Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SPOLjNIM POSLOVIMA (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat, 37 minuta i 12 sekundi, Demokratska stranka – jedan sat, 16 minuta i 48 sekundi, Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica – 56 minuta i 24 sekunde, G17 plus – 22 minuta i 48 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 19 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Liberalno-demokratska partija – 11 minuta i 12 sekundi, Savez vojvođanskih Mađara, Lista za Sandžak, Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline – 7 minuta i 12 sekundi, Vojvođanski poslanici - LSV, SVM – 6 minuta. Poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, jedan narodni poslanik – 5 minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača mr Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, želi reč? (Da.)

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem novog Ustava Republike Srbije i Zakona o ministarstvima, kojim je Ministarstvo spoljnih poslova okupljeno u sistem državne uprave Republike Srbije, stvorili su se uslovi da Republika Srbija dobije i zakon o spoljnim poslovima. Ova važna oblast, aktivnost državnih organa i društva u celini do sada je bila uređena Zakonom o inostranim poslovima Republike Srbije, odnosno Srbije i Crne Gore iz 1998. godine.
Imajući u vidu obim i istorijski značaj aktuelnih spoljnopolitičkih aktivnosti naše zemlje, prilikom izrade Predloga zakona težilo se da postojeći odnosi i postupanje državnih organa u oblasti spoljne politike i međunarodnih odnosa dobiju svoj pravni osnov, ali i da se otvori mogućnost za razvoj modernog diplomatskog aparata Republike Srbije.
Takođe, predlagač je vodio računa da odredbe zakona o spoljnim poslovima budu usklađene sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o ministarstvima, Zakonom o državnoj upravi i Zakonom o državnim službenicima, kao i sa potvrđenim međunarodnim ugovorima iz oblasti diplomatskih i konzularnih odnosa, koji su sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Tu prevashodno mislim na Bečku konvenciju o diplomatskim odnosima, kao i na Bečku konvenciju o konzularnim odnosima.
Osim toga, prilikom izrade Predloga zakona korišćena su iskustva drugih evropskih zemalja u ovoj vrsti zakonske regulative.
Predlog zakona sastoji se od šest glava. U prvoj glavi sadržane su uvodne odredbe koje su posvećene sadržini zakona i njegovom odnosu prema drugim propisima.
Glava druga definiše nadležnost u oblasti spoljnih poslova, kao i međusobni odnos državnih organa u obavljanju spoljnih poslova. Ovi odnosi se zasnivaju na načelu saradnje, koje se ostvaruje međusobnim izveštavanjem i koordinacijom svih spoljnopolitičkih aktivnosti. Takođe, u ovom delu konkretizovan je delokrug Ministarstva spoljnih poslova u odnosu na svaku oblast predviđenu Zakonom o ministarstvima, pri čemu su uneti drugi neophodni poslovi koje je ovo ministarstvo po prirodi funkcije do sada obavljalo. Tu imamo primer: Ministarstvo predlaže Vladi uspostavljanje ili prekid diplomatskih odnosa sa drugim državama, učlanjenje u međunarodne organizacije i integracije, usvajanje strategije razvoja spoljnih poslova i drugih mera kojima se oblikuje politika Vlade, organizuje zvanične posete na državnom i diplomatskom nivou.
Zakonom o spoljnim poslovima propisuje se da se Ministarstvo sastoji od organizacionih jedinica u zemlji i diplomatsko-konzularnih predstavništava u drugim državama i pri međunarodnim organizacijama, koje, u skladu sa dosadašnjim propisima i praksom većine država sveta, predstavljaju celinu Ministarstva spoljnih poslova.
Pored toga, predviđeno je da ministar može da osniva savetodavna tela i to sastavljena od uglednih stručnjaka iz odgovarajućih oblasti, na primer, za spoljnu politiku, za međunarodno pravo, za informisanje itd., a u cilju stručnijeg i svestranijeg formulisanja predloga strategije spoljne politike i unapređenja ukupnih aktivnosti Ministarstva. Članovi savetodavnih tela ne bi bili u radnom odnosu u Ministarstvu, a njihovo angažovanje je počasne prirode.
Glava treća Predloga zakona definiše postupak otvaranja i zatvaranja diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu, kao i davanje saglasnosti za otvaranje predstavništava stranih država i međunarodnih organizacija u Republici Srbiji.
