Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Stvarno se izvinjavam što to možda nije tema, ali je veoma važno pitanje, koje ne trpi odlaganje.
Na osnovu informacija koje su od predstavnika opština iz Zlatiborskog i Mačvanskog okruga i drugih sredina dobili poslanici Socijalističke partije Srbije, a imam informaciju da su i drugi poslanici iz pozicije bili pozivani i zamoljeni od strane sindikata i radnika u organima državne uprave da postave pitanje hitnog rešavanja odnosa Vlade prema organima uprave kada su u pitanju plate i kada je u pitanju dogovor sa prosvetarima.
Činjenica je da u ovom momentu imamo prekid razgovora između Vlade i sindikata u organima uprave, pravosuđa, u društvenim organizacijama i prosveti, što predstavlja problem jer još uvek imamo prekid rada u jednočasovnom trajanju u organima uprave, a prosveta radi skraćeno, 30 minuta traje čas.
Zamolili su nas, evo, pozive su dobijali poslanici iz Zaječara - Ninoslav Dimitrijević, Miletić Mihajlović iz Petrovca na Mlavi, Bojan Dimitrijević iz Raške, mene su zvali iz Zlatiborskog okruga itd., 85% opština podržava stav da su plate u organima uprave male; 15% ne, iz razloga što te opštine verovatno ne primenjuju postojeći zakon, odnosno uredbu.
Ja ću na kraju postaviti pitanje Vladi i resornim ministarstvima, šta će učiniti u tom delu. Istina je da je došlo do prekida dijaloga, da se plate u državnim organima kreću od 12.000 do 22.000 i da se novim predlogom zakona o budžetu za 2008. godinu predviđa povećanje od svega 10% za 12 plata predviđenih za radnike u organima uprave. S obzirom na visinu plata koje oni sada imaju, to je izuzetno malo, i teško je zadržati kadrove u organima uprave.
Želim da vas obavestim da su zahtevi sindikata bili: socijalni dijalog, povećanje zarada i potpisivanje kolektivnog ugovora. Vlada u ovom momentu ne želi da potpiše kolektivni ugovor, odlaže ovo potpisivanje do 31. decembra. Čujemo da će budžet biti razmatran po hitnom postupku. Ako bude usvojen član 24, sa 10% povećanja, od toga nema ništa. Nema dijaloga i nema dogovora. Građani će imati probleme kada je u pitanju rad državnih organa, moguć je štrajk od 10. decembra, prosveta će raditi sa 30 minuta a štetu imaju deca.
Postavljam konkretna pitanja: šta će Vlada uraditi, da li će potpisati kolektivni ugovor pre 10. da ne bi došlo do štrajka, da li će potpisati kolektivni ugovor sa organima lokalne samouprave pre donošenja budžeta da bismo član 24. uspeli da promenimo, umesto 10% povećanja da bude veći procenat, i da li će uspostaviti dijalog i dogovor sa prosvetarima da izbegnemo ovu agoniju što se tiče skraćenih časova, jer tu trpe deca. Hvala vam lepo.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zorica Stevanović, pa potom narodni poslanik Jadranko Vuković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u današnjoj načelnoj raspravi o Predlogu zakona o spoljnim poslovima čule su se neke, po meni, čudne, da ne kažem zabrinjavajuće diskusije. Rečeno je da sa ovim zakonom Srbija ulazi u ozbiljnu tranziciju. Da li to znači da smo do sada bili u nekoj neozbiljnoj tranziciji ili da uopšte nismo bili u tranziciji i da su zakoni koji su doneti do sada bili neozbiljni, a tu konkretno mislim na Zakon o predsedniku, na Zakon o izboru predsednika i na druge zakone koje smo doneli?
Srpski radikali, znajući da ste vi u svakom pogledu neozbiljni, ulažu amandmane koji bi zakone uredili, onemogućili bi vam zloupotrebu zakona i sprečili da zakoni odgovaraju samo vama, a omogućili bi da zakoni odgovaraju svim građanima Srbije.
Čak je rečeno i to da u pomenutom ministarstvu rade ljudi po ugovoru o delu. Mene interesuje da li je gospodin Jeremić primljen po ugovoru o delu? Ko mu potpisuje ugovor o delu i na koje vreme?
