Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da obrazlažem amandman, samo da odgovorim ministru par stvari.
Gospodine ministre, to što ste vi u opštini Zvezdara sedam dana i noći bili budni, jer su radile telefonske veze i linije, da smislite način kako da smenite gospodina profesora Ljubišu Stojmirovića sa funkcije na koju je izabran legalno i onda se ovde time hvalite da vam je za sedam dana promenjen predsednik opštine Zvezdara, to dovoljno govori o vama. Dakle, niste vi smenili predsednika opštine Zvezdara kao DS ili vi kao Dragan Šutanovac, nego ste se svi udružili da smenite jednog radikala. To dovoljno govori o snazi koju posedujete u opštini Zvezdara. Ne bih više o tome, samo bih da vam odgovorim, pošto stavljate sve političke faktore u svoje redove, što apsolutno nije istina.
Dakle, podneo sam amandman na član 40. Radi javnosti, naravno, kao i uvek, pročitaću. Kaže se: "Profesionalno vojno lice postaje se danom stupanja u službu - na osnovu akta nadležnog organa, odnosno ugovora. Student vojne akademije se danom završetka školovanja prima u profesionalnu vojnu službu bez konkursa i unapređuje u čin potporučnika i od tog dana postaje oficir." Stav 3: "Vlada uređuje način i uslove prijema u profesionalnu vojnu službu, na predlog ministra odbrane."
Svojim amandmanom predložio sam da se doda stav koji glasi: "Učenik srednje vojne škole se danom završetka školovanja unapređuje u čin vodnika i od tog dana postaje profesionalni podoficir".
Dakle, gospodine ministre, moramo prvo da razjasnimo jednu stvar. Postoji li u Beogradu vojna gimnazija, koja se nalazi na Topčiderskom brdu? Postoji. Ona ima status gimnazije, četiri godine se ide u nju i usavršavaju se vojnici ili srednjoškolci koji su se u nju upisali, vezano za vojnu službu i za vojni rok. Treba im dati neku šansu s obzirom na to da svi iz te gimnazije ne idu u vojnu akademiju.
Postavljamo par pitanja. Prošle godine zatvorene su sve stručne škole koje je Vojska Srbije imala, ja se sa tim slažem, da je bila zatvorena VPV u Batajnici, pa onda za pešadiju u Požarevcu, tehničku službu u Kruševcu, veza na Banjici, inženjerija u Obrenovcu itd.
Prošle godine, daću primer Batajnice, od deset vodnika koji su izašli iz te klase šest je ostalo neraspoređeno, četvoro je primljeno, a tih šestoro primaju platu jer su u statusu kao 23. platna grupa od 150 do 160 evra. Šta sa tim vodnicima koji nisu raspoređeni, a i njima je ovo bio poslednji kurs? Kako ćemo u Vojsci Srbije imati vodnike ako više nemamo srednje škole?
Ovde se u obrazloženju kaže: "Amandman se ne prihvata s obzirom da nije moguće unaprediti profesionalno vojno lice koje prethodno nije proizvedeno u početni čin u vojsci prilikom prijema u vojnu službu. Ujedno, osnov za proizvođenje u podoficirski čin jeste završeno specijalističko obrazovanje." Koje sada imamo specijalističko obrazovanje s obzirom na to da je ovo ukinuto prošle godine? Da li je specijalističko obrazovanje obrazovanje u ovih sedam centara: Sombor, Pančevo, Jakovo, Kruševac, Leskovac, Valjevo i Zaječar, gde su vojnici koji su u redovnom vojnom roku? Koje su to sada stručne srednje škole, vojne, koje mora neki kandidat da završi da bi bio vodnik u Vojsci Srbije?
Da otvorimo malo to pitanje kako se posle ovog zakona postaje vodnik. Ugovorom o delu, ako je neki vojnik dobio čin desetara u vojnom roku pa želi da posle vojnog roka ostane kao službenik u vojsci i nakon određenog vremenskog perioda dobija čin vodnika. Zašto ne dajete pravo ljudima koji su završili vojnu gimnaziju da budu u startu sa činom vodnika i da učestvuju aktivno u vojnoj službi? Iz kojih razloga? To su školovani ljudi koji su četiri godine išli u gimnaziju, imali dobar prosek ocena. Ne znači da svi neće otići na vojnu akademiju, ne znači da neće upisati neke druge fakultete posle te gimnazije, ali iz kojih razloga vi njima ne dajete ravnopravnost prijema u vojnu službu kao podoficirima?
