PETA SEDNICA DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 07.12.2007.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

07.12.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:40 do 19:25

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem se, gospodine Despotoviću. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 84. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 87. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 91. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica gospođica Aleksandra Jerkov.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Aleksandra Jerkov

Poslanički klub nacionalnih manjina
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, Liga socijaldemokrata Vojvodine, gospodin Marton i ja podneli smo amandman kojim menjamo postojeći član 91, evo pročitaću ga, on trenutno glasi: "Vojniku na služenju vojnog roka, učeniku i studentu vojnoškolske ustanove i licu na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire pripadaju novčana primanja koja odredi ministar odbrane."
Mi predlažemo da se tekst ovog člana promeni i da glasi: "Vojniku na služenju vojnog roka koji je pre obaveznog služenja vojnog roka imao stalno zaposlenje pripada novčana naknada u visini jedne polovine bruto plate koju je primao kod poslodavca. Ova naknada isplaćuje se iz budžeta Republike Srbije. Učeniku i studentu vojnoškolske ustanove i licu na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire pripadaju novčana primanja koja odredi ministar odbrane."
Smatramo da su mladi ljudi u ovoj zemlji već u dosta teškoj poziciji. Oni se susreću sa raznim vrstama diskriminacije prilikom zapošljavanja. Za ženske osobe to su uslovi koje poslodavac nema ni ustavna ni bilo kakva druga prava da postavlja. Za muške osobe prepreku može predstavljati ukoliko osoba koja traži posao nije bila na odsluženju vojnog roka.
Poslodavci su skloni da ove osobe ne zapošljavaju, a za svakog mladog čoveka svakako da jako veliku prepreku u životu i veliki problem predstavlja to ako šest meseci bude ostavljen bez sredstava za život.
Ovo se posebno odnosi na mlade porodice, jer zamislite čoveka koji je u braku, koji ima malu decu i koji najednom treba da ostavi svoj posao i da šest meseci radi za platu od 200 ili 300 dinara.
Prosto smatramo da jedan od načina da se konačno ispune predizborna obećanja iz kampanje, kada su svima puna usta mladih ljudi, njihovih prava i toga kako mladi treba mnogo bolje da žive, najbolji način da im se pokaže da će zaista neko voditi računa o njima jeste da im se na ovaj način omogući da imaju bar deo primanja koja bi inače imali da nisu u obavezi da idu u vojsku.
Naravno, stav Lige socijaldemokrata Vojvodine je poznat – da Vojska treba da bude profesionalizovana, da opšta vojna obaveza ne treba da postoji jer mladi ljudi mogu da nađu druge načine da budu korisni za državu.
Naravno da će svaki mlad čovek biti korisniji za državu na svom radnom mestu, gde će se baviti svojim poslom, a ne da ga neko šalje da živi negde gde nema nikakve uslove za život, gde nema elementarna ljudska prava i da još pri tom ne dobija pare za to vreme i da njegova porodica živi kako već živi, da se snalazi kako sama zna i ume.
Smatramo da se u budžetu Republike Srbije za ovo mogu iznaći sredstva i da dobra volja Vlade sada treba da presudi i da Vlada pokaže da postoji neko ko će se brinuti o mladima u ovoj zemlji, da oni nisu samo tema u predizbornoj kampanji, nego da će se i kada neko dođe na vlast konačno početi baviti mladima, njihovim pravima i njihovim standardom života. Hvala vam.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem. Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 125. amandman je podneo narodni poslanik Željko Vasiljević.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević. Izvolite.

