Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne bih izlazio da nemam jednu veliku dilemu oko toga šta je predlagač zakona hteo članovima 87. i 88. Predloga zakona, kojima je uveo Narodnoj skupštini obavezu da svoje pravo o proglašenju ratnog ili vanrednog stanja može da ostvari tek ako dobije predlog, zajednički predlog predsednika Republike i predsednika Vlade, a oni to mogu da predlože Skupštini tek ako dobiju predlog od ministra odbrane, koji to može da predloži predsedniku Vlade i predsedniku države tek ako mu stigne procena da je zemlja ugrožena, pošto se zna u kojim slučajevima se uvodi vanredno stanje.
Dakle, ima li pravo, po ovom zakonu, Narodna skupština da uvede vanredno stanje, ako nije dobila zajednički predlog predsednika Vlade i predsednika Republike?
Ako mi kažete – nema, striktno tumačeći zakon, ja vas pitam – a ko to sme da ograniči prava Narodne skupštine, nekakvim besmislenim predlogom koji treba da dobije Narodna skupština? Šta će biti ako se ovde sastanemo, izglasamo po Ustavu vanredno stanje, a nismo dobili predlog predsednika države i predsednika Vlade, i to, pazite, zajednički predlog? To znači da obojica moraju da misle isto.
U ovom slučaju, ne misle isto, to je očigledno – predsednik Vlade i predsednik Republike ne misle isto, sudeći po izjavama političkih stranaka koje predstavljaju. Predsednik Vlade je veoma blizu toga da misli da će biti vanredna situacija u zemlji u slučaju samoproglašenja nezavisnosti. Predsednik Republike je ubeđen da ništa loše neće da se desi i misli da će predsednik Skupštine zbog toga raspisivati izbore za predsednika Republike.
Zašto je Narodna skupština talac zajedničkog predloga predsednika Republike i predsednika Vlade? Zašto onda oni sami ne proglase ratno i vanredno stanje?
Hajde da promenimo Ustav i da kažemo – kad se slože predsednik Vlade i predsednik Republike, proglašava se vanredno stanje ili ratno stanje. To je mnogo čistije, nego reći – Narodna skupština će biti tu negde u pripravnosti, pa ako stigne obrazložen zajednički predlog, stigne, a ako ne stigne, nema ratnog ili vanrednog stanja.
Ovo su teška ograničenja za Narodnu skupštinu. Nije Narodna skupština Vojska, pa da se kaže – pod civilnom i demokratskom kontrolom. Narodna skupština je kontrola sama po sebi.
Ona ne može, odnosno zamislite da narodni poslanik Petar Petrović ima pravo da predloži zakon, a nema prava da glasa o uvođenju vanrednog ili ratnog stanja dok mu to pravo ne odobre predsednik Vlade i predsednik Republike!
Preterali ste, preterali ste, zaista. Tim pre što je, zaista, nejasno kako će ministar sastaviti procenu. Znate, iskreno da vam kažem, gospodine Šutanovac, u vašim rukama je sada procena – da li će biti vanrednog ili ratnog stanja?
Jeste li vi spremni da preuzmete rizik i odgovornost da sami napravite tu procenu, da je predložite predsedniku Vlade i predsedniku Republike i da oni to posle, kao zajednički predlog, predlože Narodnoj skupštini?
Sve potiče od ministra odbrane koji je pripadnik samo jedne političke stranke, stranke koja uvek ima nekakve dodatne motive za neko reagovanje. Mislim da je trebalo malo bolje da razmislite o svemu ovome.
Ustav ovo nije predvideo, ili ga ja ne poznajem dovoljno dobro. Ovo je iskorak iz Ustava Srbije. Ovo su ograničenja Narodne skupštine koja Ustav nije hteo i nikome nije dao za pravo da ograničava Narodnu skupštinu.
Skupi se 126 poslanika, proglasi vanredno stanje. Da li će Ustavni sud da poništi tu odluku? Neće. Trebalo bi da je poništi pošto nije u skladu sa zakonom, tako da su odredbe čl. 87. i 88. besmislene. Moglo je u jednom članu da se predvidi kako će postupak teći. Treba predvideti postupak u svemu, ali Narodnoj skupštini, nekim zakonom, da predviđate postupak, zato smo vam brisali članove koji se tiču prava i dužnosti Narodne skupštine.
Nemojte to zakonom o odbrani, zakonom o Vojsci. To je uradio Ustav Srbije i još će Narodna skupština, jednim zakonom o sebi, eventualno, da razradi neka pitanja koja nisu razrađena.

