Hvala, gospodine predsedavajući. Evo, mi Obradovići se razumemo. Javio sam se po istom osnovu kao i kolega Vujadinović da ga obavestim da je lepo što Vlada brine o penzionerima, ali to je kratkoročna mera. Ako Vlada misli na penzionere u meri u kojoj to oni zaslužuju, onda je potrebno promeniti zakon, promeniti sistem obračuna penzija, pa dati penzionerima mogućnost da primaju onolike penzije koje će im omogućiti dostojan život, jer po sadašnjem načinu obračuna i usklađivanja penzija oni nemaju primanja dostojna života penzionera. Hvala vam.

Da li se još neko javlja po amandmanu ili po članu 225. da da objašnjenja? Ne. Hvala.
Na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Milovanović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Bojan Milovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, ministra nema, u ime SPS-a podneo sam amandman koji suštinski liči na ovaj amandman koji je moj uvaženi kolega Ninoslav Dimitrijević obrazlagao pre mene. Ako ste primetili, svi naši amandmani su usmereni, pre svega, ka podizanju pravog smisla koji treba da nosi naša Vojska Srbije, a to je da odslikava onu vojsku koju je nasledila posle oktobarskih promena. Ovakvo stanje je uslovilo i pisanje većeg broja amandmana.
Ovim amandmanom se u članu 63. iza stava 1. dodaje novi stav 2. koji glasi: "Predsednik Republike može za vreme ratnog stanja za ispoljenu hrabrost i ratne zasluge vanredno unaprediti zastavnika prve klase u čin potporučnika, kao i mlađeg vodnika u čin vodnika, bez obzira na uslove propisane u članovima 9. i 39. ovog zakona." Iza stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "Lica koja budu unapređena na osnovu stava 2. ovog člana danom okončanja ratnog stanja zadržavaju čin u kome su se zatekla, ali nemaju pravo daljeg unapređenja u viši čin."
Član 63. reguliše unapređenje za vreme ratnog stanja. Verujte mi, čitao sam obrazloženje zašto ovaj amandman nije prihvaćen, čitao, čitao i zaista nisam mogao da razumem, jer razlog zbog kojeg je odbačen amandman u stvari bi trebalo da bude obrazloženje za prihvatanje ovog amandmana. Pročitaću vam, kaže: "Amandman se ne prihvata s obzirom da se priznanja dodeljuju za zasluge u ratu, a unapređenja se mogu vršiti samo prema uslovima propisanim zakonom." Zaista bih voleo da mi neko objasni ovo. Nisam mogao da razumem.
Suština svega ovoga jeste motivisati ljude, motivisati naše borce, motivisati naše oficire, motivisati vojsku da na pravi način obavljaju svoju dužnost. Možda to nekom u ovom momentu nije interes, ali zaista nisam video nikada bolji način da se neko motiviše za svoje učešće u ratu, osim da bude unapređen.
Očigledno da zakonopisac nije imao ta ratna iskustva. Podsetiću, veliki broj ovde prisutnih je imao ratna iskustva. Ne postoje drugačiji kriterijumi, nego kada vreme uslovi i kada vreme da ocenu ko valja, a ko ne valja, ko je hrabar, a ko nije; ko zaslužuje, iza koga Vojska stane, a iza koga ne stane. Verujte mi, to su vrlo specifični momenti i verujte mi da je Vojska nepogrešivo znala da oceni koga treba nagraditi i unaprediti. U prethodnom amandmanu koji sam obrazlagao imao sam neku sličnu poruku, sa predlogom da se amandman usvoji, a to je upravo da služenje vojnog roka sa oružjem treba da da neku privilegiju sutra, upošljavanje, znači, prijem u profesionalnu vojsku.
Rekao sam, ako se ovako bude nastavilo, Vojska Srbije neće imati ono što smo nekad zvali rezervni sastav Vojske, jer uskoro, u ovakvom trendu služenja vojnog roka u civilu, kako to sada moderno kažu, bez oružja, ostavljamo jedan veliki problem.
Meni nije poznato zašto ovaj amandman nije usvojen. Očigledno je, ponoviću još jednom, rat famozno, zastrašujuće ime, pa čak i u zakonu koji podrazumeva vojsku, kao da treba da pravimo zakon o Vojsci Srbije koji ni u kom slučaju ne sme predvideti mogućnosti da Vojska Srbije radi svoj posao, za šta jednostavno i postoji ne samo u zemlji Srbiji i ovakvom političkom okruženju, nego i u celom svetu.
