Dame i gospodo narodni poslanici, čini se da je ovaj zakon napravljen da ovde predsednici političkih stranaka, koje sačinjavaju ovu koaliciju i  skupštinsku  većinu,  kontrolišu  jedan drugog. Gospodine Markoviću, čini mi se da ste zato napisali ovaj zakon.
Činjenica jeste da u Srbiji postoji dualizam vlasti i činjenica jeste da su izuzetno dobro podelili, mada to jedni od drugih kriju, službe bezbednosti. Predsednik DS kontroliše vojne službe bezbednosti u ovom trenutku. Ide u prilog toj tvrdnji i činjenica da obezbeđenje predsednika DS radi vojna služba bezbednosti, koja je poznata po onoj čuvenoj aferi u vezi atentatora Džekija i po načinu kako se kreću kroz beogradske ulice.
Znači, predsednik DS kontroliše vojnu službu bezbednosti, predsednik Vlade Republike Srbije kontroliše BIA, međutim svi zaboravljamo još jednu službu koja ima slična ili zakonom data ovlašćenja, a to je UBPOK. Ko kontroliše UBPOK? Jočić. Čak i u jednoj političkoj stranci jedan predsednik i jedan potpredsednik imaju svoje dve službe bezbednosti, a svi su članovi ovog saveta.
Šta je posledica svega toga? Posledica jeste da same službe počinju da kontrolišu jedna drugu, da se trude da ubace svoje ljude u te službe, da bi svi bili informisani šta ona druga politička strana radi.
A, već sam o tome ranije govorio, da su mnogi ljudi koji su radili u tim službama napustili službu, ili su proterani iz službe zato što nisu hteli da rade ono što smatraju da je nezakonito i nečasno, ili su napustili te službe zato što jednostavno nisu našli sebe u toj novoj garnituri, da rade svoj posao kako treba.
Postavljam jedno pitanje - šta je sa tim ljudima koji su napustili službu? Da budemo jasni, reč je o obučenim operativcima, sa izuzetnim iskustvom, koji znaju da rade svoj posao. To su činjenice. Šta je sa tim ljudima? Kada su napustili službi, vlast je potpuno izgubila kontrolu nad tim ljudima. Ako su isterani, ostali su bez posla.
Postavlja se jedno logično pitanje - šta će ti ljudi da rade? Hoće li svoje znanje ili iskustvo da prodaju nekom drugom? Vrlo moguće. Jedino što ih sprečava jeste njihov moral, ali tu je sad granica smanjena, taj kriterijum o moralu, o patriotizmu, o tome da su oni obučavani da državu brane spolja, a ne iznutra, iznutra smo izgubili državu, sa svim tim činjenicama ta granica koja se zove moral prestaje da postoji. Prestaje da postoji jer ste vi tome doprineli kada ste ljude koje su ti isti operativci hapsili puštali na slobodu, a ljude koji su radili taj posao - na ulicu.
Koja kočnica više ima za takvog čoveka da ne počne da radi za novac? Ne mislim da će tu možda da radi za strane obaveštajne službe, ali ko vama ne garantuje da neće da radi za grupe organizovanog kriminala, da dobija korisne informacije kada će koja racija da bude, šta će policija da radi, šta će tužilaštvo za organizovani kriminal itd. Ponavljam, to su ljudi koji znaju svoj posao. Izgubili ste te ljude.
Postavlja se pitanje - šta će da rade oni koji su ostali na poslu? Zbog iskustva, kako su njihove kolege prošle koje su radile svoj posao, šta im preostaje? Da dođu na posao, da kupe novine, da piju kafu i čitaju novine. Ako rade nešto, a nije naredio Boris Tadić, nije naredio Vojislav Koštunica, nije naredio Dragan Jočić, mogu da izgube posao, ili još gore, da završe na robiji.
Šta njima preostaje? Upravo to da čekaju da im neko nešto naredi. Ne čudi mi što ti ljudi tako postupaju, jer da bi došli do operativnih saznanja i podataka, često rizikuju sopstvene živote i svoju bezbednost. Uhapse špijuna, vi ga pustite na slobodu. Šta je tim ljudima preostalo?
