Dame i gospodo narodni poslanici, današnji Predlog zakona ima za cilj da oblast spoljnih poslova uredi u skladu sa Ustavom Srbije i Ustavnim zakonom.
Do sad su spoljni poslovi bili definisani jednim prilično uopštenim okvirom, odnosno Zakonom o inostranim poslovima Srbije i Crne Gore, koji se primenjivao i po razdruživanju zajednice. Iako je Srbija pravni naslednik Srbije i Crne Gore, suštinski taj zakon nije bio u stanju da celovito i temeljno odgovori zahtevima diplomatije samostalne Srbije.
Ovim se svakako neću složiti sa mojom uvaženom koleginicom Gordanom Čomić, koja je u prepodnevnom delu rasprave rekla da naša država tokom istorije vrlo često nije uspevala da veštom diplomatijom dođe, čak i u nepovoljnim okolnostima, do određenih ciljeva. Počev od sporazuma koji je sklapao sa Vizantijom, Ugrima, Mlecima, nemačkim kraljem Fridrihom Barbarosom još Stefan Nemanja se može posmatrati kao preteča srpske diplomatije, zatim preko svetog Save koji je svakako veštinom pregovora isposlovao autokefalnost SPC, preko Miloša i Mihaila Obrenovića koji su diplomatskom veštinom i pažljivim odmeravanjem postizali istorijski bitne uspehe u unapređenju državnih i nacionalnih interesa.
Osim vladara, naša država je kroz istoriju diplomatije imala mnogo mudrih glava, kao što su episkop Isaija Đaković, koji je tokom tursko-ugarskog konflikta uspeo da isposluje veća prava za Srbe. Takođe, naučnici i političari, poput Jovana Ristića, koji je na Berlinskom kongresu 1878. godine uspeo da se teritorija Srbije poveća za četvrtinu, da se sačuvaju dobri odnosi sa svim velikim silama.
Dalje bih samo spomenuo ugledne pisce poput Ive Andrića, Rastka Petrovića, Stanislava Vinavera, Miloša Crnjanskog, kao i Jovana Dučića. Svakako ne bi bilo pošteno ne spomenuti i Slobodana Jovanovića.
Spoljna politika, koja najpre mora biti jasno definisana i strateški utvrđena u samoj državi, treba da u potpunosti bude usklađena sa politikom Vlade, koja je po Ustavu nadležna za to pitanje. Realizacija spoljne politike mora biti takva da je ona prilagođena savremenim izazovima, tradiciji i ne sme biti ni snishodljiva, ni konfrontativna. Diplomatija mora da vodi računa da joj postupanje diktiraju državni interesi, a ne emocije.
Naša diplomatska praksa, za razliku od nekih drugih država koje u potpunosti primenjuju princip profesionalne diplomatije, ili onih u čijim ministarstvima spoljnih poslova dominiraju partijske podele, do sada je praktikovala mešovit princip, gde značajan deo kadrova dolazi iz same kuće, a angažovani su i ljudi s kojima to nije slučaj.
Iskustvo prethodne državne zajednice Srbija i Crna Gora u domenu spoljnih poslova se ne može pohvaliti preteranom efikasnošću. Prosto, samo ustrojstvo načina na koji su spoljni poslovi vođeni, a koje je podrazumevalo određenu vrstu ključa, nije davalo mogućnost da se u punom kapacitetu promovišu interesi država članica jer su, po pravilu, odnosno po ključu, uvek postojali kadrovi kojima nije bio u interesu opstanak državne zajednice, a pojedini nisu raspolagali elementarnim veštinama i obrazovanjem za obavljanje ovog posla.
Diplomata poznanstva i prijateljstva koja stekne mora koristiti samo u korist zemlje koju predstavlja i u čijoj je službi. U novijoj istoriji Srbije je bilo i pojedinaca koji su svojim samovoljnim ponašanjem dovodili do toga da je matična država morala da ih opoziva, što nije niti česta, niti vrlo prijatna praksa za državu koja šalje takvog diplomatu.
Naša zemlja se nalazi u vrlo složenom i specifičnom periodu, kada se borimo za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Snaga argumenta naše politike treba da se temelji na istini, konsenzusu naše politike, jer se prosto suprotstavlja jednom snažnom finansijsko-političkom lobiju koji već decenijama intenzivno radi na odvajanju južne pokrajine.
Platforma o Kosovu i Metohiji koju je usvojila Skupština Srbije predstavlja ne samo osnov za aktivnosti pregovaračkog tima već i spoljnopolitički okvir i obrazac za zastupanje stavova po ovom pitanju.
