PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 04.12.2007.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

04.12.2007

Sednicu je otvorio: Milutin Mrkonjić

Sednica je trajala od 10:05 do 20:00

OBRAĆANJA

Amdžad Migati

Stvarno sam imao nameru da predložim ministru da Vlada da amandman i da se poboljša taj zakon, međutim, vidim da je ministar izašao i sad ne znam svrhu toga.
Govoriću samo o onome gde nema amandmana, jer ćemo govoriti i na Odboru o amandmanima, a tu bih apelovao na predsednika Odbora i ministra da pokušaju zajednički da nađemo amandmane i da popravimo ovaj zakon.
Na primer, član 5. tačka 19; mi smo na Odboru već pokazali da je on suprotan Ustavu, jer Ustav nalaže da Ministarstvo štiti ljudska i procesna prava, kao i interese svojih državljana u inostranstvu. To mora da bude posebno naglašeno. To ne može da bude u saradnji sa ministrom za dijasporu. To je apsurdno.
Onda, tačka 20 – sprovodi glasanje u saradnji sa Ministarstvom za dijasporu, itd. Najveća obaveza Ministarstva u tom pogledu je da zaštiti interese građana Srbije i njihovo ljudsko i procesno pravo. To mora da bude naglašeno, drukčije ne može.
Takođe bih savetovao ministru, ukoliko on to prihvati, da nađe rešenje za taj kulturno-informativni centar, jer ne može da bude samo pod ingerencijom Ministarstva inostranih poslova. Tu mora da se deli ingerencija. Administrativna ingerencija mora da bude pod pokroviteljstvom Ministarstva inostranih poslova, ali kulturno-informativna ne može, postoji diplomatska praksa. Ministarstvo za kulturu i informacije imenuje za Ministarstvo spoljnih poslova atašea ili savetnika koji će da vrši te poslove. Onda komunikacija ide na sledeći način: on odgovara, njegov ministar je ambasador, koji odgovara ambasadoru inostranih poslova. Ne možemo da otimamo jednu oblast, kao oblast kulture, da stavimo na silu u Ministarstvo spoljnih poslova. Tu mora da bude takva saradnja kakvu diplomatska praksa poznaje.
Gospodine ministre, član 17, šta će vama specijalni izaslanik? Vi nemate pravo na to. Imate pravo, u okviru vašeg ministarstva, da pošaljete državnog sekretara ili vašeg savetnika kao vašeg izaslanika, sa vašom ličnom porukom, ali ne možete da imate specijalnog izaslanika. To pravo ima samo predsednik Republike, koji može da bira bilo koga, ili ličnog ili specijalnog izaslanika. Čak ni predsednik Vlade nema pravo na to, nego ima pravo da iz reda ministara i državnih savetnika pošalje svog izaslanika.
Ovde se podrazumeva da može bilo ko van Ministarstva da bude vaš specijalni izaslanik, ali ta kategorija u diplomatskoj praksi postoji samo za predsednika Republike ili Vladu, zavisi od sistema. Kod nas smo počeli da mešamo jedno i drugo, republički parlamentarni, oba imaju ali predsednik Vlade ne može bilo koje.
Ako ste mislili na tzv. tihu diplomatiju, to je sasvim druga kategorija, kojom ne treba javno da se bavi nego da dođe do rezultata pa onda može javno, kroz institucije. Znate, ta institucija mogu da budu bilo koja dvojica koji imaju uticaja negde, da ih pošaljete, da se dogovore pa onda na osnovu toga može da bude izaslanik predsednika ili kategorija koja postoji.
Ne mislim na vas lično, ali svaki ministar može da pravi haos sutra, ili njegova supruga, ili njegov brat, jer ima zakonskih uslova, a to ne postoji, jer vi imate vaše savetnike, državne sekretare i pomoćnike.
Nemojte misliti da je to upućeno lično vama, ali ne može toliko ovlašćenja da ima ministar, da propisuje bilo šta tamo bez nekakvih zakonskih osnova. Svugde gde propisuje ministar mora da se doda na osnovu poslovnika, jer poslovnik mora da odredi kako se to vrši, a ne ministar samovoljno, onda u svakoj situaciji imamo drugi propi; to mora da bude određeno, ne može da bude samovoljno. Mislim da su to osnovi demokratije.
Imate član 51, koji je vezan sa članom 64... Ministre, kada je u pitanju član 51, prihvatili smo da bude naknada troškova za zdravstveno osiguranje, međutim, vi hoćete to da primenite za godinu dana, a to je nehumano. To i do sada nije bilo u redu, a sad vi nastavljate tu praksu, ako nema u sadašnjem budžetu, tražite od rezerve budžeta, jer zakon mora da stupa na snagu kompletno, a ne delimično. Taman obradujete te ljude koji rade, imaće zdravstvenu zaštitu, pa se onda kaže - e, ne može sad, za godinu dana. To nije u redu, jer državni budžet uvek ima rezervu. Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima ministar Vuk Jeremić.

