Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Vlade Republike Srbije predstaviću Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije u nameri da vam pojasnim osnovna rešenja iz ovog predloga zakona, a u nadi da će, nakon rasprave u načelu i u pojedinostima, ovaj zakon biti usvojen.
Ovaj zakon tekstualno je relativno kratak i u pet glava uređuje sledeće osnove službi bezbednosti, a to su: načela rada službi bezbednosti, njihova pozicija u bezbednosno-obaveštajnom sistemu, posebno u okviru bezbednosno-obaveštajne zajednice koja se na ovaj način uspostavlja, usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti i, na kraju, nadzor nad radom službi bezbednosti kroz jedno dosta detaljno uređen odnos Narodne skupštine i službi bezbednosti.
Ovaj zakon ima dve ključne prednosti u odnosu na postojeća normativna rešenja: prva je što stvaranjem bezbednosno-obaveštajne zajednice omogućava efikasniji rad službi bezbednosti u Republici Srbiji, a druga je što putem istog mehanizma, ali posebno putem mehanizma odnosa nadležnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije i službi bezbednosti, uspostavlja daleko viši nivo kontrole, demokratske kontrole službi bezbednosti.
Koje su ključne novine koje uvodi Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti? Bezbednosno-obaveštajni sistem Republike Srbije se definiše kao jedinstveni sistem. Bezbednosno-obaveštajni sistem svake države predstavlja jedinstvo, sveobuhvatnost više elemenata službi bezbednosti, drugih organa, organizacija i subjekata koji imaju određenu ulogu u bezbednosno-obaveštajnom sistemu, aktivnosti, mera i, na kraju, normativnog okvira.
Zatim, osniva se poseban organ, odnosno telo, a to je savet za nacionalnu bezbednost, a za operativno usklađivanje rada službi bezbednosti biro za koordinaciju rada službi bezbednosti. Takođe, umesto dosadašnjih pet službi bezbednosti, u budućnosti će postojati samo tri službe bezbednosti u Republici Srbiji. To su: BIA, kao posebna organizacija, Vojno-bezbednosna agencija i Vojno-obaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane. Kao što je očigledno, Služba za istraživanje i dokumentaciju u Ministarstvu spoljnih poslova i Služba bezbednosti u Ministarstvu spoljnih poslova više neće biti službe bezbednosti.
U trećoj glavi utvrđuje se položaj službi bezbednosti u okviru sistema obaveštajne zajednice koja se uspostavlja ovim zakonom i u prvom odeljku ustanovljava se savet za nacionalnu bezbednost, a u drugom odeljku biro za koordinaciju.
Savet za nacionalnu bezbednost ima jasno definisane nadležnosti u članu 5, a članovi saveta su: predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba i direktori službi bezbednosti. Savetom predsedava predsednik Republike i on na sednicu saveta može pozvati i rukovodioce drugih državnih organa, u skladu sa potrebama rada saveta. Savet ima svog sekretara, a to je po funkciji šef kabineta predsednika Republike.
Savet ima kancelariju, koju kao službu Vlade osniva Vlada Republike Srbije, što znači da kao služba Vlade podleže svim propisima kojima podležu druge službe Vlade. Kancelarija obavlja određene administrativne i stručne poslove za potrebe saveta.
U odeljku drugom ustanovljava se biro za koordinaciju, koji treba operativno da uskladi rad službi bezbednosti i da izvršava zaključke saveta po pitanjima iz svoje nadležnosti. Potpuno je jasno da će upravo rad biroa za koordinaciju omogućiti efikasniji rad službi bezbednosti i da će to biti neophodan elemenat postojanja te buduće obaveštajne zajednice, koju, nadam se, napokon ustanovljavamo ovim zakonom. Biro za koordinaciju čine direktori službi bezbednosti i sekretar saveta, a u radu biroa mogu da učestvuju predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, direktor policije, načelnici uprava policije, republički javni tužilac, direktor Uprave carina i rukovodioci drugih državnih organa, organizacija i institucija, u skladu sa potrebama.
Međutim, ono što je možda i najznačajnije za demokratsku civilnu kontrolu službi bezbednosti nalazi se u četvrtoj glavi, koja nosi naziv - Nadzor nad radom službi bezbednosti. U članu 15. se utvrđuju načela nadzora, a u članu 16. je razrađen skupštinski nadzor, odnosno nadzor odbora Narodne skupštine. U ovom trenutku to je Odbor za odbranu i bezbednost, a ukoliko u perspektivi dođe do razdvajanja, to će verovatno biti onaj odbor za bezbednost.
Takođe, predviđen je i niz obaveza koje direktori službe bezbednosti imaju prema nadležnom odboru Narodne skupštine, a posebna obaveza je redovno podnošenje izveštaja, kao i vanredno podnošenje izveštaja, po zahtevu odbora.