U četvrtoj glavi regulisano je pitanje raspolaganja nepokretnom i pokretnom imovinom koju koriste diplomatsko-konzularna predstavništva.
Predlog zakona o spoljnim poslovima predviđa razliku između dve kategorije državnih službenika u Ministarstvu spoljnih poslova. U prvoj grupi bi se nalazili državni službenici sa diplomatskim zvanjima, koji obavljaju diplomatske i konzularne poslove, a u drugoj državni službenici sa visokim i srednjim stepenom obrazovanja, koji obavljaju poslove na izvršilačkim radnim mestima i nemaju reprezentativne dužnosti.
Predlogom zakona predviđena su diplomatska zvanja, koja u svemu odgovaraju postojećoj podeli i u skladu su sa diplomatskom praksom savremenih država. U Predlogu zakona precizirana je razlika između diplomatskog zvanja ambasadora u Ministarstvu, kao najvišeg u hijerarhiji zvanja, kojeg treba razlikovati od funkcije ambasadora kao šefa diplomatske misije, koga predsednik Republike imenuje i opoziva ukazom. Ovakvo definisanje se ogleda u tome što profesionalne diplomate posle isteka mandata šefa diplomatske misije nastavljaju da rade u Ministarstvu spoljnih poslova u zvanju ambasadora u Ministarstvu.
Posebno su obrađena prava i dužnosti zaposlenih u diplomatiji koje proizilaze iz same prirode obavljanja spoljnih poslova, a naročito rada u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije. Najveći broj posebnih prava koja ovaj zakon predviđa postojala su i do sada, bilo na osnovu dosadašnjeg Zakona o inostranim poslovima, bilo na osnovu unutrašnjih propisa Ministarstva spoljnih poslova koji su primenjivani u praksi. Tu mislim na pravo na nadoknadu troškova premeštaja, puta i selidbe i ostalih troškova boravka u inostranstvu zaposlenih i članova njihovih porodica, pravo na nadoknadu redovnih troškova školovanja dece, pravo na nadoknadu troškova nastalih u slučaju smrti zaposlenog u inostranstvu itd. Na taj način regulisanje ovih posebnih prava novim zakonom o spoljnim poslovima neće dodatno opteretiti budžet Republike Srbije.
Jedini izuzetak bi se odnosio na obavezu države da snosi troškove zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite za zaposlene upućene na rad u diplomatsko-konzularna predstavništva i njihove porodice. Značajno je imati u vidu da je Srbija danas jedna od retkih država koje svojim diplomatama za vreme rada u inostranstvu ne obezbeđuju zdravstveno osiguranje.
Odredbe o platama usklađene su sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika i praktično se već primenjuju i neće dodatno opteretiti budžet Republike Srbije.
U poslednjoj, šestoj glavi uređeno je donošenje podzakonskih i drugih akata koji su potrebni radi detaljnijeg regulisanja pojedinih pitanja vezanih za ovaj zakon, prestanak važenja Zakona o inostranim poslovima iz 1998. godine i stupanje na snagu ovog zakona. Imajući u vidu da se novim zakonom bitnije ne menja postojeći pravni režim, Predlog zakona ne sadrži prelazne norme, osim kada je u pitanju odredba člana 51. Predloga zakona, koja se odnosi na naknadu troškova za zdravstveno osiguranje, koja stupa na snagu 1. januara 2009. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama su 64 člana novog, modernog zakona o spoljnim poslovima Republike Srbije, koji predstavlja suštinski važan deo ustavnog i pravnog okvira ove zemlje.
Mi ovim zakonom najzad zaokružujemo pravnu regulativu vođenja naših spoljnih poslova i osnov ustrojstva naše diplomatije, i dovodimo u ravnotežu sistem spoljnih poslova Srbije i našeg međunarodnog predstavljanja i zastupanja.
Ovaj zakon će omogućiti i institucionalnu reformu diplomatske službe kao izvršioca utvrđene politike državnih organa Republike Srbije. U poslednjih nekoliko decenija bili smo svedoci erozije materijalnih, kadrovskih i organizacionih resursa naše diplomatije. Raspad države, izolacija i sankcije, sve su to bili činioci unazađivanja i kompromitovanja nekada ugledne i snažne diplomatske službe.
