Dame i gospodo narodni poslanici,  nastavljamo rad.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O OSNOVAMA UREĐENjA SLUŽBI BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Krasić, Sulejman Spaho, Nemanja Šarović, Zoran Antić, Milorad Buha, dr Paja Momčilo, Vjerica Radeta, Saša Valjarević, Petar Jojić, Nikola Vukelić, Jovan Daja, Momčilo Duvnjak, mr Srboljub Živanović, Aleksandar Martinović, Dragan Živkov, Sreto Perić, Radoslav Jevremović, Božidar Koprivica, Veljko Kovačević, Predrag Mikić, Zlatan Jovanović, Radovan Milovankić, Ognjen Mihajlović, Gojko Radić, Veroljub Arsić, Dragoljub Simonović, Radiša Ilić, Dušan Stupar, Nebojša Stefanović, Slaviša Topalović, Dragan Čolić, Slavko Jerković, Milan Škrbić, Milenko Živković, Jovan Damjanović i Zvonko Mihajlović.
Primili ste i amandmane koje je na Predlog zakona, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo Odbor za odbranu i bezbednost.
Primili ste mišljenje Vlade i izveštaje Odbora za odbranu i bezbednost, Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv zakona amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine predsedniče, pričaću o ovom amandmanu, ali pod uslovom da vi obavestite posle ministra sve što sam rekao, pošto vidim da on nije prisutan ovde, jer jedino tako ima smisla ova rasprava. Ukoliko vi ne preuzmete obavezu da ga kompletno obavestite o tome šta sam rekao, onda džabe pričam.
O čemu se radi? Nekada u bivšoj SFRJ, koja je imala veliki broj republika, na nivou federacije su postojale neke funkcije i u okviru toga SFRJ je bila ovlašćena da donosi propise o osnovama nekog sistema, osnovama PTT saobraćaja, osnovama radnih odnosa itd.
Slično je bilo i za vreme SRJ, na saveznom nivou su se donosili propisi o osnovama, i to je onaj minimum zajedničkih, ako mogu tako da kažem, aktivnosti oko kojih su se republike međusobno dogovorile da budu na saveznom nivou, jer to ima potrebe da bude na saveznom nivou, zato što je savezna država bila predstavnik u inostranstvu, republike članice nisu bile.
Posle donošenja Ustava Republike Srbije prošle godine mi više nemamo ni jednu odredbu u Ustavu Republike Srbije koja ovlašćuje Narodnu skupštinu, niti imamo bilo koju odredbu koja govori o nadležnostima Republike Srbije, u kojima bi bilo propisano da Narodna skupština donosi neki zakon o osnovama nečega. Vidite koliko bi besmisleno bilo da Narodna skupština Republike Srbije donese zakon o osnovama železničkog saobraćaja, ili da donese zakon o osnovama radnih odnosa. Nespojivo. Zašto? Zato što je Republika Srbija po definiciji prosta država, država koja nema republike članice, nije federacija i Narodna skupština ima pun kapacitet da uredi kompletnu oblast.
Ako bi se zadržao ovaj naziv zakona, kako je to vlada predložila, onda bi to glasilo - zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Onda se postavlja jedno logično pitanje, da li te službe bezbednosti u Republici Srbiji su raspoređene organizaciono i kao institucije na različitim nivoima.
Šta bi to u prevodu značilo? Znači, imamo službu bezbednosti mesne zajednice, pa službu bezbednosti opštine, pa službu bezbednosti grada, pa službu bezbednosti okruga, pa službu bezbednosti pokrajine, pa tek onda službu bezbednosti Republike. Deluje smešno, ali kod nas nije takva situacija.
O čemu se radi? Radi se o tome što je ovo zakon o nacionalnoj službi bezbednosti. Teško je to tako napisati u zakonu, da to bude zakon o jednom organu koji ne bi mogao da ima pokriće u drugim zakonima koji regulišu ovu oblast.