S druge strane, direktor službe je dužan da na zahtev odbora omogući uvid u dokumentaciju, prostorije, aktivnosti službi, izuzev u slučajevima koji su ovde taksativno navedeni, a koji su svi u skladu sa uporednom praksom, posebno onom praksom koja se pominje kao adekvatna i potrebna i u međunarodnim organizacijama, nevladinim organizacijama, kao što je Ženevski centar za kontrolu naoružanja.
Slučajevi kada se ne mogu dobiti odgovori su sledeći: identitet sadašnjih i bivših saradnika službi bezbednosti; podaci o pripadnicima službi sa prikrivenim identitetom; podaci o trećim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti; metode pribavljanja obaveštajnih i bezbednosnih podataka; podaci o akcijama koje su u toku; način primene posebnih postupaka i mera; podaci i informacije koje su pribavljene razmenom sa stranim službama i međunarodnim organizacijama, i tajni podaci i informacije drugih državnih organa u posedu službe.
Ovo je međunarodni standard koji je primenjen i u ovom zakonu, a koji, nadam se, ni na koji način neće onemogućiti demokratsku civilnu kontrolu službi bezbednosti, pre svega neće onemogućiti Odbor za odbranu i bezbednost (odnosno budući odbor koji će se možda zvati samo odbor za bezbednost) da ovu kontrolu i vrši.
Na kraju, u prelaznim i završnim odredbama utvrđeno je da će se do dana stupanja na snagu zakona kojim će se posebno urediti partikularno rad svake službe bezbednosti primenjivati odredbe Zakona o BIA, kao i Zakona o službama bezbednosti SRJ, koje nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Moje uverenje je da ovaj relativno kratak zakon, od svega 23 člana, zaista daje jednu solidnu osnovu za efikasniji rad i bolju kontrolu službi bezbednosti, i bolji i efikasniji rad celog našeg bezbednosno-obaveštajnog sistema. Iskreno se nadam da će naša služba bezbednosti u okviru jedne obaveštajne zajednice, koja se na ovaj način stvara, imati priliku da efikasno razmenjuje sve informacije i podatke do kojih su došli, a da će najviši državni organi imati potpuno jasnu priliku, šansu, mogućnost da budu izveštavani o svemu onome što službe, po logici stvari, u svom poslu obaveštavanja i izveštavanja moraju da izveste.
Stoga vas pozivam da ovaj zakon usvojimo, a da nakon toga, na osnovu ovog zakona, Vlada pripremi i prateće zakone, koji bi se konkretno odnosili na rad pojedinih službi.

Da li izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za odbranu i bezbednost narodni poslanik Ivica Dačić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.) Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu narodni poslanik Miroslav Petković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.) Da li narodni poslanik doktor Vladan Batić, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, za izdvojeno mišljenje pet minuta.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao poslanik Demohrišćanske stranke Srbije ja neću glasati za ovaj zakon, a to neće učiniti ni poslanička grupa LDP, zbog niza nedostataka i zbog toga što ne odgovara potrebama trenutka i vremena, što ne rešava suštinske probleme i što neminovno podseća i budi one ružne i loše asocijacije iz minulih vremena.
Gospodine ministre, ne znam kako vama uvek padne zadatak da branite neki zakon sa kojim nemate mnogo veze, pogotovu zakon koji niste vi pisali. Ali, to već nije moja briga, nego Vlade čiji ste član.
U zakonu se vidi, a vi ste to obrazložili, da Služba za istraživanje i dokumentaciju pri Ministarstvu inostranih poslova neće biti u sklopu službe bezbednosti. Šta će onda ona biti? Da li će to biti neka ilegalna služba van sistema, odnosno službi bezbednosti, kao i sama služba bezbednosti MIP-a?
Drugo, u okviru budućeg saveta za nacionalnu bezbednost mnogo više mesta će zauzimati pripadnici službe vojne bezbednosti. Odbor za bezbednost Skupštine Srbije ima, što se dispozicije njegovih ovlašćenja tiče, dispozicije normi kojim se regulišu njegova ovlašćenja, čak, reklo bi se, jednu pozitivnu i vrlo idiličnu ulogu. Međutim, nema sankcije, šta ako se šef Bezbednosno-informativne agencije i pripadnici drugih službi bezbednosti oglušuju o ono što od njih zahteva skupštinski Odbor za bezbednost. Dakle, nema nikakvih konsekvenci, nema nikakvih sankcija i nema mogućnosti da Odbor za bezbednost Narodne skupštine realizuje ono što bude njegova odluka.
