Dame i gospodo narodni poslanici, ovog trenutka sam otpratio delegaciju rezervista koji štrajkuju već duže vreme, a Vlada se, kao što vidite, oglušila. Ne bi ti ljudi bili toliko nezadovoljni da nije 114, imenom i prezimenom, rezervista, i to rezervista koji su uglavnom bili oko administrativne granice, dakle, nisu ulazili dole gde se ratovalo, naplatilo od 500.000 do 800.000 dinara, u zavisnosti od toga koliko su dugo bili na Kosovu i Metohiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam ministra da hitno razreši problem dnevnica rezervista, jer ti ljudi nisu išli, pre svega, da zarade te pare, nego su išli da brane otadžbinu.
Po tome kako se priprema ovaj predlog i o odbrani i o Vojsci i kako će biti usvojen ovaj zakon, teško da ćete moći nekoga od vaših da mobilišete, da ga pošaljete da brani otadžbinu. Opet će ti ljudi, opet će predstavnici nekih drugih stranaka ići ukoliko ih otadžbina pozove.
Zahtevam da se hitno, u ime SRS-a, naravno, razreši pitanje dnevnica za rezerviste koji su krvarili, da ne kažem krvarili gaće, nego krvarili, braneći otadžbinu, a oni koji su sedeli po sudovima, čak su i njihove supruge naplatile naknadu za pretrpljeni strah. Cifra te naknade za pretrpljeni strah se kretala negde oko 400 000 dinara. Mnogo su bile preplašene, čim je država uspela da im sa 400 000 umanji bol i strah.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nemojte se igrati s ljudima koji su stavili glavu u torbu, otišli na ratište i branili otadžbinu. Rešite pitanje i isplatite ljudima nadoknadu.
Doduše, možda će provizija za ove telekomunikacije da bude malo manja, ali o tome ćemo razgovarati kada dođe na dnevni red pitanje telekomunikacija.
Predstavnici Vukašinović Nebojša i Bakić Slobodan su me zamolili, pošto ima priča da su svi oni naplatili, da vam kažem da ako nađete njihovo ime na bilo kom spisku gde su se pare uzimale, naći ćete njihova imena na spisku da su išli da brane otadžbinu, da su pozvani i da su se na poziv otadžbine odazvali, ali ako nađete jedno od ovih imena, spremni su sve konsekvence da snose.
Iz Prokuplja i okoline je 10 000 ljudi otišlo, 10 000 ljudi potražuje ono što ste bili obavezni da im odmah, posle završetka rata, odnosno odmah posle "buldožer" revolucije, isplatite.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Momiru Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, o amandmanu. Imate sedam minuta. Amandman broj 20.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam rekao da predlog koji je pred nama nije pisao ni ministar, niti bilo ko u Ministarstvu, ovo je napisano na drugom mestu, ali ono što je tužno ovde jeste da ni ministar ni bilo ko iz Ministarstva, od njegovih saradnika, nije ovo pročitao. To je najveći problem. To ću i dokazati na primeru člana 19.
Malopre smo imali jedan amandman gospodina Bakovića, čini mi se na član 19, kojim je trebalo izbrisati stav 3. ovog člana. E, sada, stav 3. ovog člana glasi – načelnik Generalštaba može ovlastiti neposredno počinjene starešine u Vojsci Srbije za obavljanje poslova iz stava 1. tačke 4) ovog člana. Stav 1. glasi – načelnik Generalštaba i starešine Vojske Srbije komanduju i rukovode Vojskom Srbije u skladu sa zakonom i aktima komandovanja pretpostavljenih. Nigde ne postoji u stavu 1. ni prva, ni četvrta, ni bilo koja druga tačka.
Znači, niste imali toliko odgovornosti da bar ovo pročitate i da to formalno uredite, nego je ostalo ovako kako jeste i kako ćete, naravno, i izglasati, velika većina, ne vi. Velika većina poslanika koja podržava ovu vladu uopšte i ne gleda ovo i ne čita, njih to i ne interesuje, oni samo glasaju, kada dođe dan za to.
