Zahvaljujem se.
Zaključujem načelni pretres.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O OSNOVAMA UREĐENjA SLUŽBI BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE (načela)
Pre nego što uđemo u postupak, dajem reč Vladanu Batiću, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja nemam nikakav referat, a i ne bih da se bavim prošlošću. Gospodine predsedniče, predlažem da u okviru ovog postupka oko izmena Poslovnika uvedete praksu, radi ubrzanja rada parlamenta, kada već u koaliciji ne možete da se dogovorite, da napisane referate poslanici mogu da predaju u pisanom obliku, bolje nego da nešto pričaju ovde a niko ih ništa nije razumeo.
Ono što sam ja hteo da kažem, to je po članu 226. Poslovnika. Želeo sam, mada mi niste na vreme dali reč, a i ministar je otišao, da upitam, pored onoga što sam govorio o spoljnoj politici u domenu Kosova i Metohije...
Druga najvažnija tema spoljne politike i diplomatije bile su evropske integracije. Ovde su mnogi najavljivali brz ulazak u Evropsku uniju i druge evroatlantske integracije, a stigli smo do parafiranja Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji. Paraf znači predugovor.
Predugovor se zaključuje kada prodavac nema poverenja u kupca, pa prvo napravi predugovor, pa on mora da ispuni sve obaveze, pa tek kada ispuni sve obaveze, onda ide ugovor. Potpisala ga je posle nekoliko dana i Bosna i Hercegovina, ali to je samo mali početak. Albanija je Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji potpisala pre pet godina.
Srbija mora da učini mnogo više na planu borbe protiv korupcije, monopola, kriminala. Ponovo su crne hronike pune; ubistva, eksplozije, razbojničke krađe na sve strane.
Ovde pravosuđe nije nezavisno. Ovde danima pitamo kako je moguće da bivši predsednik Ustavnog suda i dalje prima platu predsednika Ustavnog suda od 230 hiljada dinara, ali malo mu je to, pa je postao član Upravnog odbora „Službenog glasnika“, da se malo pomogne teška materijalna situacija Slobodana Vučetića.
Dok tako radimo teško da ćemo prići EU, pogotovo što ovde imamo jednu opštu rusifikaciju Srbije, što nam se događaju onakve stvari kao sinoć u Aranđelovcu. Hteo sam da kažem, istine radi, da je Boris Tadić osudio to što se sinoć dogodilo u Aranđelovcu, pokušaj da se spreči javna reč, pravo na suprotno mišljenje. To su sve stvari koje nas udaljavaju od evropskih integracija i o tome je nešto trebalo da nam kaže ministar spoljnih poslova. Hvala.

Zahvaljujem se.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada. Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora, Odbora za odbranu i bezbednost i Odbora za pravosuđe i upravu.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije predstaviću Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije u nameri da vam pojasnim osnovna rešenja iz ovog predloga zakona, a u nadi da će, nakon rasprave u načelu i u pojedinostima, ovaj zakon biti usvojen.
Ovaj zakon tekstualno je relativno kratak i u pet glava uređuje sledeće osnove službi bezbednosti, a to su: načela rada službi bezbednosti, njihova pozicija u bezbednosno-obaveštajnom sistemu, posebno u okviru bezbednosno-obaveštajne zajednice koja se na ovaj način uspostavlja, usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti i, na kraju, nadzor nad radom službi bezbednosti kroz jedno dosta detaljno uređen odnos Narodne skupštine i službi bezbednosti.
Ovaj zakon ima dve ključne prednosti u odnosu na postojeća normativna rešenja: prva je što stvaranjem bezbednosno-obaveštajne zajednice omogućava efikasniji rad službi bezbednosti u Republici Srbiji, a druga je što putem istog mehanizma, ali posebno putem mehanizma odnosa nadležnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije i službi bezbednosti, uspostavlja daleko viši nivo kontrole, demokratske kontrole službi bezbednosti.
Koje su ključne novine koje uvodi Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti? Bezbednosno-obaveštajni sistem Republike Srbije se definiše kao jedinstveni sistem. Bezbednosno-obaveštajni sistem svake države predstavlja jedinstvo, sveobuhvatnost više elemenata službi bezbednosti, drugih organa, organizacija i subjekata koji imaju određenu ulogu u bezbednosno-obaveštajnom sistemu, aktivnosti, mera i, na kraju, normativnog okvira.
