PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.12.2007.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

4. dan rada

06.12.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:05 do 21:05

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović.
...
Socijalistička partija Srbije

Dušan Bajatović

Poštovane kolege i koleginice, u principu, ne bih se možda ni javio zbog ovog amandmana, jer je zakon o vojsci očigledno podešen tako da ima previše političkog uticaja, ali moram da priznam da me obrazloženje koje je dala Vlada Republike Srbije pomalo iritira.
Naime, kada se govori o tome, nadležnosti Generalštaba su, prosto, benigne i stvarno se svode na sektor u Generalštabu. Možda to nije ni loše.
Mi imamo drugo viđenje Vojske, kada je Vojska igrala daleko značajniju ulogu u civilno vreme, ali treba posmatrati moguću situaciju u kojoj Vojska ima i neke druge uloge, recimo, kada su država i društvo ugroženi. Onda treba imati u vidu da sve ove izrade funkcionalnih doktrina, plana upotrebe Vojske, sve to odobrava ministar, Vlada ili predsednik, ili odlučuje o tome predsednikov vojni kabinet, da sada ne objašnjavamo sve veze.
Nije besmisleno da, operativno, Vojskom rukovodi Generalštab, jer, inače, ne znam kakvo će to onda biti upravljanje Vojskom. Nije upravljanje Vojskom samo komandovanje jedinicama. Kada govorimo o upravljanju Vojskom, Vojskom se upravlja i ovim doktrinama, i obezbeđivanjem ponašanja oficira i vojnika, i čuvanjem imovine, i strateškim opredeljenjima itd.
Kaže se da se amandman ne prihvata iz razloga što predloženo rešenje iz člana 15. Predloga zakona predstavlja jedan od osnovnih mehanizama kojim se uspostavlja demokratska i civilna kontrola Vojske Srbije, u skladu sa članom 141. stav 1. Ustava Republike Srbije. Onda se objašnjava nama, poslanicima, kako postoji komandant Vojske u onom direktnom smislu, koji se zove načelnik Generalštaba.
Dakle, ovaj zakon ne pokriva samo vreme kada je potrebno da neko komanduje jedinicama, na nekoj karti ili u nekoj praksi, nego ovim zakonom rešavamo i pripreme Vojske i bojim se da se u ovom momentu procene, čak, i ovih postojećih i aktuelnih oficira, a siguran sam i onih koji trenutno, iz različitih, manje-više, političkih ili drugih razloga, nisu trenutno angažovani u Vojsci, i potrebe političke elite da poveća svoj ugled kod mogućih partnera sutra, u atlantskoj ili evroatlantskoj zajednici, ne poklapaju.
Moj utisak je da ovo ostavlja politički prostor da se da prioritet potrebama podizanja ugleda, od kojih nisam siguran da ćemo u narednih par godina imati bilo kakve koristi. Naprotiv, mislim da ćemo od takvog podizanja ugleda kod NATO-a imati štete i kao država, i kao narod, i kao Vojska. To je moje mišljenje, ne morate se složiti s njim, ali se predimenzionira uloga onih koji su politički birani.
Kada čovek postaje mudar? Onog momenta kada shvati, kada stekne osećaj za meru stvari. Ne sporim da u ovom momentu Srbija nema ni ekonomske, ni vojne resurse da izdrži bilo kakav ozbiljniji napad, a kamoli onu situaciju koju smo imali u sukobu sa 19 najmoćnijih zemalja sveta. Dakle, ponavljam, ni ekonomske, ni vojne elemente.
Moramo voditi računa o političkom statusu naše zemlje u međunarodnoj zajednici, koji, moj je duboki utisak, a neće se složiti sa mnom većina prisutnih iz vladajuće koalicije, nije popravljen koliko je mogao, niti je na onom nivou koji se mogao izgraditi za prethodnih osam godina od kako smo doživeli promene u Srbiji.
Mogu da razumem kritiku na račun onog perioda sankcija i sukoba sa međunarodnom zajednicom pojedinih političkih struktura, ali je za ovih osam godina, na toj političkoj komponenti odbrane, na toj političkoj komponenti snage Srbije, moglo da bude urađeno mnogo više. Nećemo odbraniti ni ekonomsku, ni vojnu, a siguran sam ni političku komponentu, tako što ćemo se dodvoravati nečijim interesima. Mi treba da vodimo računa o tome šta se od nas sve traži, ali jako dobro treba da biramo i jako mudro da odlučujemo čemu želimo da izađemo u susret, šta će biti naš izbor, šta će biti naša volja.
