Dame i gospodo narodni poslanici, članovi 18. i 19. Predloga zakona apsolutno su u suprotnosti s Ustavom, sa članom Ustava na koji nas upućuje Vlada kada kaže da ne prihvata amandmane, pošto je članom 112. stav 2. Ustava utvrđeno da predsednik Republike, u skladu sa zakonom, postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije, a mi se baš na taj član Ustava pozivamo kad kažemo da ministar odbrane ne može da postavlja, razrešava i unapređuje, da načelnik Generalštaba to ne može.
To je pravo i obaveza predsednika Republike. Neprenosivo je to pravo. On može da dobija predlog, ali on mora da postavi, unapredi i razreši, zato što je predsednik Republike i zato što komanduje Vojskom Srbije.
Džabe vama vaši savetnici i konsultanti. Ministar odbrane postavlja oficire. Da li je to sad civilna kontrola Vojske ili je civilno komandovanje Vojskom Srbije?
Neprekidno vas upozoravam, ne može ministar odbrane da komanduje Vojskom.
Može da je opremi, može Ministarstvo odbrane da vrši i nekakve kontrole sprovođenja nekih planova, ali ne može da se meša. Ovo je direktno mešanje u komandovanje.
Ako ministar odluči gde će koji oficir kojom jedinicom da komanduje, to je komandovanje Vojskom, a šta će vam to, gospodine ministre?
Nije valjda da poznajete sve starešine u Vojsci, da ste pratili njihov razvoj od školovanja, od odlaska u trupu, do postizanja najvišeg čina koji može da ima, vi to sve imate u mozgu, ministre, a izabrani ste pre mesec dana? Ja to ne bih uspeo da sagledam, a ne vi. Jeste, ja sam vojvoda po zvanju, što bih i vama želeo, da u nekom oslobodilačkom ratu stignete do zvanja vojvode. Na tome bih vam čestitao, ja to vama ne bih nikada zamerao.
Ovde se kaže da načelnik Generalštaba, to je tačka 1, predlaže plan razvoja i opremanja Vojske Srbije. Sad me interesuje, gospodine ministre, da li je vama načelnik Generalštaba predložio da nabavljate vojnu opremu bez tendera, ili da o tenderu ništa ne znaju domaći proizvođači, ili da na tenderu ne mogu da učestvuju domaći proizvođači?
Dobio sam pismo od kompanije "Dragić", proskribovane u javnosti kao firme koja je pljačkala Srbiju, Vojsku Srbije, na kraju se optužnica svela na to da je postojala mogućnost da proda Vojsci neku opremu skuplje nego što treba, a kompanija je meni poslala dokaze da tu istu opremu prodaje Amerikancima skuplje. Čak su mi poslali dokaze da se sada strani proizvođači opreme, prvo, začuđeni zašto nije ponuđeno domaćem proizvođaču da učestvuje u tome, interesuju da li mogu tu opremu, po ugovoru koji sklope sa vama, da proizvedu u kompaniji "Dragić".
Interesuje me, ko domaće proizvođače isključuje iz opremanja Vojske Srbije? Ako smo favorizovali domaće proizvođače, pa im dozvoljavali da 20% budu skuplji od stranih, ko u nabavkama u Vojsci Srbije, a to je ministar odbrane, to je Demokratska stranka, uvodi princip da domaći proizvođači, čak, ne mogu da budu ni obavešteni?
Kada ćemo da saznamo, konačno, istinu o kompaniji "Dragić", da li je to firma koja radi, da li radi kvalitetno, da li radi po cenama po kojima je najprihvatljivije za Vojsku Srbije ili ne, ili je pljačkala Srbiju?
I ta optužnica koja je pokrenuta protiv njih, vidim da čak i ono zbog čega su bili u pritvoru, po nalogu G17 plus, više, uopšte, ne stoji u optužnici.
Dakle, jednog dana mora da bude jasno da ne postoje ministarstva da bi određene stranke ili određeni ministri izvlačili profit iz nabavke. Jednog dana i to mora da bude javno.
