Hvala lepo.
Gospodo predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre, juče, kada sam odlazio s ove govornice, ministar me je pitao i zamolio da javno saopštim imena ljudi za koje znam da su prerano da li penzionisani ili otišli pre nego što je to zakonom bilo potrebno iz službe.
Predložio sam da vam taj spisak dostavimo, a on je insistirao da to uradim s govornice. Nisam to uradio juče, jer sam hteo da pitam ove ljude koje ću sad spomenuti. Pošto je deo njih dao odobrenje da ovo uradim, evo, uradiću to.
Znači, spisak oficira koji su penzionisani krajem 2006. i početkom 2007. godine, ovaj spisak je samo deo ljudi, oficira, zapravo, iz Novosadskog korpusa. Nisam išao dalje, ali videćete da toga ima dosta.
Znači, generali Matijević Stanimir, Mandić Miloš; pukovnici Cvjetičanin Miloš, Ristić Veselin, Kovač Aleksandar, Petrović Ljubiša, Damjanović Zoran, Šukunda Ratko, Milanović Jelenko. Da ne čitam dalje, veliki je, još je duži spisak potpukovnika, pogotovo podoficira.
Niko od ovih ljudi nije ispunio nijedan zakonski uslov za redovno penzionisanje, prema tome, svakom od njih je ostala mogućnost da podnesu tužbu protiv onih koji su to uradili.
Juče sam ovo sve govorio, da Ministarstvo odbrane nađe način i da, bar, obavi razgovor s ljudima, deo ovih ljudi stvarno poznajem, to su časni ljudi, koje je država mogla da pozove za najteže poslove, poslove odbrane, da se to ne bi neslavno završavalo, a zarad toga da nam se i dalje mladi ljudi javljaju i da odlaze u te škole, da postaju oficiri. Jedino je to bio motiv zbog koga sam sve to govorio.
Ovaj zakon, odnosno ova dva zakona o kojima govorimo ovih dana, doživljavam kao garanciju, želim da ti zakoni budu garancija da niko više iz Republike Srbije, ne daj bože, ne doživi ratnu noć, da više nikada u ovoj zemlji niko kopa rovove ispred svojih domova, ili šta već.
Moram da vam priznam da vidim veliki smisao u ovim zakonima i zato ćemo ih sigurno podržati.
Što se tiče ovog amandmana, ničim se drugim Liga socijaldemokrata Vojvodine nije rukovodila kada je predlagala da se, pored simbola Vojske Srbije, omogući onima koji to žele da stave i simbol regionalne pripadnosti. Zašto to predlažemo?
Prihvatamo da pojedinci žele da kroz amandmane, kroz ovu raspravu, promovišu svoje neke stavove, ali zar vam se ne čini da bi deo mladih ljudi, baš u toj mogućnosti da obeleži odakle je, nema veze iz kog je dela Republike Srbije, mogao da nađe razlog više da ode i da obavi tu svoju časnu dužnost, odnosno da odsluži vojsku ili vojni rok u Vojsci Srbije.
Za kraj, zanima me mišljenje kolege Ratkovića o najavljenoj večerašnjoj tribini u Hrtkovcima. Radi se o promociji najnovije knjige prof. dr Vojislava Šešelja, čije ime ne želim odavde da spomenem, ali, zar vam se ne čini, gospodine Ratkoviću, da je to nekakvo vraćanje počinioca na mesto zločina?
Hvala lepo.