Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pošto se ovaj amandman odnosi na rezervni sastav, ponovo se vraćam na temu koja se tiče rezervnog sastava, apelujući na ministra odbrane da se pokuša pronaći rešenje za rezerviste sa juga Srbije, iz Niškog, Rasinskog, Jablaničkog i Topličkog okruga.
Naime, pošto se približava razrešenje Kosova i Metohije i pošto nam neki ratnici najavljuju uvođenje vanrednog ili, eventualno, ratnog stanja, u svakom slučaju, jačaju tenzije, to će neminovno da uslovi stavljanje u neki viši stepen pripravnosti Vojske i rezervnog sastava Vojske i neki oblik mobilizacije. Nastupila je jedna depresija, rezignacija, ljudi su baš demoralisani, obeshrabreni, rezignirani, potišteni, razočarani i mislim, ako njihovi zahtevi deluju megalomanski i pretenciozno, da bi, možda, trebalo pokušati naći neku meru da se, ipak, svima izađe u susret.
Radi vaše informacije, gospodine ministre, pre nekoliko dana, neki rezervisti su naplatili svoja potraživanja, one tužbene zahteve koje su realizovali presudama. Samo dvojica od njih, imam papire, ali ne bih da pominjem imena, mogu vama to da dam, naplatili su preko milion dinara iz budžeta Srbije, iz kase Ministarstva odbrane. To onda izaziva podele, razočaranja itd.
Ovde imam službenu belešku sa sastanka u Vladi Srbije 2. novembra, gde je konstatovano i predloženo štrajkačkom odboru da se, zbog teškog materijalnog položaja stanovništva, porodica rezervista sa područja Topličkog okruga, u narednom periodu, preko Ministarstva rada i socijalne politike, opredele određena materijalna sredstva, shodno članu 9. Zakona o socijalnoj zaštiti. Visina naknade biće određena na sledećem sastanku radne grupe.
Dakle, ti ljudi se pretvaraju, odlukom i voljom Vlade, u građane drugog reda, u socijalne slučajeve, njima se nudi socijalna pomoć. Tako se ne rešavaju problemi, pogotovo u ovim vremenima koja su, u svakom slučaju, poprilično dramatična.
Pokušavajući da na bilo koji način pomognem tim ljudima, a njihova delegacija iz Prokuplja, Despotovca i Blaca je i danas bila kod mene, deset dana sam pokušavao da dobijem šefa kabineta predsednika Republike Srbije, gospodina Rakića. Svaki dan sam ostavljao poruku, s molbom da mi se javi, da bih upriličio taj sastanak, jer ipak je predsednik Republike institucija kojoj oni mogu, bar, da iznesu svoje zahteve.
Ne mogu da dobijem šefa kabineta, pa mi se, onda, u ponedeljak, javio gospodin Radujko, ne znam koju funkciju vrši, valjda, generalnog sekretara predsednika Republike, i obećao da će do kraja nedelje biti upriličen sastanak predsednika Republike s delegacijom rezervista, kome uopšte ne moram ja da prisustvujem, ja sam tu nevažan. Nema odgovora ni dalje.
Neću da iznosim njihove pesimističke prognoze, ili, pak, njihov revolt. Oni kažu da idu izbori raznorazni, neka dođu ti ljudi iz vlasti, ne imenujući bilo koga, u Prokuplje, Kuršumliju, neka održe miting.
Ne treba stvarati tenzije, ne treba pošto-poto negirati njihove zahteve, utoliko pre što su stotine miliona dinara otišle iz budžeta Srbije, iz kase ove države.
Ponavljam po stoti put, ne može nekome da se bude majka, a nekome maćeha. Ne mogu se ljudi pretvarati u građane prvog i drugog reda, ili neko mora krivično da odgovara i da završi na robiji. Nemaju oni ambicije za nekim astronomskim naknadama, ali se moraju ti ljudi ispoštovati, a ne, kao što im je ponuđeno, da dobiju tretman socijalnih slučajeva i socijalne pomoći, pogotovo, ponavljam po treći put, u ovim teškim i vrlo delikatnim vremenima.
To je moj apel. Nisam se još nigde pojavio kao advokat, možda neću ni biti, da bi mi se pripisivalo da zloupotrebljavam skupštinsku govornicu iz tog razloga. Ako budem, nikada neću naplatiti ni dinar, kao što to nikada do sada nisam ni činio od ljudi čiji su zahtevi životno, ljudski i politički potpuno opravdani.