Hvala lepo. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poslanička grupa SPS je podnela amandmane na članove 190, 191, 192, i 193. Te odredbe se nalaze u Predlogu zakona o Vojsci u glavi XV - Prelazne i završne odredbe, i to je deo koji se odnosi na vojne osiguranike, na prava vojnih osiguranika itd., dakle, taj kompleks prava vojnih osiguranika.
Gospodine predsedniče, ja ću, ako mi dozvolite, da u isto vreme obrazložim amandman na član 190. i amandman na član 193. smatrajući značajnim posebno ta pitanja, u okviru ovog vremena koje će biti za jedan amandman.
(Predsednik: Ja vam se zahvaljujem na tome. Izvolite.)
Inače, ovaj deo zakona koji govori o pravima vojnih osiguranika po našem mišljenju je jedan od najlošijih delova ovog zakona. Ovde se govori o pravima vojnih osiguranika i primenjuje se čas jedan, čas drugi zakon; čas zakon po kome su do sada imali prava, čas Zakon o PIO, tako da se ne zna kakva su to prava.
Što se tiče nas, poslaničke grupe SPS, smatramo da je odnos prema vojnim osiguranicima, vojnim penzionerima isto što i odnos vlasti prema Vojsci Srbije. Isto tako smatramo da veoma važno mesto treba da imaju upravo prava vojnih osiguranika. Prava vojnih osiguranika treba da budu regulisana posebnim zakonom, čime se ističe u prvi plan specifičnost poziva kojim se bave vojna lica, sva težina posla koji oni obavljaju i, naravno, ističemo naš odnos prema njima i prema Vojsci.
Te specifičnosti, u stvari, najcelovitije se mogu iskazati i verifikovati kao elementi u određivanju penzija u posebnim normativnim aktima, u posebnom zakonu. Najveći broj profesionalnih pripadnika stranih armija takođe ostvaruje penziju po posebnim uslovima u odnosu na zaposlene i penzije se najvećim delom usklađuju iz budžeta i delom iz vojnog budžeta. Dakle, nije nepoznat taj sistem u svetu da to treba da bude posebnim zakonom regulisano i posebno vrednovano.
Vojni penzioneri se sada nalaze u situaciji da im se otprilike predodređuje mogućnost izmene Zakona o PIO, upućuje se na Zakon o PIO Srbije. Mi smatramo da je to loše, pogotovo imajući u vidu, pored specifičnosti posla kojim su se bavili, da su to neka prava koja su oni imali u onom momentu kada su stupali u vojnu službu i računali su sa tim. Posebno ako imamo u vidu da se veliki broj vojnih penzionera, malopre smo čuli cifru od 50.000, našao u situaciji da ne primi, da ne ostvari pravo na isplatu penzija po uredbama Vlade. Dakle, uredba Vlade je doneta 2004. i 2005. godine za penzionisana lica pre 1. 8. 2004. godine; to su prava koja nisu ostvarena i to su ogromna sredstva.
Dakle, kada se sve to stavi na jednu gomilu vidi se da je to jedan loš odnos prema bivšim pripadnicima Vojske Srbije, odnosno prema vojnim penzionerima.
Imajući u vidu naš odnos prema tome, našu politiku u vezi sa tim, mi smo stoga predložili dva amandmana koja ću ja da obrazložim. Prvi se odnosi na član 190. i evo šta on reguliše po Predlogu zakona. Član 190. kaže: "Vojni osiguranici koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona ostvarili prava iz socijalnog osiguranja nastavljaju da koriste ta prava prema zakonu po kojem su ih ostvarili." Mislimo da je to u redu.
Smatramo da ovde nešto nedostaje i da treba da nađe mesto i iz tih razloga smo uložili amandman. Ako se taj amandman ne prihvati, mislimo da će se dovesti u pitanje pravna sigurnost onih ljudi koji su pokrenuli postupak pre donošenja ovog zakona a postupak nije održan.
Stoga mislimo da treba dodati stav 2. koji glasi: "Svi zahtevi za ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po uslovima i na način koji su uređeni propisima koji su bili na snazi u vreme pokretanja postupka, ako je to za osiguranika povoljnije."
Mislimo da je to nužno uraditi, jer ovakvim rešenjem se obezbeđuje pravna sigurnost lica, odnosno ostvaruje se osnovno pravno načelo - rešenja iz novodonetog zakona ne mogu biti na štetu lica koja su ta prava ostvarila po ranije važećem zakonu.