Vuk Jeremić

Hvala, gospodine predsedniče. Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, želim da se zahvalim na velikom broju izuzetno konstruktivnih predloga, amandmana i primedaba koje sam danas čuo.
Mogu da kažem da se slažem sa većinom amandmana koji su danas predloženi i biće preporuka Vladi od strane Ministarstva spoljnih poslova da ti amandmani budu prihvaćeni. Oni se odnose na određene tehničke detalje ovog zakona. Zaista mislim da predstavljaju konstruktivan doprinos poboljšanju teksta ovog zakona, za koji sam već danas imao prilike da kažem da ima vrednost, odnosno mislim da je važan za ustrojavanje regulative u kreiranju i sprovođenju u delo naše spoljne politike u ovim izuzetno složenim geostrateškim okolnostima i spoljnopolitičkim izazovima sa kojima se naša zemlja danas suočava.
Hteo bih da odgovorim na primedbu poslanika Batića, vezano za Hongkong. Shvatam da je identično gledište kao gospodin Batić imao i gospodin Krasić, vezano za pitanje Hongkonga. Želim da iskoristim ovu priliku da kažem da su primeri Hongkonga, Olandskih ostrva i nekih drugih suštinskih autonomija koje postoje ovog trenutka u svetu bili iskorišćeni od strane pregovaračkog tima Republike Srbije da bi povukli funkcionalne komparativne paralele između predloga koji je ponudio pregovarački tim Republike Srbije. To je predlog zasnovan na suštinskoj autonomiji, to je predlog koji je dobio skoro apsolutnu podršku u ovom domu, dakle, pričamo o jednoj čvrstoj, gotovo apsolutnoj većini u ovom parlamentu.
Tokom pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije argument prištinske strane i argument nekih međunarodnih činilaca u ovim pregovorima je bio taj da suštinska autonomija ne funkcioniše nigde sem na papiru, odnosno da naš predlog za suštinsku autonomiju nije realan, da ne može da zaživi i da kao takav predstavlja, sam po sebi, opstrukciju ovog pregovaračkog procesa. Naš argument je bio - to nije tačno; suštinske autonomije postoje, suštinske autonomije predstavljaju partnerstvo između matice i te specijalno regulisane teritorije koja funkcioniše pod zajedničkim suverenim krovom, odnosno uz puno očuvanje teritorijalne celovitosti i integriteta matice.
U ovom slučaju to je matica Srbija, u slučaju Hongkonga to je Narodna Republika Kina, u slučaju Olandskih ostrva to je Republika Finska. Mi smo povlačili komparativne paralele upoređujući modele koji i te kako funkcionišu u praksi, nijednog trenutka ne odustajući, nijednog trenutka ne skrećući sa pravca one jasno definisane platforme koja je usvojena u ovom domu.
Prema tome, gospodine Batiću, gospodine Krasiću, ovaj model Hongkonga nije predstavljen kao predlog Republike Srbije. Postoji samo jedan predlog Republike Srbije i to je predlog suštinske autonomije, za koji ste i vi glasali, za koji ste i vi, gospodine Batiću, i vi, gospodine Krasiću, glasali u jednom od saziva. Prema tome, naš predlog za budući status Kosova i Metohije je suštinska autonomija, mi od tog predloga ne odustajemo.
Onog trenutka kada su se završili pregovori pod rukovodstvom „trojke“ mi se selimo u Ujedinjene nacije, odnosno u Savet bezbednosti i tamo ćemo se boriti za nastavak pregovora koji će voditi postizanju kompromisnog rešenja koje će biti takvo da nijednog trenutka ne dovede pod znak pitanja očuvanje teritorijalne celovitosti i suverenosti naše zemlje. Moram da se osvrnem i na neka pitanja koja se odnose na Ministarstvo spoljnih poslova, da li ima tu puno nepotizma. Ja mislim da to nije slučaj i mislim da ga nema, a ako je nekada u nekim ranijim konstalacijama Ministarstva spoljnih poslova tako nečeg bilo, mislim da ovog trenutka prostora za to nema.