Što se tiče člana 20, imamo dva amandmana dve poslaničke grupe, koji su istovetni – da se stavovi 4. i 5. brišu. Zamolio bih sada, ako neko od poslanika zna šta je podoficirski kor, da izađe i da nam objasni. Ministar to ne zna, ali ako neko od poslanika slučajno zna, neka izađe i neka kaže, da svi koji smo u sali prisutni znamo. Da li je to neko pevačko društvo u Vojsci ili nešto drugo i, ako postoji podoficirski, gde je oficirski? Zašto nema njega?
Molim vas, ja sam razgovarao s visokim oficirima i oni koji su proveli u Vojsci 20 i više godina u aktivnoj službi ne znaju za ovo. Nemojte prepisivati nešto za šta ne znate ni šta je, ni kakva mu je uloga i funkcija, ni kako će se organizovati.
Ako je to neka družina, udruženje, ili već šta, to se ne uređuje ovim zakonom. Postoje drugi propisi na osnovu kojih se to može urediti, ali, ministre, vi uporno ćutite, mudro ćutite, verovatno po onoj, nije narodna, ali je dobra – bolje je ćutati itd.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Zlatanu Jovanoviću.
Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 22. amandman s ispravkom podneo je narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman s ispravkom odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman s ispravkom pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma je uočljivo šta sam u ime SPS-a ovde hteo da kažem. Dakle, mi mislimo da uvođenje novog čina – brigadnog generala, i brisanje postojećeg čina –general-pukovnika i analognih činova koji se odnose na mornaričke činove, nije potrebno, već da treba da bude kao što je bilo. To je sada pitanje koncepta.
Brigadni general nije novi čin u našoj vojsci. Bilo je i ranije činova tog ranga, posle Drugog svetskog rata, preslikano od Crvene armije, znači, postojali su general-lajtnanti. Najmlađi general-lajtnant u bivšoj Jugoslaviji bio je Slavko Rodić, sa 23 godine. Čin generala je veoma visok čin.
Dakle, govorim samo o generalu, ne o general-majoru, potpukovniku ili brigadnom generalu. Smatram da naša vojska nije formatizovana danas na taj način da ima bilo koju vojnu dužnost za čin generala. To mogu armije koje imaju ogromnu tehničku mašineriju, ogroman broj ljudi, ogroman broj jedinica u operativnoj upotrebi i rezervi.
Mi, nažalost, nemamo takvu vojsku, a ako je ovo vesnik da će Vojska to da postane, onda ja to pozdravljam. Evo, gospodine ministre, to javno kažem. Ako je to vesnik, onda to pozdravljam.
Takođe, mislim da je čin brigadnog generala ''ni riba ni devojka'', dakle, premalo je za generala, a previše za pukovnika. Ali, dobro, to je sada upodobljavanje činova, opet u drugom konceptu, to je nešto što razumem, samo se tome protivim. Meni bi bilo logičnije da je ovo drugačije uređeno zato što, na osnovu onoga što svi znamo o vojsci, svaki čin pretpostavlja stručnost, osposobljavanje, formaciju, čitav niz drugih stvari.
Mi smo, inače, zemlja koja ima veliku vojnu i vojničku tradiciju i imali smo izvanredne starešine, imamo ih i danas.
U vezi sa dilemom koja se ovde javlja, podoficirskog kora itd., kor je u svakom smislu, pa i u vojnom.
Dakle, trebalo bi da to bude jedna esnafsko-protokolarna varijanta, ako je to predsednik hteo da kaže, ako je hteo da kaže da smo danas nešto drugo, onda to traži objašnjenje. Takođe je diskutabilno zašto nema oficirskog kora.
Inače, kad sam kod ovog, da kažem da veliki broj sadašnjih podoficira izražava žaljenje što nije ostao, odnosno što nije ponovo uveden u Vojsku čin mlađeg oficira. Smatraju da podoficir asocira na nešto drugo, da se ovde podoficiri tretiraju kao ljudi mašine, kao ljudi koji apsolutno ne mogu biti inventivni, već kao ljudi od kojih se očekuje da na jedan krajnje rigidan način izvršavaju određena naređenja. Dakle, to bi trebalo da budu ljudi potpuno ispranih mozgova, ali to je stvar toga šta se želi od njih.