Dakle, da zaokružim, kada je u pitanju član 190, ne samo ona lica koja su već ostvarila, mi tražimo da se to odnosi i na ona lica koja su pokrenula postupak, u postupku su za rešavanje, pokrenula su po tada važećim propisima. Smatramo da je to veoma opasno ugrožavanje i pravne sigurnosti građana, ako se po istom tom zakonu ne završe.
Drugi amandman se odnosi na član 193. Šta je član 193. i šta on reguliše? Član 193. kaže: "Usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju ovog zakona na snagu, vrši se po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje."
Smatramo da je ovo vrlo loše rešenje. Prvo, ovako predložena odredba člana 193. Predloga zakona u pogledu usklađivanja penzija vojnih osiguranika upućuje na primenu odredaba zakona kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, ali ova odredba je nejasna, jer ne precizira na koji zakon upućuje imajući u vidu da imamo još uvek tri penzijska fonda. Međutim, jedno je sigurno, ne treba uopšte upućivati na Zakon o PIO.
Iz tih razloga mi smo amandmanom predložili sledeće rešenje – da se do donošenja propisa, pošto oni slede, o penzijskom i invalidskom osiguranju vojnih osiguranika iznosi penzija vojnih osiguranika koje su ostvarene do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzije ostvarene po stupanju na snagu ovog zakona, usklađuju sa kretanjem nominalnih iznosa plata profesionalnih vojnika odgovarajućeg čina i pripadaju za naredni mesec u odnosu na promenu iznosa plate profesionalnih vojnika. Dakle, ono rešenje koje je postojalo.
Mislimo da je ovo rešenje daleko adekvatnije, bolje i da je mnogo jasnije i preciznije, dok se ne donesu odgovarajući propisi iz te oblasti. Kada se budu doneli propisi iz te oblasti, biće onako kako ti propisi budu regulisali.
Tragom ovog amandmana SPS-a Odbor za odbranu i bezbednost je usvojio jedan amandman u odnosu na član 193. koji ovde želim kratko da prokomentarišem i da podržim. To nije onakvo rešenje kakvo bismo mi možda hteli, ali je u principu prihvatljivo rešenje. Naime, koliko sam informisan, ministar će verovatno na to reagovati, prihvaćen je taj amandman Odbora za odbranu i bezbednost. Ako je to tako, želim da podržim to. Želim da kažem da mi nismo sujetni u vezi sa tim koji će amandman biti prihvaćen. Želimo da se reši to pitanje.
Zato hoću ovde da podržim javno i amandman Odbora za odbranu i bezbednost koji je, kako sam čuo, podržao ministar, a glasi – U članu 193 (o kome sam malopre govorio) dodaje se novi stav 2. koji glasi: Vlada Republike Srbije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneće akt kojim će urediti način, postupak i dinamiku izmirenja dospelih a neizmirenih obaveza prema korisnicima vojnih penzija koje su nastale po propisima iz PIO vojnih osiguranika do stupanja na snagu ovog zakona.
Mislim da je ovo trebalo i ranije da se reši. Dobro je da je sada to postala zakonska obaveza, koju će Vlada morati da izvrši. Naravno, to daje šansu i pravni osnov, ili kako god hoćete, i Vladi da uredi dinamiku i način rešavanja nastalih potraživanja prema ovoj kategoriji lica.
Sasvim na kraju, da zaokružim, ovaj kompleks pitanja kojim se bavi zakon, a odnosi se na vojne osiguranike, nije u skladu sa konceptom koji imamo mi, kao SPS, jer smatramo da za to treba poseban zakon i da se na poseban način regulišu prava tih ljudi, zbog specifičnosti posla, specifičnosti službe i, na kraju krajeva, zbog odnosa prema Vojsci.
Smatramo da član 190. treba dopuniti stavom 2. i da pored onih koji su već ostvarili pravo isto mora da se odnosi i na one koji su pokrenuli postupak, a nije još završen, i da na isti način to treba da reše. Što se tiče člana 193, smatramo da usklađivanje penzija onih koji su ih već stekli treba da se vrši na način kako je to rađeno do donošenja propisa. Konačno, podržavamo ovaj amandman Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.
