Poštovani narodni poslanici, evo, došao sam na red i ja da obrazložim nešto, mada mi je promaklo nekoliko amandmana.
Pre nego što obrazložim ovaj, insistirao bih da se prihvati prethodni amandman, koji je gospođa Vjerica dala, i dodao bih još nešto o doktrini i o strukturi Vojske.
Vidite, ovde u članu 4. stav 3. potrebno je da piše – rečna mornarica, u doktrini odbrane. Meni nikako nije jasno zašto smo rečnu mornaricu izbacili iz vojne strategije, kada se graničimo sa nekoliko država koje imaju rečne mornarice. Znači, Bugarska, na ulazu u Dunav, Rumunija, ovamo nam je Hrvatska, i gore, Mađarska. Sve tu to države koje imaju svoje rečne mornarice i sve su to države koje plove Dunavom. Ne mogu da shvate da je u zakonu o Vojsci izbačena rečna mornarica.
Kazaću vam, kao primer, da je Dunav na pojedinim mestima dubok i do 130 metara, da je Dunav pogodan za mahinacije tih država sa raznim tovarima, a što je najopasnije, to su nuklearni tovari.
Mi smo imali slučaj, pre nekoliko godina, da je jedan brod pun buradi s nuklearnim gorivom prošao kroz Đerdap. Drugo, imamo Hidroelektranu ''Đerdap'' od izuzetnog, kako je to u Zakonu o odbrani rečeno, vojnog, privrednog i društvenog značaja, koja je, faktički, na reci. Mi nemamo odbranu, ne može tu policija, oni imaju samo čamce.
Interesantno je da je to izbačeno. Da li je to izbačeno po nečijem nagovoru, ili je to neka dugoročna strategija koja mi nije shvatljiva?
Drugo, imamo niz gradova pored samih obala i pored samih granica, koje policija ne može da kontroliše sadašnjim tehničkim sredstvima, možda, za jedno dvadesetak godina.
Ono što sam još hteo da kažem o ovom predlogu zakona o Vojsci, isto tako, i o Predlogu zakona o odbrani, jeste da mi se čini da je i jedno i drugo pisano na osnovu uslovljavanja Vojske, ili uslovljavanja vojnika, ili uslovljavanja oficira. Sve je ovo napisano tako da određeni krug ljudi ima apsolutni monopol na život i rad i na porodice vojnika.
U zakonu o Vojsci, o kasnijim članovima javljaću se za reč, videćete kako mogu razni oficiri, načelnici, predsednik Republike, Ministarstvo, da ucenjuju ljude, i vojna lica, i civilna lica. U mnogim članovima nije izjednačeno ni civilno ni vojno lice, ali o tome ćemo da govorimo u sledećem amandmanu.
Složio bih se s amandmanom Vjerice i molio bih ministra odbrane da upiše ili da mi kaže na osnovu koje strategije je izbrisana iz strategije Vojske i odbrane Jugoslavije rečna mornarica. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zlatan Jovanović. Izvolite.

