Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Ne znam šta vam je ovo trebalo, gospodine Andriću, da prozivate SRS. Nema nikakve idile između ministra spoljnih poslova i SRS, ima našeg stava da će onaj ko želi da brani Srbiju imati našu podršku i da ćemo vas sprečiti da Šiptarima pripadne Kosovo i Metohija.

Narodni poslanik Nikola Žutić, po Poslovniku.

Poštovani poslanici, gospodine predsedavajući, ministar mi nije odgovorio na pitanje vezano za organizaciju Ministarstva. Listajući ovaj zakon vidi se da ni obrazloženje nije u skladu sa osnovnim tekstom zakona. Tako, na primer, u obrazloženju zakona se kaže da se zakonom o spoljnim poslovima uređuje delokrug i organizacija Ministarstva spoljnih poslova. Te organizacije nema u osnovnom tekstu.
Dalje, govori se – unutrašnje uređenje Ministarstva spoljnih poslova uređuje se u skladu sa Ustavom, dok se zakonom o spoljnim poslovima propisuje da se Ministarstvo sastoji od organizacionih jedinica u zemlji i diplomatsko-konzularnih predstavništava u drugim državama i pri međunarodnim organizacijama.
Dakle, u obrazloženju jasno stoji da je zakon propisao organizaciju, međutim, u osnovnom tekstu zakona o tome nema reči. Prosto je neverovatan nesklad između osnovnog teksta i obrazloženja. Samo toliko. Hvala.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica, Socijalistička partija Srbije, Liberalno-demokratska partija i poslanička grupa Vojvođanski poslanici.

Dajem reč narodnom poslaniku Aleksandru Martonu. Izvolite.

Hvala, gospodine Albijaniću. Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine podržaće svojim glasovima u danu za glasanje ovaj predlog zakona.
Smatramo da je postavljanje kvalitetnog okvira za međunarodne odnose naše države, kao i regulisanje međusobnih odnosa državnih organa u međunarodnim odnosima trebalo mnogo ranije biti postavljeno kao pitanje o kojem bi razgovarali predstavnici građana u najvišem zakonodavnom telu Republike Srbije.
Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine smatraju da sa ovim zakonom diplomatija Republike Srbije može počivati na zdravim osnovama, i to želimo da pohvalimo. Ipak, valja istaći da mnogo štošta u ovoj državi počiva na dobrim zakonskim rešenjima ali nas je dnevnopolitička zbilja uverila da konačna rešenja ne moraju uvek biti dobra.
Inače, protiče sedmi mesec od formiranja nove republičke vlade i moramo istaći da, bez obzira na nezadovoljstvo radom Vlade u globalu i pre svega njenog premijera Vojislava Koštunice, ministar Jeremić zaslužuje visoku ocenu, pre svega zbog svoje agilnosti i želje da se u što većoj meri popravi međunarodni položaj Republike Srbije.
Pravo je pitanje kakva je trenutna spoljna politika Republike Srbije. Postoji li jedna spoljna politika ili možda i dve? Ko sve nastupa sa pozicije nosilaca prava učešća u međunarodnim odnosima Republike Srbije?
Mi u Ligi socijaldemokrata Vojvodine smo i ranije isticali da smatramo da ne postoji samo jedna Vlada Republike Srbije, znači, ona koju vodi premijer Koštunica, nego dve: jedna, Koštuničina i druga, Đelićeva. Takva je i spoljna politika – dve priče o NATO-u, dve priče o EU, dve priče o strateškim partnerima u Evropi, dve priče o odnosima sa Rusijom, dve priče o odnosima sa zemljama u komšiluku.
Setimo se nedavnog primera savetnika Vojislava Koštunice Aleksandra Simića, koji je našeg prvog suseda - Republiku Crnu Goru nazvao kvazidržavom. To svakako nije bio primer dobre međunarodne politike Srbije.
Pretpostavljam da se ministar Jeremić, uveren sam u to, sasvim sam siguran, nije složio sa ovakvom ocenom savetnika premijera, ali je činjenica da se neko drugi, a ne nadležni organ, bavio pitanjima spoljnih odnosa Republike Srbije.
