Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je otvorenih pitanja u ovom predlogu zakona i molim ministra da pokuša da nam odgovori na neka od tih pitanja.
Nažalost, ministar nije našao za shodno da nam bilo šta detaljnije kaže o ovom predlogu, pa ostaje nejasno da li je upoznat s ovim i koliko sve ovo poznaje i razume. Utisak je da ovo nije pisalo Ministarstvo, već da je to došlo sa strane.
Želim da postavim još nekoliko pitanja i molio bih ako mogu da dobijem odgovore, jer sam zainteresovan da neke stvari ovde razjasnimo. Mi smo pokušali našim amandmanima da ovo popravimo koliko je moguće. Uz izvinjenje, ja ću se vratiti malo unazad, neću pričati konkretno o članu 14, jer imamo još nekoliko dilema koje nisu razjašnjene.
U članu 5. stoji da rezervni sastav Vojske čini aktivna i pasivna rezerva.
Postavljam pitanje, šta je aktivna rezerva, jer se u istom članu, dalje, govori da se aktivna rezerva popunjava na osnovu ugovora? Da li to znači da ćemo praviti, verovatno, po ugledu na američku vojsku, ugovore sa ljudima koji su ranije odslužili vojni rok i da će oni po tim ugovorima biti obavezni da se uključe u neke vojne operacije, kada to zatreba?
Ne znam da li će ministar odgovoriti na ovo. Ako hoćete, da prekinem i da sačekam odgovor, a ako nećete, da na osnovu svojih pretpostavki nastavim dalje. Da nastavim? Dobro.
S obzirom na to da u Srbiji postoje četiri pešadijske brigade, po mojim informacijama je tako, cela zapadna Srbija je ostala bez ijednog vojnika, od Drine do Kraljeva nema vojnika, objasnite kako sada rezervista iz Bajine Bašte, odakle ja dolazim, koji ima želju i nameru da bude rezerva, da potpiše taj vaš ugovor? Kako ćete njega uključiti u sastav neke jedinice? Gde će biti njegov raspored, u Kraljevu? U Kraljevu ima dovoljno rezerve da popuni planirani rezervni sastav brigade koja je tamo smeštena.
Gospodo, ovo nije dobro, Vojska se totalno uništava.
Drugo pitanje koje otvaram ovde jeste da nam objasnite kolika je zona odgovornosti jedne pešadijske brigade u odbrani, koju to dužinu fronta u odbrani može da pokrije jedna pešadijska brigada?
Po informacijama koje imam, jedan odred može da pokrije maksimalno kilometar i po fronta u odbrani, odnosno jedna brigada može da pokrije četiri i po do pet kilometara. Sa četiri brigade ne možemo da pokrijemo granicu prema Kosovu, od Preševa do Raške, i da nijednog vojnika više u Srbiji nemamo na raspolaganju. Ako je to pametno, onda da svi glasamo za to i da prihvatimo da imamo takvu vojsku Srbije.
Nije ovo ništa novo, jer su 2001. godine oficiri kontraobaveštajne službe došli do ovih informacija, već tada je Amerika pripremila i to je došlo do naše vojske kao informacija šta nam se sprema, a tadašnji državni i vojni vrh, prvenstveno, državni, to je prihvatio. Tada su penzionisani najsposobniji srpski oficiri, penzionisani su pukovnici u 40. godini života, ljudi koji su imali ogromno iskustvo, koji su prošli ratove, ljudi koji su bili u najboljim godinama da vrate otadžbini ono što je u njih uloženo kroz školovanje.
Pukovnik sa 40 godina, generali sa 47, ili 48, to vam je to.
Dalje, u čl. 6. i 7. date su definicije pripadnika Vojske, pa zatim vojnih lica, pa profesionalnih vojnih lica. Toliko je to loše definisano da je, prosto, smešno.
Ako već pravite nešto, zadržite neku formu, bar da to formalno bude korektno.
U članu 6. stav 4, prvi put se u ovom zakonu pominju multinacionalne operacije. Šta je to?
Gde je to ranije pomenuto u zakonu, kakve su to operacije? Očigledno, sve što se ovde čini jeste da Srbija obezbedi dvadesetak hiljada vojnika koji će biti dovoljni da se, u nekoliko smena, šalju na razna žarišta, da zastupaju američke interese. Ovo je sve kreirano tamo, u Americi, u NATO-u, i vi samo sprovodite njihove naloge.
Ja vas molim da nam odgovorite na ova pitanja, ako znate. Ako ne znate, kažite – ne znamo, to nam je naloženo, to izvršavamo, i svi znamo onda na čemu smo.