Kritičari takvog pristupa odmah kažu - pa šta, videli smo kako je to izgledalo ranije, kada smo bili u sukobu sa svetom. Ja ih pozivam da sada razmišljaju o nečemu drugom, da ni ta doktrina potpune usluge, potpunog servisa, potpunog izlaženja u susret nekim tuđim zahtevima, koji nisu naši, bez obzira na to koji su centri moći, u praksi nije pokazala dovoljno dobre rezultate.
Namerno koristim, možda, blaže reči i blaži pristup, jer ako bismo ovo pitanje otvorili na ovom zakonu, otvorili bismo ga neozbiljno. Pitanje doktrinarnog pristupa treba da bude otvoreno kako je to rečeno u članu 7. ovog zakona, kada se bude uradila strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, strategija odbrane Republike Srbije i doktrina Vojske Srbije.
U ovom momentu, koliko je meni poznato, to je nadležnost Vlade, nije urađen ni strategijski pregled odbrane. On je nekada postojao u Saveznoj skupštini, ali su se okolnosti u poslednjih godinu ili godinu i po dana toliko promenile da u ovom momentu zaista ne možemo samo terorizam definisati kao opasnost po našu državu i naš narod.
Dakle, trebalo bi, između ostalog, hitno pristupiti izradi i ovih drugih doktrinarnih dokumenata. Prema tome, molim vas da ne shvatimo da ta naša potreba za, navodnom, transparentnošću, civilnom kontrolom i ostalim stvarima sutra bude i za ovo malo vojske i vojnika što nam je ostalo prepreka da budu efikasni u onoj meri u kojoj to zahteva naša država.

Oliver Dulić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Radovan Radovanović. Izvolite.

Radovan Radovanović

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj član 15. doživljavam kao želju i opredeljenje našeg društva da se poslovi Vojske i poslovi Ministarstva odbrane odvoje.
U nekim članovima predloženog zakona ste išli malo predaleko, npr. u članu 2, poslednji stav, kada ste nabrajali subjekte sistema odbrane, pa ste rekli - subjekti sistema odbrane jesu građani, državni organi, privredna društva, druga pravna lica, preduzetnici i Vojske Srbije.
Vojska Srbije ne sme da bude na poslednjem mestu u sistemu odbrane, ali ne može biti ni na prvom. Ja je vidim tu posle državnih organa.
Hteo sam da izvedem zaključak iz vašeg nastojanja i očekujem da će Ministarstvo, svojim podzakonskim aktima, to sigurno uraditi u dogledno vreme, a to je položaj vojno-teritorijalnih organa. Danas se ti organi na teritoriji Republike Srbije zovu vojni odseci. Na čelu vojnih odseka su vojni oficiri, najčešće pukovnici. Danas Vojska Srbije u našoj zemlji uvodi u evidenciju, regrutuje, šalje u Vojsku, obučava, deli ratni raspored, sama kontroliše kompletnu vojnu obavezu, kako kod pojedinaca, tako i u privredi i u društvu.
Probao sam da nađem u kojoj je zemlji na svetu, koja počiva na postulatima kojima mi težimo, to ovako uređeno, i nisam mogao.
Mislim da je vojska zadužena u sistemu odbrane da obučava, da vodi poslove odbrane u vojnim objektima, u miru, a držim da je ovaj zakon i pisan tako da ovde stalno bude mir.
Mislim da Republika Srbija ima dovoljan broj kvalitetnih i osposobljenih ljudi, koji nisu u aktivnoj službi u Vojsci Srbije, da dobro obave sve što je potrebno u ovom delu sistema odbrane, a za račun Ministarstva odbrane. Po mom mišljenju, ovim organima treba promeniti ime i dati ih civilnim strukturama Ministarstva odbrane na kompletno upravljanje, a iz svega ovoga kako je pisan zakon, očekujem da će se to i desiti.
Danas su vojni odseci na teritoriji Republike Srbije formirani u većim opštinama i gradovima Republike Srbije. Ne znam šta je kriterijum, ali verovatno postoji limit, odnosno odgovarajući broj regruta na teritoriji te opštine ili grada, kako bi mogao da zaživi taj vojni odsek. Shvatam to, jer da bi u potpunosti bio uposlen vojni odsek, potrebno je imati posla.
