Gospodine Dimitrijeviću, molim vas, moramo da završimo, zaista.

Samo za kraj, zamislite situaciju da mi sada odlučimo da pošaljemo takvu jednu formaciju, da se desi secesija Kosova i da oni podrže takvu secesiju Kosova. Može li se desiti da pošaljemo naše snage da brane interese nekih drugih od interesa Srba na našoj teritoriji? Dobro o tome razmislite. Hvala.

Da li još neko želi reč povodom amandmana narodnog poslanika Aleksandra Martinovića? (Ne)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Hvala, gospodine Albijaniću.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 14. stav 4, u kome tražim da se preciznije definiše stav 4. ovog člana, gde se traži odgovornost Ministarstva odbrane predsedniku Republike.
U samom članu postoje 43 tačke koje govore šta treba da radi Ministarstvo odbrane, koje su njegove nadležnosti, koje su njegove obaveze, šta uređuje, šta planira, šta organizuje, predlaže, kakvu izradu pravi itd.
Obrazloženje Vlade je više nego nejasno, jer se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što se rešenjem člana 14. stav 4. Predloga zakona, upravo, ''uređuje način izvršavanja akata koje donosi predsednik Republike'', s tim se apsolutno slažemo, to potvrđuju ove 43 tačke, ''i akata koje po njegovom ovlašćenju donosi ministar odbrane'', s tim se ne slažemo, ''kao i odgovornost ministra odbrane za njihovo izvršavanje, pa je nepotrebno to posebno naglašavati''.
Piše - pa i odgovornost, ne piše kome. Jedna rečenica ne menja suštinu ovog člana. Važno je da se, iza termina "odgovornost", dodaju reči "predsedniku Republike", zato što možemo da dođemo u ovu situaciju u koju ste i vi došli, da jedan ministar bude iz jedne stranke, da predsednik Republike bude iz druge stranke i da tu neslaganje može da bude poprilično zastupljeno, posebno oko akata koja po njegovom ovlašćenju donosi ministar.
Dakle, šta hoću da kažem? Ako ministar donese neki akt s kojim se ne slaže predsednik Republike, on nema kome da odgovara, osim što je to formalno ovde naznačeno. Ako ministar, recimo, donese akt da treba ići u mirovne misije negde po svetu, a s tim se predsednik Republike ne slaže, kome on odgovara?
Ili, predsednik Republike se slaže za dve zemlje, a on napiše akt za šest zemalja, primera radi, kome onda odgovara ministar odbrane?
Zbog toga sam podneo amandman, da bi ove stvari bile preciznije, što sam i naveo u obrazloženju amandmana.
Samo neke tačke ću da pročitam, radi javnosti. Pošto se cela tačka, tačnije, član 14, odnosi na Ministarstvo odbrane, prirodno je da postavim neka pitanja samo ministru.
Ovde su obaveze koje su opštepoznate – "izrada nacrta strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije", znači, morate da upoznate s tim predsednika i da budete odgovorni njemu. "Izrada nacrta zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora", treba li da zna predsednik šta sadrži neki ugovor? Naravno da treba i, ako se s tim ne slaže, da odgovarate njemu ako ste ga primenili.
"Predlaganje uputstva o metodologiji za izradu planova odbrane", samo ću neke tačke da pročitam, da ne bih čitao svih 43. ''Izvršavanje odluka predsednika Republike o upućivanju profesionalnih vojnih lica u multinacionalne operacije''. To je ovo što sam rekao na početku. "Planiranje, organizovanje, sprovođenje i kontrola mera civilne zaštite". Šta ako to nije dobro isplanirano? Hoćete li odgovarati predsedniku za to?
"Istraživanje, razvoj, proizvodnja i promet naoružanja i vojne opreme". Šta ako nema razvoja, šta ako nema proizvodnje, šta ako nema prometa naoružanja i vojne opreme? Za to treba, možda, samo da odgovara ministar ili predsednik, pa da neki drugi predstavnici političkih stranaka zauzmu stav i prema predsedniku ove zemlje.
"Planiranje, organizovanje, nadzor i izgradnja vojnih objekata". Ovo je zanimljivo, zbog Maršalata na Dedinju.
Znači, sve su to obaveze Ministarstva odbrane ili ministra, za koje on mora da odgovara predsedniku, zbog čega sam tražio da se obavezno, u stavu 4. člana 14, dodaju reči: "i predsedniku Republike", da bi neke stvari bile jasne; ne mora da znači da će predsednik Republike biti iz iste stranke kao i ministar.
