Hvala. Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić, o amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kolega poslanik SRS-a Aleksandar Martinović je podneo amandman na član 11, u delu koji govori o predsedniku Republike, kao i o njegovim ovlašćenjima. Zadržaću se na tač. 7. i 9.
Mislim da je važno da se kaže, radi narodnih poslanika, a i građana Srbije, da u tački 7) piše - naređuje sprovođenje mera pripravnosti, opštu i delimičnu mobilizaciju.
Ako napravimo jednu analizu, a tu analizu je trebalo da naprave i kadrovi Ministarstva zaduženi za politiku odbrane, vidimo da je civilno služenje vojnog roka poseban biser u reformi Vojske. Podatak iz 2006. godine govori da 44% regrutnog kontingenta nije izvodilo nikakvu obuku, jer su ovi regruti bili na civilnom služenju vojnog roka, tako da ih nije moguće angažovati ni u civilnoj zaštiti. To su podaci do kojih sam došao za 2006. godinu.
To dalje komplikuje problem osposobljenosti Vojske Srbije u narednom periodu, uz opominjanje odgovornih da posle 2010. godine ogroman broj srednjoškolaca, studenata, samih građana, neće biti osposobljen ni za kakvu vojničku dužnost. U ovom trenutku nema nikakvog odgovora na ovo što govorim od strane državnih organa. To je ta problematika.
Tačka 9), malopre je kolega Bajatović govorio o tome, kaže –odlučuje, u skladu sa zakonom, o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u multinacionalne operacije, na osnovu odluke Narodne skupštine. Nekim pretragama, a i čitanjem, video sam da se spominju neke modularne jedinice, mislim da je to neki stručan naziv, koje će biti poslate na ta žarišta i koje će se uklapati u druge složene sastave prema potrebi.
Mislim da ovaj koncept odgovara razvijenim zemljama Zapada i njihovim vojnim doktrinama i državnim interesima. On odgovara moćnim državama, tehnički osposobljenim, koje imaju strožu vojnu disciplinu, visoku finansijsku nadoknadu za ljude koji treba da idu na ta žarišta, koji treba da služe stalnoj kontroli kapitalističkih interesa. Mislim da su to ideje vojske potrošačkog društva, koje gaje vojnike hladnog srca i plaćeničkog duha.
Vidite, ako bi naša država ušla u taj proces i ako bi se moralo angažovati oko 100.000 vojnika, snaga Ujedinjenih nacija, onda bi naša zemlja, u odnosu na broj stanovnika, vojne potencijale kojima raspolaže i finansijsku moć, a znamo kakva je, u poređenju sa svim ostalim članicama UN, trebalo da da jedinicu, otprilike, ranga jednog voda od oko 30 ljudi. Onda se svi pitamo, zbog čega se zaletati u besciljne troškove, a kažemo da nemamo para, i zablude tih modularnih jedinica, koje po duhu, ponavljam, ne odgovaraju našem državnom i političkom biću, ne odgovaraju ni nacionalnom mentalitetu, a ni ratnim iskustvima.

Reč ima narodni poslanik, gospođica Aleksandra Jerkov, kada se vrati ministar. Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo, uvažene koleginice i kolege, kolega Martinović je ovim amandmanom predložio da se u članu 11. stav 1. briše i da se brišu određene tačke iz stava 2. istog člana, s obrazloženjem da ovo nije zakon o Vojsci.
Naravno da ovo nije zakon o Vojsci. Član 1. ovog zakona, koji je po svojoj suštini organski zakon, sistemski zakon, reguliše odbranu zemlje, a članom 2. ovog zakona odbrana se ostvaruje angažovanjem raspoloživih ljudskih i materijalnih resursa, a obezbeđuje upotrebom Vojske Srbije i drugih snaga odbrane.
Stoga smo na stanovištu da je, s obzirom na to da odbranu ne ostvaruje samo Vojska Srbije, nego i drugi resursi i drugi organi, potrebno da se u ovom zakonu, kao što stoji u glavi dva, propisuju nadležnosti državnih organa u oblasti odbrane, pa tako i nadležnost Narodne skupštine, nadležnost Vlade, nadležnost Ministarstva. Smatramo da je potrebno da se propišu nadležnosti predsednika Republike ovim zakonom kao sistemskim zakonom.