Inače, čim pomenemo službu bezbednosti, ona budi vrlo ružne asocijacije na minula vremena. Službe bezbednosti u ovoj zemlji imale su ozloglašene eskadrone smrti koji su likvidirali sve one koji nisu bili po volji političkim moćnicima, ljudima koji su bili na vrhu vlasti, i ta podsećanja su, u najmanju ruku, tragična.
Sada kada ovaj predlog zakona stavimo u korelaciju sa Predlogom budžeta... Kad već pominjem Predlog budžeta, danas smo dobili predlog od potpredsednika Vlade gospodina Đelića da se o budžetu raspravlja po hitnom postupku, uz napomenu da bi nedonošenje budžeta na vreme izazvalo katastrofalne posledice. Nisu narodni poslanici povukli Predlog budžeta da bi se sada delila lekcija šta će biti ako bude, za to je odgovorna Vlada i sam potpredsednik Vlade gospodin Đelić.
Dakle, vraćam se na ono vreme kada je tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije, izabran septembra 2000. godine, uprkos protivljenju svih koalicionih partnera, zadržao na mestu šefa službe bezbednosti čoveka koji je umešan u mnoga najteža krivična dela, pod čijim pokroviteljstvom su najveći kriminalci, zločinci, sa legitimacijama službe bezbednosti, ubijali po Srbiji, od Ibarske magistrale, preko Ćuruvije, preko Stambolića i niza najmonstruoznijih ubistava. Nadam se da se ta praksa nikada neće nastaviti na taj način. Ali, kada na proslavama službi bezbednosti vidimo ne državne funkcionere, nego tajkune, gospodare iz senke, onda to i dalje budi negativne asocijacije.
Dakle, ponavljam, moramo biti vrlo obazrivi kada su službe bezbednosti u pitanju, jer kada imamo u vidu ono što se sinoć dogodilo u Aranđelovcu, kada imamo u vidu da smo se vratili u devedesete godine, onda se plašim da i službe bezbednosti ne dobiju ono mesto koje su imale tih tragičnih godina. Hvala vam.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, kao ovlašćeni predstavnik LDP-a. Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević, po Poslovniku. Izvolite, gospodine Markićeviću.

Gospodine predsedniče, pozivam se na članove 225. i 226. S obzirom na to da je danas više puta pominjan lep grad, neko kaže gradić, jedan od najlepših u Šumadiji, i u tom kontekstu pominjana je Nova Srbija, dužan sam da kažem nekoliko reči.
Poštovani, zgrožen sam izveštajem Radio-televizije B92 o neodržavanju tribine radio-emisije "Peščanik". Kakvo je to objektivno informisanje kada B92 ne pusti nijednog sekunda da nešto kaže onaj koga čak i fašistom nazivaju. Teško mi je naći prave reči da opišem takav osećaj posle jednog političkog događaja u kome sam učestvovao najviše zato da se smire strasti. Na jednoj antisrpskoj tribini usred Šumadije čuje se i glas onih Srba koji Srbiju nose u srcu i ne prodaju je za šaku krvavog novca. Jasno se može videti, a lokalne televizije su integralno puštale snimke, da nikoga nisam uvredio niti jednim gestom, ali, prosto, gospoda iz "Peščanika" nisu mogla da veruju da pristalica njihovih ideja nema u Šumadiji. Kada već nemaju pristalica, onda se ne libe da na najgrublji način izvređaju one koji drugačije misle.
Za utehu mi je da su me proglasili vođom pobune protiv B92, a pošto su sve bune kretale iz Šumadije, ili uglavnom, nadam se da će ova iskra pobune protiv belosvetskih dahija probuditi i druge sredine da pruže otpor. Još jednom hvala onima koji su došli sa nama da nas podrže, uprkos hladnom vremenu, prisustvu policije u neverovatno velikom broju, osvetlali su obraz Šumadije. Predsednik opštine Topola Dragan Jovanović, a ja dodajem - i potpredsednik Nove Srbije.
Što se tiče mojih kolega koji su pre mene ovde govorili da je neko osudio mogu da kažem i da lično posvedočim da je bilo dosta pripadnika i Demokratske stranke. I biće na svakom mestu. Neko pominje devedesete godine - tako je, ja vidim sličnosti sa devedesetim godinama, onda je bila jedna "TV Bastilja" i završila je kako je završila. Što se tiče ove "TV Bastilje" koja se zove Televizija B92, ne želim im to, ali sve mi se čini da će isto tako završiti. Hvala vam.

Zahvaljujem se. Nastavljamo rad. Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, ovlašćeni predstavnik LDP-a, a neka se pripremi narodni poslanik Tomislav Nikolić, šef poslaničkog kluba SRS. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, pre nego što počnem da se bavim samim meritumom ovog zakona, rekao bih par načelnih stvari.