Hvala, gospodine Albijaniću. Zamolio bih vas samo da pozovete ministra, da ne piše poruke u pozadini, već da dođe na svoje mesto ovde, jer imamo važna pitanja za njega.
Vrlo je neozbiljno i narušava dostojanstvo Narodne skupštine da ministar sedi gore, na mestu obezbeđenja, i da piše poruke.
Što se tiče člana 4, ima nekoliko spornih mesta u ovom članu. Prvo, u trećem stavu, o vidovima Vojske Srbije, govori se o kopnenoj vojsci, vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani i, već je gospodin Kovačević malopre govorio ovde, o mornarici.
Nije nam jasno gde se izgubila ta naša rečna flota. Zašto se nigde u ovom zakonu ne spominje? Trebalo je na neki način obrazložiti i reći ovde šta se s njom dešava u budućnosti.
Takođe, imam jednu dilemu. Nije mi jasno zašto je drugi vid Vojske – vazduhoplovstvo i protivazduhoplovna odbrana. Nekada je to bila protivvazdušna odbrana. Da li je ovo neko jezičko doterivanje ili ima nešto iza toga, nije mi baš potpuno jasno, voleo bih da to neko razjasni. Nije dobro ako postoje neke loše namere, pa se onda, iz tih razloga, ovo ovako definiše.
Što se tiče amandmana poslanika SPS-a, koji je skoro istovetan amandmanu gospođe Vjerice Radete, to je pitanje koje je početno i osnovno. Već smo pričali o tome. Pravimo kuću bez temelja, pravimo neke zakone, planove, pričamo o odbrani, a nemamo strategiju, nemamo te strateške dokumente, ne znamo u kom pravcu se krećemo, šta želimo od naše vojske, od koga se branimo i na koji način se branimo.
Postavio bih ministru pitanje, molio bih da me sasluša. Ko je pravio formaciju Vojske Srbije, da li su to radili naši stručnjaci ili su to radili oni iz NATO pakta? Da podsetim građane Srbije, od armija smo došli na nivo brigada. Znači, izbrisale su se armije, nestali su korpusi i sad imamo brigade. Od nekoliko desetina brigada, došli smo na 11 brigada u ovom trenutku, ako raspolažem preciznim podacima.
Načelnik Generalštaba Ponoš je u jednoj svojoj izjavi rekao da je cilj naših vlasti, vojnog rukovodstva i Ministarstva, da brojčano stanje naše vojske 2010. godine bude 21 hiljada vojnika. Malopre smo čuli od gospođice Jovanović egzaktne podatke o brojčanom stanju u ovom trenutku, ili u prošloj godini, a evo, i projekcija je tu da 2010. godine bude 21 hiljada vojnika. Pitam vas sada, šta ćemo da radimo s tolikim brojem vojnika? Ako jedna Grčka, koja je malo veća od Srbije po broju stanovnika, ima 140 hiljada vojnika, šta mi radimo sa 20 hiljada, da li imamo vojsku za rat, ili spremamo vojsku za gašenje požara, saniranje poplava i nešto slično?
Molim vas, ovo su ozbiljna pitanja i ovo što radite, ove reforme koje vršite, posledica su neke strategije, nekog plana. Neki plan postoji kod nekoga, ali taj plan je morao da dođe ovde, da ga ova skupština razmatra, pokuša ga izmeniti, modifikovati i da to što usvojimo ovde bude neki dugoročni dokument na osnovu koga ćemo u budućnosti voditi i Vojsku i odbranu ove zemlje.
Ovako, pojedinci imaju plan, pojedinci na osnovu tog plana sprovode neku reformu, ali, nažalost, rezultat te reforme je da mi ostajemo bez oružane sile, odnosno svodimo je na nivo vatrogasne brigade.
Tako ćemo onesposobiti ovu državu da se suprotstavi bilo kome. Ili, da budem precizan, očigledno da je cilj ove vlasti da našu vojsku koristi samo van granica naše zemlje. Znači, imaćemo taman toliko vojnika koliko će biti potrebno NATO-u i Americi da ih pošaljemo u Irak, Avganistan ili već gde, kako to bude Americi odgovaralo.

Reč ima ministar odbrane, gospodin Dragan Šutanovac. Izvolite.