Dakle, tačno je da to nije zakon o Vojsci, ali odbrana se ne ostvaruje samo upotrebom i angažovanjem vojske.
Osvrnuo bih se samo na deo rasprave koji se odnosi na tačku 9. Jedan broj uvaženih kolega je ovde govorio o tački 9. stavu 2. ovog zakona, a odnosi se na učešće pripadnika Vojske u multinacionalnim operacijama.
Predsednik Republike, prema Predlogu ovog zakona, odlučuje, u skladu sa zakonom, o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u multinacionalne operacije, ali na osnovu odluke Narodne skupštine.
Znači, imamo ovde supremaciju Narodne skupštine u odnosu na predsednika Republike, odnosno u odnosu na njegovu odluku o upućivanju naših vojnika.
Inače, moram da podsetim da je tradicija, vojna tradicija Srbije bila takva da je ona učestvovala, bilo kao samostalna država, bilo u sastavu saveznih država koje su do sada postojale, od kraljevine, preko socijalističke Jugoslavije, da je Vojska učestvovala u velikom broju multinacionalnih operacija i da je to, na neki način, bio naš zaštitni znak i ponos.
Smatram da odredba ovog člana i, uopšte, ovaj član treba da ostane u ovoj formi kako je predložio predlagač.

Da li se još neko od narodnih poslanika javlja povodom ovog amandmana?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Albijaniću, nadam se da ste primetili zašto je važno da u Skupštini postoji otvorena rasprava o onome što je predmet današnjeg dnevnog reda. S pravom mislim da Narodna skupština treba i više vremena da posveti ovome što je zapisano u članu 11. stav 2. tačka 9. i dobro je što je predsednik Zakonodavnog odbora izašao da prokomentariše ovaj amandman gospodina Martinovića.
Stvarno se postavlja pitanje šta bi to mogao predsednik Republike još da odlučuje, pa još u skladu sa zakonom, povodom odluke Narodne skupštine o slanju naših pripadnika oružanih snaga u mirovne misije širom sveta, ako je isključiva nadležnost Narodne skupštine da ona odluči, pa da kaže - na poziv Ujedinjenih nacija, vrlo rado bismo poslali mirovne snage, naše oružane snage u sastav multinacionalnih oružanih snaga Ujedinjenih nacija, koje bi stajale na granici između SAD-a i Kanade, da razdvoje dve sukobljene strane.
Možda Narodna skupština pokaže veliki stepen humanosti i borbe za ljudska prava i kaže - mi smo sposobni, idemo da ih razdvojimo da se ne svađaju, da ne potežu oružje, da ne izazivaju velike sukobe, sa nesagledivim posledicama, s obzirom na to da su nuklearne sile, da mogu da se gađaju atomskim bombama itd. Narodna skupština, u znak poštovanja prema građanima SAD-a i Kanade, tu ima i naših državljana, kaže - poslaćemo dve brigade da ih razdvoje.
Moguća je situacija da Ujedinjene nacije, pod dominacijom SAD-a, kažu – potrebne su snage Vojske Srbije da idu da razdvoje sukobljene strane SAD-a i, recimo, Irana. Zašto bismo slali gospodina Šutanovca na čelu te ekipe? Koji bi naš interes bio tu?
U ovoj vladi, sada je savetnik predsednika Koštunice onaj gospodin Parivodić. On je nekada bio ministar i s ove govornice je izneo novu doktrinu suverenosti. Rekao je – suveren je samo onaj ko ima atomsku bombu, onaj ko nema atomsku bombu nije suveren. To je rekao profesor međunarodnog prava, koga nisu izabrali na Pravnom fakultetu, on je prodao Amerikancima Dedinje, odnosno maršalat ...

Ne sećamo se te izjave, gospodine Krasiću. Molim vas da završite izlaganje. Vreme je polako isteklo.

Samo hoću da ukažem na ozbiljnost ove tačke 9, a vi me prekidate. Ja ću da se javim po Poslovniku.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo poslanici, jutros sam pregledala odgovore na poslanička pitanja koje smo dobili od Vlade Republike Srbije i želim da govorim po članu 201, vezano za odgovor na poslaničko pitanje koje sam ja dobila.
