Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, tražim objašnjenje, shodno odredbi člana 226.
Prethodno, analogno odredbi člana 27, gospodine predsedniče, molim vas da neprestano ne pridikujete zašto se neko javlja povodom povrede Poslovnika. Dva sata je kasnio početak ove sednice. Kao poslanik DHSS-a, nisam za to odgovoran. Moram da krenem u 9 sati iz Obrenovca da bih stigao ovde na vreme i onda nema sednice. Poslanici iz Poslaničkog kluba LDP-a za to nisu odgovorni.
Hajde da stvari ponovo nazovemo pravim imenom. Zašto nema sednice Odbora za prosvetu? Zašto nema sednice Zakonodavnog odbora? Zašto nema sednice nijednog odbora? Zato što to bojkotuju poslanici G17. Hajde da kažemo pravu istinu. Posvađali ste se u okviru vladajuće koalicije, Dinkić opet traži neke pare, opet borba oko plena, opet radi buvlja pijaca. Nemojte onda nas za to da okrivljujete.
Ono što sam hteo da pitam, tražim objašnjenje od premijera i vicepremijera.
Gospodin Đelić, gde god se pojavi napravi skandal. Bio je u Briselu i napravio je međunarodni skandal. Prvo je Makedoniju, sa kojom imamo dobrosusedske odnose, prijateljske odnose, tradicionalno dobre odnose, nazvao bivšom jugoslovenskom republikom. Naš ambasador u Skoplju pozvan je od strane ministra inostranih poslova Makedonije, jer je uložena protestna nota makedonske države. To je jedan greh gospodina Đelića.
Drugi, još veći, gospodin Đelić je rekao da je tokom akcije na Šar planini i obračuna makedonske policije s albanskim ekstremistima i kriminalcima, akcije koja ima naziv „Planinska bura“, učestvovala i policija Srbije.
Evo, imamo oštre reakcije Ministarstva unutrašnjih poslova Makedonije, pa je to što je Đelić rekao u Briselu iskoristio Agim Čeku, da kaže kako srpska obaveštajna služba stoji iza naoružanih formacija na severu Makedonije. Eto kako deluje potpredsednik Vlade.
Nemojte ga nigde slati. Čim nešto kaže, izgovori glupost. Kao što i on i Dinkić obmanjuju građane oko ovih besplatnih akcija, biće, ali do kraja 2010. godine. Ne lipši magarče do zelene trave. Dok prođu izbori, dok prođe mandat, pa će onda da dele akcije. Hvala.

Zahvaljujem.
Izvolite, ali mislim da smo raspravili oko ovog odbora. Nema problema.

Dame i gospodo poslanici, danas je, u stvari, trebalo na Odboru za prosvetu da se nađe pitanje SRS-a, baš povodom napisa u medijima o osposobljenosti srednjoškolaca, odnosno o njihovom stručnom osposobljavanju u srednjim školama. Mislim da  je ovo još jedan veliki atak na one  koji  danas  štrajkuju i  koji  traže povećanje svojih plata. Hteo bi se, u stvari, devalvirati njihov rad.
Ovo je vrlo bitno reći, od početka sedmogodišnje vladavine dosmanlijske vlasti u Srbiji, kao što i sami vidite, došlo je do erozije i morala i, verovatno, svega onoga što danas postoji u Srbiji, kao što je i ta ''prosvetna mafija'' koja je uzela maha i koja se pojavila baš u vreme vaše vladavine.
Drugo što sam hteo da kažem, baš je vezano za ovu tačku dnevnog reda. Pitao bih gospodina ministra da li ima brojno stanje ili analizu svih kasarni danas u Srbiji, u kakvom se stanju one nalaze, prvo, kao objekti, i da li su danas spremne da prime te vojnike koji će služiti vojsku u tim kasarnama.
Govorim baš o kasarnama u opštini Šabac, koje ni po kojim uslovima, infrastrukturnim i drugim, ne odgovaraju nameni kojoj bi trebalo da služe.