Govoreći danas o zakonu o spoljnim poslovima rekao sam da je glavna odlika Vlade Republike Srbije vizantijsko-otomanski pristup rešavanju problema, što se i večeras pokazalo kao tačno. Večeras ćemo o jednom ovako važnom zakonu razgovarati pred polupraznom salom, u kasnim večernjim časovima.
Da situacija bude još zanimljivija, kada smo se dogovorili da se produži rad, vaši koalicioni partneri, gospodo demokrate, javili su se za reč i to dovodi celu priču o ovom zakonu u cajtnot. Šta bi bilo da smo se mi iz LDP-a javili u osam minuta do šest, kada je vaš ovlašćeni predstavnik završio svoje izlaganje, da smo iskoristili svojih dvanaest i po minuta koliko nam je ostalo? Toliko o konstruktivnom pristupu vladajuće koalicije rešavanju problema i o opstruktivnom pristupu LDP-a.
(Predsednik: Na čemu se ja zahvaljujem.)
Sada bih se pozabavio zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti. Pred poslanicima se nalazi Predlog zakona koji treba da reguliše uređenje službi koje su najviše mistifikovane u našem društvu. Ima li razloga za mistifikaciju? Trebalo bi da nema, ali je opšteprihvaćeno mišljenje u društvu da za to ima i te kako mnogo razloga. Obe službe se optužuju da prete, ucenjuju, prisluškuju, pa i ubijaju. Svi mi koji se u ovom parlamentu, a i van njega, bavimo politikom i pretendujemo da budemo ozbiljni političari možemo sebi da postavimo ova pitanja i, ubeđen sam, da na njih damo solidno precizne odgovore. Pretpostavljate i sami kakvi su ti odgovori.
Sada se pred nama nalazi Predlog zakona koji bi trebalo da na savremen način, podoban civilnom društvu, uredi postavljena pitanja. Kako Vlada pristupa tom problemu? Već sam rekao par reči o opstrukciji i pristupu opstrukciji. Sada bih dodao i to da, umesto najodgovornijih za funkcionisanje ovih službi, Vladu predstavlja ministar Marković, kao da se radi o običnim organima državne uprave, a ne o službama bezbednosti u ovoj državi. Gospodin ministar se ovde pred nama muči čitajući članove ovog zakona, umesto da oni koji su najodgovorniji za rad ovih službi dođu i meritorno, na odgovoran način izlože poslanicima šta stoji u ovom zakonu, šta se od njega očekuje i kakav je njegov karakter.
Kako onda da uopšte govorimo o reorganizaciji ovih službi, o pitanju političke pripadnosti ljudi koji rade u njima, o nasleđu prethodnog režima, o zloupotrebama, kako da uopšte zađemo u meritum ovog nedorečenog zakona, kada su zbog ovakvog odnosa Vlade prethodna pitanja praktično nerešiva, odnosno praktično na njih nema odgovora?
Sam naziv ovog zakona jeste - zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Šta to znači "osnovi" i šta uopšte znači "zakon o osnovama"?
Zakon sa takvim nazivom bi možda bio svojstven državi sa federalnim uređenjem, gde se zakonodavstvom republika pristupa na detaljniji način regulisanju ovih pitanja koja treba da reguliše ovaj zakon. Shodno činjenici da Srbija nije federalna država, bilo je neophodno da se u Srbiji donese ozbiljan zakon o službama bezbednosti, a ne tehnički zakon, koji se zove zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti.
Sada bih prešao na samu analizu ponuđenih članova. Prvi deo nosi naziv Osnovne odredbe. U članu 2. regulisana su, odnosno data su načela delovanja službi bezbednosti. Stav 1. daje detaljan pristup ovom problemu. Pitanje je da li stav 2. treba da izgleda ovako kako izgleda, odnosno da li je potreban. Stav 3, koji kaže da pripadnici službi bezbednosti ne mogu biti članovi političkih partija, jeste važan i treba ga snažno podržati, međutim, shodno sadržini čitavog zakona, pitanje je koliko je primenljiv u sadašnjoj konstelaciji snaga i političkih interesa.
U drugoj glavi, koja se zove - Službe bezbednosti, član 4. reguliše koje će sve službe bezbednosti biti obuhvaćene ovim zakonom i organizovane u našoj državi. Pominju se Bezbednosno-informativna agencija, Vojno-bezbednosna agencija i Vojno-obaveštajna agencija. Moj prethodnik, gospodin Batić, postavio je pitanje šta je sa službama ove prirode u Ministarstvu spoljnih poslova, odnosno sa Službom za istraživanje i dokumentaciju i Službom bezbednosti Ministarstva inostranih poslova. Gospodin ministar je malopre naveo da te službe neće postojati. Postavlja se pitanje, ko će se nadalje baviti njihovim poslom i onim što je neophodno za nesmetan rad Ministarstva inostranih poslova, odnosno onim poslovima koje takve službe u ministarstvima inostranih poslova u zemljama celog sveta rade.