Imam pitanje – šta je sa lokalnim samoupravama koje nemaju dovoljan broj regruta na svojoj teritoriji, ali imaju aktivan garnizon Vojske Srbije na teritoriji svoje opštine ili svog grada? U takvim opštinama ima puno posla iz oblasti odbrane, koji nisu vezani samo za regrutaciju. Ne znam ih sve, ali pretpostavljam da bi na teritoriji te opštine trebalo da se vrši, uglavnom, popuna ljudstva za ratne jedinice, jer je normalno da ljudi budu što bliže, da mogu što brže da se odazovu mobilizaciji, kako bi mogli da odgovore svojim obavezama.
Mislim da je na teritoriji opštine gde se nalazi jedinica koja je mobilisana potrebno regulisati materijalne obaveze, kako pokretne, tako i nepokretne. Nekako je prirodno da se snabdevanje Vojske u slučaju mobilizacije vrši sa teritorije opštine na kojoj se nalazi ta jedinica.
Zvuči mi nelogično da se za Bačku Topolu donosi hleb iz Beograda. Očekujem da će se uzeti od nekog privrednog subjekta sa teritorije opštine gde se jedinica mobiliše, da se odatle i snabdeva.
Jedinica za radne obaveze. Svaka naša jedinica koja se mobiliše mora biti snabdevena oružjem i municijom. Kada bi iz Kragujevca u Bačku Topolu dolazio neko da isprazni magacin, to bi verovatno potrajalo. Najprirodnije je da sa teritorije Bačke Topole ljudi idu u te radne jedinice i da pomognu da se to što brže uradi.
Znam da je na teritoriji opštine Bačka Topola jedan od najboljih magacina u Vojsci Srbije i da se municija i oružje drugih garnizona nalazi u tom magacinu i znam da je za potrebe garnizona u Somboru, odnosno vojne jedinice, predviđeno da ljudi iz Bačke Topole budu u radnoj jedinici, što je normalno, kada se ta municija bude vadila iz tog magacina.
Evidencija na teritoriji ovih opština, što se tiče mobilizacije i svih ostalih podataka, mora da bude, maltene, savršena, do perfekcije dovedena, a to je nemoguće uraditi sa daljine od 50 km. Prirodno je da strukture iz te opštine to mogu najbolje.
Pamtim vreme, ako si menjao adresu, trebalo je, prvo, da odeš u Ministarstvo odbrane, da tamo regulišeš, pa tek onda ti MUP upisuje u ličnu kartu da si promenio adresu. To danas nije slučaj. Ako hoćete u Bačkoj Topoli da promenite adresu, morate u Suboticu, da to prijavite u vojnom odseku, a to niko nikoga ne tera, nego se to ostavlja MUP-u koji ne radi svoj posao. Kada je potrebno da se ti podaci povade, oni nisu dobri, nisu tačni.
Ne sećam se, a imam skoro 50 godina, da je odnos između stanovništva i Vojske ikada bio na slabijem nivou. Pokazaću vam to na primeru svoje opštine.
Vojvodina, tri godine zaredom, ima malo veći projekat, bilo mi je drago što sam pre neki dan i predsednika Narodne skupštine video na završnici tog projekta, to je Skup tolerancije, koji su Vojvođani pokrenuli da bi se mladi ljudi i deca viđali, upoznali, družili, a povod je sportsko takmičenje. U devet opština gradova se to upražnjava, da bi završnica bila u Subotici.
Da bismo smestili svu tu decu, ranije smo koristili objekte Vojske Srbije. Ove godine, samo Bačka Topola je za smeštaj od 22 časa uveče do 8 ujutru, da li Vojsci Srbije ili Ministarstvu odbrane, uplatila više od 60.000 dinara. Kada sam hteo da pričam s nekim o tome, uputili su me na operativne snage Vojske Srbije koje se nalaze u Kragujevcu, a Bačka Topola spada pod njihovu nadležnost.
Probao sam da razgovaram, ali oni izvade zakon - slovo zakona, mi se držimo toga.