Da se vratim na amandman. Voleo bih da su ostali ovi činovi, zato što smatram da su primereniji našim uslovima, našoj tradiciji, jer ako ostane ovakav koncept Vojske, onda nam, verujte, nisu potrebni ni generali. Dakle, ne postoji ništa na svetu, nijedna vojna formacija kojom ne može komandovati pukovnik.
Evo, sada pitam i vas, gospodine ministre, da li znate šta su sve komandne dužnosti pukovnika američke vojske? Znam da vi to znate. Dakle, pukovnik je veoma visok čin u svakoj vojsci i to je nešto, ali dobro, vi ste to ovde na drugačiji način uredili.
Želim, takođe, da kažem da i ovu priliku koristim da protestujem što je Klub generala i admirala na takav način ekskomuniciran iz Doma Vojske Srbije. Ne treba niko da ima bilo kakav strah od ovih ljudi. Ovi ljudi mogu samo da pomognu. Ako su već prevremeno i bez preciznog obrazloženja penzionisani, mi smo se ovde borili da bivši predsednici države imaju protokolarne dužnosti, da imaju izvesna prava itd., onda generali, admirali i drugi, koji su u penziji, ne treba da budu na ovaj način tretirani.
Među njima ima doktora vojnih nauka, među njima ima doktora drugih nauka, među njima ima i ljudi koji su imali istaknuta komandno-štabna zaduženja, među njima ima ljudi koji su na najbolji mogući način maskirali vojnu tehniku i naoružanje tokom NATO agresije i na taj način obezbedili da se 90% vojne opreme sačuva.
Dakle, smatram da je to jedan autogol. Vaše je da cenite zašto ste to učinili.
Smatram da to jeste autogol i da ovi ljudi mogu da budu od velike koristi, jer, ako je to trend, onda, podsećam vas, imate i u rezervi širom Srbije sjajne ljude, koji su i danas, mada ne znam da li ih je neko obavestio, komandanti pukova.
Mogu da kažem ime jednog takvog, to je gospodin Dragan Vasović iz Čačka, koji je komandovao jedinicom koja je obarala NATO avione tokom NATO kampanje, rezervni potpukovnik, bivši direktor Elektrodistribucije u Čačku. Dakle, postoje sjajni ljudi koji imaju izvanredna vojna znanja. Inače, gospodin Dragan Vasović je diplomirani inženjer elektrotehnike.
Da bi analogija bila potpuna, postoje ljudi koji su veoma osposobljeni, to se isto odnosi na generale i na admirale. Znači, naša zemlja nije dovoljno bogata da se odriče njihovih znanja njihovog iskustva i potpuno je, što se mene tiče, bez veze da neko donese akt kojim se kaže da ne mogu u Domu Vojske ili u oficirskom domu da se sastaju generali i admirali, to je nešto što je ...
(Dragan Šutanovac, s mesta: To nije istina. Raspored smo napravili.)
Ja imam papir gde to piše, izvinjavam se ako to nije istina.
Ako hoćete da uvažite jednog generala, a ne 500, onda ne možete napraviti raspored kancelarija kada će ih oni koristiti. Oni moraju imati svoju prostoriju, ali mi ćemo se pobrinuti da oni dobiju prostor. Dakle, ako je sad to bila dilema, pobrinućemo se da dobiju odgovarajući prostor. Ali, to nije dobro, bolje bi bilo da su tamo gde treba da budu.
U tom smislu, ja ovde ne polemišem s vama, nego, prosto, javno postavljam pitanja.
Dešavalo se u istoriji srpske vojske, tri puta je vojvoda Mišić ražalovan i unapređivan, svaki put na višu komandnu dužnost, a treći put na najslavniju, s najslavnijim rezultatom. Dakle, može biti da je ponekad razrešenje i degradacija uslov za neko unapređenje.