S tim u vezi, još jednom podvlačim, ovaj zakon nije ni u kom slučaju predvideo da se razdvoji, što se kaže, kukolj i žito ili da se razdvoji kvalitet od onoga što nije kvalitet. Svi amandmani koje je Socijalistička partija Srbije predlagala išli su upravo u tom pravcu, ali to očigledno nije na pravi način shvaćeno. Evo još jedne prilike, socijalisti mole i predlažu da se ovaj amandman na član 63. Predloga zakona o Vojsci Srbije usvoji.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 66. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Veljko Kovačević.

Poštovani narodni poslanici, Sreto Perić je upotrebio jednu logičnu stvar da bi popravio i poboljšao malo ovaj zakon.
Pročitaću prvo član da bi bilo jasnije: "Vojnim licima, komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije mogu se dodeljivati odlikovanja, plakete, značke i druga priznanja za postignute uspehe u službi". Amandmanom je kolega Sreto Perić predložio da se posle ovog stava doda novi stav koji glasi: "Vrste i način dodeljivanja odlikovanja uređuju se propisom Vlade Republike Srbije".
Logično je, po Ustavu, da se vezujemo za predsednika države koji ima to pravo, ali predsednik države već je mnogo upleten u vojna komandovanja; pretpostavljamo da još jedna struktura može, osim ministra odbrane, da učestvuje u dodeljivanju odlikovanja, a to je Vlada Republike Srbije.
U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, posle reči "priznanja" stavlja se zapeta i dodaju se reči "osim onih iz stava 2. ovog člana". Znači, ostaje i ovaj stav kao treći stav da bi se eventualno i ministar i Vlada pitali za dodelu odlikovanja. Nisam razumeo šta ste mi dobacili, ali nije bitno.
Znači, njegov je osnovni smisao da Vlada treba da ima udeo u dodeljivanju odlikovanja, osim predsednika Republike i ministra odbrane.
Kada sam već kod ovih amandmana, i o amandmanu govorim u ime kolege Srete Perića, smatram da ministar odbrane ili Ministarstvo odbrane ima preveliki uticaj i udeo u zakonu, da se mnogo pita Ministarstvo odbrane, jer u članu 72. imamo: "Profesionalno vojno lice može biti po potrebi službe privremeno upućeno u drugu komandu, jedinicu ili ustanovu Vojske Srbije radi izvršenja određenih zadataka. Privremeno upućivanje profesionalnog vojnog lica po potrebi službe u drugu komandu, jedinicu ili ustanovu Vojske Srbije može trajati najduže godinu dana u toku tri godine." Sve odlučuje Ministarstvo, ali nigde ne piše šta posle tri godine. Znate, to je pred sporom i pred sudovima; što se tiče vojnih lica, pošto nema vojnih sudova, to je jedan problem koji se stalno provlači; nema, nedostaje. To je još jedan dokaz da vojna lica i vojnici moraju biti potčinjeni i moralno i materijalno, i pod zakletvom, ali moraju biti i poslušnici.
Imamo još jedan član, član 78: "Po prestanku tih razloga, nadležni starešina odlučuje", to je stav 2, "o stanju u službi lica koje je bilo udaljeno od dužnosti." Opet nema nigde - vraća se po isteku na dužnost.
Da je ovaj zakon napisan zbog toga da moraju poslušnici da rade, govori i član 52. - vođenje disciplinskog postupka. "Vođenje disciplinskog postupka za lakše povrede dužnosti zastareva protekom jedne godine od pokretanja disciplinskog postupka, a za teže povrede dužnosti protekom tri godine od pokretanja disciplinskog postupka." Znači, tri godine možete držati čoveka a da se ne pokreće disciplinsko pitanje, a za to vreme on mora biti poslušan. Ako ne bude poslušan, disciplinski će odgovarati. "Zastarelost vođenja disciplinskog postupka nastupa u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko je propisano u stavu 4. ovog člana."
Znači, šest godina ne morate da mu sudite, ali zato morate da ga držite u stalno napetoj situaciji.
Javiću se po amandmanima, ima još toga što pokazuje kako je zakon loše urađen, a urađen je tako da apsolutno vojna lica moraju biti poslušnici Ministarstvu ili ministru odbrane ili predsedniku države.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 69. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana sam često za ovom govornicom pozdravljao i gospodina ministra, sada vidim da nije prisutan. Molim da mu prenesu ovo što ću reći konkretno o amandmanu.
Na član 69. Predloga zakona o Vojsci Srbije amandman je podneo, u ime poslaničke grupe SPS, naš kolega Rajko Baralić. Da bi javnost znala o čemu se radi, to je deo Predloga zakona o Vojsci Srbije koji govori o postavljenju na dužnost.