Mi u lokalnoj samoupravi izvadimo zakon, nikada u Bačkoj Topoli Vojska nije imala potrebe da plaća vodu, kanalizaciju, komunalne takse. To je sve bilo normalno, jer je to naša vojska. Onda smo mi, lepo, zašiljili olovku, pa smo to sve fino obračunali i kazali da se to ima platiti, ne zarad onih vojnika i oficira u Bačkoj Topoli, nego, uopšte, zbog ovakvog odnosa prema građanima i projektima koji su podržani od strane državnih organa i lokalne samouprave.
Nekada je u Bačkoj Topoli bilo normalno, ako dođe oficir ili mlađi oficir, danas podoficir, da se u lokalnoj samoupravi pokuša rešiti njegov stambeni problem. Nekada smo se mi u Bačkoj Topoli trudili da pomognemo da li oficirima, da li, danas, podoficirima, da se njihovi supružnici zaposle. Pomagali smo na mnoge načine, i danas nam je to volja, ali, kada dođemo do kapije tog našeg garnizona, onda se izvadi zakon i kaže - ljudi, radimo sve po zakonu.
Sve je to, gospodine ministre, u redu, ali Bačka Topola, bojim se, i mnoge druge Bačke Topole, počinju da doživljavaju te garnizone, ne daj bože, kao strano telo. Znači, ne žive više zajedno, što nije dobro. Ja sam od malih nogu, isto kao i sva moja generacija, odlazio u tu kasarnu, veoma je dobro upoznao, ali danas u tom dobu i, uopšte, mladi ljudi ne idu, nemaju potrebe da odlaze u taj garnizon.
Želim, za kraj, da vam prenesem nešto za šta mislim da je nedopustivo. U subotu sam boravio u Ruskom Krsturu, bio sam pozvan od građana tog mesta. Usred Ruskog Krstura, neko je dva-tri dana pre toga ispisao grafit kom, sigurno, u Ruskom Krsturu nije mesto, a usput, ne lezi vraže, 80 meštana Ruskog Krstura je dobilo pozive da, verovatno, uradi preraspodelu svog... pozvani su da im se saopšti novi raspored, sigurno u ratnim jedinicama.
Mogu da vam prenesem veliku uznemirenost tih ljudi. Nije bilo moje da ih upoznajem. Pretpostavljao sam o čemu se radi, pa sam sve ovo govorio što vama govorim, znači, da ih smirim, znajući da je samo iz Ruskog Krstura, u 2007. godini, blizu 100 naših građana otišlo, iselilo se, što u Kanadu, što na druga mesta. Čuo sam od ljudi da su spremili pasoše za žene, za decu, i nešto novca, i da beže.
Znači, ništa drugo nije trebalo da uradi Ministarstvo, ili ko je to radio, nego da u "Ruskom slovu", koje čita svaki pismen Rusin, napišu šta je namena, da se ljudi obaveste. To nije urađeno, pa izaziva mnogo lošeg na terenu, a nije teško da se napravi. Da je, kroz sredstva informisanja, ili da je neko od ljudi iz Ministarstva, Vojske, otišao u taj Ruski Krstur, ili neka druga mesta, da saopšti - to nam je namena, to radimo, sigurno ljudi ne bi tako razmišljali i ne bi tako radili.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Momir Marković

Dame i gospodo narodni poslanici, hitnost donošenja ovih zakona, i zakona o Vojsci, i zakona o odbrani, uslovljena je sa, bar, nekoliko uslova. Prvi je da se što pre donesu zakoni i stekne uslov iz Ustavnog zakona da se raspišu izbori, jer konačno rešenje statusa Kosova i Metohije je na pragu, a izbore treba održati pre konačnog rešenja statusa, jer posle toga, kandidat ''demokratorske'' koalicije nema šta da traži na tim izborima. Dakle, pokušaj da se još jednom ubrza sve i da se građani Srbije prevare.
Drugi uslov zbog čega ove zakone hitno treba doneti je taj što je, izgleda, iz NATO alijanse došao ''befel'' da će naše snage morati, odnosno biće potrebno da se uključuju u mirovne operacije kakva je bila operacija "Milosrdni anđeo" nad Srbijom, kakva je ona u Iraku, itd.
U vezi s tim je, recimo, maločas narodni poslanik Ratković rekao – pa, tu nema ničeg čudnog, pa, naše snage su i dosad učestvovale u operacijama.