Na član 105. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na konkretan amandman, koji sam podneo na član 105, želim da se vratim na jedno načelno pitanje, koje je više puta postavljano u toku ove rasprave, ali, nažalost, na to pitanje nismo dobili odgovor.
Zamolio bih ministra da pokuša da nam u toku ove rasprave, do kraja rasprave o amandmanima, da odgovor na to pitanje. O čemu se zapravo radi ovde?
Čitajući obrazloženje ovog zakona, u drugom poglavlju, u delu gde se govori o razlozima za donošenje zakona, navedena su dva razloga zbog kojih se ovaj zakon donosi. Prvi i osnovni razlog, kako stoji ovde, za donošenje ovog zakona je potreba uređivanja sistema odbrane kao izvorne nadležnosti Republike Srbije, a to je ono što je sasvim logično, normalno i jasno. Drugi razlog je poseban razlog, kako je ovde navedeno, on je sadržan u tome da se obezbedi pravni okvir za nastavak procesa reformi sistema odbrane, u skladu sa nacionalnom strategijom odbrane.
Pošto u obrazloženju zakona može da se pročita, a to smo videli ranije, u samom tekstu zakona, da su osnovni strateški dokumenti –strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, strategija odbrane Republike Srbije i doktrina Vojske Srbije, a da u članu 9. stoji da Narodna skupština usvaja strategiju odbrane Republike Srbije, strategiju nacionalne bezbednosti i dugoročni plan sistema odbrane Republike Srbije, postavljam pitanje i molio bih ministra da nam odgovori, ako ne večeras, onda do kraja ove rasprave.
Na osnovu koje strategije je ovaj zakon, odnosno predlog, pravljen, jer ovde se govori, upravo, da se počelo s reformom u sistemu odbrane i u Vojsci Srbije na osnovu nacionalne strategije odbrane. Da li ona postoji negde i, ako postoji, zašto već nije u Skupštini Srbije, ako je i zakonska obaveza da se ona usvoji u Skupštini Srbije? Molio bih da nam odgovorite na to pitanje do kraja ove rasprave.
Što se tiče samog amandmana na član 105, da bi poslanicima koji možda nisu ovo čitali, verovatno ima i takvih, a i građanima Srbije, bilo jasno o čemu se radi, pročitaću član 105. Predloga zakona. Odnosi se na sredstva za finansiranje odbrane, i to sredstva za posebne namene.
''Nepokretnim stvarima za posebne namene smatraju se: zemljište, zgrade, podzemni i nadzemni objekti s pratećom infrastrukturom, koji se u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije koriste za vojne potrebe, kao i druge nepokretne stvari koje se nalaze u vojnom krugu.''
To je 1. stav. Drugi stav: ''Nepokretnosti iz stava 1. ovog člana su u svojini Republike Srbije''. Treći stav: ''Način korišćenja, upravljanja, održavanja i evidencije nepokretnih stvari iz stava 1. ovog člana propisuje ministar odbrane.''
Intervenisao sam amandmanom, upravo, na ovaj treći stav i predložio da se, posle reči "člana", dodaju reči: "pod uslovima propisanim Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije".
U slučaju prihvatanja ovog amandmana, ovaj treći stav bi glasio: "Način korišćenja, upravljanja, održavanja i evidencije nepokretnih stvari iz stava 1. ovog člana, pod uslovima propisanim Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije, propisuje ministar odbrane".
Prosto, ne znam zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj amandman, jer se radi o jednom, možda, tehničkom amandmanu, ali mislim da on ima i svoju suštinu, koja je sadržana u Zakonu o sredstvima u svojini Republike Srbije, gde stoji da tim sredstvima raspolaže Republika Srbija i da se za korišćenje tih sredstava koja su u svojini Republike Srbije mora dobiti saglasnost Republičke direkcije za imovinu.
Zahvaljujem i molim ministra da razmisli i da prihvati ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 111. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)

Amandman kolege Arsića na član 111. predviđa brisanje člana 111, koji predviđa posebne naknade za lica koja su imenovana, postavljena, kao i za lica na položaju u Ministarstvu odbrane, kojima se, na predlog ministra odbrane, posebnim aktom, mogu uvećati plate do 20% u odnosu na plate drugih lica u drugim ministarstvima.
U Zakonu o državnim službenicima se predviđaju određene plate, mada se predviđa i mogućnost da Ministarstvo odbrane, zbog specifičnosti i delatnosti ovog ministarstva, može da dodeli određene naknade. Međutim, smatramo da bi bilo mnogo bolje da se ljudi u Ministarstvu na ovakav način ne izdvajaju, zato što postoje slična ministarstva, kao što je MUP, koja nemaju ovakvu mogućnost.
S obzirom na težak položaj svih zaposlenih u Ministarstvu odbrane, profesionalnih vojnih lica, čije su plate veoma male, koji žive u teškim uslovima, koji spavaju po kasarnama, čije su porodice s njima, koji nemaju mogućnost da, kao drugi ljudi, žive pristojno od svog rada, jer su im plate zaista male, smatramo da sistemski treba to urediti, a ne da se posebnim aktom to rešava. Hvala.

Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za odbranu i bezbednost podneo je amandman na član 124.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne) Hvala.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona, zaključujem pretres u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Zahvaljujem svima na korektnosti.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O VOJSCI SRBIJE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milisav Petronijević, Rajko Baralić, Dušan Bajatović, Lidija Vukićević, Dragoljub Simonović, Nikola Savić, Sreto Perić, Zoran Despotović, Momir Marković, Milan Avramović, Vlado Sekulić, Goran Cvetanović, Zoran Antić, Aleksandar Martinović, Zlatan Jovanović, Dragan Čolić, Tatomir Baković, Milosav Miličković, Radiša Ilić, Vjerica Radeta, Bojan Milovanović, Ninoslav Dimitrijević, Željko Vasiljević, Jovan Miljanović, Miletić Mihajlović, Vidoje Jovanović, Nenad Čanak, Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović, kao i Odbor za odbranu i bezbednost.
Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za odbranu i bezbednost i Zakonodavnog odbora.
Zakonodavni odbor je, na osnovu člana 146. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio kao neblagovremene amandmane narodnih poslanika Nebojše Ranđelovića na čl. 2, 3, 4, 77. i 178, Slobodana Maraša na čl. 4, 9, 17, 61. i 92. i Milene Stanković na čl. 13, 18, 73. i 144. Predloga zakona. Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik doktor Goran Cvetanović.