Ovo su, suštinski, iste stvari, samo su preciznije, kako ne bi došlo do nekih zloupotreba, da se "vruć krompir" prebacuje iz jedne ustanove u drugu, pa da se, na kraju, krivac za neke loše poteze uopšte i ne prepozna.
Druga stvar, iskoristiću ovaj amandman da pitam ministra o nekim detaljima u vezi s Ministarstvom odbrane, tačnije s Ministarstvom gde je on nadležan od ove godine.
Dakle, devet visokih oficira iz vrha Ministarstva odbrane ide u penziju za Novu godinu, kao poklon.
Među njima ima doktora nauka i redovnih profesora, koji su učestvovali u odbrani zemlje od NATO agresije. Primera radi, pukovnik Marković, pukovnik Mišković itd. To su ljudi sa velikim iskustvom, koji poznaju Vojsku, a sada se, pod okriljem nekakve reforme Vojske, šalju u penziju kao nepotrebni Vojsci.
Ko onda vrši tu reformu, postavlja se pitanje? Na ta mesta postavljaju se nestručni ljudi, koji nemaju podršku ni od svojih kolega, jer svi znaju kako su dospeli na to mesto. Sada čestiti oficiri, koji su herojski branili svoju zemlju, s velikim strahom očekuju velike korake gospodina ministra i njegovih pomoćnika, koji su stručni koliko i on, jer su tu postavljeni ne kao stručnjaci, već kao ministrove kolege s fakulteta, kao što je pomoćnik ministra Ilija Filipović. Postavlja se pitanje, odakle je on doveden na mesto pomoćnika, koliko je stručan u oblasti koju obavlja, da li poznaje sistem u koji je došao?
Zar čoveku koji sprovodi reformu, za njega, nepoznatog sistema, nisu potrebni ljudi sa iskustvom, koji će mu pomoći u obavljanju dužnosti? Ne, nisu mu potrebni, jer on ne želi da unapredi, već da upropasti do kraja ovu vojsku. On je samo jedna karika u lancu koja ide preko ministra odbrane i njegovih nalogodavaca.
Gospodin ministar govori o poboljšanju materijalnog stanja vojnih lica, ali na tome se ništa ne radi i vojna lica to poboljšanje ne osećaju, pogotovu ovih devet koji sada dobijaju, kao nagradu, to da za Novu godinu idu u penziju mimo svoje volje.
Ovde se postavlja pitanje, koliko oficira i podoficira živi u kasarnama i vojnim objektima, koliko je novorođenih beba pravo iz porodilišta došlo u kasarnu i koliko je ljudi preminulo u kasarnama, a da nisu dočekali da dobiju ono što su svojim radom zaslužili, da ih porodica isprati iz svog doma, a ne iz sobe, u kojima i danas neki provode, gospodine ministre, po 15 godina?
Našlo je ovo ministarstvo odbrane rešenje i tog stambenog pitanja. Njihov odgovor je jednostavan, pa kaže čuveni Ponoš - za njih će se pobrinuti majka Srbija, majka priroda, i to na sastanku sa stambenim organima ovog ministarstva. Onda nije ni čudo što grupu ljudi, vojnih beskućnika, kako su sebe nazvali, niko nije udostojio vremena, pa ni vi, gospodine ministre, da ih prime, pa su ti ljudi po kiši i snegu proveli 39 radnih dana.
I dan-danas, niko im nije dao nikakav odgovor, a tražili su samo razgovor i sastanak s ministrom, jer su imali neke predloge rešenja za svoj problem.
Podsetiću vas da u tim kasarnama žive i podoficiri i oficiri, penzionisana vojna lica sa svojim porodicama, koja nemaju pravo na posetu, jer žive u kasarnama, nemaju pravo na goste, nemaju pravo na slavu, ni na bilo šta, jer žive u vojnim objektima.
Da bih ovo potkrepio ovo što sam rekao, navešću primer. Gospodine Šutanovac, da li je tačno da gospodin Svetko Kovač, koji je penzionisan krajem 2005. godine, u činu generala obavlja još uvek dužnost načelnika, ili direktora Vojno-bezbednosne agencije, i dalje radi na radnom mestu direktora ili načelnika, nisam precizan, iako je penzionisan već dve godine?
Šta je kvalifikacija za to radno mesto i koje je to rezultate postigao da i kao penzioner bude načelnik VBA?
Da li je i koliko je ostvario radnog staža? Koliko je realizovao težišni zadatak, konkretno, obezbeđenje ministra Vojske, ubijenog Pavla Bulatovića, zato što je on bio nadležan? Da li je Svetko Kovač član Upravnog odbora "Jugoimport SDPR", Savezne direkcije za promet robnih rezervi sa posebnim namenama? Nije.