Da ne raspravljamo sada o svim diskusijama, ja bih da se malo osvrnem na tačku dnevnog reda. Jedan od poslova Ministarstva spoljnih poslova, kako to predviđa zakon o spoljnim poslovima, sadržan je u tački 2) člana 5. pomenutog zakona. Ja bih sada da citiram jedan deo: "štiti interese Republike Srbije, njenih državljana i pravnih lica u inostranstvu".
Postavljam pitanje, da li naše Ministarstvo inostranih poslova, ministar inostranih poslova, ambasadori naše zemlje, kao i šef stalne diplomatske misije štite interese profesora doktora Vojislava Šešelja pred nelegalnim Haškim tribunalom? Naravno da svi znate odgovor na ovo pitanje - ne štite. Zašto je to tako, odgovor takođe svi znaju, pošto od predsednika države Srbije, funkcionera u Ministarstvu spoljnih poslova, ministra spoljnih poslova, pa do ambasadora i službenika u ambasadi svi štite samo interese svoje stranke, koja je odlučila da baš njih imenuje na te funkcije.
Pogledajte, na primer, hrvatsku Vladu i njeno ministarstvo spoljnih poslova – dokazanim zlikovcima, ubicama i ustašama pružaju svu pravnu i finansijsku pomoć. Amerika je, recimo, u stanju da zarati ako njihova vlada, kao i javno mnjenje, smatra da su u nekoj stranoj državi ugrožena prava njenih građana. Samo država Srbija ćuti kada se nad srpskim patriotama primenjuju nacističke metode u haškom kazamatu. Nije prof. dr Vojislav Šešelj jedini nevino optužen u Hagu, ima ih još, a ni njihova prava se ne štite.
Dakle, šta se može rešiti zakonom i kojim se poslovima Ministarstvo spoljnih poslova može baviti u korist Srbije dok je ova politička garnitura na vlasti? Sećate se valjda ko je u bivšoj zajedničkoj državi Srbiji i Crnoj Gori bio ministar spoljnih poslova, koje smo ambasadore i konzule imali?
Valjda građani Srbije znaju ko nas i sada predstavlja u svetu i ko nam je ministar spoljnih poslova. Doduše, on ima jednu dodatnu kvalifikaciju - najbolje je brisao tablu u školi u kojoj je predsednik Demokratske stranke, nažalost, aktuelni predsednik Srbije, Boris Tadić predavao.
Sva je sreća da će uskoro, posle predsedničkih izbora na kojima će pobediti Tomislav Nikolić, oni biti bivši predsednik i bivši ministar. Verujem da se poštenim građanima Srbije smuči kada vide osmehe na licu Tadića, Koštunice i Jeremića, dok im belosvetski moćnici prete oduzimanjem velikog dela teritorije Srbije. Zlikovac kakav je nesumnjivo Karla del Ponte je uvaženi gost i partner naše vlade, predsednika, izgleda posebno i ministra spoljnih poslova.
Vreme i Srbija se izgleda mnogo brže menjaju. Srbiji je potrebno mnogo sposobnih i poštenih ljudi, poštenija vlada, ministar spoljnih poslova koji će uživati ugled u svetu. Ali, Srbiji je pre svega potreban novi predsednik Republike koji će biti čovek koji zaista izražava jedinstvo Republike Srbije i na pravi način predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu i sledi spoljnu politiku koju utvrđuje radikalska vlada. Taj čovek je, naravno, Tomislav Nikolić.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković, nakon njega narodni poslanik Vjerica Radeta, pa onda narodni poslanik Momir Marković. Izvolite, gospodine Vukoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, primetno je da ministri, to važi i za gospodina Jeremića, u svojim međunarodnim istupima ne vode računa o utvrđenoj politici zemlje, niti o raspoloženju naroda i njegovih predstavnika u parlamentu, već sprovode stranačku politiku, kao što je to juče pokazao ministar odbrane Dragan Šutanovac. Bili ste juče svedoci kada je na kraju rasprave o zakonima o vojsci i odbrani gospodin Šutanovac za ovom govornicom izgovorio, ne mogu ga citirati - vi ste se uplašili od naše pobede. To ne priliči nijednom ministru, pa ni njemu. Ministri moraju da parlamentu podnose račune o stanju u oblasti za koju su nadležni, a ne da nastupaju politikantski.