Morao bih da se osvrnem na jednu personalnu konstataciju gospodina Arsića. Ja nisam bio savetnik u Ministarstvu odbrane za vreme ministra Davinića, bio sam savetnik u Ministarstvu odbrane isključivo za vreme ministra Borisa Tadića. Zajedno sa Borisom Tadićem otišao sam i ja iz Ministarstva. Verovatno ste omaškom napravili tu konstataciju. Nisam nikada imao prilike da savetujem gospodina Davinića kao ministra odbrane Srbije i Crne Gore.
Još jednom želim da vam se zahvalim na svim ovim primedbama. Veliki broj primedaba koje sam danas čuo je zaista izuzetno konstruktivan i pokušaćemo da uzmemo u obzir većinu njih, jer one zaista imaju, rekao bih, suštinsku sadržinu i pozitivan karakter. Mislim da bi veliki broj njih zaista mogao da obogati tekst ovog zakona, tako da taj zakon može da izgleda bolje, može da pruži dobru, solidnu osnovu za regulaciju kreiranja naše spoljne politike, sprovođenja u delo naše spoljne politike, kao i suštinske reforme naše diplomatske službe.
Nadam se da će rezultat biti takav nakon usvajanja ovog zakona, nadam se da ćete nam pomoći i da ćemo jako brzo usvojiti ovaj zakon. Mislim da će rezultati biti vidljivi izuzetno brzo.
Mislim da su rezultati čak i do sada, u ovim teškim okolnostima do kraja nereformisane diplomatske službe, do kraja neregulisanog Ministarstva spoljnih poslova, bili takvi da nisu baš za potcenjivanje. Mislim da je rezultat srpske diplomatije, ako ništa, onda bar u poslednjih šest meseci, bio takav da je stvar pomerio sa jednog opšteg, globalnog gledanja da će Ahtisarijev plan biti primenjen i da će nadzirana nezavisnost Kosova i Metohije postati stvarnost do toga da smo ipak došli u jednu situaciju kada to više nije toliko očigledno.
Naravno, ja tu ne želim da potcenim nijednog trenutka principijelnu poziciju međunarodnih faktora. Gospodin Batić je pričao o principijelnoj poziciji Rusije. Ja želim ovde da kažem da je pozicija Ruske Federacije u celom ovom kosovskom procesu, odnosno pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije bila izuzetno čvrsta, principijelna, u skladu sa međunarodnim pravom i sa normama međunarodnog prava, i mi izuzetno cenimo takav principijelan stav Ruske Federacije.
Međutim, pozicija Srbije u ovim pregovorima o Kosovu i Metohiji nije uvek koincidirala sa pozicijom Rusije, i to moram da kažem. Pozicija Srbije je od početka bila da nema govora o narušavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Meni je izuzetno drago da je pozicija Ruske Federacije u poslednjih godinu-dve bila pobuđena do tog nivoa da zaista principijelno stane iza ovakvog gledanja na međunarodni poredak, na Povelju UN, na Rezoluciju 1244 i ona je zaista bila principijelna i u skladu sa međunarodnim pravom. Mi to izuzetno cenimo.
Nalazimo se tu gde se nalazimo, ponovo je diskusija o Kosovu prenesena u UN, u Savet bezbednosti, a ja tamo putujem već koliko za sat i po vremena. Prema tome, ja ću vas zamoliti za razumevanje, dame i gospodo narodni poslanici, da me izvinite zato što zaista moram da krenem na put, i nadam se da ćete prihvatiti ovo što vam sada budem rekao. Ja moram da krenem na put za Njujork, a moj državni sekretar, ambasador gospodin Bogojević će me zamenjivati i ja se nadam da nećete imati ništa protiv toga, ali ovo je jedan izuzetno delikatan trenutak.