Posle promena 2000. godine zatečeni su uslovi nejasno definisane države i njene spoljne politike, ali i diplomatija okrenuta vremenima drugačijih spoljnopolitičkih izazova. Ipak, danas je situacija kudikamo bolja. Krenuli smo u ozbiljne organizacione i strukturne reforme u Ministarstvu i našoj diplomatsko-konzularnoj mreži, za koje verujem da će veoma brzo dati vidljive rezultate.
Dame i gospodo, Srbija ulazi u godinu velikih spoljnopolitičkih izazova i ozbiljnih iskušenja. Tu u prvom redu mislim na borbu za očuvanje teritorijalne celovitosti naše zemlje i brzo priključenje EU. Svakodnevno, bez predaha, diplomate i svi ostali koji su u službi sprovođenja spoljne politike Republike Srbije ulažu ogromne napore na realizaciji tih interesa.
Ovaj zakon suštinski definiše i ojačava našu diplomatiju. Ovim zakonom ona posle dugo vremena može da gleda u budućnost. Važno je istaći, nije ovo zakon samo za ovaj trenutak, zakon će stvoriti osnovu za kreiranje moderne i efikasne diplomatske službe, koja će biti u skladu sa našim evropskim okruženjem i našim evropskim planovima. Omogućiće diplomatskoj službi da se uspešno nosi sa svim spoljnopolitičkim izazovima i izuzetno dinamičnim trendovima u međunarodnim odnosima. Zakon jasno trasira aktivnosti diplomatije Srbije, koja će biti branitelj naših političkih, bezbednosnih, ekonomskih i nacionalnih interesa.
Dame i gospodo, ako je politika umetnost mogućeg, onda se za sadašnju srpsku spoljnu politiku može reći da je ona skoro nemoguća. Dame i gospodo poslanici, danas je pritisak na Srbiju velik i svi ga osećamo. To je istorijski izazov, od koga ne bežimo i koji moramo uspešno rešiti.
Poštovani poslanici, dame i gospodo, apelujem na vas da ostavimo po strani ideološke i partijske razlike, koje nesumnjivo postoje među nama, i da zajedno podržimo ovaj Predlog zakona o spoljnim poslovima Republike Srbije. Usvajanje ovog zakona će, po mom dubokom uverenju, biti još jedan dokaz državotvornosti ovog uvaženog doma, Narodne skupštine Republike Srbije.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Reč ima narodni poslanik profesor Dragoljub Mićunović.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo, kolege narodni poslanici, donošenjem ovog zakona mi ulazimo u ozbiljnu tranziciju, pre svega političkih institucija. Tranzicija jeste jedan dosta nejasan pojam, prelaz iz nečega u nešto, ali savršeno je jasno da ona mora da označi uvođenje reda među institucijama.
Ono što je u prethodnom periodu označavalo naš život bilo je mešanje institucija, što je bilo prirodno za jedan jednopartijski sistem i za jedan diktatorski režim. Spoljna politika je bila politika Josipa Broza, kao i u svim zemljama gde nema demokratije; onaj ko ima moć, politika je njegova, i unutrašnja i spoljna, i on je tako vodi. Mi smo imali sve te institucije na papiru, i parlament, i spoljne poslove, sudove, vladu, ali je sva vlast bila u partiji, odnosno u njenom izvršnom organu ili vladi.
Svaka tranzicija zato mora da počne od toga da svaka institucija nađe svoje mesto: i Vlada, i parlament, i Ministarstvo spoljnih poslova i sudovi. Mi ćemo imati jedan zakon u Narodnoj skupštini, jer ga do sada nismo imali, gde će onda svaka institucija biti jasno pravno određena u svojim nadležnostima. Utoliko je ovo jedan reformski zakon, koji znači našu normalizaciju, jednostavno, države kao pravne institucije.
Naravno, o ovom zakonu mi smo na Odboru vodili dve rasprave. Imaćemo još jednu kada bude reči o pojedinostima. Čuli smo mnoga korisna mišljenja od strane članova Odbora, i videli dobar odnos Ministarstva prema primedbama i njegovu spremnost da mnoge od tih primedaba kroz amandmane usvoji.