Rasturili ste službe. Jedino za šta vama službe još mogu da koriste, jeste da pravite liste politički neistomišljenika, da službe upotrebljavate protiv njih i eventualno da ispunjavate naloge Karle del Ponte, da pronađete još nekog Srbina za kojim traga Haški tribunal, da ga isporučite tamo.
Međutim, obzirom kakvi su nam ljudi ostali u službama, vidi se da ni to ne možete da uradite, jer ni ti ljudi neće to da rade, koliko god se vi upinjali. Gospodine ministre, jedan od razloga zašto to neće da rade je taj da je politika DS EU. Hajde da kažemo - do danas. To bi možda imala nekog smisla.
Ali sada, od kada je EU više nego otvoreno, četiri vodeće zemlje EU izjasnile su se da pitanje Kosova treba da reši na način kako je predviđeno Ahtisarijevim planom. Srbija jednostavno gubi poziciju da juri za članstvom u EU, jer EU otvoreno pokazuje da hoće da ostanemo bez jednog dela teritorije.
Možete da klimate glavom, da kolutate očima, ali to je činjenica. Potpuno vas razumem i neprijatnu situaciju u kojoj se nalazite, jer pada jedna čitava taktika vaše politike, ali to je činjenica.
Objasnite, da biste mogli da uhvatite taj spas za vas i opstanak na političkoj vlasti koju zovete EU mora da ispunite dva uslova - da uhapsite Radovana Karadžića i Ratka Mladića. To su vam uslovi. Možete vi da pričate, to je čisto olakšavanje vama političke situacije u državi, jer znaju kad ovi iz EU vas nagaze, SRS poraste popularnost. Znači nije to uslov, ali nećete dok to ne uraditi.
To teško ide, jer i ovi ljudi koji taj posao treba da rade nisu ludi. Sasvim je normalno, ako vam neko oduzima 15% teritorije, a oni su čitav svoj život obučavani da zemlju treba da čuvaju, naravno da neće da ispunjavaju zadatke Karle del Ponte i predsednika DS Borisa Tadića.
To su ti problemi sa kojima se suočavate, plus što pokušavate da kontrolišete službe. Boris Tadić pokušava BIA i UBPOK, ovi drugi pokušavaju Borisa Tadića, pa tako u krug, a čitav ovaj zakon izgleda mi napravljen da se međusobno na tim savetima špijuniraju. Čini se da je sve tako.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 11. amandman je podneo poslanik Veljko Kovačević.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodine Kovačeviću.

Poštovani narodni poslanici, kao i prethodnim mojim kolegama, na predlog - briše se, ima jedno veliko obrazloženje, i to je već treće obrazloženje, ali ću opet da ga pročitam radi javnosti.
Predlaže se brisanje ovog člana, jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo. Republika Srbija nije savezna država da bi se donosili zakoni o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovakvog zakona podrazumeva postojanje savezne države i države članice koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određene oblasti.
To je bilo i na član 1, isti odgovor Vlade, a odgovor glasi: ''Amandman se ne prihvata, s obzirom na to da je donošenje zakona potrebno da bi se uredile osnove sistema službe bezbednosti, a članom 1. Predloga zakona se određuje predmet uređivanja zakona.'' Član 11. nije zakon, član 11. već reguliše, on ovde uređuje šta treba da radi Biro za koordinaciju. Ovo je sad i zakon, i pravilnik i dotiče uređenje službi bezbednosti.
No, kada sam već uzeo reč oko amandmana, videli ste da je odbijen i zašto, kao i u ovim ostalim predlozima, hoću da vam kažem kako otprilike radi ova bezbednost, i državna bezbednost, i bezbednost vojske. U članu 4. se kaže: Službe bezbednosti su Bezbednosno-informativna agencija, Vojno-bezbednosna agencija i Vojno-obaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane.
Vidite, da je bilo u Generalštabu ne bi bila sledeća situacija koju smo imali u Zakonu o vojsci i u Zakonu o odbrani. Da vam pročitam jedan detalj zašto sam pričao ono i zašto vam sada kažem da mi ovu Vojno-obaveštajnu službu ne možemo da svrstamo u odbranu u zakonu o odbrani. Evo, gledajte.