Željko Vasiljević

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, podneo sam amandman na član 125. iz više razloga. Nadao sam se da će Vojska Srbije shvatiti moralni značaj ovog amandmana.
Inače, evo šta piše u amandmanu, za one koji to nemaju ispred sebe: U članu 125. na kraju tačka se zamenjuje zapetom i dodaje se sledeći tekst "kao i supružnik i član porodice pripadnika Vojske Srbije koji je ostvario svojstvo ratnog vojnog invalida od prve do četvrte grupe invalidnosti."
Naime, o čemu se radi? U članu 125. predviđeno je da se članovima porodica poginulih boraca koji su bili aktivni pripadnici bivših armija obezbeđuje prioritet pri zapošljavanju i u Ministarstvu odbrane i u Vojsci Srbije. Zaista, sa moralnog aspekta nema nikakvog opravdanja da se ovaj amandman ne prihvati i da se u ovom članu ne proširi pravo da se po ovim kriterijumima zapošljavaju i članovi porodica palih boraca.
Ali, stvarno ne znam, više poslanika se danas pitalo koji je to mudrac pisao ove odgovore na amandmane, pazite šta je čovek smislio i napisao: "Amandman se ne prihvata s obzirom da se posebnim propisima uređuju prava ratnih vojnih invalida i članova njihovih porodica." Gospodo, vi koji ste ovo pisali, treba da vas je sramota. Tim istim zakonom su propisana prava porodica poginulih, pa ste njih uvrstili u ovaj član zakona.
Ja bih rekao da ste vi podeljene ličnosti i da imate ozbiljan animozitet prema amandmanima koje podnesu poslanici iz opozicionih stranaka jer zaista ne mogu da vidim logiku i drugo objašnjenje za odbijanje ovakvog amandmana.
Meni je zaista malo i neprijatno da pričam kada nema ministra, koji bi, nadam se, imao toliko razumevanja, ustao i rekao da prihvata ovaj amandman.
Znate zašto bih rekao da prihvata ovaj amandman? Zato što smo mi 27. avgusta 2007. godine obavestili ministra i Ministarstvo o pokretanju te naše inicijative i zašto mislimo da ovo treba da bude prihvaćeno; 30. 10. u Ministarstvu odbrane, na sastanku na kome nažalost ministar nije mogao da bude prisutan jer, pazite, od 27. avgusta do 30. 10. nije mogao da isplanira nijedan dan kada će primiti delegaciju Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije... Toliko o poštovanju sadašnjeg ministra prema ratnim veteranima, odnosno ljudima koji su za ovu državu i za tu vojsku nastradali pre njega.
Međutim, nije tu vrhunac cinizma i neodgovornosti ove vlade i ovog ministarstva prema nama. Znači, na to pitanje koje je postavljeno na sastanku 30. 10. prisutni potpukovnik Trandafilović je odgovorio da je to već obuhvaćeno nacrtom zakona o vojsci, ali da li će i kada će zakon o vojsci biti usvojen ostaje da vidimo. Gospodo, kako sad ovo? Kako je moguće da nas je potpukovnik Trandafilović toliko obmanuo i da od 30. 10. do danas nije moglo, odnosno do dana kada je ovaj zakon ušao u proceduru, da se to uvrsti, iako je to obećano.
Da vam kažem koliko... Da ne mislite da vam čitam ovo ili citiram sa nekog dokumenta, ovde stoji da je to Republika Srbija, Ministarstvo odbrane, Sektor za ljudske resurse, od 6. novembra 2007. godine. Znači, neko piše u Ministarstvu, a taj neko, sad ću da vam kažem kako se zove, zove se pomoćnik ministra za ljudske resurse gospodin, pretpostavljam da je doktor, Bojan B. Dimitrijević.
Gospodine Dimitrijeviću, treba da vas je sramota da u izjavi, odnosno u zapisniku sa sastanka napišete da će ovo biti sastavni deo zakona, a da to nije u zakonu. Da li je razlog tome da se Udruženje ratnih vojnih invalida, koje naročito vodi brigu o tim ljudima, odvrati od akcija koje je želelo da organizuje da bi se izborilo za ovakvo pravo?
Znate, nema ministra, gospoda iz Ministarstva nisu baš zainteresovana da ovo čuju, to njih i ne zanima. Ne mogu da odgovore pozitivno na ovo što ja pričam, pretpostavljaju da će skupštinska većina u danu za glasanje izglasati ovakav zakon, bez obzira na moralne posledice ovakve odluke.
Znači, zaista od ove priče o ministru i o Ministarstvu, kako ono želi da podigne ugled Vojske Srbije kroz reforme koje sprovode, nema ništa. Bez podizanja ugleda, odnosno bez korektnijeg odnosa prema bivšim ratnicima koji su nastradali u vojskama prethodne države za interese srpskog naroda i srpske države, nema ugleda Vojske. Nikada ova vojska neće biti na višem procentu prihvaćena od naroda nego što je sada dok neki drugi ljudi ne budu došli na čelo tog ministarstva, na čelo Vojske i sagledali sve obaveze jedne takve institucije koja je u svim zemljama sveta kohezioni faktor za celokupan narod i za sve ljude koji žele dobro toj državi.
Čak i u zemljama gde je vojska profesionalna, gde su to strogi profesionalci, procenat podrške građana te zemlje prema toj vojsci je daleko veći nego danas građana Srbije prema Vojsci Srbije, koja je još uvek narodna vojska i još uvek nije apsolutno profesionalizovana.
Iako nema gospodina ministra, obratiću se njemu lično, nadam se da će mu neko preneti ovo što sada kažem. Gospodine ministre, ako postoji amandman koji treba da prihvatite, to je amandman na član 125. zakona. Ne košta ništa državu, ne obavezuje je ništa, samo daje prioritet pod ispunjenim uslovima ljudima koji su dokazane patriote, ljudima koji su se žrtvovali za ovu zemlju i za ovu vojsku. Znači, ako ne prihvatite ovaj amandman moći ću da zaključim samo jedno, ne samo ja nego svi bivši borci, svi veterani, svi ratni vojni invalidi – da niste imali razumevanja za njihove potrebe i da ne želite vojsku u kojoj će biti patriote i ljudi koji vole ovu zemlju. Hvala vam.