Ja od vas ne tražim da kažete koji kvalitet pancira hoćete, koji kvalitet šlema, vi to imate, čak, i u ponudi koju vam daju, opet je to neki javni podatak, od vas samo tražim da nam konačno kažete kad se nabavke vrše, to nije vojna tajna, i pasulja, i graška, i gaća, i toalet papira, i oružja, i municije, i opreme, da nam vi to stavite, lepo, na uvid, da znamo ko je raspisivao tender, da li je tender bio javan ili po pozivu, ko je izabran na tenderu, ko je bio u Komisiji koja je birala ponuđača, da li je domaći ili strani ponuđač, da sve bude javno. Onda možemo da razgovaramo s vama kao sa ljudima koji brinu o našoj vojsci.
Ovim predlogom zakona vi mene ubeđujete da želite da komandujete Vojskom. Nemojte da se prihvatate tog posla, gospodine ministre, tim pre što će taj posao uskoro da bude veoma delikatan i biće, najverovatnije, potrebno mnogo profesionalizma u obavljanju tog posla. Nemojte da mi, diletanti, u tom poslu odlučujemo šta će da rade i kako će da ga obavljaju.
Dakle, mi ćemo odrediti šta će da rade, ali nećemo da se mešamo u to kako će to da rade, jer mi to ne znamo, možemo samo da upropastimo i da zabrljamo stvar. Dakle, ako je Srbiji potrebna odbrana, Skupština će doneti odluku da nam je potrebna odbrana, a onda će Vojska da brani, neće ni ministri, ni poslanici da se mešaju, nego, ako nas pozovu, pa nam daju pušku, mi ćemo da idemo da radimo šta nam kažu.
Eto, to je osnovna primedba na ova dva člana za koja mi je potpuno jasno šta je vaš cilj, ali ne vidim šta će time dobiti Vojska, šta će time dobiti odbrana, šta će time dobiti oficiri koje i dan-danas školujemo za službu u našoj vojsci.
Iznenadila me je i zapanjila izjava komandanta tih vojnih škola, koji je rekao – potpuno smo prilagodili program civilstvu, tako da naši oficiri mogu odmah da se zaposle u civilstvu.
Izvinite, gospodo iz Ministarstva odbrane, nama nisu potrebni oficiri koji će da se zaposle u civilstvu. Mi pravne fakultete, tehničke fakultete imamo u civilstvu. Nama ne trebaju vojne akademije koje će da izgrađuju profil stručnjaka za civilnu službu, nego samo za Vojsku. Ako nam nisu potrebni, ukinite Vojnu akademiju. Ako biste rekli da Vest point školuje kadrove da bi se zapošljavali u biznisu, vama bi se svako u Americi smejao. Za biznis postoje fakulteti, za vojsku postoje fakulteti i studije, osnovne, visoke, svake žive.
Dakle, pogledajte malo te nastavne planove i programe, nikada nećemo podići ruku da se finansiraju vojne škole u kojima se spremaju kadrovi za civilstvo. Nama to nije potrebno.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Tatomir Baković.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za odbranu i bezbednost predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Tatomir Baković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, u ime Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 19. stav 3. Predloga zakona o Vojsci Srbije, tako što sam predložio da se stav 3. člana 19. ovog zakona briše.
Stav 3. člana 19. zakona glasi: "Načelnik Generalštaba može ovlastiti neposredno potčinjenje starešine u Vojsci Srbije za obavljanje poslova iz stava 1. tačka 4. ovog člana."
Tačka 4) ovog člana, zajedno sa još sedam-osam tačaka ovog člana, jeste izvorna nadležnost načelnika Generalštaba Vojske Srbije i glasi: ''Načelnik Generalštaba postavlja, unapređuje i razrešava podoficire i profesionalne vojnike i raspoređuje civilna lica na službi u Vojsci Srbije i odlučuje o prestanku njihove službe''.
Obrazloženje koje smo dali uz ovaj amandman glasi: ''Nadležnost iz tačke 4) drugog stava ovog člana zakona je izvorna nadležnost načelnika Generalštaba i ne treba je prenositi na drugi organ ili pojedinca.
Šta se htelo sada stavom 3. ovog zakona?