Prema tome, želeo bih od ministra odmah odgovor, ili imate mogućnost da mi odgovor pošaljete za osam dana – da li za celu teritoriju Srbije imate takvo jedno sagledavanje objekata u kojima treba da žive mladi ljudi, odnosno ljudi koji treba da se obučavaju i da se spreme za odbranu svoje otadžbine?
Verovatno, gospodine ministre, nemate, ili imate rezervnu državu, u kojoj ćete, verovatno, nastaviti život posle svih ovih dešavanja, a dobro se sećam kada ste, u jednoj ''vijetnamki'', došli 2001. godine, kada ste bili na ovim poslaničkim platama. Sada vas posmatram, kako se sada ponašate i koliko ste drski i kakav je vaš status, odnosno status čoveka koji je ušao u taj biznis. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 20. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Dušan Bajatović, Željko Vasiljević i Milisav Petronijević i narodni poslanik Milosav Miličković.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević, potom Vladan Batić.
(Vladan Batić, s mesta: Javio sam se povodom prethodnog amandmana.)
Zaključili smo pre nego što smo ušli u raspravu. Dobro, zaključili smo, gospodine Batiću, i dobićete o ovom amandmanu reč. U čemu je problem?
Izvolite, gospodine Vasiljeviću.
Zaključili smo. Kada je profesor Šami stigao, pre toga smo zaključili raspravu o amandmanu gospodina Markovića. Dobro, dobićete reč, nema problema. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, moram da kažem da nismo podneli ovaj amandman u želji da negiramo bilo kakvo organizovanje oficira, podoficira ili tako nešto, nego više zato što nam nije potpuno jasno čime će se baviti podoficirski kor. Moram priznati, sem na ovom mestu, nigde u zakonu nije bliže obrazloženo koje su sve aktivnosti i način organizovanja, mada ste to napisali u ovom sledećem stavu, da će to propisati, način organizovanja, ali to može da bude svašta i suviše široko.
Izvinjavam se, u članu 20, ovde na kraju teksta, piše samo da se predlaže obrazovanje podoficirskog kora i nadležnost za njegovo uređenje. Pročitaću vam obrazloženje za amandman koji smo dali. Znači, „predloženo rešenje je neprihvatljivo sa pravnog, a i praktičnog stanovišta, posebno što nije predmet ovog zakona, a što je naznačeno i u članu 1. Predloga zakona“.
O čemu se radi? Prava, dužnosti, obaveze i odgovornost profesionalnih oficira i profesionalnih podoficira propisani su zakonom o Vojsci i pravilima službe. Obuka, izvođenje vežbi, komandovanje jedinicama i ustanovama Vojske Srbije regulišu se posebnim pravilima obuke i propisima o rukovođenju i komandovanju i odnose se na sve pripadnike Vojske Srbije. Ne postoji obaveza pomaganja u obuci, jer stvarno ne znamo šta to znači, već obaveza i odgovornost svakog pojedinca, profesionalnog vojnika, da obuči svog potčinjenog za izvršenje namenjenog zadatka.
Pojmovno određenje za podršku komandovanju u obuci nije u skladu s principima rukovođenja i komandovanja, niti načelima subordinacije i starešinstva u Vojsci Srbije, niti ovakvo rešenje poznaju druge savremene armije, osim, možda, nekih izuzetaka. Inače, ova materija je predmet nekih drugih zakona, zakona o formiranju udruženja.
Odmah da vam kažem, gospodine ministre, da ste to predvideli kao formiranje posebnog pravnog lica, odnosno posebne organizacije, proističe iz ovoga što ste rekli da se u Vojsci Srbije obrazuje podoficirski kor, koga predstavljaju podoficiri. Da ste napisali – da mu budu članovi, onda bismo znali.
S obzirom na to da se predstavnička funkcija odnosi, pre svega, na neke posebne organizacije i na lica koja rukovode tim organizacijama, odnosno predstavljaju te organizacije pred trećim licima, mislimo da je ovde ova reč "predstavljaju" potpuno pogrešna.
Tu ste još pominjali podršku, to sam već rekao u amandmanu, da mogu da rade od nivoa čete do nivoa Generalštaba Vojske Srbije. Zaista suviše široko, suviše nejasno i pretpostavljam da u ovoj sali nikome od poslanika nije jasno šta će da predstavlja podoficirski kor, da li se to odnosi isključivo na aktivna vojna lica, da li se odnosi, možda, na rezervni sastav, da li se odnosi na aktivnu i pasivnu rezervu, kako je predviđeno zakonom.