Oliver Dulić

| Predsedava
Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 154. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neki želi reč? Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marton. Ministar je tu u zgradi, evo sada će da nam se pridruži, ne brinite. Izvolite, gospodine Marton.

Aleksandar Marton

Poslanički klub nacionalnih manjina
Hvala, gospodine predsedniče. Poslanica LSV-a Jerkov i ja smo predložili amandman na član 154. koji glasi: "Vojniku na služenju vojnog roka, licu u rezervnom sastavu dok se nalaze na vojnoj dužnosti u Vojsci Srbije i licu na drugom stručnom osposobljavanju za oficire i podoficire mogu se izreći sledeće disciplinske mere...". Ima ih četiri. Sa tri možemo da se složimo, ali smatramo da stav 4. odnosno disciplinska mera prekoredne službe u trajanju do tri smene ne bi trebalo da bude u ovom članu, jer smatramo da prekoredna služba u trajanju do tri smene, ovako definisana, može da predstavlja osnov za nečovečno postupanje i torturu. Svi koji su bili na služenju vojnog roka znaju da je bilo takvih pojava.
Poslanica Jerkov i ja smatramo da je stav Vlade da se ovaj amandman ne prihvati pogrešan i zato, kao i moj prethodnik, savetujem poslanicima da u danu za glasanje pritisnu zeleno dugme. Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem se, gospodine Marton. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 189. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 189. amandman je podneo narodni poslanik Vlado Sekulić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić.