Srbija treba da vodi mudru politiku, mudru spoljnu politiku, da gradi dobre odnose poverenja sa Evropskom unijom, sa SAD, Ruskom Federacijom, Kinom, arapskim državama, državama regiona. Treba da, po uzoru na Bugarsku i Rumuniju, stremimo jačanju naše spoljnopolitičke pozicije i ugleda. Sofija i Bukurešt, glavni gradovi Bugarske i Rumunije, danas su centri brojnih međunarodnih asocijacija, pa ne protekne niti jedan dan a da se u ovim prestonicama ne održi neki važan sastanak na ministarskom ili parlamentarnom nivou.
Da li Vlada Republike Srbije može Srbiju načiniti takvom državom? Mi u Ligi socijaldemokrata Vojvodine smatramo da može i mora, ali za to nam je potrebna jedinstvena platforma, bez lutanja i jeftine nacionalističke demagogije.
Liga socijaldemokrata Vojvodine podržava i podržavaće napore ministra Jeremića da i dalje stremi ka dovođenju Srbije u red normalnih svetskih država.
Na kraju, poručio bih gospodinu Jeremiću da mora više računa da povede i o AP Vojvodini. Postoji dogovor ministra Vuka Jeremića i predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića o zastupljenosti kadrova iz Vojvodine u srpskoj diplomatiji. Smatramo da je to važno, ali ne i dovoljno. Valja urediti ovo pitanje sistematski, a ne da zavisi od dobre volje ministra, koja sada postoji, ali pitanje je da li će postojati kada na funkciji bude neki drugi ministar.
Dakle, 27% stanovništva Republike Srbije živi na teritoriji AP Vojvodine i smatramo da Vojvodina mora da ima i srazmernu zastupljenost. Mislim da je dobra sugestija od nas iz Lige socijaldemokrata Vojvodine ministru Jeremiću da o pitanjima zastupljenosti AP Vojvodine i njenih kadrova u srpskoj diplomatiji mišljenje mora da da i AP Vojvodina i mislim da se na taj način mogu doneti kvalitetna kadrovska rešenja.
Na kraju, LSV i SVM, još jednom da istaknem, podržavaju ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vesna Pešić, a zatim narodni poslanik Bojana Aleksić, pa zatim narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovani poslanici i poslanice, poštovani predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, prvo što bih rekla to je da ovde postoji jedan mali nesporazum zbog imena ovog zakona i onoga na šta se zakon stvarno odnosi.
Ovo nije zakon o spoljnim poslovima, i to je bila rasprava sa mojim prethodnicima, poslanicima i ministrom, zato što ovde nema spoljne politike, spoljnih poslova u smislu delovanja strategije prioriteta. Mi smo juče kada je bilo reči o odbrani i Vojsci imali koncepciju odbrane, pa onda posle toga institucija koja treba to da radi. Znači, mi nemamo ovde te elemente. Ovo zaista nije zakon o spoljnim poslovima, nego zakon o radu Ministarstva spoljnih poslova. Znači, to bi bio tačan naziv ovog zakona. Onda tu nastaje nesporazum, zato što ljudi traže koncepcijske elemente, a ovo je zaista, u pravom smislu, tehnički zakon o organizaciji Ministarstva spoljnih poslova, tako da to stvara zabunu i onda imamo preopširne rasprave, jer ovde toga nema.
Znači, mi možemo tražiti da se nekim drugim dokumentom i zakonom to reši, ali ovo je zaista, u pravom smislu, tehnički zakon o organizovanju Ministarstva spoljnih poslova, i to je prava reč, tako da smo zbog ovih nesporazuma koji su postojali gubili vreme, a očigledno nije trebalo.
Ako je to tako, mislim da bi se time otklonili brojni nesporazumi do kojih bi moglo da dođe. Jedan od takvih nesporazuma, na koji ću da skrenem pažnju, nastaje zato što ovde kod organizacije Ministarstva spoljnih poslova ne možemo da odredimo kapacitete i potrebe srpske diplomatije. Kao što znamo, bila je jugoslovenska diplomatija, koja je imala jednu spoljnu politiku, politiku nesvrstanih itd. i velike države, pa onda SRJ, pa onda Srbija i Crna Gora, tako da potrebe sada, nakon što je Srbija postala nezavisna država, ne možemo da odredimo bez ovih nekih uvodnih koncepcijskih strateških pitanja koji je stvarno kapacitet diplomatije države Srbije, koja je nezavisna država.