Jeste, gospodine Ratkoviću, i Marko Kraljević je učestvovao u mirovnim operacijama, Bajazitovim, na Rumuniju, odnosno na tadašnju Vlašku, i tamo je i poginuo, ali ste zaboravili da građanima Srbije kažete da su srpske zemlje tada bile vazalne zemlje. Onda kažite da smo mi vazalna zemlja, da smo pod patronatom, da smo okupirani, pa da u tom smislu moramo da šaljemo i snage da brane interese SAD-a, nekoliko hiljada ili nekoliko desetina hiljada kilometara od teritorije Srbije.
Ministru bih, pre nego što pređem na amandman, postavio nekoliko pitanja.
Podsećam narodne poslanike da sam, govoreći o kontroli leta, nekoliko puta pominjao da je vojna komponenta kontrole leta potpuno isključena iz Agencije za kontrolu leta A.D. Inače, da podsetim građane Srbije, danas treći put postavljaju direktora Kontrole leta, onog Nikolu Stankova, mimo zdravog razuma. U krajnjoj liniji, to je onaj direktor koji milion i šesto hiljada prima platu, da ne govorim o svim kriminalima koji su u toj kontroli leta izvršeni.
Da podsetim samo ministra da Kontrola leta više nema mogućnosti da kontroliše vojne avione, pa ga pitam, ko sve to leti nad našim glavama, nad našim nebom, a da građani Srbije to ne znaju? Jer, svojevremeno je postojao biper koji se aktivira i kaže kada je vojni avion u pitanju, a kada civilni.
Civilni avioni imaju te bipere i mogućnost kontrole i navođenja, vojni avioni nemaju, i nema niko obavezu da na taj način, na kraju krajeva, obavesti i građane Srbije.
Da podsetim ministra i da je nekoliko desetina vrsnih oficira otišlo u penziju silom prilika, a nije im obračunat beneficiran staži i žestoko su tu oštećeni. Neki su dolazili kod nas, ogromnu su dokumentaciju doneli. Ako nemate dokumentaciju, spreman sam da vam je ponudim.
Da vas podsetim i da je ministar Davinić oteo osam stanova potpukovnicima i pukovnicima na Bežanijskoj kosi, kad je bio ministar odbrane, i podelio ih svom obezbeđenju, "kobrama", da se danas vode sudski sporovi, da su ti ljudi na ulici, bez stanova, sa vrlo visokim činovima, da to pitanje nije rešeno.
Da vas podsetim i da rezervisti i dalje štrajkuju jer nisu dobili dnevnice, a da su neki koji rade u sudu, a imaju žute članske karte, naplatili dnevnice, a njihove žene naplatile za pretrpljen strah.
Da se vratimo sad na član 17. i na amandman koji sam podneo.
Znate, veliko je interesovanje, veliki su zahtevi da se, u krajnjoj liniji, ne organizacionim grupama, nego pojedincima omogući kontrola nad Vojskom. U članu 16, recimo, Ministarstvo odbrane obavlja inspekcijske poslove u vezi s izvršavanjem zakona u oblasti i od značaja za odbranu, propisa donetih na osnovu tih zakona, kao i planova i mera državnih organa i organizacija i Vojske Srbije, koji se odnose itd.
U članu 17, u vršenju inspekcijskih poslova iz člana 16. ovog zakona, inspektori i lica ovlašćena za inspekcijske poslove imaju pravo da: ''1) vrše uvid u dokumenta koja se odnose na pripreme snaga odbrane za odbranu''. Treba očekivati da ova dokumenta imaju štambilj "strogo poverljivo", ''vojna tajna'', itd. S tim u vezi, da vas podsetim da su oni koji vitlaju u Ministarstvu odbrane od 2000. godine naovamo, uglavnom govore engleski jezik, odavno ova dokumenta isfotokopirali, odneli, preveli, itd.
Moj amandman se odnosi samo na četiri tačke iz ovog člana 17. Tačka 4) kaže - inspektori mogu da nalože otklanjanje utvrđenih nedostataka u planovima odbrane. Mogu da predlože Ministarstvu, ministre, pa da Ministarstvo naloži. Ne može neko ko je sticajem okolnosti dobio knjižicu inspektora i koji će vitlati, obilaziti i to malo kasarni što imamo, da nalaže, može da predloži Ministarstvu, pa da Ministarstvo naloži obustavu.
Član 6. nalaže komandama, član 7. nalaže obustavljanje radnji itd. Ili je ovo pogrešno formulisano, ili je namerno ovako formulisano da se u ruke jednog pojedinca stave ovolika ovlašćenja.