Naime, poslanici Srpske radikalne stranke primećuju da se, gospodine ministre, u svim do sada predloženim zakonima o kojima smo danas raspravljali na ovoj skupštini, a naročito u ovom kojim se reguliše izbor za predsednika Republike, dodaju nepotrebni stavovi. Mislimo da se ti stavovi stavljaju iz tog razloga da bi se pronašle rupe u zakonu kada to vama odgovara, jer vaša misija u Vojsci Srbije nije da je ojačate, modernizujete i usavršite, pripremite je za ono što ona treba da bude u ratu i miru, već da je potpuno onesposobite, uništite, a za taj posao vam je potrebna mnogo veća ekipa. Pored vas, Zdravka Ponoša i predsednika Republike, potrebni su vam još neki stručnjaci za uništavanje naše vojske.
Mi smatramo da u tome nećete uspeti, jer vam narod neće dozvoliti, jer će na predstojećim izborima izabrati potpredsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića za predsednika Srbije.
Da vidimo kakvo je obrazloženje Vlade za ovaj naš amandman: ''Amandman se ne prihvata s obzirom da je članom 112. stav 2. Ustava utvrđeno da predsednik Republike, u skladu sa zakonom, postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije, iz čega proizilazi da je način postavljena, unapređenja i razrešenja oficira predmet uređivanja zakona.
Ovim zakonom se detaljnije razrađuju načela subordinacije i jednostarešinstva na kojima se zasnivaju odnosi u službi, a realizuju se u skladu sa zakonom i aktima komandovanja.''
Međutim, da pogledamo kako glasi taj član 112. stav 2. Ustava Republike Srbije: "Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije".
Obrazloženje koje je dala Vlada Srbije na ovaj amandman ima malo veze s ovim amandmanom, jer se u odgovoru Vlade navodi koja su izvorna ovlašćenja predsednika Republike, a ovde se radi o izvornim nadležnostima načelnika Generalštaba Vojske Republike Srbije.
Primećujemo da vi kroz sve zakone koji su predlagani do sada, pa čak i amandmanima, pokušavate da favorizujete odlazećeg predsednika Republike Srbije, a on nas savršeno ne zanima. Već sam rekao da će na sledećim izborima narod izabrati zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića za predsednika Srbije.
S obzirom na to da Vlada nije dala odgovarajuće obrazloženje za ovaj naš amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, ja mogu da zaključim, gospodine ministre, da ćete vi sada, u ime Vlade, a skupštinska većina u danu za glasanje, prihvatiti ovaj naš amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada pogledamo član 19, jasne su nam namere iz člana 18. Predloga zakona.
Dakle, ne samo da ministar hoće da komanduje Vojskom, iako postoje priče, doduše, nisam siguran, da ni vojsku nije služio, nego hoće i na načelnika Generalštaba da prenese ta svoja ovlašćenja, pa kaže ovako, član 19 – načelnik Generalštaba postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije u Vojsci Srbiji do čina kapetana, a odlučuje o prestanku njihove službe na predlog neposredno potčinjenog komandanta.
Otkud to da načelnik Generalštaba preuzme obavezu koju po Ustavu ima predsednik Republike? Da li se vi to, gospodo, bojite ovih rezultata, ovih predsedničkih izbora?
Gospodine ministre, da podsetim, član 112. Ustava stav 2. glasi – predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom, postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
Šta je vas ponukalo da krenete da otimate od predsednika države, od predsednika Srbije, nadležnost? Čak i pod pretpostavkom da usvojite ovaj zakon, tog trenutka dolazi u koliziju, i da ima Ustavnog suda, kao što ga nema, Ustavni sud bi morao da stavi van snage ove članove zakona. Bez ovih članova, vaš zakon bi bio ništavan i onda biste ponovo došli s nekim predlogom pred Narodnu skupštinu i zamlaćivali Narodnu skupštinu da tri puta radi isti posao.
Gospodine ministre, mislim da je krajnje vreme da povučete ovaj predlog zakona, da ga očistite od nedoslednosti, nelogičnosti i nebuloza, da pogledate Ustav u međuvremenu, jer, kako je obavezujući za predsednika Republike, tako je obavezujući i za svakog državljanina ove zemlje, da shvatite jednom da iznad Ustava nema zakona, da svi zakoni potpadaju i moraju da budu uklopljeni u ustavne okvire, pa da tek onda izađete s nekakvim predlogom koji će da reši problem.