Zašto to kažem? Zato što nisam primetila da je došlo, zbog odvajanja Crne Gore, do smanjivanja ili procenjivanja šta je potrebno, niti postoji neka javna rasprava, kolika je diplomatija zaista danas u Srbiji potrebna. To govorim kao narodni poslanik, koji treba da vodi računa o tome kako se troše sredstva iz budžeta, jer kada je reč o Ministarstvu to je pokriveno sredstvima građana.
Znači, mi nemamo uopšte procenu, niti mogućnost da raspravljamo o tome koji opseg diplomatije je danas Srbiji potreban i kako se taj opseg diplomatije uopšte određuje. Znači, toga nema, nema kriterijuma, niti možemo da procenjujemo, niti možemo da kažemo da je prevelika, niti da je ona mala.
Ja neki put, kao pozajmljeni funkcioner u tom ministarstvu, čujem, možda nije tačno, ali čujem da se otvara konzulat u Dominikanskoj Republici. Da li je tačno ili nije tačno, ne znam, ali priča se. Hoću da kažem da ima takvih priča i, umesto da kažem na kraju, ja ću to reći sada, nema dovoljno dobre komunikacije, niti bilo kakve odredbe o radu Ministarstva.
Kolega Pastor je rekao da nema uloge Narodne skupštine, ali nema ni regulisanih odnosa javnosti sa Ministarstvom spoljnih poslova, kada već govorimo o radu Ministarstva spoljnih poslova i organizaciji tog ministarstva, regularnog odnosa sa javnošću.
Nema predviđenih konferencija za štampu, pa, recimo, mene zovu iz „Blica“ i pitaju zašto je ministar Jeremić... Nije važno da li se odnosi na njega, može bilo kome da bude upućena primedba. Kažu, mi smo čuli da on razrešava 183 i vraća 183 radnika. A ja kažem, molim vas, gospodine iz „Blica“, da li vi možete da se obratite Ministarstvu ili ja, zato što imate moj broj telefona, treba da vam dam odgovore na pitanja na koja ja stvarno ne mogu da odgovaram po kom osnovu se ljudi vraćaju? Zašto? Zato što treba da budu opravdani svako razrešenje i povratak pre isteka roka, to treba u javnosti da bude obrazloženo zato što je to, to građani ne znaju, veoma skupo, kada se vraćate odande, tu se plaćaju kontejneri itd; znači, ima razloga da se u javnosti sve to opravda.
Odnosi sa javnošću nisu regulisani, a ima tih pitanja koja jesu veoma važna. Svaki put, dakle, ako je zaista takva premetačina u Ministarstvu, da se izađe i da se javnosti obrazloži, a ne da zovu bivše ambasadore i da postavljaju takva pitanja.
Znači, nema tog člana, ja sam tražila gde je odnos sa javnošću u radu samog Ministarstva, ali toga nema, pa i to pokušavam da kažem.
Takođe, kada je reč o samom organizovanju službe Ministarstva, ono što sam već naglasila, takođe bi bilo dobro, s obzirom na ovu politizaciju o kojoj mi u Skupštini stalno govorimo, da se ambasadori postavljaju po političkoj liniji, da su to isključivi kriterijumi, da se vrlo često zaboravlja da li uopšte znaju strane jezike, ne znaju strane jezike, pa odlaze penzioneri za ambasadore, a na to ću posebno skrenuti pažnju, što je takođe prekršaj i unutrašnjeg propisa samog Ministarstva, da se napravi jedna strateška procena kakvi su ciljevi samog Ministarstva. Recimo, da li može da se kaže da će u bliskoj budućnosti 80% diplomatskih službenika biti postavljeno po profesionalnoj liniji, a 20% po političkoj.
Zašto to kažem? Zato što sve države koje su potpuno profesionalizovale svoju diplomatiju takođe imaju jedan procenat postavljanja i van toga. To nije nešto neuobičajeno i to nije isto što i Ustavni sud. Neki kriterijumi, kada je reč o diplomatiji, moraju se uvažavati i moraju se poštovati, ali potrebna je prognoza šta bi bilo idealno i čemu bi trebalo da težimo, koji procenti bi tu bili dobri itd.
Takođe bi trebalo da bude nekako... Volela bih da sam našla u ovom zakonu, jer se već pominjalo da diplomatija treba da bude moderna, profesionalna, gospodin ministar je to rekao, nekakve kriterijume profesionalizacije, ciljeva profesionalizacije, kada se to može dostići, koji bi to omer u Srbiji odgovarao, mislim da bi i to moglo da se kaže.