Budući da je ovo jedan od tih prvih tranzicionih zakona, normalno je i treba računati i na mnoge nedostatke u startu, kao i na to da se on može popravljati i da to možemo učiniti već na samom početku. Mi moramo da uredimo, da bi zemlja funkcionisala, i ovaj segment, koji je bio zapušten, uostalom, kao i mnogi drugi. Kadrovska politika vođena je, prvo, sa stanovišta policijskih institucija, pa se posle toga prešlo u potpunu, rekao bih, dezorganizaciju te službe. Raspad država, u svakom slučaju, pogađa pre svega spoljne poslove, jer tu nestaje ta nekakva zajednička zgrada u toj administraciji, u kadrovima, i to treba sve počinjati iz početka.
Verovatno je Ministarstvo spoljnih poslova bilo u prethodnim periodima jedna od najzapuštenijih institucija. Dakle, oni nas, predstavnici, kroz ambasade i kroz tu politiku predstavljaju u svetu; to je imidž ove zemlje, to je prozor kroz koji nas gleda svet i zato je jako važno da prvo institucionalno to uredimo, a onda, naravno, i kadrovski.
Na čemu je insistirao Odbor? Odbor je insistirao na većoj saradnji Skupštine i Ministarstva spoljnih poslova. Postoji danas u svetu jedan trend razvoja parlamentarne diplomatije. Svi vi znate koliko ima međunarodnih organizacija, koliko ima parlamentarnih skupština u Savetu Evrope, u OEBS-u, u crnomorskim inicijativama, čak i NATO-u itd. Dakle, potrebna je jedna veća koordinacija spoljne politike, zbog toga je važno da Odbor ima što bolju saradnju sa Ministarstvom spoljnih poslova. Naravno, parlament kontroliše Vladu, ali Vlada vodi politiku, predsednik države predstavlja državu, dakle, sve te institucije negde se prepliću u svojim nadležnostima i, da ne bi bilo sporova, ti odnosi moraju biti jako precizirani, u tome je važnost ovoga zakona.
Mi ćemo naravno i kroz amandmane uspeti, nadam se, da ovaj zakon učinimo što je moguće boljim i efikasnijim, da služi na korist i našoj zemlji i našoj reformskoj ideji, da se institucije unapređuju i međusobno uspostavljaju svoje odnose. Mi smo glasali i većinom glasova je u načelu prihvaćen ovaj nacrt zakona; naravno, u ovoj raspravi učestvovaće i mnogi članovi Odbora i na kraju ćemo se izjasniti u načelu. Hvala vam.

Zahvaljujem prof. Dragoljubu Mićunoviću. Da li poslanici, članovi Odbora koji su izdvojili svoje mišljenje, žele reč? Reč ima gospodin Amdžad Migati. Izvolite.

Srpska radikalna stranka zaista je htela da dođe do jednog jedinstvenog zakona, a to je zakon o spoljnim poslovima; on nije stranački, nego je od opšteg interesa. Tokom prethodne sednice smo se dogovorili, ali Vlada je, umesto da te naše dogovore uvažava, pustila u proceduru zakon u redovnom postupku i tako je skratila mogućnost da popravimo taj zakon, jer je rok bio kratak za amandmane. Čak, amandmani nisu mogli da poprave taj tekst zakona, jer fale, po nama, dve važne glave.
Da počnemo od te prve važne glave. Jedna glava bi obuhvatala i obradila odnose Skupštine Srbije i Ministarstva spoljnih poslova. Na primer, u toj glavi bi bila obaveza ministra da najmanje dva puta godišnje podnese izveštaj o radu svog ministarstva. Tako bi Skupština imala mogućnost da kontroliše rad, jer bez toga nema kontrolisanja rada Ministarstva. Takođe smo bili mišljenja da novi, predloženi ambasador, ne imenovan, treba da dođe da bi Skupština dala mišljenje i ocenu da li zaslužuje imenovanje ili ne, a posle toga, ako ga Vlada imenuje, da kontroliše rad kroz taj njegov program. Međutim, toga nema i ne može čitava glava da se popravi amandmanom, jer onda bismo dobili novi zakon.
Drugo poglavlje koje je nama vrlo važno obuhvata pravilnik o radu Ministarstva, u smislu da treba odrediti taj pravilnik koji mora da ima šta će da sadrži i na osnovu toga ministarstvo da predloži Vladi, odnosno pre toga, i da se diskutuje na Odboru za spoljnu politiku, taj poslovnik, da bi ga Vlada usvojila.