Dame i gospodo narodni poslanici, zar nije politika naše zemlje saradnja sa velikom Rusijom, u svakom pogledu? Zašto se gospodin ministar (nije tu, preneće mu njegove kolege) nije udostojio da svom kolegi u Moskvi čestita pobedu Putinove partije na parlamentarnim izborima u Rusiji, a znate da naša spoljna politika i svi ministri u Vladi Srbije trčkaraju oko Putina i Rusije kada vam nešto treba? Pitam vas zašto lažno dezinformišete građane Srbije da će gospodin Putin podržati Borisa Tadića na predsedničkim izborima u Srbiji? Zar vam nije jasno da Putin i rusko rukovodstvo trenutno ne podržavaju vas koji ste na vlasti zbog vas, nego zbog srpskog naroda i Srbije.
Vas nikako ne mogu da podrže, jer se zalažete za sve ono što je protiv njih, kao što je NATO, razmeštanje raketnih sistema oko Rusije, stavljanje naše vojske za obuku pod američku ingerenciju. Sa druge strane, posebno vam ne služi na čast to što vrlo često vređate Rusiju. Bili smo i ovde svedoci, nažalost, izjava predstavnika i nekih opozicionih stranaka da im smeta ruska himna, zbog čega su juče tokom rasprave o zakonima o vojsci i odbrani morale da reaguju moje kolege, na čelu sa gospodinom Todorovićem, i da se u ime SRS ograde od takvih izjava.
Na kraju, predstavnicima Ministarstva želeo bih da uputim jedno pitanje koje sam namenio ministru spoljnih poslova. Poznato vam je da su prethodni ministri gospodin Drašković i gospodin Davinić ukinuli za vojna lica i za članove vojnih misija status nosioca diplomatskih pasoša. Je l' tako? Bečka konvencija im priznaje diplomatski status. Sećate se da je kao posledica ove odluke... Odnosno, sećate se slučaja pukovnika Brankovića koji je bio uhapšen u Bugarskoj, pa je bugarski sud to rešio na pozitivan način. Prema našim saznanjima, pod pritiskom i sugestijama predsednika Evropske zajednice. Zašto ovo govorim? Zato što su gospodin Drašković i gospodin Davinić to verovatno namerno ukinuli, da bi se vojna lica mogla hapsiti u inostranstvu bez povrede Bečke konvencije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Srpska radikalna stranka ima još 31 minut. Sledeći govornik je narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o spoljnim poslovima. Za ovaj predlog je sam ministar rekao da predstavlja samo tehnički zakon. Naše pitanje je, a ceo dan pitamo ministra - koji zakon reguliše suštinu spoljnih poslova Republike Srbije? To što je u ovom zakonu regulisano zaista jeste samo tehnički deo nadležnosti, savetodavna tela, zaštita interesa, počasni konzuli, posebne odredbe o radnim odnosima u Ministarstvu; to zaista nije bio zakon koji smo mi očekivali.
Istina je da je Narodna skupština u obavezi da, u skladu sa Zakonom o sprovođenju Ustava, donese i ovaj zakon, odnosno već je trebalo da bude donet, ali nismo očekivali da se narodnim poslanicima dostavi ovako sklepan tekst. Kao što je rekao šef naše poslaničke grupe gospodin Tomislav Nikolić, mi, nažalost, nismo imali vremena da uložimo amandmane na sve one članove na koje imamo primedbe, jer smo Predlog zakona dobili, odnosno četiri predloga zakona dobili smo sa mogućnošću od svega 24 časa za podnošenje amandmana na sva četiri zakona.
Ipak smo podneli amandmane na nekoliko članova. Mislili smo da je neophodno da se predsednik Republike uključi i kroz ovaj zakon u spoljne poslove.
Predvideli smo da Vlada uređuje spoljnu politiku koju sprovodi, ovde piše - ministarstvo, a mi smo rekli - i predsednik Republike. Jer, predsednik Republike, prema Ustavu, izražava jedinstvo Republike Srbije i predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, mora da sledi spoljnu politiku koju utvrđuje Vlada. U još nekoliko članova smo imali takođe istovetan amandman.