Ako budu i dalje postojale ove službe, odnosno ako budu vršile poslove kojima su se do sada bavile, da li će se one tretirati kao ilegalne službe? Jer, član 1. stav 2. ovog predloga zakona eksplicitno navodi: "U Republici Srbiji zabranjeno je osnivanje i rad službi bezbednosti mimo odredaba ovog zakona." To znači da te poslove, izgleda, niko neće obavljati ili će ih obavljati na ilegalan način.
Treća glava nosi naziv - Usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti. Član 5. utvrđuje nadležnost saveta za nacionalnu bezbednost, i to je sasvim u redu. Međutim, član 6. određuje sastav ovog saveta i on kaže da su članovi ovog saveta: predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije i direktori službi bezbednosti. Osnovno je pitanje da li je ovaj savet stručno ili političko telo, ili stručno-političko telo. Ako je samo političko telo, šta će tu direktori službi bezbednosti i načelnik Generalštaba?
Dovoljno je što su tu premijer, predsednik i nadležni ministri. Ako je ovo stručno-političko telo, zbog čega njegova struktura favorizuje vojsku? Zbog čega tu ne bilo mesta, na primer, i za direktora policije?
Dalje, član 7. u istoj ovoj glavi utvrđuje položaj sekretara saveta za nacionalnu bezbednost. To je šef kabineta Republike i on tu dužnost obavlja po položaju. Ali, već u članu 8, koji reguliše kancelariju saveta, stoji u stavu 1: "Vlada će uredbom obrazovati kancelariju saveta za nacionalnu bezbednost (u daljem tekstu: kancelarija Saveta), kao službu Vlade, koja obavlja stručne i administrativne poslove za potrebe Saveta." Onda se dalje ovo razrađuje po stavkama.
Pitanje koje postavljamo jeste zbog čega se ovaj posao, ingerencije daju Vladi? Ako tim poslovima rukovodi šef kabineta predsednika Republike po položaju, kao sekretar, o čemu sam malopre detaljnije govorio, zbog čega se organizovanje ovakvog tela izvlači iz nadležnosti predsednika i stavlja u nadležnost Vlade? Ili se to takođe uklapa u opštu intenciju slabljenja predsednika u odnosu na svemoćnu Vladu?
Član 11. i član 12. u istoj ovoj glavi utvrđuju biro za koordinaciju, njegovu nadležnost i sastav. Ovo telo je niži organ u odnosu na savet i bavi se usklađivanjem rada službi bezbednosti i izvršavanjem zaključaka saveta o pitanjima iz svoje nadležnosti. Dakle, bavi se operativnim poslovima. Postavlja se pitanje (to jeste tehničko pitanje, ali može da bude i suštinsko) zbog čega je u obavljanje čisto operativnih poslova uključen i sekretar saveta, koji po funkciji ne treba da bude operativac?
Na kraju, posvetio bih pažnju glavi koja se tiče nadzora nad radom službi bezbednosti. Dakle, ovaj deo zakona tretira pitanje nadzora i deluje, barem je meni tako delovao, kao najbolje uređen deo zakona. On predviđa, tako kaže član 15, nadzor nad radom službi bezbednosti, koji se zasniva na sledećim načelima, pa ređa načela, pa onda ide skupštinski nadzor, odnosno nadzor resornih odbora u Skupštini i tako dalje.
Ali, nameće se utisak da je pristup ovako važnom pitanju samo deklarativan, jer norma koja za sobom ne povlači sankciju ima obično samo deklarativan karakter. Kakve su sankcije za rukovodeće ljude u službama bezbednosti ako ne postupaju po načelima, odnosno po odredbama ovog zakona koje se tiču nadzora?
Kada je, da podsetimo, skupštinski Odbor za bezbednost zahtevao da njegovoj sednici prisustvuju ministar policije Jočić i direktor Bezbednosno-informativne agencije gospodin Bulatović i da se izjasne po pitanju hapšenja generala Tolimira, dotični se uopšte nisu pojavili i za takav postupak nisu trpeli nikakve sankcije.
Kako se uz ovakav deklarativan pristup rešavanju suštinskih problema može skinuti pomenuto mistifikovanje rada ovih službi?
Zahvaljujem na pažnji. Gospodine predsedniče, ostatak vremena iskoristio bih za završnu reč. Hvala.