Mislim da u ovom momentu zaista treba da uložimo sve napore da očuvamo državno jedinstvo, da održimo zajedničku politiku po pitanju Kosova i Metohije. U narednih nekoliko nedelja i nekoliko meseci bićemo pod dramatičnim pritiscima sa svih strana sveta. Mi imamo jednu principijelnu i čvrstu poziciju po pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije, po pitanju evropske budućnosti i za tu čvrstu i principijelnu politiku ja tražim vašu podršku, tražim podršku cele ove kuće, jer usvajanjem ovog i ovakvog zakona o spoljnim poslovima Republike Srbije omogućava se efikasnije, dinamičnije, ekonomičnije, modernije, pragmatičnije sprovođenje u delo državne spoljne politike koja će očuvati teritorijalnu celovitost naše zemlje, koja će očuvati Srbiju na putu evropskih integracija, koja će očuvati ceo zapadni Balkan na putu učvršćivanja mira, stabilnosti i prosperiteta.
Za to nam treba moderna diplomatska služba, za to nam treba diplomatski aparat 21. veka, za to nam treba ustrojstvo spoljnih poslova Republike Srbije koje je u skladu sa izazovima 21. veka, u skladu sa modernim normama diplomatije, koje je kreativno, fleksibilno, koje je u stanju da se uhvati u koštac sa problemima sa kojima se, nažalost, ova zemlja suočava na početku 21. veka i time čini zaista jednu manjinu nacija, zemalja u Evropi.
Zašto smo došli ovde, zašto se danas nalazimo u ovoj poziciji, zbog čega se danas konfrontiramo sa izazovima sa kojima se nijedna ili skoro nijedna druga zemlja, bar ne na evropskom kontinentu, ne konfrontira, mislim da nije ni vreme ni momenat da o tome pričamo. Nalazimo se u izuzetno teškoj situaciji.
Hajde da pođemo od konsenzusa, nalazimo se u izuzetno teškoj situaciji i zbog toga što se nalazimo u teškoj situaciji potrebne su nam energične, efikasne, savremene mere i potrebno nam je da ustrojimo, definišemo, kanališemo odnose sa međunarodnom zajednicom, na Istoku, na Zapadu, u multilateralnim organizacijama koje će nam omogućiti da se pod ovako teškim okolnostima izborimo sa nacionalnim izazovima, sa izazovima naše teritorijalne celovitosti, naše suverenosti, sa izazovima naše integracije sa regionom i sa kontinentom i omogućiti da u narednoj deceniji 21. veka omogućimo prosperitetan život za sve naše građane, za sve naše građane u Pokrajini Kosovo, za naše građane u Srbiji i za sve žitelje zapadnog Balkana.
Za to nam treba jedan moderan pogled unapred, moderna diplomatska služba. Ovaj zakon, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, omogućuje formiranje takve moderne diplomatske službe. Hvala vam na vašim primedbama. Jedan značajan broj tih primedaba je i te kako smisaon, uključićemo ih, ja ću predložiti da one budu prihvaćene. Mislim da će većina biti prihvaćena. Hvala vam na tome, hvala vam na vašoj konstruktivnosti, na vašim kritikama, zaista sam ih saslušao pažljivo. Pokušaću da uključim što više njih, a ja vas molim da me izvinite, ja zaista uvažavam ovaj dom, uvažavam sve vas, dame i gospodo narodni poslanici, ali moram na put u Savet bezbednosti. Hvala vam mnogo na vašoj pažnji.