Da li ste vi, gospodine ministre, bili član Upravnog odbora iste firme? Niste.
Da li sin Svetka Kovača radi u SDPR-u, a ćerka u Kabinetu Borisa Tadića? Po kom osnovu je dobio ili stekao kuću pored VMA, u Raškoj ulici broj 22?
Kada povežemo sve ove stvari i ove prijateljske veze s fakulteta ministra, sa nekih smerova, kao što su smerovi za parne kotlove, pa se nazivaju ''umotani u mašnu'', hidroenergetika itd., dobićemo jasnu sliku zašto Vojska stagnira.
Na kraju, gospodine ministre, želim da vam nešto poklonim. Ovo je oštećen avion F16 NATO avijacije, koga su oborili ''lardovi'' vojnici iz kasarne Bar, ili 63. motorizovane brigade, gde sam služio vojni rok. On je srušen, sleteo je prinudno, tako oboren, na albansku teritoriju, od topa "bofors", koji i sada postoji, i to samo deset komada u Srbiji, a 15 je ostalo u toj kasarni i njima raspolaže Vojska Crne Gore, profesionalna Vojska Crne Gore.
Ovaj amandman se uklapa u ovu priču, time što sam tražio da vaša odgovornost bude direktno usmerena prema predsedniku Republike, jer ako nemate odgovornost prema predsedniku Republike, koji će sigurno biti Tomislav Nikolić, završićete kao i ovaj avion. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, a potom narodni poslanik Dušan Bajatović.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ovaj član je jedan od, rekla bih, najvažnijih u zakonu, zato što definiše posao Ministarstva odbrane. Da je zakon neprecizno i, pravno-formalno, u nekim delovima, i protivustavno urađen, govori ovaj član, zato što se SRS ne slaže da Ministarstvo odbrane ima ova ovlašćenja, a pisan je kao da gospodin Šutanovac misli da će do kraja života da bude ministar odbrane i Boris Tadić predsednik Republike.
Dakle, gospodine Šutanovac, pojedine tačke iz ovlašćenja i nadležnosti koje ima Ministarstvo odbrane, a njih je 43, morate da nam objasnite, jer je očigledno da niste želeli da usvojite amandman mladog kolege Milana Avramovića. Mi smo, zapravo, u četvrtom stavu, striktno naveli da sve ovo što je Ministarstvo odbrane preuzelo na sebe treba da odobri predsednik Republike, a vi kažete da je to bespotrebna formulacija, da se to podrazumeva po članu 112. Ustava, da to ne treba da stoji, a mogućnost zloupotrebe je velika.
Ja ću to sada da vam navedem na nekim konkretnim primerima. Vi ste danas prvi put došli od kada ste, pre nekoliko dana, ministar odbrane, u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Niste se pojavljivali ni na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, gospodine Šutanovac, a desilo se nešto što mi ne znamo.
Dakle, ja sam pre nekoliko dana, u načelnoj raspravi, pomenula za širu javnost malo znani dokument, takozvani prezentacioni dokument o saradnji Srbije u sklopu ''Partnerstva za mir'', koji je usvojen 27. jula na sednici Vlade Republike Srbije. To je ozbiljna stvar.
Najpre moram da vam kažem da je potpuno besmisleno što ste došli s ovim zakonom a da nemate ove strateške vojne, doktrinirane dokumente, pa sada za vas imam pitanja. Vi ste, inače, poznati kao pričljiv čovek, ne znam šta je s vama problem od jutros, samo ćutite, vidim da ne beležite pitanja, a ako je vaš kapacitet, možda sam se prevarila ranije, da možete ovo da zapamtite, ja ću da krenem redom da vas pitam, a vi kasnije budite ljubazni, pa odgovorite.
Dakle, izrada predloga doktrina Vojske Srbije. Počela je da se izrađuje malo pre nego što ste vi došli na mesto ministra odbrane i ta
nova doktrina je, po NATO uzansama, predvidela reorganizaciju, profesionalizaciju Vojske, za šta se vi zalažete.
Sada vam postavljam pitanje, šta to znači, da li to znači kompletnu reorganizaciju Vojske, da li to znači samo profesionalizaciju u smislu stvaranja profesionalnog dela Vojske Srbije i koliko će to Srbiju da košta? Da li to znači kompletnu modernizaciju, jer stalno ste kontradiktorni u tim izjavama, jer sve to su različiti pojmovi? Treba da nam objasnite odakle pare za sve to.
Lepo je kada se pojavite, logorujete, jedete zmije, žabe i dođu vam ovi iz Ohaja. Juče sam slušala šta ste izjavljivali, na putu ste bili, odnosno preneli su vaši mediji izjavu iz Pariza, ali to su sve šuplje i prazne priče, gospodine Šutanovac.