U sadašnjem zakonu ministar ima toliko ovlašćenje da je to van svakog demokratskog načela. Samo da napomenem, na primer, članovi 19, 21, 22, 26, 27, 23, 34, 37, 39, 41, 43, 45, 48; tamo piše da će ministar da propisuje.
Tu ima veoma važnih stvari, na primer, imenovanje otpravnika poslova; kada ambasador završi svoj posao itd. ili je odsutan, otpravnik poslova vrši sve dužnosti ambasadora, a imenuje se bez ikakvog pravilnika. Kako? Tu mora da postoji određeni način imenovanja, kojeg ministar mora da se pridržava.
Bez toga ćemo doći u situaciju, kao kada je bio nesretnik Drašković, da svako može da bude diplomata i svako može da predstavlja državu kako hoće, a primedbe domaće države gde je naša diplomatska misija uopšte se ne uzmu u obzir; imamo niz primedaba i imamo niz primera za to - idemo dalje, baš nas briga za spoljnu politiku, nego lična politika gospodina Draškovića, za koju vi znate vrlo dobro i kakva je bila.
Isto, na primer, ima veoma zanimljivih stvari: za savetodavno telo (član 6.) predviđa se da ministar može da imenuje počasne savetnike. Za to uopšte nema nikakve potrebe i nepoznato je u praksi, jer ministar ima svoje savetnike koje je on zaposlio da ga savetuju, a strategija spoljnih poslova nije nadležnost Ministarstva, Ministarstvo je izvršna vlast. Strategiju mora da definiše Vlada, Skupština, predsednik. To je strategija koja nije kratkoročna, ona mora da bude dugoročna i da se ne menja sa promenom Vlade; strategija spoljne politike najvećim delom treba da bude jedinstvena, ako je to nacionalni interes.
Šta to znači da stavimo ovde počasne savetnike, a da ne ulazimo u njihovo imenovanje...
(Predsedavajući: Vreme.)
Zahvaljujem, kasnije ću nastaviti dalje.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, izdvojeno mišljenje, pa potom narodni poslanik dr Nikola Žutić. Narodni poslanici koji su izdvojili svoje mišljenje mogu da govore do pet minuta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vreme kada je Srbija bila država, u vreme kada je vlast u Srbiji vodila računa o interesima Srbije i srpskog naroda, diplomatija je bila na vrlo visokom nivou.
Zahvaljujući "buldožer revoluciji", zahvaljujući tome što ste u vrlo kratkom vremenu survali diplomatiju, počeli ste da dovodite na mesta ambasadora, diplomata nesposobne ljude, nevične i neinformisane pre svega...
Podsećam vas da su nekada diplomatiju Srbije vodili jedan Ivo Andrić, jedan Dučić, a da su diplomatiju u poslednje vreme vodili ljudi, jedan Vuk, ne mislim na Vuka Jeremića, koji je bukvalno urušio sve što je mogao, sve interese Srbije izvan... Podsećam vas da je Vuk Drašković svojevremeno, ne pitajući nikoga, ali je valjda bila vaša koaliciona obaveza da ga stavite na to mesto, potpisao sporazum po kome američki vojnici mogu da prošetaju kad hoće, da se zadržavaju koliko hoće, da nose od oružja šta hoće, da angažuju iz okruženja koga hoće i da bukvalno nikome ne odgovaraju.
Ovaj zakon je zbog toga jedan od najvažnijih zakona koje Narodna skupština treba da usvoji. Međutim, kada pogledate sam Predlog zakona, mnogo je nedorečenosti, mnogo praznina i mnogo mogućnosti za proizvoljno delovanje i za samovolju pojedinaca. Zbog toga smo se na prethodnom sastanku dogovorili da se Predlog zakona izmeni, da se dopuni, da se određene izmene ugrade u Predlog zakona i da se takav dostavi narodnim poslanicima.
Danas smo, a o istom predlogu smo već jednom raspravljali, bez da je ijedna tačka izmenjena, imali na Odboru za inostrane poslove ovaj predlog zakona. Srpska radikalna stranka je dala nekih 15 amandmana, koji bi tekst Predloga zakona apsolutno poboljšali. Smatrali smo da ćete između dve sednice Odbora za inostrane poslove u novi tekst ugraditi ove predloge. To se nije desilo.