To su pitanja koja nisu baš otvorena. Postoji onda sumnja da ne želite takve kadrove u vojsci da iskoristite; da nam takvi vojnici koji imaju četiri godine gimnazije uopšte i ne trebaju. Kakav je njihov status posle gimnazije ako ne upišu vojnu akademiju, idu na neki drugi, poljoprivredni fakultet, šumarski? Kakav je njihov status u vojsci? Ovi što su završili 11 meseci kursa, dao sam primer iz Batajnice, njih 10, ovih šest što su neraspoređeni vezani su za vojsku jer su u 23. platnoj grupi i dok se ne rasporede primaju platu, sa kojom ne može da se živi, to je 150 ili 160 evra.
Pročitaću samo član 7. ovog zakona koji kaže: "Vojnim licima, u pogledu prava i obaveza uređenih ovim zakonom, smatraju se i državljani Republike Srbije", što su svakako učenici gimnazije, "učenici i studenti vojnoškolskih ustanova koji se školuju za vojne dužnosti i lica na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire."
Gospodine ministre, dajte nam neke odgovore kako bismo ovu nedoumicu razrešili, kako bismo prihvatili razlog zbog kojeg niste prihvatili ovaj amandman i kako bi ovo obrazloženje koje ste napisali ovde uopšte imalo smisla. Koja je to srednja stručna škola koja se sada završava da biste postali vodnik u Vojsci Srbije?
Imam još jedno pitanje. Raspadom saveza Srbije i Crne Gore, iz 83. pomoravske (tačnije, 83. pomoravski centar) prešlo je oko 60 specijalaca, koji su raspoređeni u specijalne brigade; tada su bili u 72. pa su sada preimenovani i neki su otišli u 63. Oni su dobili pravo da se zovu tako kako se zovu jer su nasleđeni iz onog perioda vojnog roka. Gde su oni završili, da li su još uvek u statusu specijalizovanih jedinica, kakva su njihova primanja? Raspravljajući o amandmanu gospođe Vjerice Radete ovde smo došli do zaključka da za specijalne jedinice mogu da se angažuju ljudi koji nisu u vojnom roku. Ovde imamo problem da je 60 ljudi došlo, da su raspoređeni negde po nekim rupama, da bi popunili rupe, a sa druge strane ćemo strane specijalce da plaćamo, angažujemo ili edukujemo naše kod tih stranih kako bi završili posao u slučaju potrebe odbrane zemlje.
Samo sam hteo, gospodine ministre, par stvari da vam kažem. Vi dobro znate da je iz Ministarstva otišao novac za nagrade komandantima u određenim kasarnama i da je taj novac uglavnom podeljen na ravne časti, uglavnom vodnicima, jer su to ljudi od karijere. Oni su svesni da nisu oficiri, nego podoficiri. Imate i one što su krenuli u akademiju pa nisu završili akademiju do kraja i angažovali su se u vojsci. Mislite li da je prioritet da se zaposli civilno lice u vojsci, da postane vodnik svojim angažovanjem tako što će mu rođak, prijatelj, kum, ovaj ili onaj dati tu privilegiju, unaprediti ga preko tih svojih veza i time ga držati u nekom položaju u kome ne mora da bude dovoljno edukovan da bi vodio jedinicu. To posebno nije dobro kada imamo ovakvo stanje koje se priprema Srbiji, a u pitanju je Kosovo i Metohija.
Predlažem vam da ovaj amandman prihvatite, kako bismo stavili u ravnopravan položaj podoficire, oficire i ljude koji su se četiri godine školovali, koji su četiri godine izgubili učeći nešto o vojsci, bez prava na upisivanje na akademiju, bez mogućnosti, bez želje. Teško je ubediti svakog vojnika, zbog uslova u vojsci, da ostane i da produži svoje angažovanje u vojsci za neku određenu sumu novca, pogotovo na teritoriji sa koje nije, ali to je standardan slučaj i retkost je da neko služi na području gde je odrastao i gde živi.
Dakle, predlažem vam da prihvatite ovaj amandman koji sam predložio u ime SRS, jer sam lepo napisao u obrazloženju da predlagač nije predvideo situaciju prijema svršenih učenika srednjih vojnih škola u aktivnu vojnu službu. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Avramoviću. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? Izvolite, poslanik Dušan Stupar.

Poštovane kolege poslanici, pokušaću u ovom periodu koji je ostao poslaničkoj grupi SRS da dam svoj doprinos u odnosu na amandman koji je u ime poslaničkog kluba SRS podneo kolega Milan Avramović.