Hvala, pošto će i drugi o mom amandmanu govoriti.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima, povodom ovog amandmana, narodni poslanik Tomislav Nikolić, šef Poslaničkog kluba SRS-a. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Dame i gospodo narodni poslanici, evidentna je čežnja DOS-a da pod svoju kontrolu i upravu stavi Vojsku Jugoslavije, zatim i Srbije, u strahu da nekada nekome ne padne na pamet da se dvoumi da li treba krenuti na DOS, a imali su nekakvih informacija o tome da je Vojska imala dileme da li da 5. oktobra krene protiv DOS-a ili ne. Ta želja, taj cilj koji ostvaruju od kako je Boris Tadić postao ministar odbrane, pa i danas, kad njegovi partijski drugovi to nastavljaju, potpuno je jasna svakom pripadniku Vojske Srbije, a trebalo bi da bude jasna i narodnim poslanicima.
Sve može zakonom da se uredi, većina se sakupi u Narodnoj skupštini, većina usvoji zakon, zakon se primenjuje, a šta će iz toga dobro izaći po Srbiju, to samo Bog zna.
Dakle, ili nam treba Vojska, ili nam ne treba Vojska. Ako nam treba, nemojte da je potcenjujete ili ponižavate, ako nam ne treba, ukinite je. Smatram da je ponižavanje Vojske odredba da je Generalštab u sastavu Ministarstva odbrane. Da li je onda Generalštab deo Vojske Srbije? Da li je načelnik Generalštaba, istovremeno, pripadnik Vojske i pripadnik Ministarstva odbrane i da li je moguće da jedan čovek bude u dva organa sistematizovan zakonom?
Da li je moguće da Ministarstvo odbrane, čak, vrši proveru funkcionalne sposobnosti Vojske, pa kaže – na osnovu odobrenja predsednika Republike?
Znači, Ministarstvo će da vodi odbranu. Ono će samo da traži odobrenje od predsednika Republike. Zašto je onda on vrhovni komandant? Zašto onda on komanduje Vojskom Srbije? Valjda će on da naloži Ministarstvu nešto da radi. Kakvo je to pravo Ministarstva odbrane da proverava operativnu i funkcionalnu sposobnost komandi jedinica i ustanova Vojske Srbije?
Koliko generala u Ministarstvu odbrane je sposobno da to provere? Ako su to generali, kakva je to civilna kontrola Vojske, a ako nisu generali, otkud im stručnost da provere funkcionalnu sposobnost, operativnu sposobnost?
Hoće li to biti zaposleni iz Ministarstva odbrane koje školujete po ubrzanom sistemu školovanja u Austriji, Briselu i u drugim mestima, po kriterijumu da moraju da znaju engleski jezik, koji je ovde pominjan vrlo često?
Šta će im engleski jezik u Vojsci Srbije? Kome da komanduju, mom sinu da komanduju na engleskom, ili bilo čijem, da ih on razume i da se povinuje komandi na jeziku koji mu je omražen, čak i iz filmova, ratnih, američkih, a kamoli iz NATO intervencije koja je bila ovde u Srbiji?
Ovo je sve počelo još kada je Goran Vesić počeo da šutira generale po Ministarstvu odbrane. Goran Vesić, gde je sada taj Goran Vesić? Uživa u svojih 40 stanova. Od njega je zavisilo koja će vojna jedinica dobiti novac a koja neće. Vi ste Vojsci uzeli sav novac, sad je sve u Ministarstvu odbrane, vi odlučujete kada će koji račun biti plaćen. Zato se sada korupcija ulila u Ministarstvo odbrane. Jedinice čekaju, podnesu trebovanje, pa čekaju kada će biti.
Ni prošle, ni pretprošle godine nisu utrošena sredstva koja ste imali na raspolaganju. Jesu li uskraćene vojne jedinice za to? Jesu, naravno da jesu.
Čujem da ste ušli u posao remonta četiri aviona, četiri borbena aviona MIG. Nije u vreme kada ste vi izabrani za ministra, započet je posao ranije. Pa šta ako je započet ranije? Imate li jednog vojnog stručnjaka koji će vam reći da su nam potrebna četiri aviona koja ne mogu da uzlete? Koji je naš avion, ako ste bar prisustvovali bombardovanju 1999. godine, u stanju da uzleti i da se bori ukoliko nas NATO napadne? Nijedan. Izgubili smo svaki avion koji je uzleteo, sačuvali smo samo one koje smo krili.