Razumem napade na ministra, razumem političke nesuglasice, razumem motive onih koji pričaju neistine, ali ne razumem kako možete da koristite statistiku koja nije istinita.
Znači, nije tačno da u ovom trenutku ima 29 hiljada pripadnika Ministarstva odbrane. U ovom trenutku ima 37.125, tačno. Raspisali smo konkurs za prijem još 1.358 profesionalaca i to je broj kojim baratamo, znači, otprilike, do 39 hiljada, deset hiljada više nego što ste vi rekli. Ne znam zbog čega se to priča, s tim što moram da vam kažem, čisto da znate, u aprilu 2004. godine je bilo 78 hiljada, a kad sam ja postao ministar – 38 hiljada. Znači, 38 hiljada tad i sad; niti smo smanjili Vojsku, niti imamo nameru da je smanjimo.
Ta priča, koju vi pričate, da neko ima nameru da smanjuje Vojsku ispod 120 hiljada, apsolutno nije tačna, niti priča u kojoj NATO nama nalaže da smanjimo Vojsku, a onda sami kažete da Grci imaju 170 hiljada. Znači, jasno je da NATO nikome ne nalaže ništa.
Ako Srbija ima novac za, koliko ste rekli, šest armija i ako ima interesovanje da šest armija popunimo profesionalcima, hajde da napravimo šest armija. Pojedini ljudi ovde žive u osamdesetim godinama. Znači, tada kada je bilo armija, a danas brigada, tad nas je bilo 24 miliona, danas nas ima osam miliona.
Naprosto, matematika ukazuje da ne možete imati toliku vojsku, s druge strane, kažem, u vojsci vam je kao u muzici, koliko para, toliko muzike. Ako mislite da možemo da izdržavamo toliku vojsku, što niste izdržavali toliku vojsku nego ste je ostavili u stanju u kakvom je bila.
Da li neko zaista misli da sam ja uništio Vojsku, da sam ja uništio avione?
Danas sam čuo ovde od gospodina Krasića da ja uništavam avijaciju, a onda je došao gospodin zamenik predsednika SRS-a, pa je rekao, ne, ja ne uništavam avijaciju, nego popravljam MIG-ove. Ko je sad tu u pravu, gospodin Krasić, kao vrhovni autoritet ove strane SRS-a, ili gospodin Tomislav Nikolić, kao pripadnik s ove strane SRS-a?
Dajte, dogovorite se, pa bar budite koncizni u napadu, da taj napad ima neki smisao i da mogu da odgovaram na to, ali vi sami sebe demantujete.
Znači, malopre ste pričali o tome kako je NATO loš, a onda gospođica Jovanović kaže – a da učestvujemo u Ujedinjenim nacijama, oni su katastrofa, tamo gde su oni, tamo su uvek ratovi.
Nisam rekao da učestvujemo ni u jednim operacijama, ali sami sebe negirate. Hoćete da budemo članica UN-a ili hoćete da budemo, kao što smo u vaše vreme, izbačeni iz UN-a? Sve su to odluke koje su na Parlamentu.
Gospodo, danas sam došao da branim ovde zakone o odbrani i Vojsci, a ne da pričamo o nekim statistikama koje nisu tačne. Pri tome, da vam kažem odmah, kad god želite, pozovite me, doći ću, zajedno sa pripadnicima mog kolegijuma.
Ono što ne znate, reći ćemo vam, ono što imate kao pogrešan podatak, daćemo vam pravi. Što se mene tiče, rekao sam i na Odboru za bezbednost, ko god želi od vas da popije kafu u kabinetu ministra odbrane i da dobije sve informacije, dobrodošao je uvek.
Naše ministarstvo nije zatvoreno za javnost, naprotiv, naše ministarstvo prvi put objavljuje podatke, za koje neki kažu da to ne valja. Ja vam kažem da valja i ne postoji ništa što mi krijemo u okviru Vojske. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, po članu 101. Poslovnika, replika. Izvolite.

Gospodine Šutanovac, vi ste šteta sami za sebe, a što se tiče nespornog autoriteta...
Molim, šta hoćete? On nije Aligrudić, on je Albijanić, a vi ste u Skupštini, ne možete...

Gospođo Jovanović, molim vas da vodite računa.

Gospodine Šutanovac, vi niste narodni poslanik, vi ste to bili do 15. maja uveče, pa ste sami za sebe ovde pritiskali dugmiće i glasali i zaboravili ste gde ste. Sada ste vi ovde taj koji mora da bude miran kao bubica, da sedi i da pažljivo sluša, da beleži.

Gospođo Jovanović, molim vas, ne možemo tako da razgovaramo za skupštinskom govornicom. Ne možemo da upotrebljavamo uvredljive izraze, uvredljiv rečnik.