Naime, predloženi član 69. zakona govori o tome ko se sve može postavljati na formacijska mesta, odnosno ko ne može, šta se podrazumeva pod formacijskim mestima. Oficir, odnosno podoficir postavlja se, po pravilu, na formacijsko mesto roda, odnosno službe kojoj pripada. A šta ako ne ispunjava te uslove, odnosno ako ne može da se nađe odgovarajuće lice?
Između ostalog, stav 3. kaže: "Čin i položajna grupa za radna mesta na koja se postavljaju oficiri i podoficiri iz stava 2. ovog člana određuju se prema kriterijumima za utvrđivanje formacija organizacionih delova Vojske Srbije."
Poslanička grupa SPS uložila je ovih dana mnogo napora u najboljoj nameri da svojim amandmanima popravi jedan predlog zakona koji nije dobar, a nama je stalo da to bude dobar zakon, jer je to prvi preduslov za organizovanje Vojske na najbolji mogući način i vraćanje njenog ugleda u narodu.
Smatramo da Predlogom zakona, ovako kako je ovde predviđeno, nisu regulisani uslovi za postavljanje na dužnost za koju je formacijom određen čin pukovnika, brigadnog generala i viših činova. Smatramo da to ne može da bude u istoj korpi sa podoficirima, uz sva uvažavanja koja imamo prema njima i nižim činovima. Smatramo da je trebalo bar osnovni kriterijumi da se nađu u zakonu, a ne da to bude stvar nekog podzakonskog akta.
Iz ovog predloženog rešenja proizilazi da se na navedena mesta mogu postaviti lica koja nemaju odgovarajuću stručnu spremu, iskustvo u obavljanju određenih dužnosti, specijalizaciju i slično, a kada se u vojsci na takav način postavljaju ljudi na odgovorne dužnosti to je jedan od prvih razloga da se gubi poverenje u vojsku.
Zato smo mi predložili da se član 69. promeni na način da se posle predviđenih šest stavova, koje mi ne dovodimo u pitanje, dodaju tri nova stava koja glase: "Prilikom izbora kandidata za postavljenje na dužnost za koju je aktom o unutrašnjoj organizaciji Vojske Srbije određen čin pukovnika, ili na dužnost višeg čina, uzimaju se u obzir stepen stručne spreme, službene ocene, radno iskustvo za odgovarajuću dužnost i drugi uslovi određeni propisom iz člana 79. ovog zakona" koji je kasnije regulisan.
Smatramo da treba da stoji: "Na dužnost za koju je aktom unutrašnje organizacije Vojske Srbije određen čin pukovnika, može biti postavljen oficir čina potpukovnika koji ima završenu školu za komandno-štabno usavršavanje ili oficir čina potpukovnika koji ima završene diplomske akademske studije – master", ili magistar, kao što je to do sada bilo, "u naučnoj oblasti koja odgovara radu, odnosno službi kojoj pripada, završeno odgovarajuće specijalističko školovanje ili položen pravosudni ispit koji odgovara dužnosti koju obavlja." To je neki osnovni uslov da neko može biti postavljen na dužnost za koju je određen čin pukovnika.
Takođe, smatramo da u trećem stavu koji dodajemo treba da stoji: "Na dužnost za koju je aktom o unutrašnjoj organizaciji Vojske Srbije određen čin brigadnog generala ili viši čin može biti postavljen oficir čina pukovnika koji ima završenu školu za generalštabno usavršavanje ili oficir čina pukovnika koji ima naučno zvanje doktora nauka u naučnoj oblasti koja odgovara radu, odnosno službi kojoj pripada."
Šta je bila naša ideja? Šta je suština? Kako mi to gledamo? Veoma je važno da se daju ovi osnovni elementi za najviše činove i na osnovu toga za najviše dužnosti.
Smatramo da je logično da to nađe mesto u zakonu. Ne dovodim u pitanje ovih šest stavova koji su govorili o tome - šta, kako, ko, ali mislimo da treba ipak izdvojiti činove pukovnika, brigadnih generala i više činove.
Ne smeta ništa zakonu, ne ruši čak ni koncepciju zakona koji je predlagač dao, a daje svakako značaja i ovim dužnostima i ovim činovima, i to povratno utiče na odnos prema Vojsci Srbije.
Predlažemo da u danu za glasanje, ako već ministar nije tu da ga prihvati, prihvatimo ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala puno.
Narodni poslanik Zoran Despotović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 69. doda novi član 69a.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim poretkom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS, a na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman, koji je sličan amandmanu kolege Rajka Baralića, pošto je obrazloženje o odbijanju ovog amandmana isto.
Posle člana 69. dodaje se novi član 69a koji glasi: "Prilikom izbora kandidata za postavljenje na formacijsko mesto višeg čina uzimaju se u obzir stepen stručne spreme, službene ocene, radno iskustvo za odgovarajuću dužnost i drugi uslovi određeni propisom iz člana 79. ovog zakona.