Naravno, gospodine Ranđeloviću. Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, šef poslaničkog kluba SRS. Neka se pripremi narodni poslanik Dragan Šormaz, potom narodni poslanik Ivica Dačić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako se primiče ustavni rok za raspisivanje izbora, tako je i Vlada, i to celokupna vlada, ne jedan njen deo koji je zainteresovan za održavanje izbora, ne drugi njen deo koji nije zainteresovan, odlučila da pomalo ponižava Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ako je Ustavni zakon za sprovođenje Ustava apsolutno jasan i ako je odredio rok do 31. decembra ove godine, odnosno najkasnije 60 dana od dana donošenja određenih zakona, onda je Skupština trebalo da se upusti u donošenje tih zakona, a ne zakona koji liče na zakone koje je propisao Ustavni zakon za sprovođenje Ustava, kao da smo mi mala deca.
Ustavni zakon nije tražio da se regulišu osnove službi bezbednosti, nego da se regulišu službe bezbednosti. Vi vrlo dobro znate kolika je razlika u tome i vrlo dobro znate da sada imate još godinu dana po Ustavnom zakonu, a to znači koliko god hoćete, vremena, dok se ne promeni vlast, da sami odlučujete kako će raditi službe bezbednosti.
Ne može to u jednom demokratskom, civilizovanom društvu. Ne može bez zakona da radi služba bezbednosti. Ako nas vraćate na Zakon o BIA, ako nas vraćate na Zakon o funkcionisanju VBA, ako nas vraćate na Zakon o službama bezbednosti SRJ, zašto nam onda pišete ovaj zakon? Šta je uredio ovaj zakon tako dobro da nam predlagač onako cinično kaže - ovo je bio jedan od uslova da se održe izbori za predsednika Republike.
Šta je to uredio ovaj zakon kada se nijedna služba u njemu ne pominje? Pominju se samo, zamislite čuda, nadležnosti Narodne skupštine, predsednika i Vlade, kaže, u nadzoru nad radom službi bezbednosti. Istovremeno, Vlada i predsednik apsolutno komanduju službama bezbednosti, preko saveta, preko različitih svojih delovanja, i još će i da nadziru ono čime sami komanduju. Samo Narodna skupština može da vrši nadzor nad službama bezbednosti. Ne može predsednik Republike. Ne može Vlada. Ne može niko, osim Narodne skupštine. To treba ovde da piše u zakonu apsolutno jasno.
Šta je sve u ovom zakonu, a besmisleno je komentarisati zakon koji ništa ne reguliše. Gospodine Duliću, ako vam je uslov da raspišete izbore zakon kojim se uređuju službe bezbednosti, taj uslov nije ispunjen, čak i da ovaj zakon bude donet.
Istovremeno, u budžetu predviđate sredstva i za BIA i za sve druge službe bezbednosti koje će valjda postojati u ovoj državi. Zašto vam je toliko stalo da regulišete službe bezbednosti pre izbora za predsednika Republike? Zašto nije predložen zakon, prepisivani su vam Zakon o spoljnim poslovima i Zakon o predsedniku i izboru predsednika. Zašto ne prepisaste 90% odredaba postojećih zakona? Zamenite, pa umesto reči ''Jugoslavija'' - ''Srbija'', a umesto ''Srbija i Crna Gora'' - ''Srbija'', pa još pomalo našminkate i dobijamo zakon Srbije. Ako prethodni zakoni nisu bili u skladu sa Ustavom, ko će da procenjuje koje odredbe su u koliziji sa Ustavom i ne mogu da se primenjuju i koje odredbe su u saglasnosti sa Ustavom pa mogu.
Tema je škakljiva. Službe bezbednosti, kako kažete, a posebno neke kolege koje sada nisu na vlasti, služe i da ubijaju ljude. Tako sva nerešena ubistva u Srbiji pripišete službama bezbednosti i završili ste posao. Iako ste vi sami obećavali, iako je Zoran Đinđić kao predsednik Vlade rekao da za rešavanje, recimo, ubistva Slavka Ćuruvije nije pitanje koliko će meseci proteći, nego koliko će nedelja ili dana proteći dok ne objavite ko je ubio Slavka Ćuruviju. Sedam godina kasnije mi čekamo odgovor na to pitanje. Postoji velika mogućnost da neki od vas znaju, ali da im smrt i monstruozno ubistvo Slavka Ćuruvije služi da neke ljude drže u strahu ili da stalno narodu pričaju o tome kako je prethodni režim, koji je sada ojačao i ne znamo zašto, šta je sa vama ljudi, bio umešan u monstruozno ubistvo. Kada ćemo to reći? Kada mi procenimo da je došlo vreme.