Naš zahtev je bio da se u članu 40. doda stav 2. Upravo ono što je gospodin Avramović pitao malopre ministra – gospodine ministre, da li imate saznanje koliko je u vojnu gimnaziju upisano srednjoškolaca? Da li imate saznanje, od tih ljudi koji su išli u vojnu gimnaziju, koliko njih nije nastavilo studiranje? Da li imate saznanje, gospodine ministre, koji od tih ljudi nisu krenuli na akademiju?
Zašto ne poslušate, ne date predlog vašoj poslaničkoj grupi da u danu za glasanje prihvate ovaj amandman? Četiri godine je država ulagala u školovanje mladih ljudi koji su se odlučili da idu u tu vojnu gimnaziju. Neko od njih posle svih obuka, stručnog usavršavanja shvati da ne može da ide u vojnu akademiju. Umesto da iskoristite to što smo ga školovali, što smo ga obučili, da ga primite u vojsku, da postane profesionalac u vojsci, da dobije svoj čin, vi ne želite ni da razmatrate ovaj amandman.
U vašem obrazloženju kažete – osnov za proizvođenje u podoficirski čin jeste završeno specijalističko obrazovanje po završetku srednje stručne vojne škole. S jedne strane, mi predlažemo da posle završene vojne škole onaj ko se nije opredelio da ide na akademiju može da dobije čin vodnika i da postane profesionalni oficir. Malo je četiri godine što su išli u tu školu? Vi ćete posle toga još da im uvodite neki dodatan kurs. Da li treba da idu u Ohajo ili čuvene centre gde ste se vi školovali? Zamislite da četiri godine idem u tu srednju vojnu školu i završim, i vi kažete - malo je četiri godine što ste išli, morate da idete na neki kratki kurs.
Da li je to možda kurs iz demokratije, iz ovoga što ste meni malopre dobacili za vreme mog govora? Sedam dana mi je, kaže, trebalo da vas smenim sa Zvezdare. Gospodine ministre, narednih izbora nama neće trebati sedam dana, ali garantujem svim građanima Zvezdare... Sedamnaest godina ste na vlasti na Zvezdari, u raznoraznim opcijama, i sa DSS-om, sa onima koji su glasali protiv vašeg kandidata. Posle ste ponovo u ljubavi, kao neverna mlada kad se vrati kući, pa kažete - draga, dobro je što si došla, sve ti je oprošteno. Šta vas je tu zbližilo? Isti interes, kao i na svim ovim poslovima.
Tvrdim da će posle dolaska naše vlasti na Zvezdaru sve afere, kojekakva renoviranja, donacije iz Skupštine grada Beograda, bilo šta, izaći na videlo; objavićemo građanima Zvezdare kako ste ih ojadili za tih sedam dana. Sedam dana ste pisali ove zakone.
Da li je tu pomagao ovaj gospodin pravnik iz zemljoradničke zadruge, što je rekao gospodin Krasić? Nemojte, sedam dana, nije to korektno. Sedam dana ste vi bili odbornik na Zvezdari i mislim da više nikada nećete biti. Hvala puno.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o amandmanu? Izvolite.

Biću kratak. Neću da ulazim u ove lokalne duele Zvezdare, ja sam s Novog Beograda. U Skupštini ima dosta onih koji su sa Novog Beograda, tako da neću da širimo temu, to bi bila dugačka tema.
Javljam se povodom amandmana uvaženog kolege Milana Avramovića na član 40. Predloga zakona o Vojsci Srbije koji glasi: "U članu 40. posle stava 2. dodaje se novi stav koji glasi: Učenik srednje vojne škole se danom završetka školovanja unapređuje u čin vodnika i od tog dana postaje profesionalni podoficir."
Izuzetno dobro je urađen amandman, jer se smatra da kada je u pitanju srednja vojna škola, srednja stručna sprema, da bi tu prvi čin koji bi se dobio bio čin vodnika, što je sasvim normalno, hronološki sređeno.
Ali, vi niste u zakonu odgovorili da li se profesionalni vojnici koji se obučavaju u srednjoj vojnoj školi po automatizmu zapošljavaju ili treba još nešto da urade. Po ovome što smo videli u vašem obrazloženju: "Amandman se ne prihvata s obzirom da nije moguće unaprediti profesionalno vojno lice koje prethodno nije proizvedeno u početni čin u vojsci prilikom prijema u vojnu službu. Ujedno, osnov za proizvođenje u podoficirski čin jeste završeno specijalističko obrazovanje po završetku srednje stručne vojne škole." Piše - po završetku srednje stručne vojne škole, što znači da se već opredelio za svoj deo struke, da li će biti artiljerija, veza, PVO i ostale tehničke jedinice u sklopu sa srednjom vojnom školom. Da je išao na Akademiju, bio bi oficir, ne bi bio podoficir.