Zaista, ne znamo i to je jedini razlog zašto predlažemo da se ova dva stava u ovom članu brišu, jer mislimo da je nejasno o čemu se radi, daju se suviše velike mogućnosti za pravljenje nekih organizacija za koje ne znamo čemu bi sve služile i koje sve namene imaju. Ako je ovo pandan Savezu rezervnih vojnih starešina, odnosno rezervnih vojnih oficira i podoficira, znači onih koji su rezervi, onda ne znam zašto bi se pravila ovakva obligacija i da li je ovo vezano za član 76. Zakona o odbrani, gde se pominje finansiranje udruženja iz budžeta.
Suviše je nejasnoća oko ova dva stava, pa bih vas zamolio, ako možete, da nam odgovorite bliže, vi ili vaši predstavnici, šta ovo znači, kakve su sve namene, pre nego što vidimo u stavu 5. da podoficirski kor uređuje ministar odbrane.
Voleli bismo da znamo šta će ministar odbrane urediti. Jasno mi je, na predlog načelnika, i uopšte ne sporim to kao vaše pravo, nego bismo voleli, pošto je vama već dato to pravo, da vi to uradite, da izađete za ovu govornicu i svim poslanicima malo bliže objasnite, jer ima više poslanika koji se, možda, zanimaju za ovu oblast, kao i ja, a niko nije uspeo da nađe logično objašnjenje, odnosno neko poznato objašnjenje za definiciju podoficirskog kora i sve njegove aktivnosti.
Znači, nije naš cilj da se predlaganjem ovakvog amandmana brišu ova dva stava, da sprečimo organizovanje u Vojsci, ako je to u interesu odbrane ili sprovođenja obuke, već nam nije jasno i želeli bismo da znamo detaljnije, da bismo mogli da se opredelimo na pravi način, u danu za glasanje, prema ovom amandmanu i prema ovom predlogu.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, o amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pošto se ovaj amandman odnosi na rezervni sastav, ponovo se vraćam na temu koja se tiče rezervnog sastava, apelujući na ministra odbrane da se pokuša pronaći rešenje za rezerviste sa juga Srbije, iz Niškog, Rasinskog, Jablaničkog i Topličkog okruga.
Naime, pošto se približava razrešenje Kosova i Metohije i pošto nam neki ratnici najavljuju uvođenje vanrednog ili, eventualno, ratnog stanja, u svakom slučaju, jačaju tenzije, to će neminovno da uslovi stavljanje u neki viši stepen pripravnosti Vojske i rezervnog sastava Vojske i neki oblik mobilizacije. Nastupila je jedna depresija, rezignacija, ljudi su baš demoralisani, obeshrabreni, rezignirani, potišteni, razočarani i mislim, ako njihovi zahtevi deluju megalomanski i pretenciozno, da bi, možda, trebalo pokušati naći neku meru da se, ipak, svima izađe u susret.
Radi vaše informacije, gospodine ministre, pre nekoliko dana, neki rezervisti su naplatili svoja potraživanja, one tužbene zahteve koje su realizovali presudama. Samo dvojica od njih, imam papire, ali ne bih da pominjem imena, mogu vama to da dam, naplatili su preko milion dinara iz budžeta Srbije, iz kase Ministarstva odbrane. To onda izaziva podele, razočaranja itd.
Ovde imam službenu belešku sa sastanka u Vladi Srbije 2. novembra, gde je konstatovano i predloženo štrajkačkom odboru da se, zbog teškog materijalnog položaja stanovništva, porodica rezervista sa područja Topličkog okruga, u narednom periodu, preko Ministarstva rada i socijalne politike, opredele određena materijalna sredstva, shodno članu 9. Zakona o socijalnoj zaštiti. Visina naknade biće određena na sledećem sastanku radne grupe.