Ali, o tome zaista nema ni reči; zakon je toliko tehnički da o ovim pitanjima, koja se odnose zaista na samu organizaciju Ministarstva, a malo su šireg obima, u ovom zakonu uopšte ništa nema
Takođe, rekla bih, da ne čitam član, mislim da je to član 42, gospodine ministre, molim vas da obratite pažnju, da je jako šturo obrazloženo razrešenje. Zaista može da bude veoma proizvoljno. Da ne čitam sada član 42, ali ako baš hoćete, da pogledamo: "Pored razloga za razrešenje sa položaja..." itd. – jedna rečenica. A, razrešenja su dosta važna, zato što, kao što znate, kolaju priče, i tačno je da uvek svaki... I vaš šef partije je nadležan, kao predsednik Republike, sada će da potpisuje nameštenja, a ne znam ko potpisuje, valjda Vlada, razrešenja. Trebalo bi obrazložiti. Kada idete na to obaveštavanje javnosti zaista da vidimo kako se i kada razrešavaju. To je veoma šturo određen član. Kada je reč o razrešenjima zaista bih očekivala malo jasnije i da dopunite taj član 42.
Da nastavimo onu prethodnu diskusiju, kada je reč o tome kako se popunjavaju radna mesta, jer takođe postoje članovi, da li su 34, 35, nije važno, kako se popunjavaju konzularna predstavništva i diplomatska predstavništva u inostranstvu.
Mogu da kažem nešto prema sopstvenom iskustvu - dok sam bila ambasador u Meksiku, verujte mi, ja sam bila sama tri meseca, zato što je moj prvi sekretar, odnosno otpravniku poslova, u statusu savetnika, istekao je mandat i vratio se. Ja sam tri meseca bila sama u ambasadi, sem domaćih službenika, onih koji su bili zaposleni, šofer i sekretarica. Ja sam potpuno sama obavljala sve poslove, bez ikakve potrebe. Posle toga sam videla da se puni ambasada u Meksiku i sekretarima, i ovima i onima. Zašto? Kakvo je opravdanje za to? Nijedna bivša jugoslovenska republika nije otvorila ambasadu u Meksiku. Meksiko je za to vreme spustio diplomatske odnose sa nama na nivo otpravnika poslova, a mi smo poslali ambasadora i punili ambasadu novim službenicima.
Znači, nema kriterijuma ovde kako se uopšte i na osnovu čega planira to, zato što vidim da zaista mnogi ljudi (i ja to sa punim razumevanjem kažem) koji rade u Ministarstvu, budući da su u Ministarstvu jako male plate, sede na ivici stolice i čekaju da budu poslati u inostranstvo. Tako se bez ikakve potrebe pune te ambasade nepotrebnim službenicima. Mislim da to nije dobro razrešeno.
Konačno bih htela da kažem da sam se nekako osećala kada sam radila u tom ministarstvu, da su brojni ambasadori... I meksički ambasador u Beogradu je uvek dolazio na konsultacije u Meksiko i posećivao me, jer je imao redovne konsultacije ambasadora sa ministrima u januaru mesecu. To je gotovo poznata stvar da svi ambasadori dolaze na konsultacije, prolaze dodatnu obuku, oni koji su već ambasadori. Verujte mi, nikada nikakvu konsultaciju...
(Vuk Jeremić, sa mesta: 16. decembra će svi ambasadori biti.)
Dobro, ja vam samo zbog zakona kažem da ovde ne stoji obavezna konsultacija ambasadora, nisam našla član o obaveznim konsultacijama. Dok sam videla da je u drugim državama obavezna konsultacija, u organizaciji našeg ministarstva ja tu obaveznu konsultaciju nisam našla. Govorim vam iz iskustva, a gledala sam onda zakon. To nisu nikakve strašne primedbe. Samo kažem, kada sam radila videla sam da nema, pogledam da nema konsultacija, nema odnosa sa javnošću, pa vam onda predlažem, ako već radite na tehničkom zakonu, da taj tehnički zakon uradite tako da on dobro organizuje to ministarstvo, ako već nema ovog drugog dela - prioriteta spoljne politike, o čemu su neki drugi poslanici govorili.