Radojko Obradović

| Predsedava
Povredu Poslovnika reklamirao je narodni poslanik Dragan Todorović. Gospodine Todoroviću, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Dame i gospodo narodni poslanici, malo je falilo da se rasplačem pred ovolikim zahvaljivanjem ministra. Gospodine ministre, samo kratko, neke opservacije povodom ovoga što ste govorili vezano za Kosovo i Metohiju, odnosno pregovarački tim i ono što ste vi pokušavali da uradite, kao pokušaj ili obećanje, ukoliko se bude usvojio ovaj zakon, da će se neke stvari vezane za diplomatiju popraviti.
Prvo, ono što je najbitnije, a što je vezano za Kosovo i Metohiju, naš pregovarački tim i vi kao ministar inostranih poslova imali ste jasno ograničenje i opredeljenje u kom pravcu da idete, a to su rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije i po tom pitanju nema nikakvih dilema. Čak mogu da razumem da ste vi u nastojanju da dođete u situaciju da za našu državu nađete najpovoljnije rešenje tražili neke izlaze predlažući određene modele kao što su Hongkong, Olandska ostrva itd, verujući možda... Ali, ako je to bio razlog, onda je to greška i to govori da vi niste imali predstavu sa kakvim pregovaračima i sa kakvim namerama se srećete, mada smo mi, ako se sećate, i u Strazburu rekli da je to što mi možemo da uradimo vrlo jednostavno.
Mi samo možemo da ne pristanemo na rešenje koje Amerikanci i EU pokušavaju na sve moguće načine da nametnu.
Vi ste polazili sa pretpostavkom da ćete eventualno stalnim inovacijama ili inicijativom dobiti neke prednosti u ovom pregovaračkom procesu. Međutim, oni su se ukopali na početnim pozicijama, koje su za njih bile apsolutno najbolje moguće, a to je plan Martija Ahtisarija. Praktično, oni su vas stavili u poziciju... To što ste vi okolo predlagali nešto, sve vreme su vas vraćali - da li vi prihvatate plan Martija Ahtisarija ili ne. Vi znate da je sada osnovna stvar da li će se plan Martija Ahtisarija, kao predstavnika UN, odnosno generalnog sekretara, nametnuti u okviru UN, odnosno Saveta bezbednosti.
Ono što je za nas dobro, to je principijelni stav Rusije i tu ne postoji nikakva šansa da se to promeni. To je jedino naša šansa. Ovo drugo, da nijedan državni organ nikada, ni po kakvu cenu, ne sme da prihvati nezavisnost Kosova i Metohije.
Sada dolazimo do onog drugog, dan D. Šta ćemo uraditi onog momenta ukoliko se desi da neka institucija na Kosovu i Metohiji proglasi nezavisnost, šta ćemo mi uraditi prvo u tom slučaju, a onda ukoliko neke države to budu uradile? Po nekim informacijama, Vlada sprema određene mere. Mi ćemo videti koje su to mere, šta one podrazumevaju.
Sada samo ukratko vezano za Ministarstvo inostranih poslova. Gospodine Jeremiću, ne mogu unapred da sumnjam da ćete vi pokušati da dovedete Ministarstvo inostranih poslova u poziciju da može da funkcioniše na način koji bi bio koristan za državu, jer znam sa kakvim se vi problemom susrećete. Sedmogodišnji problem je izazvan, prvo, postavljanjem Gorana Svilanovića, otvorenog izdajnika Srbije, koji je sada član ove krizne grupe i koji se otvoreno zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije, kao što se zalagala i njegova stranka, a to je onaj Građanski savez. Vi imate jednog predstavnika Građanskog saveza u vašem ministarstvu.
Druga stvar, ono što nije uništio Goran Svilanović dodatno je uništio Vuk Drašković. Još jedan čovek u tom ministarstvu, Vojin Dimitrijević, punih sedam godina uništava Ministarstvo inostranih poslova; gole izdajnike postavlja i na ambasadorska mesta i svuda po inostranstvu.
Zato smo mi sigurni, kakav god da je zakon, da vi teško možete sa tim problemima da izađete na kraj.