Naša vojna oprema, ono što ima kopnena Vojska, ono što ima vazduhoplovstvo i PVO, staro je gotovo 20 godina, s nekim izuzecima. Drugo, onaj MIG koji vas je juče čekao ovde, dok ste bili na putu, doduše od hartije, jedan od MIG-ova 29, to je samo jedan od, da se našalim malo kao gospodin Todorović, od ukupno pet koje mi imamo.
Do kraja godine treba da dobijemo dva remontovana, i to iz Rusije, pa me zanima da li ste gospodinu Putinu u tom smislu, kao ministar odbrane, važna vam je funkcija, čestitali pobedu na izborima u nedelju? Jer, tamo se remontuje naša vojna oprema, naša dva MIG-a?
Zanima me, gospodine Šutanovac, kada ćete da se pojavite pred Narodnom skupštinom s ovim dokumentom?
Zaista, nemam vremena, jedino da se javim kasnije, povodom nekog drugog amandmana, da pročitam narodnim poslanicima koje su sve naše obaveze i šta je to usvojila Vlada Republike Srbije na vaš predlog, što je ministar Vuk Jeremić predstavio u Briselu 5. septembra ove godine. Zaista nam dugujete odgovore na ta pitanja, gospodine Šutanovac, ko će to da finansira i zašto ste vi preuzeli, ne pitavši građane Srbije, preko Narodne skupštine Republike Srbije, sve te obaveze koje sada nama proističu?
Završavam, gospodine Albijaniću. Niste dobro obeležili vreme, videla sam tamo da ste ukrali dva minuta Poslaničkoj grupi SRS-a.
Ako se upustite s nama u ozbiljnu raspravu, valjda ste za to spremni, imate i te savetnike tu, onda morate da nam date odgovore na sva ta pitanja, gospodine Šutanovac, jer ljude koji su profesionalci, vojnici, završili su najviše oficirske škole, odnosno akademije, generalske škole, sada su još uvek u činu pukovnika, koji su radili u Kragujevačkom garnizonu, koji je ukinut vašim dolaskom na mesto ministra odbrane, a još ranije je počela da se urušava Vojska, zanimaju odgovori na ova konkretna pitanja.
To nije neka politička priča, pa da kažete – pričaju radikali. Naša priča je politički mnogo kvalitetnija, i naša ideologija i program, od onoga što nudi DS. Lepo, izađite i kažite ovde, pred čitavom javnošću, pred vojnim obveznicima, pred budućim regrutima, pred oficirima, gde se nalazi danas i kakvo je stanje u Vojsci što se tiče naše mobilnosti, fleksibilnosti.
Za neke koji ne poznaju Ustav Srbije i koji ne znaju šta je Vojska, mogu da objašnjavam do sutra koja je uloga Vojske, a oni to ne znaju i onda vam postavljaju neka nebulozna pitanja, kada je u pitanju teritorijalni integritet i suverenitet zemlje. Kao odgovoran čovek, ako to jeste, izađite i recite tim ljudima na šta mogu da računaju i kuda ide Vojska Srbije s vama na čelu.
Po svemu ovome, ako bismo s današnjim danom podvukli crtu, ide u potpunu propast, a to mogu argumentovano da vam pričam i povodom narednih amandmana, od jednog do drugog segmenta. Pokrenuli smo neka pitanja, vojne beskućnike, problem penzija, problem koji imaju rezervisti, koji potražuju od države, i hajde da krenemo u neku ozbiljnu raspravu, nemojte samo da ćutite i da bežite na sredinu klupe. Ujesti vas niko neće.
Ako imate nešto da kažete, izvolite, počnite da odgovarate na ova pitanja.

Gospođice Jovanović, pustio sam vas da završite svoju misao, ali to je bilo tri i po minuta duže nego što je predviđeno vreme. Nije lepo da mene optužite za nešto što je jedna rutinska evidencija vremena. Molim vas da vodimo računa.
Narodni poslanik Dušan Bajatović.

Poštovane koleginice i kolege, ne znam da li moja koleginica Nataša predstavlja vojnu ili nevojnu opasnost po ministra odbrane. Naime, u ovom članu 4, a vezano je za član 14, vi ste podelili stvari na vojnu odbranu, pa definišete šta je to, pa na civilnu odbranu, pa definišete šta je to.

Gospodine Bajatoviću, molim vas da se ne šalite na taj način.

Gospodine Albijaniću, ja vas molim da slušate. U prvoj rečenici sam rekao da je ovo što je definicija zakona...