Gospodine Krasiću, molim vas. Nastavite, ali vodite računa.

Gospodine Albijaniću, vi imate problema zato što nemate pred sobom Predlog zakona i što, verovatno, nemate amandmane. Ako biste ispred sebe imali Predlog zakona i amandmane, vrlo lako biste videli da ono što je navedeno u stavu 6, po sadržini, po materiji, ne pripada članu 4. Mogli ste ovo da stavite u član 3, to bi već imalo nekog smisla, ali u članu 4. nema nikakvog smisla da bude.
Drugi veliki problem jeste što sva ta dokumenta koja se ovde navode, dugoročni plan, razvoj sistema odbrane, strategijski plan, pregled odbrane, povodom tog strategijskog plana odbrane sam jutros pričao, treba da se usvoje u Narodnoj skupštini. Može da bude i sednica zatvorena za javnost. Nikakav problem nije, jer tu se projektuju vojni kapaciteti, teritorijalni raspored itd. Ne smemo mi to da prepustimo ministru, predsedniku Republike i načelniku Generalštaba, u zavisnosti od toga koja je stranka zadužena za Ministarstvo odbrane.
To su programski i planski dokumenti. To je, otprilike, nešto kao program DS-a, ali program DS-a nije podeljen u članove, jer vi ovde kažete – u skladu s odredbama. Kada kažete – odredba, to je drugi naziv za član, za stav, za tačku. Svi planski i programski dokumenti u kojima se izražava pravac razvoja, mogućnost razvoja, u kom pravcu treba da se ide, koje oblasti treba da se razvijaju, pišu se u slobodnom tekstu, dele se na neka poglavlja u formalno-pravnom smislu, ali ne postoji odredba, ne postoji član.
Znači, da ste napisali – u skladu sa dugoročnim planom, to bi imalo nekog smisla, ali u skladu sa odredbama, nema plan odredbe. Nijedan taj strateški dokument se ne deli na članove. Nema članova.
Šta je poenta ovog amandmana? Poenta ovog amandmana je što želi da potencira usaglašenost svih programskih dokumenata, kako strategije odbrane, tako i dugoročnog plana razvoja, tako i strategijskog programa odbrane, da svi ti dokumenti imaju neku zajedničku nit. To je poenta ovog amandmana.
Oni su se uhvatili, video sam tamo neke razloge, oni nisu razumeli amandman. Onome što je u stavu 6. člana 4. nije mesto u članu 4. Da ste ga stavili u član 3, verovatno bi imalo nekog osnova.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja vam se uljudno obraćam, ja vas ne grdim. Ne pripadam onima koji vas grde. Mi grdimo nešto što nije dobro, a to je Predlog zakona o Vojsci Srbije. Kao ozbiljna partija, želimo da Vojska Srbije povrati onaj ugled koji je imala, a neka početak bude donošenje dobrog zakona o Vojsci Srbije.  
Da ne biste pogrešno razumeli naše reagovanje s mesta malopre, gospodine Albijaniću, kada ste prozvali povodom amandmana koji smo podneli na član 4, mi smo svoje rekli o diskusiji gospodina Bojana Milovanovića i Rajka Baralića, javili se povodom amandmana koji je podnela gospođa Vjerica Radeta, pošto je sličan i nismo želeli da pravimo bilo kakvu dodatnu priču.
Nama je cilj da vam što više argumenata iznesemo, da vas ubedimo, ako uopšte prihvatate i ako niste toliko sujetni, pa da neki put budete ubeđeni da nešto treba da prihvatite, a ne, umesto snage argumenata, argumentom snage – ne može, i tačka. Iz tog razloga smo to objasnili.
Inače, kada bismo hteli opstrukciju, nema boljeg razloga nego, gospodine ministre, vaši odgovori kada izađete za ovu govornicu. Vi date jedan odgovor na pitanje koje vam nije postavljeno, a otvorite bar 20 pitanja za raspravu. Naša želja i cilj je nešto drugo - da i vi shvatite da opozicija snosi odgovornost da učestvuje u izradi jednog zakona koji je veoma važan. Za tu opoziciju je neko glasao, ne samo ko će da bude pozicija, nego ko će da bude i opozicija, i šta treba da radi za to vreme.
Da se vratim na amandman. Predlagač zakona i mi se slažemo u sledećem – da je Vojska organizovana, depolitizovana oružana snaga. Tu se slažemo, a ne slažemo se u onoj drugoj formulaciji, u nastavku, gde vi preskačete reči – suverenost, nezavisnost, teritorijalna celovitost i bezbednost, odbrana zemlje od oružanog ugrožavanja spolja. Vidite, ja to stalno naglašavam, da ne biste izvlačili pogrešne zaključke.
Ovaj član 14. treba, u stvari, detaljnije da obrazloži zašto je vojska depolitizovana, pa kaže: ''Vojnom licu je zabranjeno prisustvovanje skupovima političkih stranaka u uniformi i svaka politička aktivnost, izuzev korišćenja aktivnog biračkog prava''. Tu nemamo spora.
U drugom stavu se kaže: ''Profesionalno vojno lice i vojnik, učenik i student vojnoškolske ustanove i lice na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire ne može biti član političke stranke''.
Tako napisano stvara zabunu. Šta smeta? Posledica može da bude. Pazite, ne može da bude član političke stranke. Šta je kontramera ako je neko član političke stranke? Ti onda kažeš – slušaj, ja te neću u Vojsku?! Regrut će jedva da sačeka da to kažeš i reći će – upravo, neću da idem u Vojsku.
Gospodine ministre, vi ste rekli da je popunjenost, odziv regruta negde oko 90 i nešto posto. Treba detaljnije reći ovoj javnosti, to je i štampa objavila, pa to nije nikakva tajna, tajni podatak da se 40% regruta izjašnjava za služenje vojnog roka, a 30% za civilno. Dakle, to je 90%, od tih 40% koji su se prijavili itd.
Šta ovde smeta? Ovde smeta ova reč "i vojnik". Zašto?
(Dragan Radulović, s mesta: To je bilo na Odboru, taj amandman je prihvaćen i Vlada ga je prihvatila.)
Ja ovo ne znam. Zašto ne kažete da je prihvaćeno. Kažem da je problem u reči "i vojnik". Znači, to je višak. Ako je vojnik na odsluženju vojnog roka, nema pravo da bude član političke stranke i ne može da se politički angažuje. To stoji u stavu 1. Ako je to profesionalno lice, i profesionalni vojnik je profesionalno lice.
Dok ovo obrazlažem, dobijam informaciju da je Odbor ili Vlada, odnosno Odbor je prihvatio izmenu, tako da su brisane reči: "i vojnik". Je li tako? (Da) Ako je to tako, onda nemam razloga da dalje govorim o amandmanu.

