Gospodine Duliću, vi se ponašate kao da je Skupština vaša prćija, kao da vi nekome nešto dajete. Vi samo treba, u skladu sa odredbom člana 27, da se starate o primeni Poslovnika. Vi nikom ništa ne dajete.
Nemojte, molim vas, neprestano da ponavljate priče o opstrukciji. Da vodite računa o radu i redu u parlamentu i o poštovanju Poslovnika, ne bi ni bilo ovakvih incidenata i opstrukcije. Ne možete neprestano, gospodine Duliću, onako ljutito da vi nama nešto sada dajete. To ne postoji u Poslovniku.
Opstrukcija je kad vi otputujete sa dva telohranitelja i tri savetnika u Njujork, ne kažete ni reč i tamo budete kada je Thanksgiving day, kad niko ne radi u Americi i kada je Black friday, kada takođe niko ne radi, umesto da sedite ovde. Nemojte onda nama da delite lekcije.
Da se vratim na temu. Gospodin Tomislav Nikolić, ne znam iz kojih razloga, osetio se pogođenim i povređenim. Meni je, kao poslaniku DHSS, na neki način drago što je Miroslav Mišković ujedinio, bar oko jedne tačke dnevnog reda ili oko svoje ličnosti i svoje kompanije, DS i SRS. To je možda dobar domet onoga što se događa u ovom parlamentu i u Srbiji.
Ali, još pre ovih reči, kleveta i uvreda koje je izrekao na račun šefa poslaničke grupe LDP, gospodin Nikolić je dozvolio sebi, a on je predsednički kandidat, da vređa veliki broj ljudi ili više ljudi koji imaju svoja imena, zvanja, zanimanja, biografije. On je za čitav poslanički klub rekao da su ti ljudi niko i ništa, da nikada ništa nisu radili i uradili, što je, u najmanju ruku, uvreda.
U tom poslaničkom klubu sedi pet doktora nauka, od 11 članova poslaničkog kluba. Ljudi imaju svoje biografije, svoje porodice, svoja imena, svoje uspehe i neuspehe. Nemojmo da prebiramo po tuđim biografijama. To nas nigde neće odvesti.
Znate, priča o legalima, pojilima, pilićima, vodi u neka druga vremena. Plašim se da smo otišli stranputicom, ali vi ste, gospodine Duliću, kao predsednik Skupštine, bili dužni da to sprečite, da bi rasprava dobila neki svoj normalan tok.