Kada je meni sinoć gospodin Albijanić izrekao opomenu, on mi je, u stvari, na grudi okačio zlatnu kolajnu; kad me on kazni, meni je to priznanje. Isto tako, i jedan broj generala i admirala imaju isti odnos prema tome.
Dakle, nemojte ove ljude gurati od sebe, gospodine ministre, vrlo sam ozbiljan. Nemojte ove ljude gurati od Vojske, nemojte ih odbacivati na ovaj način. Ovi ljudi su živa vojna enciklopedija, imaju veliko iskustvo i treba da koriste odbrambenim pripremama, pre svega, ove zemlje, na način kako to funkcioniše svuda u svetu. Ne želim da polemišemo.
Izražavam žaljenje što je tako. Oni su imali potrebu da ovo saopšte javno, da to čine i ubuduće, ali mi smo siromašna zemlja da se na taj način odričemo jednog vojničkog i vojnog, oficirskog i komandnog iskustva, koje bi u svakoj drugoj zemlji bilo dobrodošlo.
Dakle, to je moja molba. Naravno, vi ćete učiniti onako kako mislite da treba, ali smatram da je to pogrešno i probam da to objasnim.
Naravno, nisam u stanju da to promenim za sada, biće vreme kada će to moći da bude promenjeno. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Rajku Baraliću.
Reč ima, o amandmanu, narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, rešilo Ministarstvo vojno da se malo igra, da izmišlja toplu vodu, da pronalazi nešto u čemu će se bar malo razlikovati Vojska od onoga što je predstavljala do sada.
Da vas podsetim, do 1999. godine, odnosno do 2000. godine, Vojska Srbije, pre toga Vojska Jugoslavije, pre toga JNA, predstavljala je vrlo respektabilnu silu.
Pošto su promenili činove, rešili su malo da uvedu, kako oni kažu, reda i u određivanju tih činova, pa se kaže, u članu 22: "Učenici i studenti vojnoškolskih ustanova, lica na drugom stručnom osposobljavanju za oficire'' itd., ''i lica u rezervnom sastavu mogu imati činove iz stava 1. ovog člana". A stav 1. ovog člana kaže: "Za profesionalnog vojnika činovi su - razvodnik, desetar i mlađi vodnik".
Imaćemo studenta četvrte godine Akademije, koji će biti razvodnik, desetar ili mlađi vodnik. Do sada je bilo da studenti akademija i visokih vojnih škola, pre svega, akademija, nose činove podoficira dok ne završe, kad završe, unapređuju se u čin oficira, potporučnika ili poručnika, u zavisnosti od toga koliko su godina studije trajale.
Narodni poslanik Rajko Baralić je podneo vrlo smislen amandman. Prvo, apsolutno se slažem sa gospodinom Baralićem, ovde gde se reč "general" zamenjuje rečju "general-pukovnik". Mala smo mi vojska da imamo generala. Koliko se sećam, u vreme kada sam ja služio, čin generala je dolazio iza generala armije, a to što ga vi niste videli, niste ga videli ni za vreme rata, znam ja to, niste videli da li je od pukovnika ni za vreme rata.
Da vas podsetim, sve slavne generale iz rata za odbranu Kosova i Metohije, za odbranu Srbije, u doba kada su nam vaši prijatelji slali one ''milosrdne anđele'', poslali ste u penziju.
Podsećam vas, general Delić je, inače, naš kolega, narodni poslanik SRS-a, onaj general koji je zaustavio NATO pešadiju da kroči čizmom u Srbiju. Njihova akcija se zvala ''Strela''. Imao je 120 i nešto poginulih u brigadi. Zaštitio je državu jer mu je to bio osnovni posao.
Danas takvih generala nema, ima generala kojima je najveća zasluga što su šurak ili pašenog, ne mogu da budem potpuno siguran koja od te dve funkcije mu pripada, i on je načelnik Generalštaba.
To je onaj general koji nije postrojio veću jedinicu od voda, i to počasni vod, ne vod - borbenu jedinicu, nego onaj počasni vod koji ispali metak jedino kada dođe neko od ovih vaših prijatelja, onih istih, a sada ih dočekujete na crvenom tepihu.