Ja razumem vašu žurbu, razumem da će posle 10, ili 12, 15, 17. ili 20, zavisi kada će ovi vaši prijatelji, koji su nam slali ''milosrdne anđele'' 1999. godine, odlučiti da nam otmu 15% teritorije, biti drugačije. Znam i onu vašu izjavu – mi je nećemo vojskom braniti?
A, čime ćemo je braniti, gospodine ministre? Čime ćemo braniti Kosovo i Metohiju ako ga ne budemo branili Vojskom? Hoćemo li da im pretimo, hoćemo li da ih psujemo s administrativne granice?
Dame i gospodo poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik gospodin Baković, takođe, čisti ovo što je vladajuća struktura nazvala predlogom zakona od nebuloza, priprema zakon da, eventualno, može da bude upotrebljiv, primenljiv. Bez toga, ovaj zakon će postati ili mrtvo slovo na papiru, ili će vas, ministre, načelnika Generalštaba i sve koji se drznu da sprovedu članove ovog predloga zakona, a nisu u saglasnosti s Ustavom, dovesti u situaciju da kršite Ustav.
Da vas podsetim, zbog kršenja Ustava, ide se na dugogodišnju robiju. S obzirom na to da sam se samo ja kandidovao da, kada preuzmemo vlast, budem direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, bojim se, ministre, da ćete morati kod mene da dođete, a onda, da vas obavestim, pripremiću vam jednokrevetnu sobu da vas niko ne uznemirava i bićete na hladnom i mračnom mestu da se više ne kvarite.

Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vlado Sekulić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar nas ubeđuje da ne pričamo dalje, taman je mislio da prihvati.
Da ste hteli, gospodine ministre, da ga prihvatite, pričam o amandmanu gospodina Bakovića, to biste učinili, a sada vas je iritirao Moma Marković. Nemojte, molim vas.
Gospodine ministre, mogu li da obrazložim, pa ćete, možda, posle ovoga, još više da odbijete? Smatram da nije ništa lično.
Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom amandmana gospodina Tatomira Bakovića, mog stranačkog kolege, koji glasi: "U članu 19. stav 3. briše se".
Gospodin Baković je lepo obrazložio taj stav 3. i ja bih želeo da se nadovežem na član 19. i da kažem da je malo nelogično da se u članu 19, st. 2. i 7, daju ovlašćenja načelniku, kako načelnik Generalštaba može da donosi pravila kojima se uređuje civilno-vojna saradnja.
Šta ako civili, ma koji to bili, neće da sarađuju s Vojskom, šta da radi načelnik Generalštaba ako civili ne ispoštuju njegove propise? Vojska mora da ih poštuje, a civili da ne moraju, jer ovde nije definisano zbog čega on treba da reguliše tu civilno-vojnu saradnju.
Ja vam kažem, može se desiti da ta civilna grupacija bude revoltirana zbog personalnog rešenja Generalštaba, načelnika, i, jednostavno, ne žele da sarađuju s njim. Kako ćete onda doći u situaciju da sarađujete?
Hteo sam da kažem da čl. 17, 18. i 19. daju previše ovlašćenja predsedniku Republike, previše ovlašćenja vama, ministre, i previše ovlašćenja načelniku Generalštaba. Kada bi se gledalo stranački, a Vojskom ne smeju da se bave stranke, predsednik Republike, gospodin Tadić, ministar odbrane, gospodin Šutanovac, iz DS-a su. Načelnik ne sme da bude član stranke, ali je prepoznatljiv po nekim shvatanjima i dodirnim tačkama sa DS-om.
Počeću redom, mislim da imam vremena, od člana 17.
Predsednik Republike, samo da vam dokažem tu hronologiju, član 17 - predsednik Republike komanduje Vojskom, ali ne odlučuje o njenoj upotrebi. To je posao Narodne skupštine, koja proglašava ratno i vanredno stanje. On ne treba da donosi odluke o upotrebi Vojske. Tek posle odluke Narodne skupštine, predsednik preuzima komandu. Ovako, može da odluči da ne upotrebi Vojsku, po ovome kako ste mu dali ovlašćenja.
U Ustavu, u delu nadležnosti Skupštine, član 99, pogledajte stav 5, koji glasi da Skupština odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje.