Zatim, osniva se poseban organ, odnosno telo, a to je savet za nacionalnu bezbednost, a za operativno usklađivanje rada službi bezbednosti biro za koordinaciju rada službi bezbednosti. Takođe, umesto dosadašnjih pet službi bezbednosti, u budućnosti će postojati samo tri službe bezbednosti u Republici Srbiji. To su: BIA, kao posebna organizacija, Vojno-bezbednosna agencija i Vojno-obaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane. Kao što je očigledno, Služba za istraživanje i dokumentaciju u Ministarstvu spoljnih poslova i Služba bezbednosti u Ministarstvu spoljnih poslova više neće biti službe bezbednosti.
U trećoj glavi utvrđuje se položaj službi bezbednosti u okviru sistema obaveštajne zajednice koja se uspostavlja ovim zakonom i u prvom odeljku ustanovljava se savet za nacionalnu bezbednost, a u drugom odeljku biro za koordinaciju.
Savet za nacionalnu bezbednost ima jasno definisane nadležnosti u članu 5, a članovi saveta su: predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba i direktori službi bezbednosti. Savetom predsedava predsednik Republike i on na sednicu saveta može pozvati i rukovodioce drugih državnih organa, u skladu sa potrebama rada saveta. Savet ima svog sekretara, a to je po funkciji šef kabineta predsednika Republike.
Savet ima kancelariju, koju kao službu Vlade osniva Vlada Republike Srbije, što znači da kao služba Vlade podleže svim propisima kojima podležu druge službe Vlade. Kancelarija obavlja određene administrativne i stručne poslove za potrebe saveta.
U odeljku drugom ustanovljava se biro za koordinaciju, koji treba operativno da uskladi rad službi bezbednosti i da izvršava zaključke saveta po pitanjima iz svoje nadležnosti. Potpuno je jasno da će upravo rad biroa za koordinaciju omogućiti efikasniji rad službi bezbednosti i da će to biti neophodan elemenat postojanja te buduće obaveštajne zajednice, koju, nadam se, napokon ustanovljavamo ovim zakonom. Biro za koordinaciju čine direktori službi bezbednosti i sekretar saveta, a u radu biroa mogu da učestvuju predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, direktor policije, načelnici uprava policije, republički javni tužilac, direktor Uprave carina i rukovodioci drugih državnih organa, organizacija i institucija, u skladu sa potrebama.
Međutim, ono što je možda i najznačajnije za demokratsku civilnu kontrolu službi bezbednosti nalazi se u četvrtoj glavi, koja nosi naziv - Nadzor nad radom službi bezbednosti. U članu 15. se utvrđuju načela nadzora, a u članu 16. je razrađen skupštinski nadzor, odnosno nadzor odbora Narodne skupštine. U ovom trenutku to je Odbor za odbranu i bezbednost, a ukoliko u perspektivi dođe do razdvajanja, to će verovatno biti onaj odbor za bezbednost.
Takođe, predviđen je i niz obaveza koje direktori službe bezbednosti imaju prema nadležnom odboru Narodne skupštine, a posebna obaveza je redovno podnošenje izveštaja, kao i vanredno podnošenje izveštaja, po zahtevu odbora.
S druge strane, direktor službe je dužan da na zahtev odbora omogući uvid u dokumentaciju, prostorije, aktivnosti službi, izuzev u slučajevima koji su ovde taksativno navedeni, a koji su svi u skladu sa uporednom praksom, posebno onom praksom koja se pominje kao adekvatna i potrebna i u međunarodnim organizacijama, nevladinim organizacijama, kao što je Ženevski centar za kontrolu naoružanja.
Slučajevi kada se ne mogu dobiti odgovori su sledeći: identitet sadašnjih i bivših saradnika službi bezbednosti; podaci o pripadnicima službi sa prikrivenim identitetom; podaci o trećim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti; metode pribavljanja obaveštajnih i bezbednosnih podataka; podaci o akcijama koje su u toku; način primene posebnih postupaka i mera; podaci i informacije koje su pribavljene razmenom sa stranim službama i međunarodnim organizacijama, i tajni podaci i informacije drugih državnih organa u posedu službe.
Ovo je međunarodni standard koji je primenjen i u ovom zakonu, a koji, nadam se, ni na koji način neće onemogućiti demokratsku civilnu kontrolu službi bezbednosti, pre svega neće onemogućiti Odbor za odbranu i bezbednost (odnosno budući odbor koji će se možda zvati samo odbor za bezbednost) da ovu kontrolu i vrši.