Nisam htela da se javljam u toku rasprave o amandmanima o ovom zakonu, da opet ne bi bilo pogrešno protumačeno kako mi iz SRS-a koristimo suviše Poslovnik, mada je to naše pravo, ali zbog činjenice da je ministar napustio ovu salu i da neki narodni poslanici, čak, kažu da neće da govore o pojedinim amandmanima u odsustva ministra, što su apsolutno u pravu, ja ću to odsustvo ministra, a nadam se da će u međuvremenu da se vrati, da iskoristim da prokomentarišem odgovor na ovo poslaničko pitanje.
Pošto se i kolega Krasić javio po Poslovniku, pretpostavljam da ima još neko od kolega iz SRS-a koji će iskoristiti ovo vreme odsustva ministra Šutanovca da govore o nekim drugim stvarima.
Tražila sam od ministra Dušana Petrovića, kada je bio na sednici, da ispita da li gospodin Slobodan Vučetić čini krivično delo primajući platu predsednika Ustavnog suda umesto penzije. Ukoliko čini krivično delo, mogu li odluke koje je on potpisao kao predsednik Ustavnog suda biti legitimne i legalne? Da li će gospodin Slobodan Vučetić odgovarati zbog štete nanete građanima Srbije, svojim proizvoljnim odlukama koje nisu bile u skladu sa Ustavom i zakonom?
Gospodin Dušan Petrović je rekao u odgovoru - u skladu sa članom 166. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ, koji štiti ustavnost i zakonitost, ljudska i manjinska prava i slobode. U vezi s tim, Ministarstvo pravde ne raspolaže podacima koji su predmet poslaničkog pitanja i nije nadležno za davanje odgovora na navedeno poslaničko pitanje.
Pošto je gospodin Dušan Petrović, očigledno, izbegao odgovor na pitanje i lično se osećam uvređenom zbog ovakvog odgovora, potcenio je inteligenciju narodnih poslanika, jer su odgovor na ovo pitanje dobili svi narodni poslanici u materijalu koji smo dobili juče, ja sada pitanje slične sadržine, malo ću ga proširiti, postavljam gospodinu Vojislavu Koštunici i predlažem mu da odgovor sroči u dogovoru sa gospodinom Borisom Tadićem, jer smo pre nekoliko dana bili u prilici ovde da vidimo dokument koji je čitao gospodin Dragan Todorović, iz kog se vidi da je gospodin Slobodan Vučetić obavestio predsednika Republike Borisa Tadića da je u septembru prošle godine stekao uslov za penziju.
Nemojte da mi svirate, nego pogledajte član 201. Imam pravo da pet minuta govorim po članu 201, gospodine Albijaniću.
Pitanje upućujem i predsedniku Koštunici i Tadiću – zašto Tadić nije obavestio Narodnu skupštinu o tome da je dobio pismeno obaveštenje od Slobodana Vučetića da je stekao pravo za penziju?
Gospodin Koštunica neka vidi sa svojim ministrima ko je nadležan da odgovori na pitanje da li Slobodan Vučetić vrši krivično delo i da li će zato da odgovara. Mi mislimo da jeste i da treba da odgovara, a pošto Petrović to ne zna, neka Koštunica vidi ko zna. Tražim hitan odgovor na ovo dopunsko pitanje.
U međuvremenu, gospodin Slobodan Vučetić je postao i kolumnista jednog dnevnog lista u Srbiji i s vremena na vreme se u svojim kolumnama javlja, tako što optužuje narodne poslanike što ga prozivaju zbog toga što troši državne i narodne pare, a nema prava na to.
Pitam, zašto on još uvek nije formalno razrešen funkcije predsednika Ustavnog suda?
Gospodin Vučetić u tim svojim kolumnama povezuje sve poslanike. Kaže – prozivaju ga radikali, sa svojim partnerom Vladanom Batićem, ili obrnuto, ne znam.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas ...)
Naravno da nemamo nikakve veze, u političkom smislu, ni sa Vladanom Batićem, ni sa poslaničkom grupom kojoj on pripada, niti sa njegovom strankom, a to što je Vladan Batić pripretio isto što i mi, da Slobodan Vučetić već godinu i nešto dana krade ovaj narod, uz podršku Koštunice i Tadića, to zaista nije naš problem.