Hvala, gospodine Petronijeviću.
Ima reč ministar odbrane gospodin Šutanovac.

Gospodine Petronijeviću, pošto ste rekli da odbijamo sugestije itd., žao mi je što niste dobili informaciju da je to prihvaćeno na Odboru. Inače, nije to jedina stvar koja je prihvaćena, već je prihvaćeno više amandmana. Nisam ja član Parlamenta da bih to prenosio vama. Naprosto, ta stvar je urađena, primećena, povukli smo.

Hvala, ministre. Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana?
(Željko Vasiljević, s mesta: Ja se javljam po Poslovniku, a vi pitate o amandmanu?)
Pitam da li se neko javlja povodom amandmana?
Posle ovako dobre volje, toliko Poslovnika u vazduhu, ne znam šta se dešava. Izvolite, ima reč narodni poslanik Željko Vasiljević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226.
Želim samo da vas obavestim da je danas na sednici Vlade doneta odluka da se svi koordinatori sa Kosova i Metohije koji su članovi SPS-a razreše svojih funkcija.
U trenucima kada je jedinstvo oko pitanja Kosova i Metohije, njegove odbrane, ključno pitanje, da sve stranke učestvuju u tome jedinstveno, imamo situaciju da Vlada i po tom pitanju želi da podeli ovaj narod, da podeli političke stranke, po pitanju podobnosti.
Samo želim da vam napomenem da u vreme kada je Demokratska stranka bila u opoziciji niko njene koordinatore sa Kosova i Metohije nije smenjivao, upravo zbog toga što mi ne želimo da se pitanje Kosova i Metohije politizuje na ovaj način.
S obzirom na to da imamo obavezu, izdatu od predsednika Poslaničke grupe i predsednika SPS-a, da se svi javimo po Poslovniku, mislim da je najbolje da se ova sednica prekine, da se obave konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa i da se iz ove situacije izađe na jedan korektan način. Inače, nećemo dozvoliti više da se radi po amandmanima.

Gospodine Vasiljeviću, to nisu konstruktivne stvari, da vi nekome ne dozvolite da radi. Normalna je stvar da radimo po amandmanima. Ako se to dogodilo danas na Vladi Republike Srbije, sada je pola devet uveče, ne razumem situaciju.
(Željko Vasiljević, s mesta: Zovite Dačića.)
Ima reč narodni poslanik Rajko Baralić, po Poslovniku.

Gospodine Albijaniću, nije vaše da cenite kako ćemo koristiti Poslovnik. Vaše je da cenite da li se mi ponašamo u skladu s Poslovnikom.
Dakle, vama, gospodo iz vlasti, nije važno to što za nekoliko dana treba da se donesu odluke koje su od sudbinskog značaja za Kosovo i Metohiju. Vi biste da i u tih nekoliko dana probate da neke od aktivista koji su vam pritrčali iz raznih stranaka, jer tamo do pre dve godine niste ni imali aktiviste, postavite, druge razrešite, pa će biti da vam je to politički prostor koji vam je neophodan da razrešite na demokratski način krizu koja traje već više decenija, a odnosi se na Kosovo i Metohiju. Svako čini onako kako misli da treba, samo ne može dokle misli da treba. Voleo bih da ovo razumem kao grešku, ali to, očigledno, nije greška. Vama u koaliciji nisu dovoljna javna preduzeća, apanaže od 200, 300, 500 hiljada dinara mesečno po upravnim i nadzornim odborima. Vama nisu dovoljna direktorska mesta u javnim preduzećima.
Nisu vam dovoljni ambasadori, konzuli, vama nije dovoljno nekoliko hiljada mesta u različitim agencijama, koje ste izmislili da biste svoje aktiviste izabrali i dali im apanaže koje su nekoliko puta veće nego što su plate poslanika, ministara i šefa države.
Vi danas na Kosovu i Metohiji smenjujete neke ljude koji nemaju ni zrno vlasti, samo imaju breme odgovornosti. Šta je koordinator? Vi danas pokazujete svoje pravo lice. To vi, u stvari, jeste. Vama ništa nije sveto. Ako ovako budete nastavili, imaćete ozbiljan problem i u ovom parlamentu i u državi. Nemojte potcenjivati malu družinu koja se ovde naziva SPS. Nije ovo nikakva pretnja. Ovo je institucionalna politička borba. Tvrdi ćemo protivnici biti od danas, pa nadalje. Najtvrđi mogući. Da vidim kako ćete. Da vidim kako ćete. Biće raznih dilema, koliko ujutru. Ne praštamo nikom ništa. To što vi danas radite...