Na kraju, u prelaznim i završnim odredbama utvrđeno je da će se do dana stupanja na snagu zakona kojim će se posebno urediti partikularno rad svake službe bezbednosti primenjivati odredbe Zakona o BIA, kao i Zakona o službama bezbednosti SRJ, koje nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Moje uverenje je da ovaj relativno kratak zakon, od svega 23 člana, zaista daje jednu solidnu osnovu za efikasniji rad i bolju kontrolu službi bezbednosti, i bolji i efikasniji rad celog našeg bezbednosno-obaveštajnog sistema. Iskreno se nadam da će naša služba bezbednosti u okviru jedne obaveštajne zajednice, koja se na ovaj način stvara, imati priliku da efikasno razmenjuje sve informacije i podatke do kojih su došli, a da će najviši državni organi imati potpuno jasnu priliku, šansu, mogućnost da budu izveštavani o svemu onome što službe, po logici stvari, u svom poslu obaveštavanja i izveštavanja moraju da izveste.
Stoga vas pozivam da ovaj zakon usvojimo, a da nakon toga, na osnovu ovog zakona, Vlada pripremi i prateće zakone, koji bi se konkretno odnosili na rad pojedinih službi.

Da li izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za odbranu i bezbednost narodni poslanik Ivica Dačić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.) Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu narodni poslanik Miroslav Petković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.) Da li narodni poslanik doktor Vladan Batić, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, za izdvojeno mišljenje pet minuta.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao poslanik Demohrišćanske stranke Srbije ja neću glasati za ovaj zakon, a to neće učiniti ni poslanička grupa LDP, zbog niza nedostataka i zbog toga što ne odgovara potrebama trenutka i vremena, što ne rešava suštinske probleme i što neminovno podseća i budi one ružne i loše asocijacije iz minulih vremena.
Gospodine ministre, ne znam kako vama uvek padne zadatak da branite neki zakon sa kojim nemate mnogo veze, pogotovu zakon koji niste vi pisali. Ali, to već nije moja briga, nego Vlade čiji ste član.
U zakonu se vidi, a vi ste to obrazložili, da Služba za istraživanje i dokumentaciju pri Ministarstvu inostranih poslova neće biti u sklopu službe bezbednosti. Šta će onda ona biti? Da li će to biti neka ilegalna služba van sistema, odnosno službi bezbednosti, kao i sama služba bezbednosti MIP-a?
Drugo, u okviru budućeg saveta za nacionalnu bezbednost mnogo više mesta će zauzimati pripadnici službe vojne bezbednosti. Odbor za bezbednost Skupštine Srbije ima, što se dispozicije njegovih ovlašćenja tiče, dispozicije normi kojim se regulišu njegova ovlašćenja, čak, reklo bi se, jednu pozitivnu i vrlo idiličnu ulogu. Međutim, nema sankcije, šta ako se šef Bezbednosno-informativne agencije i pripadnici drugih službi bezbednosti oglušuju o ono što od njih zahteva skupštinski Odbor za bezbednost. Dakle, nema nikakvih konsekvenci, nema nikakvih sankcija i nema mogućnosti da Odbor za bezbednost Narodne skupštine realizuje ono što bude njegova odluka.
Inače, čim pomenemo službu bezbednosti, ona budi vrlo ružne asocijacije na minula vremena. Službe bezbednosti u ovoj zemlji imale su ozloglašene eskadrone smrti koji su likvidirali sve one koji nisu bili po volji političkim moćnicima, ljudima koji su bili na vrhu vlasti, i ta podsećanja su, u najmanju ruku, tragična.
Sada kada ovaj predlog zakona stavimo u korelaciju sa Predlogom budžeta... Kad već pominjem Predlog budžeta, danas smo dobili predlog od potpredsednika Vlade gospodina Đelića da se o budžetu raspravlja po hitnom postupku, uz napomenu da bi nedonošenje budžeta na vreme izazvalo katastrofalne posledice. Nisu narodni poslanici povukli Predlog budžeta da bi se sada delila lekcija šta će biti ako bude, za to je odgovorna Vlada i sam potpredsednik Vlade gospodin Đelić.