Gospodine ministre, postavljam pitanje - koje je to specijalističko obrazovanje potrebno za njih? Ako bi išli na neko specijalističko obrazovanje onda bi morali da dobiju neki veći čin. Ovako je početni čin da ga proizvedete u vodnika, što je sasvim normalno posle završene srednje škole, ipak je to dovoljno stručno obrazovanje za taj čin. Da su hteli da idu za prvi čin, potporučnika, išli bi na vojnu akademiju.
Kad smo već kod ovih specijalističkih, neću da vas prozivam za Garmišpartenkirhen ili Maršalov plan, ako su to te specijalizacije, mi smo protiv toga. Postaviću vam konkretno pitanje, upućeni ste u ovaj problem.
Gospodin Radić Srbobran, penzionisani oficir, 2006. godine sa 30 godina službe, koji je ceo svoj radni vek proveo u 63. i 72. specijalnoj brigadi, završio je sve te specijalističke studije; fakultet na kome on želi da magistrira se obratio vašem kabinetu Ministarstva odbrane, broj 772/1 od 18. 9. 2007. godine, sa zahtevom da se omogući da ima uvid u dokumenta za izradu magistarskog rada sa temom Specifičnost planova i programa obuke specijalnih jedinica Vojske Srbije koji su u interesu naše vojske. Negativan odgovor dobijen je od, mislim da je vaš pomoćnik, dr Dimitrijevića koji je zadužen za ljudske resurse kod vas, pod brojem 1472-2 od 28. 9. 2007. Upoznati ste sa ovim predmetom. Odbijen je uz obrazloženje da po Pravilniku o kriterijumima o vojnim tajnama nije dozvoljeno da neko ko želi da radi neki specifičan magistarski ili doktorski rad ima pravo na dokumenta, nema pravo kopiranja i svega ostalog.
Postavljam pitanje - ako je on 30 godina radio na ovim zadacima, a jeste, upoznati ste i vi o kome se radi, šta je to za njega ostalo kao tajna? Ono što je njemu konkretno bilo potrebno... A, interes nam je da dobijemo još kadrova, nema veze da li je neko u penziji ili ne, svojim stručnim radovima će pomoći vama kao ministru. Ovo što ste vi njemu odgovorili, ovo nije strogo poverljivo, ovo spada u domen internih tajni.
Interesuje me kakva je dokumentacija i da li se dokumentacija svakog meseca dostavlja OEBS-u, da li je to dokumentacija koja se dostavlja od ministarstva vojske OEBS-u pod velom, pod šifrom "strogo poverljivo", ili su to interne tajne. Zahvaljujem.

Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo, iako je amandman prihvaćen, moram sa par reči da vam se obratim. Naime, ja sam danas na članu 19. dokazao, znači na jednom primeru, da ministar i ekipa Ministarstva nisu ni pročitali ovaj zakon i, evo, ovo je sad drugi dokaz da oni nisu to ni pročitali.
Naime, u članu 42. u prvom i trećem stavu su dva termina koja se isključuju. U prvom stavu se govori o prijemu u profesionalnu vojnu službu lica iz građanstva i stoji da se u ovu službu primaju lica na određeno vreme do tri godine, a u trećem stavu istog ovog člana stoji da se ugovor o radu na određeno vreme zaključuje na tri godine. Znači, isključuju se ova dva stava, ove dve odredbe. Naravno, ja sam tu intervenisao, pa je to prihvaćeno i to je dobro.
Pored ovoga imamo ovde još par primedaba. Ja sam u načelnoj raspravi rekao, nije mi jasan taj ugovor koji se ovde pominje, koji se zaključuje sa licem koje stupa u profesionalnu vojnu službu. Zašto ovim članom, ovim zakonom nije malo bliže uređeno koje su obaveze profesionalnog vojnog lica kada stupi u vojnu službu? Tada sam rekao da imamo primere, i pomenuo sam tačno kada se to desilo, primer trećeg bataljona vojne policije u Nišu 1998. godine, kada su vojnici, odnosno policajci po ugovoru posle naređenja da idu na Kosovo došli u komandu i raskinuli ugovore; 90% jedinice je raskinulo ugovore i ostali smo bez jedinice.