Tačno je da su pojedine službe koje neko svrstava u službe bezbednosti učestvovale u našim ratovima. Zašto da ne učestvuju? Predsedniku Skupštine je mesto u ratu kada mu država ratuje. O šta bi se ogrešio predsednik Skupštine ako bi se odazvao na poziv u rat kada mu država uđe u odbrambeni rat? Ni o šta. Ogrešio bi se ako ne bi ispunio svoju svetu dužnost, ako ne bi ispunio svoju patriotsku obavezu. Zato mi smeta što u službi želite da obezbedite i ideološku neutralnost. Znači, naveli ste političku neutralnost, grubo ste nešto što je verovatno materijalna neutralnost nazvali interesna neutralnost. Zašto služba bezbednosti ne bi imala neki interes? Zašto ne bi imala interes da sve u zemlji bude kako treba, u skladu sa zakonom i sa Ustavom? Zašto ne bi imala interes da odbrani zemlju kada je napadnu? Zašto joj zabranjujete da ima interes? Zašto joj zabranjujete ideologiju? Neka joj Ustav i zakoni budu ideologija.
Kako da lišite čoveka ideologije? Vi možete da ga lišite ideologije koja nije u skladu sa zakonom, ali morate da mu navedete šta mu to zabranjujete. Ideološka neutralnost, šta to hoćete da radite, lobotomiju? Šta da ostane od ljudi?
To što radi u službi bezbednosti ga sada sprečava da voli državu - i to je ideologija; da voli slobodu - i to je ideologija; da ne posluša naređenje koje bi ga uvelo u zločin - i to je neka ideologija, ili da naredi izvršenje zločina.
Morali ste bar malo da se potrudite da napišete jedan dobar zakon, zato što ovo nije zakon. Pogledajte, Vrhovni savet odbrane, u stvari, ovaj savet za nacionalnu bezbednost. Šta je savet za nacionalnu bezbednost – predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba, direktori službi bezbednosti. To je Vrhovni savet odbrane. Šta su mu poslovi? Koordiniše, predlaže, razmatra, prati, daje mišljenja.
Više radi biro za koordinaciju, u kome su nekakvi zaposleni i činovnici i operativci, u kome je republički javni tužilac, predstavnici Ministarstva spoljnih poslova. A zašto nisu predstavnici Republičkog javnog tužilaštva? Gde vam je ovde predsednik Vrhovnog suda? Zar njemu nije bilo mesto u birou za koordinaciju? Šta rade službe bezbednosti? Prate i prisluškuju, presreću u razgovoru. Pa zar nije mesto tu predsedniku Vrhovnog suda da kaže - ljudi, ovo može, a ovo ne može.
Koliko rešenja vi dugujete po ovim osnovama službi bezbednosti? Kada će to biti? Do izbora za predsednika Republike? Ne, neće. Sačekaćete izbore za predsednika Republike. Samo jednu stvar treba da znate, promenom predsednika Republike menja se skupštinska većina. To morate sada da shvatite, pa borite se grčevito da vam ostane ovaj predsednik, tu neću da vam smetam. Ako mislite da će ostati ovakvo stanje u Skupštini promenom predsednika, grdno se varate. Narod više niko ne sme da laže. Narod više niko ne sme da obmanjuje. Ovakve zakone više ne smete da poturate narodnim poslanicima.
Mora da se definiše odnos predsednika Republike i predsednika Vlade, pa čak i ako nisu iz iste stranke, ko će koga da sluša i ko će u šta da se meša. Najbolje napraviti kolektivnu odgovornost, mešovito telo. Kako će da odlučuje savet za nacionalnu bezbednost, ne znate. Čiji je glas presudan? Ne znate.
Da li je konsenzus u pitanju kada odlučuju, ili većina? Šta ako se mimoiđu po političkim partijama kojima pripadaju, jedni vuku na jednu, drugi na drugu, treći na treću stranu. Gde je koordinacija službi bezbednosti u vojsci i u civilu, apsolutna, a ne da jedni hapse, drugi da puštaju, ne da se tuku po ulicama Beograda. Vi vrlo dobro znate u kojim se to sve slučajevima desilo.
Kakvo je ovo ovlašćenje direktoru službe bezbednosti da bude sprečen da prisustvuje sednici odbora Narodne skupštine? Sami sebi da ograničavamo nadležnosti Narodne skupštine? Mora da bude na sednici odbora. Ne može uopšte da bude sprečen.
Odložićemo sednicu odbora, ali da nam odmah posle toga dokaže, za sat ili dva, šta je radio u prethodnih sat ili dva, a ne da dođe kroz mesec dana kao da se ništa nije desilo. A ništa se nije ni desilo, te službe sad rade tako da se ništa i ne dešava.