Dakle, vraćam se na ono vreme kada je tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije, izabran septembra 2000. godine, uprkos protivljenju svih koalicionih partnera, zadržao na mestu šefa službe bezbednosti čoveka koji je umešan u mnoga najteža krivična dela, pod čijim pokroviteljstvom su najveći kriminalci, zločinci, sa legitimacijama službe bezbednosti, ubijali po Srbiji, od Ibarske magistrale, preko Ćuruvije, preko Stambolića i niza najmonstruoznijih ubistava. Nadam se da se ta praksa nikada neće nastaviti na taj način. Ali, kada na proslavama službi bezbednosti vidimo ne državne funkcionere, nego tajkune, gospodare iz senke, onda to i dalje budi negativne asocijacije.
Dakle, ponavljam, moramo biti vrlo obazrivi kada su službe bezbednosti u pitanju, jer kada imamo u vidu ono što se sinoć dogodilo u Aranđelovcu, kada imamo u vidu da smo se vratili u devedesete godine, onda se plašim da i službe bezbednosti ne dobiju ono mesto koje su imale tih tragičnih godina. Hvala vam.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, kao ovlašćeni predstavnik LDP-a. Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević, po Poslovniku. Izvolite, gospodine Markićeviću.

Gospodine predsedniče, pozivam se na članove 225. i 226. S obzirom na to da je danas više puta pominjan lep grad, neko kaže gradić, jedan od najlepših u Šumadiji, i u tom kontekstu pominjana je Nova Srbija, dužan sam da kažem nekoliko reči.
Poštovani, zgrožen sam izveštajem Radio-televizije B92 o neodržavanju tribine radio-emisije "Peščanik". Kakvo je to objektivno informisanje kada B92 ne pusti nijednog sekunda da nešto kaže onaj koga čak i fašistom nazivaju. Teško mi je naći prave reči da opišem takav osećaj posle jednog političkog događaja u kome sam učestvovao najviše zato da se smire strasti. Na jednoj antisrpskoj tribini usred Šumadije čuje se i glas onih Srba koji Srbiju nose u srcu i ne prodaju je za šaku krvavog novca. Jasno se može videti, a lokalne televizije su integralno puštale snimke, da nikoga nisam uvredio niti jednim gestom, ali, prosto, gospoda iz "Peščanika" nisu mogla da veruju da pristalica njihovih ideja nema u Šumadiji. Kada već nemaju pristalica, onda se ne libe da na najgrublji način izvređaju one koji drugačije misle.
Za utehu mi je da su me proglasili vođom pobune protiv B92, a pošto su sve bune kretale iz Šumadije, ili uglavnom, nadam se da će ova iskra pobune protiv belosvetskih dahija probuditi i druge sredine da pruže otpor. Još jednom hvala onima koji su došli sa nama da nas podrže, uprkos hladnom vremenu, prisustvu policije u neverovatno velikom broju, osvetlali su obraz Šumadije. Predsednik opštine Topola Dragan Jovanović, a ja dodajem - i potpredsednik Nove Srbije.
Što se tiče mojih kolega koji su pre mene ovde govorili da je neko osudio mogu da kažem i da lično posvedočim da je bilo dosta pripadnika i Demokratske stranke. I biće na svakom mestu. Neko pominje devedesete godine - tako je, ja vidim sličnosti sa devedesetim godinama, onda je bila jedna "TV Bastilja" i završila je kako je završila. Što se tiče ove "TV Bastilje" koja se zove Televizija B92, ne želim im to, ali sve mi se čini da će isto tako završiti. Hvala vam.

Zahvaljujem se. Nastavljamo rad. Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, ovlašćeni predstavnik LDP-a, a neka se pripremi narodni poslanik Tomislav Nikolić, šef poslaničkog kluba SRS. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, pre nego što počnem da se bavim samim meritumom ovog zakona, rekao bih par načelnih stvari.
Govoreći danas o zakonu o spoljnim poslovima rekao sam da je glavna odlika Vlade Republike Srbije vizantijsko-otomanski pristup rešavanju problema, što se i večeras pokazalo kao tačno. Večeras ćemo o jednom ovako važnom zakonu razgovarati pred polupraznom salom, u kasnim večernjim časovima.