Nema obaveznog člana o konsultacijama i nema čak ni komunikacije. Ako ja, kao ambasador, tražim instrukciju po određenom pitanju, pitaj ti odande do milog Boga, ništa tebi iz Ministarstva neće stići. Ne znam da li još neko ima ko je bio... Piši ti pisma, čekaj odgovore za bilo šta, odgovora nema. Ti si prepušten sam sebi, ti treba da izražavaš državnu politiku... Neki traže da polažemo i neke škole iz patriotizma, a ja sam završila te najviše škole. Prema tome, možda mi nije bilo potrebno, ali drugima je potrebno, ali kada tražite konsultacije, instrukcije o određenim pitanjima, nema odgovora. Ako tražite instrukciju od Ministarstva povodom nekog određenog pitanja, vi možete pitati, pitati, pitati, ali odgovora nema. Komunikacija između diplomatsko-konzularnih predstavništava i Ministarstva je veoma teška, ona ne funkcioniše i vrlo često su ljudi u diplomatsko-konzularnim predstavništvima prepušteni sami sebi, ne mogu da dobiju instrukciju od samog ministarstva.
Pored toga, htela bih da kažem još samo ovo. Molim vas da se zavede red, iskustvo, da vam i to prenesem... Svaki obrazovan čovek koji prođe jednu obuku, nije diplomatija tako neka strašno velika stručnost, kako oni to hoće da prikažu... Ono što je moje iskustvo, verujte mi da iskusni ambasadori, koji ostavljaju najbolji utisak, govore engleski, francuski, nemački. Mi u Nemačku šaljemo ambasadora koji govori engleski, to je apsolutno nedozvoljivo. Tamo gde je mali jezik, gde se ne govori mnogo, to može, ali u velike zemlje to ne može.
Vi šaljete, recimo, ambasadora u Meksiko... To je kontinent na kome se govori španski. Ja sam sa svim ambasadorima, ruskim, nemačkim, francuskim, govorila španski. Niko tamo nije hteo da govori engleski. Posle mene je otišao ambasador koji ne zna španski.
Molim vas da se obrati pažnja, ovde gde su ovi članovi o stručnosti, to je pitanje ugleda zemlje da naš ambasador, ako ode u zemlju gde je u pitanju veliki jezik, govori taj jezik; to mora da se uvede kao apsolutni kriterijum.
Slažem se sa gospodinom Pastorom da odnosi sa Skupštinom nisu regulisani, kao ni odnosi sa javnošću.

Reč ima narodni poslanik Bojana Aleksić, a zatim narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, gospodine ministre, ja se slažem da je ovo jedan tehnički zakon. Ovo je jedan dobar tehnički zakon, koji predstavlja preduslov za aktivnosti u oblasti spoljne politike. Tačno je da on proizilazi iz Ustava Srbije, ali ono što je mnogo važnije, a što još uvek niko nije rekao, to je da je posle gotovo sto godina ovo prvi zakon države Srbije iz oblasti spoljne politike, odnosno spoljnih poslova.
Da podsetim da od kraja Prvog svetskog rata, završetka Drugog svetskog rata do prošle godine Srbija nije imala ministarstvo spoljnih poslova, da je ministarstvo spoljnih poslova, odnosno resor spoljnih poslova bio u rukama raznih Jugoslavija koje su se različito zvale, na kraju u nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora. Bili smo često u situaciji da srpski nacionalni interes, zarad kompromisa sa narodima sa kojima smo živeli, podređujemo interesima drugih naroda. Sada prvi put možemo slobodno da branimo naš nacionalni interes, kada govorimo o spoljnoj politici i kada kontaktiramo sa državama sveta.
Ovo je, naravno, jedan dobar zakon. Demokratska stranka Srbije će ga podržati. On je podeljen, kao što je ministar rekao, u šest poglavlja i definiše, pre svega, nadležnosti Ministarstva. Najveći deo zakona posvećen je nadležnostima Ministarstava, kao i organima koje Ministarstvo postavlja, odnosno ministarstvo radi jednim delom u zemlji, osniva naše ambasade u inostranstvu i konzularna predstavništva i rukovodi radom, znači, tim našim predstavništvima u inostranstvu i samo ovde vodi spoljnu politiku.