Danas ne govorimo pojedinačno o članovima zakona, jer nam je ministar najavio da je usvojio pet ili šest naših amandmana, ali mi ne znamo koji su to amandmani, pa ćemo ostaviti taj deo rasprave za raspravu o zakonu u pojedinostima.
Ministar je ovde rekao jednu vrlo interesantnu rečenicu. Rekao je da su posle promena 2000. godine zatečeni vrlo nejasni i nedefinisani odnosi u zemlji kada je u pitanju spoljna politika. To je rekao ministar koji je član DOS-a.
Podsećam, te 2000. godine DOS je posle petooktobarske revolucije došao na vlast, došao je u SRJ, pa je taj DOS uništio tu državu, pa napravio neku kvazidržavu koja se zvala zajednica Srbija i Crna Gora, pa doprineo značajno separatističkom režimu Mila Đukanovića da se i ta država razgradi; konačno, eto, imamo Srbiju u granicama u kojima je sada imamo.
Tražimo od Ministarstva spoljnih poslova, od Vlade Republike Srbije, od predsednika države da Srbija ostane u tim granicama, s obzirom na činjenicu da postoji ozbiljna opasnost koja se nadvila nad delom naše Republike Srbije, nad Kosovom i Metohijom. Očekujemo, zaista, od svih nadležnih u državi da ni na koji način ne dopuste da ta paklena zamisao uspe. Očekujemo da narodni poslanici i ovaj parlament donesu odgovarajuće zaključke nakon izveštaja pregovaračkog tima i ove "trojke" sa kojom su pregovarali.
Danas od ministra nismo dobili konkretne odgovore na pitanja koja smo mu postavili. Rekao je da Ministarstvo ima neki plan, da taj plan ima nekih sedam stepena i da je taj plan državna tajna. Nismo zadovoljni time da bilo kakav plan te vrste može biti državna tajna za narodne poslanike i za građane Srbije, ali videćemo, očekujemo da će Oliver Dulić zaista konačno zakazati tu sednicu posvećenu Kosovu i Metohiji, pa ćemo da vidimo sa čim će da nas upoznaju članovi pregovaračkog tima.
Nisam bila u prilici da pitam ministra dok je sedeo ovde na šta je mislio kada je sa Bojanom Pajtićem izjavio da će Vojvodina dobiti određen broj ambasadorskih mesta u zemljama u kojima Vojvodina ima poseban interes. Koje su to zemlje u kojima bi Vojvodina mogla da ima poseban interes? Valjda u svim zemljama sa kojima imamo diplomatske odnose Srbija ima poseban interes, celovita Srbija ima poseban interes.
Pitanje je, naravno, šta će se dešavati u međunarodnim odnosima posle skoro izvesnog samoproglašenja Kosova i Metohije, odnosno Kosova, i otcepljenja, na taj način, Kosova i Metohije. Ministar je priznao da je i Halštajnova doktrina jedna od mogućnosti koju će Ministarstvo predložiti Vladi Republike Srbije, videćemo da li će to zaista tako i biti.
Takođe, nisam stigla da pitam ministra šta je mislio kada je rekao da je Srbija spremna da bude vrlo širokogruda kada je u pitanju status Kosova i Metohije. Šta podrazumeva ta širokogrudost?
Mislim da je veliki nedostatak ovog zakona (brzo govorim, jer imamo još vrlo malo vremena) to što nije regulisao potpisivanje međunarodnih ugovora i predvideo da Narodna skupština te međunarodne ugovore najpre vidi, pa onda da se dozvoli njihovo potpisivanje, a ne da nas ministar i Vlada dovode u situaciju da ratifikujemo nešto što znači mnogo novca, mnogo zaduženja za građane Srbije. Nikad izveštaja o tome gde je taj novac i gde su te pare potrošene.
Žao mi je, takođe, što danas ministar spoljnih poslova nijednom rečenicom nije spomenuo odnose Srbije sa Hrvatskom po pitanju Republike Srpske Krajine i nije objasnio zašto nisu prihvatili naš predlog o izglasavanju rezolucije, vezano za očuvanje Dejtonskog sporazuma u Republici Srpskoj.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a posle njega narodni poslanik Milosav Miličković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, šteta što je ministar morao da otputuje, jer bi, čini mi se, imao sluha za neke predloge i primedbe opozicionih stranaka, a pre svega SRS, jer ovi što ga savetuju uglavnom ga pogrešno savetuju. Samim tim što se u tom savetodavnom telu nalaze razni Svilanovići, razni Kneževići, normalno je da čovek ne može očekivati od njih da bude dobro savetovan.