Da situacija bude još zanimljivija, kada smo se dogovorili da se produži rad, vaši koalicioni partneri, gospodo demokrate, javili su se za reč i to dovodi celu priču o ovom zakonu u cajtnot. Šta bi bilo da smo se mi iz LDP-a javili u osam minuta do šest, kada je vaš ovlašćeni predstavnik završio svoje izlaganje, da smo iskoristili svojih dvanaest i po minuta koliko nam je ostalo? Toliko o konstruktivnom pristupu vladajuće koalicije rešavanju problema i o opstruktivnom pristupu LDP-a.
(Predsednik: Na čemu se ja zahvaljujem.)
Sada bih se pozabavio zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti. Pred poslanicima se nalazi Predlog zakona koji treba da reguliše uređenje službi koje su najviše mistifikovane u našem društvu. Ima li razloga za mistifikaciju? Trebalo bi da nema, ali je opšteprihvaćeno mišljenje u društvu da za to ima i te kako mnogo razloga. Obe službe se optužuju da prete, ucenjuju, prisluškuju, pa i ubijaju. Svi mi koji se u ovom parlamentu, a i van njega, bavimo politikom i pretendujemo da budemo ozbiljni političari možemo sebi da postavimo ova pitanja i, ubeđen sam, da na njih damo solidno precizne odgovore. Pretpostavljate i sami kakvi su ti odgovori.
Sada se pred nama nalazi Predlog zakona koji bi trebalo da na savremen način, podoban civilnom društvu, uredi postavljena pitanja. Kako Vlada pristupa tom problemu? Već sam rekao par reči o opstrukciji i pristupu opstrukciji. Sada bih dodao i to da, umesto najodgovornijih za funkcionisanje ovih službi, Vladu predstavlja ministar Marković, kao da se radi o običnim organima državne uprave, a ne o službama bezbednosti u ovoj državi. Gospodin ministar se ovde pred nama muči čitajući članove ovog zakona, umesto da oni koji su najodgovorniji za rad ovih službi dođu i meritorno, na odgovoran način izlože poslanicima šta stoji u ovom zakonu, šta se od njega očekuje i kakav je njegov karakter.
Kako onda da uopšte govorimo o reorganizaciji ovih službi, o pitanju političke pripadnosti ljudi koji rade u njima, o nasleđu prethodnog režima, o zloupotrebama, kako da uopšte zađemo u meritum ovog nedorečenog zakona, kada su zbog ovakvog odnosa Vlade prethodna pitanja praktično nerešiva, odnosno praktično na njih nema odgovora?
Sam naziv ovog zakona jeste - zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Šta to znači "osnovi" i šta uopšte znači "zakon o osnovama"?
Zakon sa takvim nazivom bi možda bio svojstven državi sa federalnim uređenjem, gde se zakonodavstvom republika pristupa na detaljniji način regulisanju ovih pitanja koja treba da reguliše ovaj zakon. Shodno činjenici da Srbija nije federalna država, bilo je neophodno da se u Srbiji donese ozbiljan zakon o službama bezbednosti, a ne tehnički zakon, koji se zove zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti.
Sada bih prešao na samu analizu ponuđenih članova. Prvi deo nosi naziv Osnovne odredbe. U članu 2. regulisana su, odnosno data su načela delovanja službi bezbednosti. Stav 1. daje detaljan pristup ovom problemu. Pitanje je da li stav 2. treba da izgleda ovako kako izgleda, odnosno da li je potreban. Stav 3, koji kaže da pripadnici službi bezbednosti ne mogu biti članovi političkih partija, jeste važan i treba ga snažno podržati, međutim, shodno sadržini čitavog zakona, pitanje je koliko je primenljiv u sadašnjoj konstelaciji snaga i političkih interesa.
U drugoj glavi, koja se zove - Službe bezbednosti, član 4. reguliše koje će sve službe bezbednosti biti obuhvaćene ovim zakonom i organizovane u našoj državi. Pominju se Bezbednosno-informativna agencija, Vojno-bezbednosna agencija i Vojno-obaveštajna agencija. Moj prethodnik, gospodin Batić, postavio je pitanje šta je sa službama ove prirode u Ministarstvu spoljnih poslova, odnosno sa Službom za istraživanje i dokumentaciju i Službom bezbednosti Ministarstva inostranih poslova. Gospodin ministar je malopre naveo da te službe neće postojati. Postavlja se pitanje, ko će se nadalje baviti njihovim poslom i onim što je neophodno za nesmetan rad Ministarstva inostranih poslova, odnosno onim poslovima koje takve službe u ministarstvima inostranih poslova u zemljama celog sveta rade.