Vlado Sekulić

Dame i gospodo narodni poslanici i ministre u odsustvu... Kako ste vi rekli, gospodine Duliću, tu je u zgradi, sad će on sići. Je l' nekog uhapsio možda?
Ovo je stvarno degutantno što ministra nema, evo, ostalo nam je još tri amandmana i ministar treba, ako je tu, bar da čuje ovo što mi pričamo. Jednostavno, ministar potcenjuje ovaj skupštinski dom i nas poslanike, samim tim i građane. Ovo njegovo ponašanje i dobacivanje sa mesta, to bi moglo da se i pretrpi, s obzirom na to da znamo gospodina Šutanovca iz nekog ranijeg perioda. Evo, to mu je najveća pobeda što je uradio u životu, što je na Zvezdari napravio kuću za sedam dana. Hvali se i što je završio specijalističke kurseve od Garmišpartenkirhena, verovatno da mu je uža specijalnost skijanje, slalom, veleslalom ili skakaonica. To je nešto što stvarno gospodin Šutanovac baš onako neukusno radi, ali evo, pokazuje svoje pravo lice, nije izdržao ni da završimo ovaj deo sa amandmanima. Ako su amandmani pravno mogući možda bi on i prihvatio neke naše, iako sumnjamo da će on prihvatiti bilo koji amandman SRS-a.
Na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na Predlog zakona o Vojsci Srbije. U članu 189. stav 4. posle reči "obrazovanje" dodaje se tekst "unaprediće se u čin majora odnosno kapetana korvete, bez prava na dalje unapređenje", a preostali deo teksta se briše. Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi: "Oficir iz prethodnog stava stiče pravo na unapređenje sticanjem visokog obrazovanja". Postojeći stavovi 5, 6. i 7. postaju stavovi 6, 7. i 8.
Obrazloženje je da je s obzirom na to da je vrlo mali broj oficira u ovom statusu logičnije da se oni unaprede, nego da im se ovim zakonom ukinu stečena prava.
Da bi građanima bilo jasnije o čemu pričam, pročitaću: "Oficir u činu kapetana prve klase, odnosno poručnik bojnog broda koji se zatekao u službi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koji nema završenu vojnu akademiju, odnosno koji nema odgovarajuće visoko obrazovanje, prevodi se u čin kapetana, odnosno poručnika fregate."
Tako je ovaj član glasio. Ovim amandmanom sam hteo da popravim ovo i da se jednostavno stavi do znanja da ako je već neko obavljao ovu dužnost, a nema visoko obrazovanje, onda se postavlja pitanje kako je obavljao ovu dužnost; ako je obavljao dobro dužnost, zašto bismo ga degradirali i zašto bismo mu spuštali čin. On ionako, po ovome, ne bi mogao da napreduje, a sami smo rekli da ima vrlo malo ovako stručnih kadrova.
Mi smo umesto fregate stavili - korveta. Inače, korveta je, ako se ne varam, a mislim da se ne varam, izviđački brod ili mala brza krstarica. Smatramo da kadrovi koji obavljaju ovo ne treba da se degradiraju. Čim su na ovom položaju znači da su adekvatno odgovarali zadacima koji su postavljeni pred njih. A videli smo da bukvalno, kada su u pitanju izviđački brodovi ili brze krstarice, u ovoj podeli koja je napravljena mi nemamo rečnu mornaricu; ona se sad pripaja, koliko sam video, kopnenoj jedinici, iako je to sad meni malo nelogično.
Kad pogledamo sa geografskog aspekta, imamo dugačku rečnu granicu između nas i Hrvatske, a još dužu prema Rumuniji. Po ovoj logici stvari, ako ukidate ovo, a verovatno je trebalo u zakonu da objasnite zašto se ukida i prevodi u kopnenu jedinicu, postavljam konkretno pitanje, ali žao mi je što ministar nije tu, iako on ne bi ni znao o čemu pričam sada. Mene sad interesuje, u slučaju da, ne daj bože, zaratimo sa susednom Hrvatskom ili Rumunijom, da li ćemo po tome, po strategiji i doktrini Vojske, mi njih čekati na obali, pošto nećemo moći da se suprotstavimo jer nemamo, koliko vidim, plovne resurse. To je nešto što je ispalo malo nelogično. Po toj logici stvari mi uopšte nemamo neku odbranu sa vode. Vi ste nju preveli u kopnene snage.
Smatram da je ovakvo rešenje koje ste dali u ovom članu protivzakonito i protivustavno, jer takva lica koja su se našla na ovim funkcijama unapređena su u odgovarajuće činove kapetana prve klase, odnosno poručnika bojnog broda, na osnovu zakona. Na osnovu čega sad vi njima uskraćujete ovo?
Znači, nisu oni mogli bez zakonske osnove da dođu na taj položaj i da dobiju svoje činove i ne može stupanjem na snagu ovog novog zakona da se potire sve, da se to pravo ukine, odnosno izvrši degradiranje u niži čin.
Znači, mi nismo ništa specijalno vama pokvarili, ali smo ovim amandmanom popravili ovaj član i dokazali da lica koja to obavljaju, znači oficiri koji obavljaju, treba da se nađu na višem činu, jer oni neće moći više dalje da napreduju. Vrlo je malo tih oficira na tom položaju.
Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi: "Oficir iz prethodnog stava stiče pravo na unapređenje sticanjem visokog obrazovanja." To je nešto što je sasvim normalno.
Dakle, ako neko hoće da se u svojoj profesionalnoj karijeri usavršava, da se doškoluje, može da stekne viša zvanja akademije i onda bi se dozvolilo da se on prevede u viši čin. Znači, mi nismo ništa ovde degradirali, naprotiv, želeli smo da zaštitimo oficire koji su se našli na ovom mestu, jer oni su profesionalci i imaju svoje radno mesto. Pružamo im priliku da ne idu na čin niže. Ima ih vrlo malo i vidim da ste ih preveli već u kopnene jedinice, može da se desi da ćete ih ugasiti.
Sada bi mi baš bio potreban ministar, pošto se ovo uklapa u ove naše korvete, fregate, u prevođenje svega ovoga u kopnenu odbranu. Postaviću vam konkretno pitanje, ako vi znate; možete preneti ministru ili ako vam dozvoli gospodin Dulić da izađete i da kažete, a vezano je za ovaj deo.
Postavljam pitanje za gospodina u odsustvu, Šutanovca, da li postoji na Adi Ciganliji ronilački klub čiji je vlasnik Dragan Karleuša? U ovom trenutku ne znam kako se zove taj ronilački klub, ali zna se da ne postoji više od jednog ronilačkog kluba na Adi Ciganliji, Dragan Karleuša je vlasnik tog kluba. Da li ga Vojska finansira? Da li je dobio i nekoliko brodova iz naše rečne flote, stare Jugoslavije, pa SCG, sada Srbije? Jer, ima indicija da postoji klub, da postoje brodovi i plašim se da nije to iz ove naše fregate ili korvete, da to nisu ti brodovi. Sada, pošto će biti kapetani prve klase, poručnici, desiće se to da nemaju ljudi na čemu ni da budu, da nisu na tim brodovima, nego, jednostavno, sve prelazi u privatne ruke.
Kada gospodin Šutanovac bude došao, ja bih očekivao da on izađe i da ospori ili da odgovori na ovo pitanje. Nisam siguran da je to tako, ali prema saznanju ljudi koji su usko vezani za ovo nije neosnovano da se postavi pitanje o ovome. Mislim da je to klasična zloupotreba, ako se osnovna sredstva, a brodovi i ostalo su osnovna sredstva i borbena sredstva Vojske Srbije, ustupaju nekome u neke privatne svrhe.
Plašim se da će ti naši brodovi završiti kao splavovi i da će neko iz žute kamarile da otvori neki elitni restoran ili splav, a da će naša vojska... Pošto smo ostali bez rečne mornarice, ja se plašim, pored gospodina Šutanovca, da ćemo mi ostati i bez avijacije, iako oni remontuju te avione, ali gospodin Milan Avramović mu je poklonio ovaj novi prototip, verovatno će usavršavati taj deo. Ali, ostaćemo bez kopnene odbrane, bez pešadije, bez cele vojske.
To je amandman koji se baš trudi da reguliše položaj vojnih lica. Gospodin Šutanovac bi trebalo da zna da nisu vojna lica samo generali koje on poznaje, pukovnici u penziji koji se na volšeban način vraćaju u njegovu službu, pa mu postaju savetnici i vode dalje VOA. Konkretno, o gospodinu Kovaču pričam; bili su prijatelji, ortaci u Upravnom odboru SDPR Jugoimporta.
Savetnici, ne samo gospodin Dragišić, gospodin Marković i gospodin Aleksandar Radić, to su savetnici DS-a, usavršavaju se na fakultetima za specijalne i bezbednosne mere, i to je nešto što treba da se zna.
Vojna lica i vojska nikada nisu teže živeli. Ja dolazim sa Novog Beograda, gde živi najviše vojnih lica, ali tamo se ne živi u "Cvećarama", gospodo, nego u onim, kako kažu, spavaonicama na Novom Beogradu; to nisu komforne vile, evo, gospodin Šutanovac je tu, nego su stanovi.
Mogu da vam kažem iz ličnog iskustva, dete sam vojnog lica i živim u izrazito vojnom bloku 61, tu su i podoficiri. Podoficire ste ovde totalno degradirali i želeli biste da ih ugasite. Ne mogu svi da budu generali, ne mogu svi da budu toliko obrazovani da se strogo po Maršalovom planu usavršavaju po inostranstvu.
Vojna lica na Novom Beogradu nikada nisu gore živela. Prvo, zato što su plate izuzetno male, drugo, zato što se smanjuju, a da ne pričam o položaju civilnih lica koja su radila u Vojsci, to je na volšeban način očišćeno kao metlom i ne postoje više ta civilna lica koja su prenosila odbranu u sistemu u državi i pomagala u izvođenju svih akcija i svega ostalog.
Meni je jasno, kada gospodin Šutanovac stoji iza ovog zakona, gde smo mi – Vojska Srbije se prevodi u misionare, pa se plašim da će biti legionari.
Meni je jasno da gospodin Šutanovac nema mnogo dodirnih tačaka sa običnim svetom u profesiji vojnih lica, gde su zastavnici do kapetana, majora i pukovnika, koji žive kod mene. Svi časni oficiri su na brzinu smenjeni, na čelu sa generalom Delićem. Sigurno, kada on bude ministar vojske biće sve bolje i bolje. Vi se smejte, ali, gospodine Šutanovac, uporediti vas i gospodina Delića, to bi bila degradacija gospodina Delića, a ne vas.