Radojko Obradović

| Predsedava
Povredu Poslovnika reklamirali su narodni poslanik Slobodan Maraš, narodni poslanik Vidoje Jovanović. Onda replika, narodni poslanik Zoran Krasić.
Pošto ministar mora da ide, ako se slažete, povreda Poslovnika ima prednost nad replikom, ali da damo reč gospodinu Krasiću, dok je ministar tu. Gospodine Krasiću, izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Pošto je replika, onda to može i na ličnost. Gospodine Jeremiću, vi ste samo jednu reč koju sam na kraju rekao loše protumačili, a to je bila reč "izgleda". Sada ću da vam objasnim šta u mojoj interpretaciji onoga što je ispričao gospodin Batić znači "izgleda". Izgleda da je u pravu kada se čudio kakvu ste sličnost našli između Kosova i Metohije i Hongkonga. Ja sam znao da ćete vi da natrčite na to.
Gospodin Batić je samo zaboravio jednu stvar da vam kaže. Postoji samo jedna sličnost: i jedna i druga lokacija su carstvo droge. Ni jedna druga sličnost ne postoji. Istorijski aspekt, pogrešan primer ste uzeli. To da vam bude primer za suštinsku autonomiju, to je nemoguće. Sve ste pogrešne primere uzimali, računajući da na taj način imate, kako vi to pričate, aktivnu ulogu, kreirate pozitivnu atmosferu itd. Ne odstupajte od suštinske autonomije. Ona je zacementirana Rezolucijom 1244. Nema jačeg argumenta. Zaobiđite sve one gluposti prethodne vlade, regionalizacija, kantonizacija itd.
Još jedna stvar, malo me poslušajte. Diplomate su škrte na rečima i ne smeju mnogo da pričaju, ali uvek diplomata kada nešto kaže vodi računa o pravilnoj upotrebi termina. Vi ste malopre rekli da postoji neka sličnost, jer je Kina matica i Srbija je matica. Nije tačno. Ako je nešto matica, nešto suprotno je dijaspora. Nije nama Kosovo i Metohija dijaspora. Kosovo i Metohija je u sastavu Srbije. Nema matice, nema pritoke, nema ničega. To je jedno celo, vi ste fizičar, jedan kroz jedan.
Vodite računa o tome. Nemojte tim rečima da pokazujete koja je vaša strateška pozicija. Vaša strateška pozicija minus deset. Ne valja. Vi u pregovorima treba da zastupate unitarističku državu, pa u pregovorima da dođete na suštinsku autonomiju i da malo vi popuštate.
Ja, evo, godinama jurim po Evropi da nađem onog Badentera, svuda ga pomeraju, i u Francuskoj sam namerno bio juna meseca računajući on je senator, pa ćemo njega tamo da sretnemo i da mu objasnim malo o onom njegovom izveštaju kako je po kolonijalnim principima delio bivšu SFRJ. Ali ga nema, beži, čim čuje da je došla srpska delegacija, on ne dolazi danima u Pariz. Jurim ja još neke.
Tako se ponašajte. Tresnite im ono što kažete čvrsto, a ne da nastupate meko.

Radojko Obradović

| Predsedava
Povredu Poslovnika reklamirao je narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvolite, gospodine Maraš. Nakon njega narodni poslanik Vidoje Jovanović.

Slobodan Maraš

Hvala, gospodine predsedavajući. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram da se izvinim svima vama što ću malo odlutati od ove teme, ali zbog javnosti želim da kažem neke stvari. Malopre smo dobili od sekretara Skupštine dopis u kome nas obaveštava da je stigao predlog od strane Vlade, a potpisao ga je potpredsednik Vlade gospodin Đelić, da se zakon o budžetu za 2008. godinu razmatra po hitnom postupku.
Gospodin Dulić, predsednik Skupštine, rekao je da je to povoljnije za poslanike zato što možemo da podnosimo amandmane do samog dana zasedanja. Međutim, problem je u tome što je zakon o budžetskom sistemu dostavljen Skupštini sa 15 dana zakašnjenja i prekršen je Zakon o budžetskom sistemu, odnosno član 14. Takođe, prekršen je i član Zakona o budžetskom sistemu koji se odnosi na to u kom roku mora da se usvoji budžet, a to je 30. novembar. Sutra je već 5. decembar.
Samo bih želeo zbog javnosti da kažem da odgovornost za to što će budžet biti donet kasnije, protivno članovima zakona koji to regulišu, snosi Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije već više puta zakone ne šalje na vreme i onda pokušava preko određenih ministara da stvara sliku u javnosti da narodni poslanici ne rade svoj posao na način koji je predviđen, odnosno da zbog nas nešto kasne.
Potpuno razumemo nameru vladajuće koalicije da prođu prvo zakoni koji su neophodni za raspisivanje predsedničkih izbora i nemamo problem sa tim. Mi imamo problem sa tim što zakon o budžetskom sistemu, odnosno o budžetu kasni. Imamo problem sa tim što u pismu koje smo dobili od gospodina Đelića imamo molbu da na svaki način i što pre usvojimo taj predlog, da se ne bi prouzrokovale štetne posledice na rad državnih organa i organizacija. Svaku štetnu posledicu koja bude nastupila zbog toga što je moguće da će budžet biti usvojen kasnije nego što je predviđeno snosi Vlada Republike Srbije.
To sam morao da kažem zbog javnosti, a mi se svakako radujemo raspravi o budžetu, zato što imamo puno primedaba na ovaj budžet i kada to bude počelo u ponedeljak iznećemo sve svoje primedbe i predloge da se taj budžet popravi. Hvala vam.

Radojko Obradović

| Predsedava
Hvala. Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović. Molim vas samo da navedete član Poslovnika, nisam hteo da vas prekidam, gospodine Maraš.
(Slobodan Maraš, sa mesta: 138.)
138. Izvolite, gospodine Jovanoviću.