Dakle, ti ljudi se pretvaraju, odlukom i voljom Vlade, u građane drugog reda, u socijalne slučajeve, njima se nudi socijalna pomoć. Tako se ne rešavaju problemi, pogotovo u ovim vremenima koja su, u svakom slučaju, poprilično dramatična.
Pokušavajući da na bilo koji način pomognem tim ljudima, a njihova delegacija iz Prokuplja, Despotovca i Blaca je i danas bila kod mene, deset dana sam pokušavao da dobijem šefa kabineta predsednika Republike Srbije, gospodina Rakića. Svaki dan sam ostavljao poruku, s molbom da mi se javi, da bih upriličio taj sastanak, jer ipak je predsednik Republike institucija kojoj oni mogu, bar, da iznesu svoje zahteve.
Ne mogu da dobijem šefa kabineta, pa mi se, onda, u ponedeljak, javio gospodin Radujko, ne znam koju funkciju vrši, valjda, generalnog sekretara predsednika Republike, i obećao da će do kraja nedelje biti upriličen sastanak predsednika Republike s delegacijom rezervista, kome uopšte ne moram ja da prisustvujem, ja sam tu nevažan. Nema odgovora ni dalje.
Neću da iznosim njihove pesimističke prognoze, ili, pak, njihov revolt. Oni kažu da idu izbori raznorazni, neka dođu ti ljudi iz vlasti, ne imenujući bilo koga, u Prokuplje, Kuršumliju, neka održe miting.
Ne treba stvarati tenzije, ne treba pošto-poto negirati njihove zahteve, utoliko pre što su stotine miliona dinara otišle iz budžeta Srbije, iz kase ove države.
Ponavljam po stoti put, ne može nekome da se bude majka, a nekome maćeha. Ne mogu se ljudi pretvarati u građane prvog i drugog reda, ili neko mora krivično da odgovara i da završi na robiji. Nemaju oni ambicije za nekim astronomskim naknadama, ali se moraju ti ljudi ispoštovati, a ne, kao što im je ponuđeno, da dobiju tretman socijalnih slučajeva i socijalne pomoći, pogotovo, ponavljam po treći put, u ovim teškim i vrlo delikatnim vremenima.
To je moj apel. Nisam se još nigde pojavio kao advokat, možda neću ni biti, da bi mi se pripisivalo da zloupotrebljavam skupštinsku govornicu iz tog razloga. Ako budem, nikada neću naplatiti ni dinar, kao što to nikada do sada nisam ni činio od ljudi čiji su zahtevi životno, ljudski i politički potpuno opravdani.

Zahvaljujem narodnom poslaniku dr Vladanu Batiću.
Reč ima narodni poslanik Milosav Miličković.

U ime Poslaničke grupe SRS-a, podneo sam amandman, možda jeste u istovetnom tekstu, to nije bitno, ali radi se o članu 20. st. 4. i 5.
Kolega Vasiljević je rekao u obrazloženju svog amandmana da su zaista besmislena ova dva stava, koja ničemu ne služe. Naš je stav da možemo da popravimo ovako loš zakon ako ih izbrišemo, jer oni ne znače ništa i, molim, ako hoćete, objasnite.
Koliko sam se informisao, ranije je postojao oficirski kor koji je imao namenu da pri nekoj vojnoj smotri pomaže kod izložbe naoružanja i druge vojne opreme, imao je nekog smisla, a podoficirski je baš taj koji niko ne poznaje u Vojsci, pa vas zato pozivamo da izbrišete ova dva stava.
U svom izlaganju u načelu o zakonu o Vojsci, govorio sam dosta toga. Međutim, nisam podsetio građane, a ovo jeste prilika za to, da su vojska, policija i spoljni poslovi stub jedne države. Kada Ministarstvo odbrane izađe s ovakvim predlogom zakona o Vojsci, smatram da ima nameru da uruši vojni sistem. Kako to radi?
Petog oktobra 2000. godine, Boris Tadić je postao ministar odbrane, ministri iz DS-a su, bukvalno, shvatili da je DS preduzeće, a da su ministri koji vode određena ministarstva, u stvari, generalni direktori tih preduzeća, pa je tako Boris Tadić krenuo, kasnije je nastavio. Boris Tadić je za svog savetnika postavio Gorana Vesića, za koga znate da se za vreme NATO agresije krio u Crnoj Gori, da izbegne svoje vojne obaveze, mobilizaciju i sve ono što su ostali građani trpeli.