Mi ćemo pokušati da vam ukažemo, kada budu amandmani na dnevnom redu, da će tekst biti daleko bolji, da će onemogućiti samovolju. Jer, podsećam vas da je pre tog Vuka Draškovića bio izvesni Svilanović, jedna od najgorih epizoda srpske diplomatije. Danas, upravo zato što je prodao, bukvalno, srpske nacionalne interese, Svilanović negde u Evropi po nekakvim telima, nekakvim forumima naplaćuje dividendu za ono što je uradio.
Podsetiću vas na još nekoliko stvari, gospodine ministre. Spoljnu politiku ne vodi samo Ministarstvo inostranih poslova. Spoljnu politiku, deo spoljne politike mogu da vode i ostala ministarstva. Nažalost, recimo, u Ministarstvu kulture zamenik ministra je Branislav Dimitrijević, sin Vojina Dimitrijevića, koji je bio direktor Soroša za Srbiju, a mislim da je i sada, samo ne znam lično. Njegova je izjava da je jedino rešenje pitanja Kosova i Metohije nezavisnost Kosova. To će vas iz Ministarstva naterati da nedeljama radite da biste ispeglali takve izjave, takvih neodgovornih ljudi.
Upravo zbog toga Srpska radikalna stranka je izdvojila mišljenje i mi ćemo pokušati, zbog takvih stvari, da amandmanima i u daljoj diskusiji pripomognemo, a vi otvorite, odnosno imajte sluha za amandmane koji poboljšavaju zakon.
Znate, bili smo došli u situaciju da nam... Iako je nekad diplomatija bila u belim rukavicama, nekad se znalo, ako diplomata stavi zarez ili tačku, šta to znači, u poslednje vreme imali smo diplomate koji su u kaubojskim čizmama dočekivali predstavnike zemalja u kojima se nalaze; imali smo diplomate koji se nisu treznili, i to da znate. Moraćete puno štošta da uradite. Uostalom, nećete morati još dugo, jer će uskoro SRS, preuzimajući sve poluge vlasti, i to obaviti.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Momiru Markoviću. Reč ima narodni poslanik dr Nikola Žutić. Izvolite, gospodine Žutiću.

Poštovani poslanici, ja ću kratko da dopunim kolege. Ponoviću ono što sam rekao i na Odboru za inostrane poslove. Na Odboru za inostrane poslove postavio sam pitanje vezano za sam naziv zakona. Zakon se zove - zakon o spoljnim poslovima. Koliko znam, u državno-pravnoj praksi Srbije zakon pod ovim naslovom nije nikada postojao. Da malo istorijski podsetimo da su u Kraljevini Srbiji donošeni zakoni o Ministarstvu inostranih dela; u Kraljevini Jugoslaviji bili su zakoni o Ministarstvu inostranih poslova. Po našem mišljenju, institucija treba da bude u prvom planu. Po meni, treba poštovati državno-pravnu tradiciju srpskog naroda i srpske države.
Međutim, Ustav je nakaradno nazvao ovaj zakon - o spoljnim poslovima, pa se zakonodavac morao ipak pridržavati odredbe Ustavnog zakona. Znači, u suštini, krivica je i do Ustavnog zakona, zbog čega se ovaj zakon ovako naziva.
Ministar je u svom ekspozeu istakao da je zakon moderan, elegantan i kratak. Nije pohvalno što je zakon kratak. Ja mislim da bi zakon trebalo da bude mnogo kompletniji i sveobuhvatniji. Po mišljenju nas iz Srpske radikalne stranke, neophodno je da se zakon dopuni odredbama o organizacionoj strukturi Ministarstva. Inače, u zakonu ima toliko detalja, na primer, o stručnom usavršavanju, o disciplinskom postupku, naknadni troškova stanovanja, zatim školovanja i tako dalje, ali nema, kao što sam rekao, osnovnih odredaba o strukturi Ministarstva. Smatram da je neophodno da se u zakon pod hitno ubace odredbe o organizacionoj strukturi Ministarstva, dakle o sektorima, odeljenjima. Zahvaljujem.