Vi ste mu ovde dali prevelika ovlašćenja u članu 17. stav 1 – odlučuje o upotrebi Vojske Srbije, komanduje Vojskom Srbije u miru i ratu. Šta ako je ugrožena zemlja i predsednik kaže, ja neću da angažujem Vojsku?
Sada ćete i vi doći na red, gospodine ministre, član 18.
Verujem da će pobediti, smatramo da će gospodin Nikolić sigurno pobediti; čim i vi znate to, onda nema više tajne, pošto vi držite sve bezbednosne agencije i tajne, imate dobre savetnike, od gospodina Svetka Kovača pa nadalje. Znam da je vaš cilj da me isprovocirate, ali ne, ovaj šlagvort ste odlično dali. Kada vi priznajete i svesni ste da će pobediti Toma Nikolić, nema dileme.
Mi radikali smo realni, ma ko bio predsednik, mora da se pridržava Ustava. Gospodin Tomislav Nikolić će sigurno pobediti, biće predsednik Srbije i pridržavaće se Ustava, za razliku od vašeg predsednika i od vas. Evo vašeg ovlašćenja, vama se daju prevelika ovlašćenja. Po čemu vi, kao ministar, usvajate plan međunarodne vojne saradnje, jer to je posao države, Vlade i Skupštine, a sada ste vi iznad svih nas i sada ćete vi međunarodnu saradnju da stvorite?!
U članu 18. opet – civilno-vojni odnosi. Stalno je prisutno da ministar i načelnik Generalštaba to uređuju, a civilno-vojne odnose uređuje Skupština, koja donosi zakone, a ne, kao što piše ovde, da ćete vi donositi propise.
Uopšte gledajući, stvarno su preskočeni i Skupština i Vlada u vezi sa Vojskom, čime se krše, evo, pogledajte Ustav, čl. 99, 123. i 140. u odnosu na Vojsku.
Pošto ste vi, ovako, vickasti sa mesta, gospodine ministre, zašto u ovom predlogu zakona, a znamo ko vam ga je pisao, VBA, Svetko Kovač, Aleksandar Radić, to je ta ekipa koja je tu, Dragišić i ovaj naš ministar, univerzalni vojnik Marković, jer se sve tu negde petlja, stalno koristite izraz - Vojska će se uputiti u misiju? Zašto koristite stalno strane izraze?
Vojnici nisu misionari i degutantno je da to bude misija. Vojnici su vojnici koji izvršavaju svoje zadatke, a misionari su nešto drugo. Znam da ste vi opsednuti Amerikom i NATO-om, to je vaše pravo, ja sam protiv, ali vi ste zato ovde koristili, odnosno u članu 5. se kaže – profesionalni sastav obučen i pripremljen za izvršavanje dodatnih misija u zemlji. Znači, nisu misionari, oni su vojnici koji izvršavaju svoje zadatke. Sada još nešto što upada u oči. Šta znači, po vama, aktivna i pasivna rezerva?
Aktivna i pasivna rezerva, gospodine Šutanovac, to je ona američka, NATO gej populacija, pa su jedni aktivni, drugi su pasivni, pa vi sada tu koristite reči ''aktivna i pasivna''. To je neka gej NATO-američka terminologija.
Naša rezervna nije niti aktivna, niti pasivna, naša vojska nije misionarska, nego je naša vojska strogo Vojska Srbije, koja štiti interese građana Srbije.
Po ovome kako ste vi zamislili, naša vojska će biti interesno neutralna. Stvarno je nemoguće da naša vojska bude interesno neutralna. Naša vojska mora da štiti integritet i suverenitet Srbije i ne može da bude neutralna. Naša vojska je pristrasna prema interesima Srbije. Svako normalan ko je ovo pročitao zaključuje da naša vojska mora da bude interesno neutralna zato što će u dogledno vreme biti angažovana po inostranstvu.

Vreme.

Evo, završavam. Tamo će možda, u Papui, u Venecueli, gde se čuvaju proamerički režimi, biti interesno neutralna, a u Srbiji neće.
Voleo bih da objasnite tu terminologiju – aktivna i pasivna rezerva. Ja i sada tvrdim da je to gej terminologija Amerike.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković, izvolite.
Profesore, po Poslovniku se prvi javio narodni poslanik Momir Marković, pa ćete potom vi. Izvolite.