Nalazim se preko puta jednog grada koji je u Rumuniji. Granica naše obale prema Rumuniji je tačno 232 km. Gledajte sada, da li je Vojno-obaveštajna služba informisala Stankovića, ne znam da li je to počelo od gospodina Tadića, Stankovića, pa redom, ko je bio ministar, i da li je ovaj zadnji ministar dobio ovu informaciju, te u zakonu o vojsci nismo imali mornaricu.
Gledajte sada, za obezbeđenje državne granice Rumunija angažuje snage iz sastava 10. sektora pogranične policije, Mehedinti, Grobeta, tako se zove. Smešteni su u Turn Severinu - jačina jednog bataljona. Tako je u Milanovcu, preko puta Milanovca. Tako je preko puta Velikog Gradišta i tako je preko puta Kusjaka, a Kusjak je kod Negotina. Znači, to je pet pograničnih bataljona njihove mornarice.
Za obezbeđenje državne granice koriste i plovne objekte koji se nalaze usidreni u Turn Severinu, sa sledećim plovnim objektima - komandni brod VF 50, to je brod dužine 60 metara, visine 12,30 metara; njihova ratna mornarica; dva broda tipa GRD, a to su onako malo veći brodovi, nisu 60, nego 40 m, svi su sa topovima; četiri patrolna glisera za brze intervencije; jedan pomoćni brod za brzo snabdevanje.
Preko puta Donjeg Milanovca, odnosno preko puta Tekije, Oršava naspram Tekije, dva broda tipa GB, znači dva broda po 40 m, izuzetno dobro naoružana. To su brodovi koji skupljaju mine i polažu mine, znači po Dunavu, pa i minolovci, a i polagači; dva brza glisera za intervencije, jedna stambena lađa za smeštaj mornara.
Pogledajte šta je to naspram naše granice. U Turn Severinu su locirane još i sledeće jedinice: Motorizovani puk, Artiljerijski puk PVO, Inžinjerijski bataljon, Četa za specijalna dejstva, Poletno-sletna staza za manje avione i helikoptere. Deo brodova za obezbeđenje državne granice naspram Gradišta i Kusjaka imaju po dva velika broda i po dva glisera za brza dejstva.
Sada vidite šta smo mi imali. Granica na Dunavu, locirani su u Velikom Gradištu, naši - to je ukinuto - obezbeđivali su državnu granicu dužine 232 km - šest brodova tipa RPČ 211, to su oni već poznati, već viđeni stalno, po brodovima, brzi oni brodovi; pet glisera tipa ČN 5 21, to su za intervencije. Imali smo pet karaula gde je bila vojska. Sada tu nema ništa, a naspram ove sile koju sam vam pročitao, imamo tri-četiri policajca sa dva patrolna džipa.
Eto tako, otprilike, da vidite da li obaveštajna služba ili već zadužena služba za bezbednost državne granice, vojske je informisala Generalštab, ili sve one koje smo nabrojali po ovom zakonu da treba da bude informisani, da li je to uradila pa smo ukinuli rečnu mornaricu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po amandmanu. Ima reč Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju član 11. Predloga zakona, moram da kažem da je taj član veoma problematičan. Da li ćemo mi dozvoliti da imamo takav biro u kome će se naći Beba Popović, koji će biti alfa i omega za službu bezbednosti. Zamislite, formira se Biro za koordinaciju, operativno usklađivanje, rad službi bezbednosti i izvršavanje zaključaka Saveta o pitanjima iz svoje nadležnosti.
Biro je posebno koordinaciono telo, utvrđuje zadatke koji se izvršavaju operativnim usklađivanjem delatnosti službi bezbednosti i službi bezbednosti i drugih državnih organa i s tim u vezi koordinira njihove aktivnosti; utvrđuje način operativnog usklađivanja u pojedinim slučajevima, zamislite.
Odluči Biro sada da operativno obrađuje nekog narodnog poslanika ili jednog građanina Republike Srbije, to je pojedinačan slučaj. I on tačno postavlja zadatke koje operativne metode i mere imaju da budu primenjene prema tom licu.