To je pravi primer na koji se način utvrđuje dugoročna i stabilna politika, u saradnji sa svim relevantnim državnim organima koji imaju dodira sa diplomatijom.
Usaglašen stav po pitanju Kosova i Metohije upravo je lucidan primer da državna politika ne treba da bude jednostranačka, a neophodno je da dugoročni ciljevi ne treba da budu menjani svakog dana, sa dolaskom nove garniture na vlast.
Ozbiljne države tu stabilnost imaju, vrlo teško se menja utvrđeni pravac politike, što, nažalost, možemo videti na primeru spoljne politike po pitanju Kosova i Metohije određenih država čija se politika uopšte nije promenila, iako je došlo do promene administracije u tim državama.
Iako zakon ne govori o strateškim pravcima i prioritetima, na šta i ne pretenduje, po pitanju spoljne politike, jasno je da naša spoljna politika mora da vodi računa da bude usklađena sa stvarnim interesima naših građana, na opštepriznatim načelima međunarodnog prava, Povelje UN, Ustava Republike Srbije i uz puno poštovanje Rezolucije 1244 SB UN.
Bitno je da se rukovodimo principima poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, nemešanja u unutrašnje poslove suverenih država, što očekujemo i od svih ostalih. Posebnu pažnju treba obratiti na unapređenje i jačanje odnosa sa susednim državama koje poštuju ova načela. Takođe, naš prioritet u ovoj oblasti definiše strateško opredeljenje ka evropskim integracijama, pod istim uslovima kao i za sve ostale, kao i dalje jačanje odnosa sa Rusijom, vanevropskim silama Kinom i Indijom, kao i postizanje boljih odnosa sa SAD.
Naravno, ne treba zaboraviti ni tradicionalno prijateljske države sa kojima Srbija ima istoriju dobrih odnosa. Specifične interese Srbija ima na Balkanu i u srednjoj Evropi. U ovom kontekstu bitno je spomenuti Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama sa Republikom Srpskom, u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Pored bilateralnih odnosa, veliku pažnju je neophodno posvetiti učešću naše države u multilateralnim organizacijama poput UN, Saveta Evrope, OEBS-a itd. Iz ponuđenog rešenja bitno je izdvojiti da Ministarstvo spoljnih poslova predlaže članstvo u međunarodnim organizacijama, Vladi predlaže eventualni prekid diplomatskih odnosa sa određenim državama, ukoliko je to neophodno.
Savetodavna tela kao modalitet unapređenja rada i utvrđivanja strategije jesu kvalitetno rešenje, ali ona ne mogu imati ekskluzivno pravo utvrđivanja dugoročne i sveobuhvatne spoljne politike Srbije. Od značaja su i stavke koje precizno utvrđuju postupak za otvaranje naših stranih predstavništava, kao i diplomatska zvanja. Uvođenje stavke koja definiše materijalna i socijalna prava članova porodica i pokrivanje troškova zdravstvenog osiguranja naših diplomata je vrlo bitno iz vrlo očiglednih razloga.
Takođe, veoma je bitno precizno definisanje kulturnih centara koje Srbija ima u svetu i nadam se da će to podstaći otvaranje novih, jer pored onog u Parizu Republika Srbija nema više nijedan kulturni centar.
Mislim da je to nedopustivo, jer mnogo je skuplje nemati mrežu kulturnih predstavništava svoje zemlje, nego odvojiti dodatna sredstva za to. Moramo slediti put nekih zemalja iz šireg okruženja koje su ovde organizovale i dane svoje kulturne baštine, a tek potom slale svoje privredne i političke delegacije.
Važan vid međunarodne aktivnosti jeste parlamentarna diplomatija. Naime, Narodna skupština aktivno učestvuje u radu više međunarodnih tela kroz stalne, pridružene i posmatračke delegacije. Kroz takav rad brani interese države, a najsvežiji primer je nova rezolucija o Kosovu i Metohiji koju Parlamentarna skupština SE priprema, a koju naša stalna delegacija pokušava da izmeni u suštinskim stvarima, odnosno delu gde autor navodi zašto ova srpska pokrajina treba da bude nezavisna.
Mogu da izrazim žaljenje što u ovom zakonu koji je pred nama nije bilo mesta za definisanje unutrašnje organizacije MUP-a, ali sam uveren da će to biti učinjeno određenim podzakonskim aktima. Mislim da ovaj zakon, iako nije idealan, svakako jeste prihvatljiv, jer je to temelj koji će se u budućnosti nadgrađivati u skladu sa potrebama i eventualnim nedostacima koji će biti vidljivi. Koliko sam razumeo, gospodin ministar je najavio prihvatanje određenog broja amandmana, čime će biti poboljšan tekst ovog zakona.