Oliver Dulić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veljko Kovačević.

Veljko Kovačević

Poštovani narodni poslanici, podržao bih amandman mog kolege, s tim što bih ponovo postavio pitanje u vezi sa ovim amandmanom. Znači, vidovi vojske Srbije su, po ovom zakonu, kopnena vojska i vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana. Gospodine ministre, ja sam vam postavio pitanje – zašto ste izbacili rečnu mornaricu?
Ja bih zamolio zvanično, poverljivo, tajno ili kako god vi šaljete te podatke, hoću od Generalštaba Vojske Srbije da dobijem napismeno obrazloženje zašto je izbačena rečna mornarica. Nemojte da mislite da ne može. Otac mi je bio u Generalštabu, ja sam služio vojsku normalno, hoću ili strogo poverljivo ili na potpis, kako god hoćete.
Smatram da je to nerazumna odluka, s obzirom na dužinu Dunava, reke koja se zove srpsko more, da je Dunav povremeno dubine i do 120 metara i na nekim mestima ne može da se izbori; brodovi koji prolaze su uglavnom brodovi stranih država, koji mogu da prenose svašta. Zbog nedostatka rečne mornarice može da se istovara radioaktivni teret u dubinama Đerdapskog jezera, u Đerdapskoj klisuri. Ne može to policija da spreči, samo može patrolni čamac, vojni brod; koliko smo ih već imali, ja sam saznao, pet ili šest, sedam, nije bitno, neki su stariji, neki mogu da se remontuju. Zašto se to izbacilo?
Izuzetna je potreba za rečnom mornaricom. Na kraju krajeva, i Mađarska nema more, ali ima mornaricu i stvarno mi nije jasno da takav jedan vid vojske... Ja nisam bio u mornarici, ali to je za mene jedan prelepi vid, gde ima specijalaca, diverzanata, gnjuraca, koje ta vojska može kasnije da osposobi i za privredu i za učestvovanje u raznim akcijama, ne daj bože, nekih diverzantskih potreba.
Još nešto mi se ne sviđa u ovom zakonu, a to je član 176. gde se kaže ovako: "Pripadnik Vojske Srbije može se u celosti ili delom osloboditi odgovornosti za nastalu ili prouzrokovanu štetu, odnosno može se obustaviti postupak za naknadu štete ako je do nje došlo postupanjem po nalogu pretpostavljenog lica, pod uslovom da ga je pripadnik Vojske Srbije prethodno pisanim putem upozorio da će izvršenjem naloga nastati ili da bi mogla nastati šteta."
Ja sam u vojsci slušao naređenja, ali zamislite da sam ja od svog pretpostavljenog tražio pismenim putem da mi naredi, da bih bio oslobođen odgovornosti! To je za mene nelogično. Naređenje se u vojsci izvršava usmenim putem ili dnevnom zapovesti, ili kako već ide protokolom, jer to je sada izmenjeno. Ne mogu ja da tražim od pretpostavljenog da mi on pismeno napiše da ja neću da odgovaram. To je totalno nelogično.