Šta radi dalje? Osniva mešovite radne grupe. Molim vas, osnivanje mešovitih radnih grupa, staviti u nadležnost Biroa, ne može biti opasnija stvar po bezbednost građana Republike Srbije.
Dame i gospodo, ako je potrebno da se nečega podsetimo, a jeste, ako ovaj zakon bude usvojen, to će biti, gospodine ministre, prilika da i vi izvršite proklamaciju toga zakona, kao što je izvršio proklamaciju kralj Aleksandar 6. januara 1929. godine.
Evo šta je rekao kralj Aleksandar: ''Nastupio je čas kad između naroda i kralja ne može i ne sme biti više posrednika.'' Gospodine ministre, više između vlasti i parlamenta i naroda ne sme biti posrednika.
Pazite šta dalje reče kralj: ''Parlamentarni red i sav naš politički život dobijaju sve više negativno obeležje, od čega narod i država imaju za sada samo štete.''
Šta on kaže za parlamentarizam i za parlament? Na ovo posebno skrećem pažnju jer pridajemo značaj parlamentu i kontroli službi bezbednosti. ''Parlamentarizam, koji je kao političko sredstvo po tradiciji moga nezaboravljenog oca, ostao i moj ideal, počele su zaslepljene političke strasti zloupotrebljavati u toj meri da je postao smetnja za svaki plodni rad u državi.''
Šta ovo beše? Šestojanuarska diktatura. On kaže - ne može između njega i naroda i parlamenta više biti posrednika. Ovo govorim zbog toga što ovaj biro ne sme imati takve ingerencije. Ko se imalo razume u službu bezbednosti - nadležnost Biroa za koordinaciju, dajući mu prerogative da može da se bavi operativnim radom, znači preuzima ingerencije i Saveta, a čak i neke nadležnosti predsednika Republike. Taj biro, molim vas, mnoge stvari radiće da i sam predsednik Republike neće znati šta radi.
Zato smatramo da je nadležnost Biroa nedopustiva ovako kako se predlaže. Mi smo protiv ove institucije jer će ona imati samo štetne, a ne korisne posledice po državu Srbiju i njen narod.

Hvala, gospodine Jojiću. Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne)
Na član 12. amandman je podneo poslanik Predrag Mikić.
Amandman glasi: Član 12. briše se.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se Amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne) Hvala.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 12. je, takođe, problematičan, neprihvatljiv, apsolutno po njemu ne može niko da postupa. Ko bude postupao kršiće direktno i Ustav i zakon koji je vezan za njegovu primenu. To je telo, mogu vam reći, kome moraju svi da dođu na poklonjenje, zapamtite. Pitajte one operativce i pitajte ljude iz službi bezbednosti, tom birou svi moraju da dođu da polože račune, kao kralju.
Intencija ovog zakona jeste da se sve službe stave pod kapu vladajućih partija i praktično izvrši ukidanje prerogativa Odbora za odbranu i bezbednost. Ovo govorim zbog toga što ovo telo koje se predlaže u stvari preuzima ingerencije Odbora za odbranu i bezbednost.
Ovaj predlog zakona, dame i gospodo narodni poslanici, uvodi Savet za nacionalnu bezbednost, Biro za koordinaciju, Kancelariju Saveta, čime se skupštinski nadzor praktično svodi na nulu. Kada pogledate ko ulazi u sastav tog tela, Biroa, između ostalog, jeste i Republički javni tužilac. Šta će u bezbednosnoj instituciji republički tužilac? A nemate predsednika Vrhovnog suda. Onda nismo ravnopravni. Dakle, zakonodavna i izvršna vlast i sudska nisu ravnopravni.
Prema tome, Republičkom javnom tužiocu ovde nije mesto. Zašto se ovo predviđa da bude republički tužilac tu? Da se nađe pri ruci i ako Biro bude odlučio za pola sata, naći će onog u Vranju, ili u Leskovcu, ili u Subotici i taj će biti uhapšen po nalogu Biroa, jer je odmah pri ruci našao se Republički javni tužilac. On upravo služi za te kratkoročne i dnevne upotrebe u konkretnom slučaju.