Pokušaj da se rasprava o ovom zakonu svede na suvoparnu raspravu je, kao što vidite, propao. Srpska radikalna stranka je očekivala sveobuhvatan zakon, koji bi rešio sve, bar sistematizovao sve odnose nas sa svetom, sveta sa nama. Mislim da smo umesto toga dobili jedan polovičan, uglavnom neupotrebljiv zakon, zakon koji će unutar Ministarstva spoljnih poslova regulisati neke stvari, i to delimično. Posle ovog zakona se ništa nabolje promeniti neće.
Dokaz za to su vam upravo ovi članovi 6. i 7, na koje je Srpska radikalna stranka podnela amandmane. Velika greška. Ministar kroz ovaj član 6. pokušava da ozakoni ono što je već urađeno i što će mu se obiti o glavu, upravo mislim na ova savetodavna tela. Kaže, ministar može da osniva savetodavna tela, sastavljena od uglednih stručnjaka iz odgovarajućih oblasti.
Ugledni stručnjaci iz odgovarajućih oblasti su onaj Goran Svilanović, bivši, na nesreću države, ministar inostranih poslova, čovek koji se od prvog trenutka jasno i nedvosmisleno zalagao za nezavisnost Kosova. Možda može da se razume to njegovo ponašanje, ali ne može da se opravda, jer je čovek između očevine i ujčevine izabrao ujčevinu, ali to je njegov problem.
Naravno, ovde prisutan Gašo Knežević, čovek koji je prednacrt zakona sprovodio na Pravnom fakultetu raskidajući radni odnos sa jednim od najuglednijih profesora u svetu danas, prof. dr Vojislavom Šešeljem. Tada je taj isti Gašo Knežević rekao – on ili ja. Podsećam vas, to je onaj ministar prosvete što je u tzv. igraonicama, u kampovima kroz igru terao devojčice da skidaju brushaltere. Zaboravili ste, to je taj, Gašo Knežević.
Dakle, zašto je onda ovakav polovičan i loš zakon došao pred Narodnu skupštinu? Vrlo jednostavno, uslov da se raspišu predsednički izbori je donošenje i ovog zakona. To je skarabudženo na dve, na tri, doneto pred Narodnu skupštinu i pred narodne poslanike da o tome raspravljaju.
Ko su ambasadori? Danas su nam spočitavali iz ovog koalicionog bloka, pa su rekli da je Dučić vrhunski intelektualac, Ivo Andrić, vrhunski intelektualac, bili su ambasadori. Apsolutno se slažemo sa tim da su Dučić i Andrić bili vrhunski intelektualci, bili su i pisci. Međutim, ono što ste vi posle "buldožer revolucije" slali u ambasadore nije dostojno ni cipele da očisti Dučiću i Andriću. Podsećam vas da je čovek otišao za ambasadora, otišao pijan, vratio se pijan, pojma nema ni dan-danas ni gde je bio, ni šta je radio.
Samo još dve rečenice jer moram da prekinem, ima još nekoliko govornika. Ministar kaže da postoji široka lepeza onoga što Srbija može da uradi s onima koji priznaju nezavisno Kosovo sutradan posle samoproglašenja.
Mi iz SRS-a sve vreme govorimo da treba prekinuti diplomatske odnose. Jeste, od mrkog pogleda do prekida diplomatskih odnosa. Prekid diplomatskih odnosa, to je ono kako država Srbija može da odgovori onima koji će se drznuti sutra da legalizuju otimanje dela teritorije.
Još samo jedna rečenica, državna spoljna politika nisu čarape, pa da možete svaki dan da ih menjate. Ozbiljne države ne menjaju državnu politiku ni po 100 godina. Od dolaska DOS-a, od "buldožer revolucije" do sada se najmanje četiri puta menjala državna politika. Za sada toliko, a sve što imam još da kažem reći ću povodom amandmana.

Reč ima narodni poslanik Milosav Miličković, a nakon njega narodni poslanik Milorad Buha.