Spoljnu politiku Ministarstvo inostranih poslova, odnosno ministar inostranih poslova predlaže Vladi Republike Srbije, a Vlada je ta koja usvaja spoljnu politiku. Kada je ova vlada, koju čine Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, G17 plus i Nova Srbija, preuzela vlast, ona je i sve ove stranke su u svojoj predizbornoj kampanji definisale svoje spoljnopolitičke prioritete, a to su, pre svega, odbrana Kosova i Metohije, odnosno odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta države Srbije i želja Republike Srbije da u skorije vreme postane članica Evropske unije, znači, ta evropska orijentacija Srbije. Istovremeno, spoljnopolitički prioritet je kako saradnja sa zemljama članicama Evropske unije, tako i saradnja sa velikim silama kao što su Ruska Federacija, Sjedinjene Države, Kina, Indija i ostale velike zemlje. To je nešto o čemu nije potrebno posebno da se izjašnjavamo u ovom trenutku, jer je to definisano programom Vlade, koji smo i mi u ovoj skupštini odobrili onog momenta kada smo za Vladu glasali.
U ovom momentu vodi se žestoka diplomatska inicijativa, pre svega, u cilju očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Prilika je da se kaže da svi državni organi, predsednik, premijer, ministar inostranih poslova, ministar za Kosovo i Metohiju i ostali koji u tome pomažu, zaista vode jednu lavovsku borbu i da su pokazali da se nećemo tek tako lako predati i da će učiniti sve da se taj naš prvi cilj, ostanak Kosova i Metohije u Srbiji, ostvari. Možemo da iskoristimo ovu priliku da im u tome poželimo puno uspeha, mada se ovaj parlament o tome već dosta puta izjašnjavao.
Ovde u zakonu se kaže da je jedna od važnih nadležnosti Ministarstva da se bavi koordinacijom različitih državnih organa, u cilju sprovođenja spoljne politike. Među tim organima koji se pominju u zakonu ne pominje se Narodna skupština Republike Srbije i Odbor za inostrane poslove Republike Srbije, čiji sam ja član, i to je nešto o čemu smo na Odboru razgovarali i o čemu su govorile i moje kolege iz Odbora za inostrane poslove.
Iskoristiću priliku da dam nekoliko sugestija ministru. Mada nema mesta da to stoji u zakonu, ali parlamentarna diplomatija je isto toliko važna koliko i diplomatija koju vodi Vlada Srbije, tim pre što parlament Srbije, odnosno delegacije srpskog parlamenta su članice više evropskih i svetskih skupština, gde se takođe donose neke veoma važne odluke, počevši od Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koja je svakako najznačajnija i čiji značaj verovatno nije potrebno posebno da podvlačim, ali tu je i Skupština OEBS-a, Skupština NATO-a, crnomorske i ekonomske saradnje itd.
Znači, mi poslanici ovog parlamenta smo u prilici da na tim skupštinama prezentujemo spoljnu politiku države Srbije i spoljnopolitičke prioritete, da se i mi borimo za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, s jedne strane, i za evropski put Srbije, sa druge strane, što su dva paralelna procesa od izuzetnog značaja.
Vrlo često se nama koji smo parlamentarci i koji se bavimo tom parlamentarnom demokratijom dešavalo da nam nedostaje malo brifinga od strane Ministarstva inostranih poslova, naročito kada su u pitanju neke teme koje nemaju direktne veze sa našom zemljom, nego sa odnosima nekih drugih država.
Nekada smo u prilici da i o tome moramo da se izjašnjavamo, pa nije loše da i o tome nešto više znamo. Ne bi bilo loše da postoji češća saradnja između spoljnopolitičkog odbora Skupštine Srbije i Ministarstva spoljnih poslova.
Takođe, podvukla bih dobru praksu, o kojoj su prethodnici govorili, da osobe koje se imenuje za ambasadore dolaze obavezno pre svog odlaska na Odbor za inostrane poslove da izlože svoju platformu.
To je u neku ruku savetodavnog karaktera, ali je izuzetno važno i zbog toga što će spoljnopolitički odbor ovih dana formirati, odnosno već su formirane parlamentarne grupe prijateljstva, koje se takođe bave diplomatijom, i važno je da članovi tih grupa prijateljstva budu u kontaktima i sa osobama koje odlaze u naše ambasade i u Evropi, i van Evrope, na drugim kontinentima, upravo zbog te koordinacije, koja je svakako neophodna. To je otprilike ono što bi bila moja sugestija.
Još jednom ću iskoristiti priliku da vam poželim uspeh u daljem radu, kao i ostalim predstavnicima naše države, u izuzetno važnoj misiji i u izuzetno važnoj borbi koja se ovih dana vodi. Prijatno.