što je odlika pojedinih članova Predloga zakona o Vojsci. Tako predložene nadležnosti treba smanjiti na najmanju moguću meru pravim definisanjem nadležnosti za određene državne funkcije.
U svim članovima u kojima se ovi pojmovi definišu, odnosno u kojima se svi pojmovi definišu korišćenjem muškog roda, tu plediramo da se i u ovom zakonu prepozna rodna ravnopravnost. Dakle, po inerciji na prethodna zakonska rešenja, ova rešenja je neophodno leksički prilagoditi činjenici o ravnopravnosti polova u Vojsci, što je naglašeno u članu 13. ovog predloga zakona.
Što se tiče zakona o odbrani, malopre sam govorio o nekim nedoslednostima u njegovoj sadržini. Najpre, u glavi dva, koja govori o nadležnosti državnih organa u oblasti odbrane, smatramo da je nedosledno obrađena nadležnost Narodne skupštine, odnosno da nema odredbi o direktnoj ili kontroli preko svojih tela koju bi Skupština trebalo da ostvari nad sistemom odbrane i Vojskom Srbije.
Takođe, što se tiče odredbi o nadležnostima predsednika Republike, postavlja se pitanje, a to se dovodi i u vezu sa ustavnim odredbama koje se tiču nadležnosti predsednika Republike u pogledu komandovanja vojskom. Naime, član 112. kaže: ''Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.'' U Predlogu zakona o odbrani stoji da je nadležnost i naređivanje sprovođenja plana odbrane Republike Srbije. Ova nadležnost se nigde ne prepoznaje u tekstu Ustava. Voleli bismo takođe da nam i to bude objašnjeno.
Naravno, postoje i delovi ovog zakona koje treba snažno podržati i naravno, pošto kritizerstvo nije osnovna karakteristika LDP i naše poslaničke grupe, ukazaću i na te članove.
Na primer, član 9. st. 4. i 5. koji definišu postojanje glavnog podoficira i njegovog mesta u podršci sistema komandovanja, nama je drago da su ovde prepisana rešenja koja već prepoznaju zemlje NATO pakta i koja prepoznaju zemlje u okruženju, konkretno Hrvatska, i smatramo da ovo rešenje treba snažno podržati.
Takođe bih ustanovio još jedno suštinsko pitanje, vreme mi dozvoljava. Tiče se verske službe. To pitanje se pojavljuje i u zakonu o odbrani. Interesuje nas kakve su ingerencije Ministarstva odbrane po ovom pitanju. U čl. 25. i 26. zakon samo napominje, ali ne definiše realizaciju ovog pitanja u konkretnim slučajevima.
To bi trebalo da budu načelne i osnovne suštinske primedbe na ove predloge zakona. Gospodine predsedavajući, zadržao bih pravo da u završnoj reči poslanička grupa LDP iskoristi drugih deset minuta. Hvala vam.