Njemu mesto u Birou nije. Ako jeste, onda molim, trebalo je da bude i predsednik Vrhovnog suda. Sada vidite ovde, ovo je širok pojam. Protiv sam Biroa, znam šta to može da bude. To će biti institucija koja je vrlo opasna, ljudi, hapsiće vas ko zečeve, vi nemate pojma šta oni mogu da rade.
Kažem vam, hapsiće ljude, operativne obrade će vršiti, prisluškivati, snimati, tajno pratiti, oni mogu čak da odrede koga treba likvidirati. Molim vas, to vi ne znate, ali sve je moguće. Ne kažem da će konkretno neko to uraditi, ali, ne daj bože, može neko da se nađe i to čak da uradi, to je vrlo opasno.
Valja verovati da u toj službi upravo rade razumni ljudi. Ne daj bože da dođu neki koji mogu da zloupotrebe ovu funkciju i ovu instituciju, i da na taj način država bude suočena sa šestojanuarskom diktaturom. Zbog toga smatramo, dame i gospodo, da amandman treba prihvatiti, koji je predložen ispred poslanika SRS.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 13. amandman je podneo Radovan Milovankić.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radovan Milovankić. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, od 14. februara prosto da nije bio zakon koji je imao više amandmana, a da je tekst predloženih amandmana bio - briše se. Nastaviću u tom tonu.
Amandman koji sam podneo odnosi se na treći deo, usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti. Predloženim amandmanom na član 13. Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije tražim da se ovaj član briše.
Predloženi tekst se odnosi na stav o saradnji sa Savetom. Istim tekstom predloga člana definišu se dužnosti i nadležnosti državnih organa. Prosto se ne zna da li je predloženi tekst više smešan i komičan ili tragičan.
Da ne ispadne da karikiram nešto, vrlo jasno piše u predlogu člana 13. da ako državni organ, odnosno služba ne sarađuje sa Savetom, tada će sekretar Saveta obavestiti Savet koji će pozvati rukovodioce organa da preduzmu mere da sarađuju. Ako je demokratija, mnogo je. Upravo u obrazloženju odbijanja amandmana Vlada se poziva na jačanje demokratskih principa. Ovakvi demokratski principi u službama bezbednosti su tekovina još od akcije "Sablja".
Ali, da se vratim amandmanu. Članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđa se da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Ako bi izglasali ovakav zakon, to bi podrazumevalo postojanje savezne države i država članica koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja. Pošto u realnom, stvarnom životu ovo nije činjenica, onda ni član 13. ni Predlog zakona nisu održivi. Dakle, treba ih povući.
Pored svega iznetog, vezano i za član 13, a u delu - Nadzor nad radom službi bezbednosti, nisu dobro predloženi: prvo, opšti propisi, odnosno sprečavanje mogućeg kršenja propisa nije precizno eksplicitno navedeno; drugo, bez jasnih naznaka strategije razvoja službe bezbednosti; treće, mogućnost prisutnog političkog voluntarizma odlučivanja, što su moji prethodnici iz poslaničkog kluba SRS već dosta obrazložili.
Četvrto, slaba, gotovo odsutna mogućnost kontrole, mislim na službe bezbednosti; peto, što bi moglo da se nadoveže na ovaj predlog zakona, da se nadoveže nedostatak transparentnosti u radu.
Ovde želim da vas podsetim da upravo izveštaj BIA je bio jedan od izveštaja koji nisu bili dostupni Povereniku za informacije Rodoljubu Šabiću. Sve u svemu, može da se zaključi, brojni su evidentni propusti u radu službi bezbednosti. Često u ime naroda činjena je loša usluga upravo tom narodu od ovih službi. Primeri "Sablje", "Sokrata", itd. beleg su neizbrisivi na imenu tzv. demokratskih službi bezbednosti. Nažalost, ovim zakonom ne ide se u pravcu rešavanja vitalnih problema rada službi državnih bezbednosti. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po amandmanu? Izvolite, narodni poslanik Veroljub Arsić.