Dame i gospodo poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o spoljnim poslovima. Za ovaj predlog je sam ministar rekao da predstavlja samo tehnički zakon. Naše pitanje je, a ceo dan pitamo ministra - koji zakon reguliše suštinu spoljnih poslova Republike Srbije? To što je u ovom zakonu regulisano zaista jeste samo tehnički deo nadležnosti, savetodavna tela, zaštita interesa, počasni konzuli, posebne odredbe o radnim odnosima u Ministarstvu; to zaista nije bio zakon koji smo mi očekivali.
Istina je da je Narodna skupština u obavezi da, u skladu sa Zakonom o sprovođenju Ustava, donese i ovaj zakon, odnosno već je trebalo da bude donet, ali nismo očekivali da se narodnim poslanicima dostavi ovako sklepan tekst. Kao što je rekao šef naše poslaničke grupe gospodin Tomislav Nikolić, mi, nažalost, nismo imali vremena da uložimo amandmane na sve one članove na koje imamo primedbe, jer smo Predlog zakona dobili, odnosno četiri predloga zakona dobili smo sa mogućnošću od svega 24 časa za podnošenje amandmana na sva četiri zakona.
Ipak smo podneli amandmane na nekoliko članova. Mislili smo da je neophodno da se predsednik Republike uključi i kroz ovaj zakon u spoljne poslove.
Predvideli smo da Vlada uređuje spoljnu politiku koju sprovodi, ovde piše - ministarstvo, a mi smo rekli - i predsednik Republike. Jer, predsednik Republike, prema Ustavu, izražava jedinstvo Republike Srbije i predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, mora da sledi spoljnu politiku koju utvrđuje Vlada. U još nekoliko članova smo imali takođe istovetan amandman.
Danas ne govorimo pojedinačno o članovima zakona, jer nam je ministar najavio da je usvojio pet ili šest naših amandmana, ali mi ne znamo koji su to amandmani, pa ćemo ostaviti taj deo rasprave za raspravu o zakonu u pojedinostima.
Ministar je ovde rekao jednu vrlo interesantnu rečenicu. Rekao je da su posle promena 2000. godine zatečeni vrlo nejasni i nedefinisani odnosi u zemlji kada je u pitanju spoljna politika. To je rekao ministar koji je član DOS-a.
Podsećam, te 2000. godine DOS je posle petooktobarske revolucije došao na vlast, došao je u SRJ, pa je taj DOS uništio tu državu, pa napravio neku kvazidržavu koja se zvala zajednica Srbija i Crna Gora, pa doprineo značajno separatističkom režimu Mila Đukanovića da se i ta država razgradi; konačno, eto, imamo Srbiju u granicama u kojima je sada imamo.
Tražimo od Ministarstva spoljnih poslova, od Vlade Republike Srbije, od predsednika države da Srbija ostane u tim granicama, s obzirom na činjenicu da postoji ozbiljna opasnost koja se nadvila nad delom naše Republike Srbije, nad Kosovom i Metohijom. Očekujemo, zaista, od svih nadležnih u državi da ni na koji način ne dopuste da ta paklena zamisao uspe. Očekujemo da narodni poslanici i ovaj parlament donesu odgovarajuće zaključke nakon izveštaja pregovaračkog tima i ove "trojke" sa kojom su pregovarali.
Danas od ministra nismo dobili konkretne odgovore na pitanja koja smo mu postavili. Rekao je da Ministarstvo ima neki plan, da taj plan ima nekih sedam stepena i da je taj plan državna tajna. Nismo zadovoljni time da bilo kakav plan te vrste može biti državna tajna za narodne poslanike i za građane Srbije, ali videćemo, očekujemo da će Oliver Dulić zaista konačno zakazati tu sednicu posvećenu Kosovu i Metohiji, pa ćemo da vidimo sa čim će da nas upoznaju članovi pregovaračkog tima.
Nisam bila u prilici da pitam ministra dok je sedeo ovde na šta je mislio kada je sa Bojanom Pajtićem izjavio da će Vojvodina dobiti određen broj ambasadorskih mesta u zemljama u kojima Vojvodina ima poseban interes. Koje su to zemlje u kojima bi Vojvodina mogla da ima poseban interes? Valjda u svim zemljama sa kojima imamo diplomatske odnose Srbija ima poseban interes, celovita Srbija ima poseban interes.
Pitanje je, naravno, šta će se dešavati u međunarodnim odnosima posle skoro izvesnog samoproglašenja Kosova i Metohije, odnosno Kosova, i otcepljenja, na taj način, Kosova i Metohije. Ministar je priznao da je i Halštajnova doktrina jedna od mogućnosti koju će Ministarstvo predložiti Vladi Republike Srbije, videćemo da li će to zaista tako i biti.
Takođe, nisam stigla da pitam ministra šta je mislio kada je rekao da je Srbija spremna da bude vrlo širokogruda kada je u pitanju status Kosova i Metohije. Šta podrazumeva ta širokogrudost?
Mislim da je veliki nedostatak ovog zakona (brzo govorim, jer imamo još vrlo malo vremena) to što nije regulisao potpisivanje međunarodnih ugovora i predvideo da Narodna skupština te međunarodne ugovore najpre vidi, pa onda da se dozvoli njihovo potpisivanje, a ne da nas ministar i Vlada dovode u situaciju da ratifikujemo nešto što znači mnogo novca, mnogo zaduženja za građane Srbije. Nikad izveštaja o tome gde je taj novac i gde su te pare potrošene.
Žao mi je, takođe, što danas ministar spoljnih poslova nijednom rečenicom nije spomenuo odnose Srbije sa Hrvatskom po pitanju Republike Srpske Krajine i nije objasnio zašto nisu prihvatili naš predlog o izglasavanju rezolucije, vezano za očuvanje Dejtonskog sporazuma u Republici Srpskoj.