Čuo sam vas u jednoj emisiji, kada ste rekli da će taj remont vredeti više nego što vredi zgrada Generalštaba i ceo blok zgrada oko nje.
Kažem vam, Vojska i Ministarstvo odbrane su uništili našu protivvazdušnu odbranu, uništili rakete. Nisu mogli da skidaju ciljeve na visinama većim od šest hiljada metara, ali, znate, kad avion leti iznad šest hiljada metara, ne može ni da pogodi baš ono što je naumio i to se videlo u agresiji. Amerikanci su nam dali četiri miliona dolara, ne znam koliko, evo tu ima tzv. stručnjaka iz Ministarstva odbrane, oni će tačno reći koliko su vam novca dali Amerikanci da uništimo sve svoje protivavionske rakete, pod firmom da ne padnu u ruke teroristima, što je najveće poniženje za Srbiju, da Srbija može da ima oružje koje bi palo u ruke teroristima. Znači, Srbija nije suverena zemlja.
Ukinuta je protivvazdušna odbrana, raketaši su ukinuti kao rod Vojske. Znam to sigurno. Dakle, mi više nismo spremni da se odbranimo sa zemlje, nikada ne možemo da budemo tehnološki spremni da se branimo iz vazduha. To treba jasno reći, a mi ćemo da ulažemo novac u remont aviona i u kupovinu novih aviona.
Kažu mi, ali to je posao koji dajemo Rusima. Ugovorite sa Rusima neki drugi posao, neka nam prave fabrike, nemoj da nam remontuju avione, neka doteraju traktore da nam oru zemlju, platićemo sve što urade, samo nećemo da ulažemo u posao koji je uzaludan.
Nas Šiptari ne mogu da napadnu avionima, a čuo sam od predstavnika Vlade da ćemo ratovati, pošto to verovatno misle, da ćemo ratovati protiv Šiptara.
Ja vam sada kažem – pripremite trudili Vojsku za tu vrstu rata. Nemojte da kupujete avione, to nije sredstvo, treba vam jedno 400 boraca, dobro opremljenih, i suzbićete svaku akciju Albanaca na Kosovu protiv Srba. To, uopšte, neće biti rat.
Vi učestvujete u izradama nacrta planova odbrane, u izradi nacrta planova Republike Srbije, onda vi kontrolišete svoje ljude koji su te planove radili, onda vi svojim ljudima nalažete da otklanjaju propuste. U članu 17. je 11 alineja, to je posao za ogroman aparat u Ministarstvu odbrane. Ogroman aparat ćemo imati u Ministarstvu odbrane. To bi morao da bude aparat izuzetno stručnih ljudi, ljudi koji se prema Vojsci ne ponašaju potcenjivački, ponižavajuće, kao bogovi nad Vojskom, što je manir Ministarstva odbrane, nego kao ljudi na zajedničkom zadatku.
Nikada se nisam složio s tim da ministar odbrane ne može da bude bivši premijer. Nikada. Da može da bude, recimo, gospodin Šutanovac, a ne može da bude bivši general. Koliko god da naučite, gospodine Šutanovac, nama ne treba ministar odbrane koji će da dođe u Ministarstvo i da uči posao, nama treba ministar odbrane koji tog časa, kad zasedne, zna tačno šta treba da radi, šta treba Vojska da radi, tačno s kojim će oficirom iz Vojske imati kakvu saradnju i na kom poslu.
Način na koji Demokratska stranka komanduje Vojskom Srbije je ponižavajući za Vojsku Srbije, a onaj ko ponizi vojsku, ponizio je ceo narod. Onom izvanrednom jedinstvu Vojske i naroda iz 1999. godine, vraćenom moralu, izgubljenom 1992. i 1993. godine, saradnji postignutoj na najvišem mogućem nivou, vi ste nabijali klipove u točkove i uvek ste gledali, kada neko pogine, da se pojavite kao lešinari i, ne daj bože, još ako mu Vojska da posmrtni orden, eto vas tu da nekom ojađenom ocu ili dedi kažete da on to odbaci pred kamerama i da kaže da ne zna zašto je njegov sin ili unuk poginuo, a sada ste preuzeli odbranu.