Time je pokazao stav prema onima koji su zaista branili i odbranili ovu državu.
Kasnije je Davinić postavljen za ministra odbrane. Međutim, nije bio po volji DS-a i onda su ga, izmišljanjem afera, afere "pancir", doveli do toga da mora da napusti položaj. Podneo je ostavku na svoju funkciju, a iza svega toga, očigledno, stoji novac.
Nakon toga je Zoran Stanković postavljen za ministra odbrane. On je sve radio, ali se nije mešao u svoj posao, da bi dolaskom Šutanovca, apsolutno, sve išlo preko firme u kojoj je on bio savetnik, ili možda, čak, predsednik upravnog odbora, preko SDPR-a.
Kako on to ostvaruje? Tako što je, za pomoćnike, u Ministarstvo odbrane doveo sve bivše direktore SDPR-a. Zar to nije direktan sukob interesa? Ilija Pilipović je postavljen za pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse, pre toga je bio direktor sektora za Evropu i Ameriku u SDPR-u. Ne bi ni to bilo mnogo bitno da nisu pare u pitanju.
Sve vezano za Vojsku, mimo javnih nabavki, dobija SDPR. Kada je bio raspisan tender za remont MIG-ova 29, najbolju ponudu, podsetio bih građane i poslanike, dala je "Jugohemija", čak za tri miliona evra bolju ponudu je dala. Međutim, posao je dobio SDPR i sada je taj ceo slučaj na sudu.
Sada je u toku nabavka telekomunikacione opreme, o kojoj sam postavio pitanje ministru. Samo u ovoj godini je planirano 900 miliona, inače, tri milijarde vredan posao, i sav posao se odvija mimo tendera, navodno, jer se radi o poverljivoj nabavci.
Sledeće, doveden je za načelnika Generalštaba Zdravko Ponoš koga niko od eminentnih vojnih stručnjaka ne zna kao vojno lice i kao vojno-sposobnog čoveka. Dobio je činove i sada radi šta hoće. Najnegativniji primer jeste ukidanje tzv. taktičkih i tehničkih nosilaca. Onaj ko se razume u vojsku, to zna, a radi se o institucijama koje su odgovorne za razvoj i usvajanje novog, za modernizaciju, upotrebu i održavanje naoružanja i vojne opreme.
Sve se čini da se Vojska onesposobi, da poverenje građana u Vojsku nestane i time se završi ona misija, a to je da Vojska Srbije ne postoji, a da mi možemo da se priključimo NATO-u i tako obezbedimo svoje građane od bilo kojih vojnih uticaja, opasnosti itd.
Nije ni ovo toliko strašno da se koncepcija "reforme Vojske" ne vrši po NATO sistemu. Taj sistem je pre par meseci na glavnom odboru DSS-a odbačen i izbačen iz njihovog programa. A predsednik Vlade Koštunica je nastavio da i dalje podržava ovakvu reformu Vojske po NATO sistemu.
Još jednom naglašavam da DS ne bi imao ovoliko štetan uticaj na Vojsku da nije Vojislava Koštunice, tako što su podelili ministarstva kao sopstvene prćije, pa dozvoljava da rade šta hoće.
Poštovani poslanici, pozivam vas da i ovim amandmanima, koliko-toliko, pokušamo da poboljšamo ovako loš zakon, jer ovi stavovi u članu 20. nemaju nikakvog smisla.
Još jedan dokument – "Jugoimport" SDPR, 320 miliona unapred da se naplati, šalje sadašnji, novi direktor sektora za Ameriku i Evropu Marina Vuksanović, i to fakturiše tako što kaže – na ime zavisnih troškova u narednom periodu, toliko para uplatite, a mi iz DS ćemo videti šta ćemo s tim parama. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Milosavu Miličkoviću.
Za reč, po Poslovniku, javio se narodni poslanik Momir Marković, a potom, povodom amandmana, Zlatan Jovanović.