Ako budu i dalje postojale ove službe, odnosno ako budu vršile poslove kojima su se do sada bavile, da li će se one tretirati kao ilegalne službe? Jer, član 1. stav 2. ovog predloga zakona eksplicitno navodi: "U Republici Srbiji zabranjeno je osnivanje i rad službi bezbednosti mimo odredaba ovog zakona." To znači da te poslove, izgleda, niko neće obavljati ili će ih obavljati na ilegalan način.
Treća glava nosi naziv - Usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti. Član 5. utvrđuje nadležnost saveta za nacionalnu bezbednost, i to je sasvim u redu. Međutim, član 6. određuje sastav ovog saveta i on kaže da su članovi ovog saveta: predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije i direktori službi bezbednosti. Osnovno je pitanje da li je ovaj savet stručno ili političko telo, ili stručno-političko telo. Ako je samo političko telo, šta će tu direktori službi bezbednosti i načelnik Generalštaba?
Dovoljno je što su tu premijer, predsednik i nadležni ministri. Ako je ovo stručno-političko telo, zbog čega njegova struktura favorizuje vojsku? Zbog čega tu ne bilo mesta, na primer, i za direktora policije?
Dalje, član 7. u istoj ovoj glavi utvrđuje položaj sekretara saveta za nacionalnu bezbednost. To je šef kabineta Republike i on tu dužnost obavlja po položaju. Ali, već u članu 8, koji reguliše kancelariju saveta, stoji u stavu 1: "Vlada će uredbom obrazovati kancelariju saveta za nacionalnu bezbednost (u daljem tekstu: kancelarija Saveta), kao službu Vlade, koja obavlja stručne i administrativne poslove za potrebe Saveta." Onda se dalje ovo razrađuje po stavkama.
Pitanje koje postavljamo jeste zbog čega se ovaj posao, ingerencije daju Vladi? Ako tim poslovima rukovodi šef kabineta predsednika Republike po položaju, kao sekretar, o čemu sam malopre detaljnije govorio, zbog čega se organizovanje ovakvog tela izvlači iz nadležnosti predsednika i stavlja u nadležnost Vlade? Ili se to takođe uklapa u opštu intenciju slabljenja predsednika u odnosu na svemoćnu Vladu?
Član 11. i član 12. u istoj ovoj glavi utvrđuju biro za koordinaciju, njegovu nadležnost i sastav. Ovo telo je niži organ u odnosu na savet i bavi se usklađivanjem rada službi bezbednosti i izvršavanjem zaključaka saveta o pitanjima iz svoje nadležnosti. Dakle, bavi se operativnim poslovima. Postavlja se pitanje (to jeste tehničko pitanje, ali može da bude i suštinsko) zbog čega je u obavljanje čisto operativnih poslova uključen i sekretar saveta, koji po funkciji ne treba da bude operativac?
Na kraju, posvetio bih pažnju glavi koja se tiče nadzora nad radom službi bezbednosti. Dakle, ovaj deo zakona tretira pitanje nadzora i deluje, barem je meni tako delovao, kao najbolje uređen deo zakona. On predviđa, tako kaže član 15, nadzor nad radom službi bezbednosti, koji se zasniva na sledećim načelima, pa ređa načela, pa onda ide skupštinski nadzor, odnosno nadzor resornih odbora u Skupštini i tako dalje.
Ali, nameće se utisak da je pristup ovako važnom pitanju samo deklarativan, jer norma koja za sobom ne povlači sankciju ima obično samo deklarativan karakter. Kakve su sankcije za rukovodeće ljude u službama bezbednosti ako ne postupaju po načelima, odnosno po odredbama ovog zakona koje se tiču nadzora?
Kada je, da podsetimo, skupštinski Odbor za bezbednost zahtevao da njegovoj sednici prisustvuju ministar policije Jočić i direktor Bezbednosno-informativne agencije gospodin Bulatović i da se izjasne po pitanju hapšenja generala Tolimira, dotični se uopšte nisu pojavili i za takav postupak nisu trpeli nikakve sankcije.
Kako se uz ovakav deklarativan pristup rešavanju suštinskih problema može skinuti pomenuto mistifikovanje rada ovih službi?
Zahvaljujem na pažnji. Gospodine predsedniče, ostatak vremena iskoristio bih za završnu reč. Hvala.