Na dužnost za koju je formacijom određen čin pukovnika može biti postavljen profesionalni oficir čina potpukovnika koji je završio vojnu akademiju i školu za komandno-štabno usavršavanje ili ima naučno znanje magistra (master) ili specijaliste u naučnoj oblasti koja odgovara rodu, odnosno službi kojoj pripada.
Na dužnost za koju je formacijom određen čin brigadnog generala može biti postavljen profesionalni oficir čina pukovnika koji je završio vojnu akademiju i školu za generalštabno usavršavanje ili oficir čina pukovnika koji ima naučno zvanje doktora nauka u naučnoj oblasti koja odgovara rodu, odnosno službi kojoj pripada".
Obrazloženje – uslove za postavljanje na dužnost za koju je formacijom predviđen čin pukovnika i brigadnog generala treba propisati zakonom.
Da su gospoda iz Ministarstva valjano čitala ovaj amandman, oni bi ga prihvatili. Verovatno su članovi NATO-a koji se nalaze u Srbiji ovaj naš amandman odbili.
S obzirom na to da je u toku transformacija Vojske, a da se predviđa smanjenje profesionalnog vojnog sastava u skorije vreme, samim tim i visokih formacijskih mesta, kojih neće biti mnogo, a koja su od izuzetnog značaja za jednu vojnu silu, tako i Vojsku Srbije, da ne kažem mesta od izuzetnog ugleda, kao što su načelnici službi, rodova, pomoćnici načelnika Generalštaba, komandanti brigada, smatram da na takva mesta ne mogu biti postavljeni ljudi bez visokog stepena stručne spreme, zvanja doktora ili mastera, odličnih referenci tokom službovanja, komandno-štabnog usavršavanja, a naročito specijaliste u službi kojoj pripada.
Iz bliske prošlosti nam je jako poznata zloupotreba baš tih visokih formacijskih mesta na koja su postavljani ljudi, odnosno podobni podoficiri, bez ikakvih kvalifikacija, bez naročitog vojnog iskustva, preko raznih veza, rodbinskih, prijateljskih i partijskih. To narušava ugled Vojske Srbije, a naročito ako oficiri nemaju podršku ljudi tj. jedinice koju zastupaju i kojoj komanduju. U svakom rodu u službi tj. vojsci zna se ko je ko i koliko vredi, da li je sposoban ili nije, pa onda očekujete da takav visoki oficir održava borbenu gotovost jedne jedinice tako što će pokazivati lažno stanje, a ne činjenično. U pitanju je odanost ljudi koje treba povesti u rat ili biti primer tim ljudima. Jedno je vojska u miru, a drugo u ratu, gde se pokazuju prave vrednosti ljudi koji su spremni da daju svoje živote za otadžbinu.
Draga gospodo, sve to zavisi od rukovodećeg tj. komandujućeg sastava jedne vojske. Na ta mesta se moraju birati visokoobrazovani oficiri, oficiri od ugleda, časti, poštenja, kao što je to naš general Božidar Delić, koji je, nažalost, penzionisan sa 48 godina života.
Zato sam podneo ovaj dobronameran amandman, koji je od izuzetnog značaja, jer prihvatanjem ovog amandmana ne bi bilo raznoraznih zloupotreba, povećala bi se sposobnost i profesionalnost visokog oficirskog kadra, a samim tim i Vojske Republike Srbije.
Još nešto, nevezano za ovaj amandman, pošto nam je svima poznato da je Vojska od 2000. godine degradirana, postavlja se pitanje - zašto ste uskratili plate od 1. oktobra 2000. godine do 1. oktobra 2005. godine profesionalnim vojnim pripadnicima, a poznato je da plata ne sme biti manja od tri, ni veća od pet prosečnih plata na nivou Republike za taj mesec. To je propisano u članu 75, "Službeni list SRJ", broj 43/94 i 28/96. Upoznati ste da je skoro 70% profesionalnih vojnika podnelo tužbe, traže svoje pravo, jer to pravo im je, nažalost, danas uskraćeno, odnosno vojska nema šta da jede, a o uniformama i naoružanju ne treba govoriti.
Dugujete svakom pripadniku Vojske, uključujući i penzionere, a ima ih oko 75.000, u proseku do milion i po dinara. Na kraju vas upozoravam na najavu štrajka pripadnika vojnih udruženja i vojnih penzionera. Ovo je dobronamerno, savetujem da primenite iskustva iz prave, a ne iz tzv. reforme. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Despotoviću. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 87. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 91. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica gospođica Aleksandra Jerkov.