Prema tome, smatram da ovaj amandman treba usvojiti, a obrazloženje je toliko smešno da je čoveku prosto tužno kada pročita.
Amandman se ne prihvata, jer su predloženim rešenjima iz člana 22. ovog zakona činovi usklađeni s opšteprihvaćenim standardima.
Pitam vas, čijim standardima? Da li je to Vojska Srbije, da li je Srbija imala nekakve vojne standarde do sada, ili ćete vi sada da tražite rupu na saksiji i da izmišljate standarde?
Kako ćete rangirati učenika podooficirske škole sa dve godine, recimo da je na trećoj godini, i studenta Vojne akademije sa tri godine? I jedan i drugi će imati isti čin? Imaće čin razvodnika, desetara ili, u najboljem slučaju, mlađeg vodnika.
Nemojte se igrati s Vojskom Srbije. Vojska Srbije nije igračka, mada ste vi tako shvatili. Isuviše je ozbiljna stvar da biste ovako nebulozne predloge donosili pred Narodnu skupštinu.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Čanak.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu s Ustavom i pravnim poretkom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman o kome se ovde radi glasi – u članu 23. stav 2. menja se i glasi: "Predsednik Republike pravilom uređuje postojanje, izgled i korišćenje simbola i obeležja iz stava 1. ovog člana, na predlog ministra odbrane, s tim da mora da vodi računa o regionalnim specifičnostima pripadnika Vojske Srbije".
Dakle, radi se o sledećem. Inspiraciju za ovaj amandman dobili smo istražujući vojnu istoriju ovih prostora i iskustva NOB-a. Jer, podsetiću da, iako su u jednom od prethodnih saziva Skupštine izjednačeni partizani i četnici, tj. četnici su zauzeli mesto partizana, NOB je velika inspiracija u formiranju organizacione strukture oružanih snaga, tj. Vojske Srbije.
Ja ću podsetiti da su u NOB-u, na samom početku antifašističkog delovanja, pojedine jedinice, osim zajedničkih oznaka, znači, crvene zvezde, imale i nacionalne zastave, tako da su imali i srpsku zastavu, u Vojvodini je bila i mađarska, kod mađarskih jedinica, ili nemačka, pošto je postojala nemačka četa.
Međutim, referirao bih na nešto drugo. Iskustva britanske armije govore da vojnici iz Škotske ili Velsa imaju posebne uniforme. Mi ne idemo za tim, nego za oznakama regionalne pripadnosti vojske. Kao što škotski vojnici imaju karakteristične elemente na uniformi, nacionalne karirane tkanine, vojnici Velsa neke druge oznake, mi idemo za tim da bi u Srbiji, za sve njene regionalne različitosti, bilo vrlo značajno pojačati osećaj pripadnosti u Vojsci Srbije, između ostalog, na taj način što bi se u upotrebu jedinice u Banatu stavila banatska zlatna rezervna lala, što bi se u upotrebu vratile oznake šajkaškog bataljona ili sremačkog jelena, ili, u samoj centralnoj Srbiji, nekih drugih oznaka.
Sama ideja ne zadire, kao što je Vlada dala obrazloženje za neprihvatanje ovog amandmana, u organizacionu strukturu same vojske, nego se ide za tim da vojnici, ne u rodovima, vidovima, kao što je ovde navedeno, nego u samom organizovanju budu regionalno koncentrisani, što bi doprinelo većem poverenju u Vojsku i njenoj borbenoj gotovosti, bez obzira na njenu brojnost.
Ovakav jedan amandman bi, naravno, doprineo i omogućavanju izgradnje većeg poverenja građana u Vojsku Srbije, koje je u njene prethodnice, Vojsku Srbije i Crne Gore, pre toga u Vojsku Jugoslavije, a pre toga u JNA, podrivano kroz dugi niz godina, zloupotrebom te vojske, i mora se napraviti striktno razgraničenje sa prošlim vremenima. Ovakav amandman bi vodio u tom pravcu.

Za reč se javio narodni poslanik Miletić Mihajlović.