Koga smeju oni da prate, Amerikance? Pa, Amerikanci prate njih, još im daju naloge kako će da obavljaju posao. Gde idu na kurseve, ko ih uči novim tehnologijama? Oni koje treba da prate, oni koji su opasnost za našu zemlju. Vi ste napravili kakofoniju, vi ste napravili mešavinu u tim službama bezbednosti, u odbrani zemlje, a to je ta vaša želja da uđemo u NATO, a NATO će da nas brani od NATO-a, da uđemo u CIA, CIA će da nas brani od CIA.
Šta će nam onda država, šta se ovde pravite važni da hoćete svoju himnu, svoju zastavu? Iza toga treba da se stane, ispred toga treba da se ide, a ne da se ljubi američka zastava, a da se ima svoja služba bezbednosti. Ne može. Vama je američka ambasada zatvorila jednu ulicu u Beogradu, imaju rampu, podižu i spuštaju kada oni odluče da neko prođe jednom ulicom u Beogradu. Kada vam je palo na pamet da se pobunite protiv toga? Ne smete reč da im kažete. Šta su oni uradili sa našom ambasadom? Zaboravili ste kako to izgleda. Dali ste im najbolju lokaciju u Beogradu da naprave ambasadu, dali ste im vojne objekte, vojne instalacije izmeštate da bi se Amerikanci raširili na Dedinju. Koji je njihov interes da imaju tri-četiri hektara na Dedinju, da im to zauzima ambasada, da im pevaju ptičice dok mi ovde gladujemo?
Izglasaćete vi ovaj zakon, ali šta Srbija dobija time? Od sutra, kada bude izglasan zakon, šta će da se desi što je zakon regulisao? Ne, kada se nešto desi, vi ćete reći - pogledaj Zakon o službama bezbednosti SRJ, pogledaj Zakon o BIA Republike Srbije, donet 2002. godine.
Nije cilj Ustava i Ustavnog zakona bio da nas podseća na zakone koje smo već doneli i da od nas traži da ih primenjujemo ako su u skladu sa Ustavom. On je tražio da donesemo zakone koji su u skladu sa Ustavom. Vi ste nesposobni za to. Vama je godinu dana bilo malo da donesete šest zakona i da ovu zemlju pretvorite u demokratsku.
Što nas vređate ovde i kažete - službe bezbednosti odgovaraju demokratski izabranim vlastima. Da li ste tako rekli? Kako drugačije mogu da budu izabrane vlasti u Srbiji? Od prvih višestranačkih izbora, koje to vlasti nisu bile demokratski izabrane, koje godine? Hajde, junaci. Čak i one godine kada ste vi bojkotovali izbore, da li su bili demokratski i slobodni izbori? Jesu. Čuj, "demokratski izabranim vlastima". Koja vlast nije izabrana demokratski? Ona koju bi mogle da uspostave te službe, ali njih onda baš briga da čekaju demokratske vlasti, kad oni sami uspostave službu.
Videli ste 5. oktobra kako izgleda kada te službe ne slušaju i ne poštuju zakon. Hiljade pripadnika tih službi bilo je u Tašmajdanskom parku i u ulici ispod televizije. Niko nije intervenisao da spreči paljenje Skupštine. Procenili su oni koga treba da slušaju. Procenili su oni da vi dolazite na vlast i odmah su ušli u vašu službu. Nije ih interesovao zakon. Da li mislite da je daleko kritična tačka kada će ponovo da procenjuju? Nije, samo što ih mi nikada nećemo stavljati u tu dilemu. Mi nikada od njih nećemo zahtevati da procene da mi dolazimo na vlast da bi pogazili zakon, da vas skinu i da ne izvrše svoju dužnost.
Jadne su vam te službe koje nisu sačuvale zgradu Skupštine SRJ, jadne su vam službe koje nisu sačuvale policijsku stanicu u ulici Majke Jevrosime. Jadne. Posle toga ste od njih napravili službu. To lamentiranje nad novim šefom BIA koji nije postavljen u roku od pet dana... Šta bi se promenilo? Samo bi onaj Rade Marković otišao mesec dana ranije u zatvor. Šta bi drugo bilo promenjeno? Bio bi uhapšen Ratko Mladić? Do 2004. godine ste ga čuvali u Beogradu, družio se sa vama, a u zatvoru su oni koji su mu kuvali ručak dok se on družio sa vama, u zatvoru su oni koji su ga vozili po Beogradu, gde ste vi stajali mirno da prođe. To je bio posao službi bezbednosti.
Ili imate službe bezbednosti ili nemate. Nisu dobre kada vas slušaju, a loše kad slušaju druge, nego su dobre kad poštuju zakon. Donesite taj zakon po kome ćemo moći potpuno da kontrolišemo službe bezbednosti. Čak i mi smo spremni za taj zakon da glasamo, a dotle, ovo je magla pred predsedničke izbore.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS - NS - dr Vojislav Koštunica, a neka se pripremi narodni poslanik Ivica Dačić.