Ako je intencija da se Vojska Srbije profesionalizuje i ako se to bude radilo na ovaj način, nekim ugovorima koji ne obavezuju lica koja dolaze u vojnu službu, onda ćemo imati velike probleme. Znam da će odgovor ministra, ako ga uopšte i bude, biti da će se te obaveze regulisati ugovorom, verovatno. Međutim, mislim da to nije dovoljno, mislim da bi bilo mnogo pametnije da se definišu te obaveze ili neka čvrsta garancija da profesionalni vojnici, podoficiri i oficiri koji dolaze u profesionalnu vojnu službu po ugovoru neće napustiti vojnu službu, odnosno raskinuti ugovore kada dođe do prve opasnosti od neke eventualne vojne akcije koja može imati neželjene posledice.
Takođe, mislim da je malo sporno i to što se ovde u trećem stavu predviđa da profesionalni vojnici mogu ostati na službi u Vojsci Srbije do navršene 40. godine života, a podoficiri do 45. godine. Mislim da je za vojnike ovo malo duži period, da ipak vojnik od 40 godina ne može u fizičkom smislu biti sposoban da odgovori na sve zadatke koji se pred njega postavljaju. Mislim da je trebalo malo spustiti ovu granicu, da to bude možda do 35. Nekada su te tzv. partizanske jedinice bile do 35. godine života i mislim da je to nešto što je optimalno, ipak se sa godinama naše sposobnosti polako ali neumitno umanjuju. Hvala vam.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Simonović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Poštovane kolege, naša vojska je nekada bila moćna vojna oružana sila, poštovana i cenjena od svih vojnih stručnjaka i analitičara u okruženju i šire, sa odlično uvežbanim operativno-borbenim jedinicama i vrhunski obučenim kako oficirskim tako i podoficirskim kadrovima. Da nismo imali takvu vojsku Srbijom bi gazila okupatorska NATO čizma krajem devedesetih godina.
U to vreme je bila čast da mladići stasali za vojsku služe svojoj otadžbini i svome narodu; čak i oni koji zbog zdravstvenih razloga nisu mogli da prođu zdravstvenu regrutnu komisiju tražili su razne veze i vezice ne bi li odslužili vojni rok, jer je to jako važno za lokalnu sredinu u kojoj ti mladi ljudi žive.
Danas, sedam godina posle puč revolucije, gde je DOS preuzeo sve sisteme koji imaju nacionalnu vrednost, a DOS uglavnom predvode DS i DSS, Vojska je na meti razbijanja. Boris Tadić je bio prvi čovek iz redova DS-a koji je imao taj zadatak. Sistemski je uništavao taktičke jedinice i uklanjao sposobne, patriotski opredeljene oficire koji su se dokazali u ratu protiv NATO agresora. Njegov naslednik Davinić je nastavio tim putem, ili im je isti bio nalogodavac. Vi ste, gospodine ministre, dobili to mesto da zadate poslednji udarac Vojsci Srbije uništavajući ono što su vaši započeli, tj. bezbednosni sistem Vojske Srbije. A kroz ovaj zakon sve pod upravljanjem Vojskom prebacujete na Borisa Tadića i na vas.
No, vratiću se na podneti amandman na član 44. Predloga zakona o Vojsci Srbije, a u cilju jasnijeg definisanja člana već pomenutog zakona. Član 44. je sastavni deo poglavlja koje reguliše službu u Vojsci Srbije, i to u četiri dela: popunu Vojske Srbije, mobilizaciju, prijem u profesionalnu vojnu službu i četvrti deo reguliše prevođenje u drugi rod, odnosno službu, tu se misli na podoficire i oficire.
Član 44. pomenutog zakona upravo reguliše prijem u profesionalnu vojnu službu. On glasi, citiram: "U svojstvu profesionalnog vojnika u službu u Vojsci Srbije prima se lice na određeno vreme, pod uslovom da pored opštih uslova za prijem u profesionalnu vojnu službu ispunjava i posebne uslove."
Kao što se iz citiranog člana ovog zakona može zaključiti da ovaj predlog nije do kraja definisan, tako se nameće pitanje koji organ donosi te posebne uslove za prijem profesionalnih vojnika u vojnu službu.
Dakle, u ime SRS predlažem da se posle ovog stava 1. doda novi stav koji glasi: "Posebne uslove iz prethodnog stava donosi Vlada Republike Srbije."
Na ovaj način ne ostavljamo prostor da se pomenuti član tumači na ovaj ili onaj način, tj. kako kome odgovara. Ubeđen sam da će ministar prihvatiti ovaj amandman koji će biti sastavni deo člana 44. Predloga zakona o Vojsci Srbije. Hvala.