Interesuje me, kako biste se sada ponašali? Bili ste tamo, recimo, i pred zgradom Televizije, da kažete kako je kriv direktor Televizije što je Televizija radila baš kad je bombardovana. Interesuje me da li bi radila sada kada vi vršite vlast ili biste rekli - zatvaramo Televiziju, neka nas CNN obaveštava kako traje operacija ''Amerika i NATO protiv Srbije''? Ko bi nas onda informisao do Džejmi Šej; slagao je čak i NATO, a ne samo građane Srbije. Onaj ko zatvori svoje medije u ratu, taj je izgubio rat. Dakle, hiljadu pitanja imam za vas, izvinjavam se, prekoračio sam vreme, nego se pripremam za posao komandovanja, pa vam odmah sada skrećem pažnju.
Sada vam skrećem pažnju, gospodine Šutanovac, pripremite se da sarađujemo, pa makar i po ovom zakonu. Ja ne gledam kako se zove čovek s kojim treba da sarađujem, samo gledam da li nešto zna ili ne zna, da li je patriota ili nije, da li je bezobrazan ili nije, da li s njim može da se sarađuje ili ne.

Oliver Dulić

| Predsedava
Po Poslovniku se javila narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Dame i gospodo poslanici, javljam se na osnovu člana 225. stav 1. i člana 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Naime, poslanicima SRS-a počele su da stižu poruke od prosvetnih radnika u Srbiji da su od Ministarstva prosvete počeli da dobijaju obrasce u kojima treba da upišu svoje podatke, na osnovu kojih će im biti odbijen određen procenat zarade, zbog štrajka prosvetnih radnika, koji štrajkuju upravo zato što su nezadovoljni zaradama.
Zašto sam se uopšte javila da obavestim javnost o tome? Zato što je očigledno da Vlada Republike Srbije želi da na ovaj način zaplaši sve nezadovoljne u Srbiji, a u Srbiji je danas mnogo nezadovoljnih svojim statusom, pre svega, zaradama, penzijama, i vi ih sada zastrašujete tako što uskraćujete pravo na zaradu onima koji štrajkuju, nezadovoljni radom Vlade Republike Srbije.
Ovo, valjda, treba da bude upozorenje svima da im ne padne na pamet da se pobune protiv Vlade, jer ako se budu na bilo koji način bunili, Vlada će da ih udari po džepu.
Kada smo imali ovde jednog ili dva ministra koji su odgovarali na poslanička pitanja, jedan od ministara je ovde izgovorio neverovatnu laž. Rekao je da je plata nastavnika 35.000 dinara.
To nije tačno, to je plata profesora, a plata nastavnika je 29.000 dinara. Ti podaci su naknadno objavljeni u medijima, a ministar je to slagao s ovog mesta, i to sve građane Srbije, valjda, da bi stvorio utisak i da bi građani Srbije rekli da prosvetni radnici, radnici sudske uprave, zdravstveni radnici itd. ne treba da štrajkuju.
Pošto svaki put kada prosvetni radnici štrajkuju, oni nadoknađuju sve izgubljeno vreme, zato što moraju da imaju određeni fond časova, zato što određeni program mora da bude poštovan, i prosvetni radnici će nadoknaditi to izgubljeno vreme, đaci će ići u školu subotom, odnosno subotama, sada pitam ministra – da li će, kada se nadoknadi to vreme, da im vrate novac koji će sada da im uzmu na osnovu obrazaca koji su im poslali? Jer, Bože moj, približava se izborna kampanja za predsednika Republike, pa nije lepo da se vidi da su u Srbiji mnogi nezadovoljni, pa se tako stišao štrajk u pravosuđu, pa sada ovako, uskraćivanjem zarada, štrajk u prosveti, pa štrajk u zdravstvu, pa štrajk naučnih radnika. Valjda je to jedinstven slučaj u svetu da i naučni radnici moraju da štrajkuju, zato što Vlada Republike Srbije ne vodi računa o tome.
Pokušavate da sakrijete kakvi ste, zato što se plašite činjenice da će na narednim izborima, ma šta vi uradili, svi ti kojima uzimate plate i kojima ne dozvoljavate da štrajkuju, kojima pretite, glasati za Tomislava Nikolića i da će Tomislav Nikolić biti predsednik Republike Srbije.