Koji su drugi zakoni? Zakon o BIA, zakon o, ne znam kako će se zvati, verovatno o vojsci, gde se predviđa VBA i VOA i mi smo imali tamo neku četvrtu agenciju, odnosno službu, a ona nije imala rang posebne institucije i posebne organizacije, nešto pri Ministarstvu inostranih poslova, koja bi trebalo da obezbedi tajnost podataka ministarstva i tajnost podataka države kada nastupa u inostranstvu.
Sada se postavio problem. Kako to sada uvezati i staviti pod jednu kapu, pod jednu kontrolu. Ko bi morao da vrši tu kontrolu? To je glavni komandant. Ko je glavni komandant? Imamo dva i da bi se ta dva komandanta nekako spojila u nešto što bi bilo jedno, verovatno Dragišić u liku Milana Markovića, pošto je on predavač kod Dragišića za bezbednost, dosetili su da idu na zakon o osnovama sistema i odmah su upali u pravnu, logičku i svaku drugu zavrzlamu iz koje ne mogu da izađu. Svesni te situacije, mi smo predložili da se promeni naslov ovog zakona.
Uvažavajući ovu činjenicu da ne postoji jedinstven propis na nivou Republike, kojim bi se rešilo ili uredilo službi bezbednosti. Pošto ne postoji spremnost u Vladi, u ovoj strani ovde, a mogu da reše to, kako mogu da reše - da donesu jedan zakon o službama bezbednosti. Međutim, tu se javlja drugi problem. BIA je izvučena kao posebna organizacija iz MUP i ona je direktno potčinjena predsedniku Vlade, ali vojne službe bezbednosti i vojne obaveštajne ne mogu da budu na sličan način izvučene izvan vojske, već su one, praktično, organizacioni deo unutar državnog organa koji se zove Ministarstvo odbrane.
Vidite po samim pojmovima, to je u nadležnosti vrhovnog komandanta, predsednika i njemu dragog kuma, koji je ministar odbrane. Kako to spojiti? U tom stalnom problemu kako to spojiti, da se ne bi desilo što se dešava, to nije samo slučaj sa Srbijom, to je slučaj sa velikim brojem država, da obaveštajne službe jedne iste države međusobno se špijuniraju i prate, kod nas je situacija još komplikovanija. Mi imamo i privatne službe, pa imamo privatizovane državne službe, to moram da vam kažem.
Znači, apsolutno privatizovana državna služba, poput onog dela koji, u okviru UBPOK-a, prisluškuje, pa onda imamo, da vam ne pričam, da vas ne bi doveo u neprijatnu situaciju zato što onda mnogo znate.
Kako su se dosetili oni iz demokratskog bloka - napravićemo savet za nacionalnu bezbednost, tu ćemo da strpamo sve i svašta, ali ono u šta sam siguran, to će da liči kao na rogove u vreći. Nijedan zaključak neće oni moći da donesu. Zašto? Zato što nemaju poverenja jedni u druge. Vi se sećate kada se formirala ova vlada pre nekoliko meseci, ova "žuta" kompanija je rekla - ne dolazi u obzir dok je Rade Bulatović na čelu. Tresla se gora nekoliko dana, verovatno je bio neki telefonski razgovor i oni su sada zaboravili na Radeta Bulatovića. Oni se samo poneki put obraduju kada ga pomenem sa skupštinske govornice. Kada pomenem Radeta Bulatovića, najveći aplauz dolazi iz DS. Kada pomenem Cvetka Kovača, ovog ovamo kod vojske, onda se DSS smeška.
Neko nas tera da razrešimo tu faktičku situaciju. Tera poslanike Narodne skupštine da donesu propis po kome će oni da se vole, da se međusobno paze, maze i da budu na istom zadatku, a zadatak jeste bezbednost i sigurnost Republike Srbije, bez obzira ko je na vlasti, ko u opoziciji.
Kao što vidite, to je apsolutno nemoguća misija, ali vrhovni komandant nemoguće misije treba da bude dvoglava figura. Kakva je ta dvoglava figura? Pa, jedna glava komanduje vojnim delom, druga komanduje civilnim delom, ali i jedni i drugi ne smeju da se bore protiv privatizovanih i privatnih agencija koje se bave ovim poslom.
Prošli put sam vam skrenuo pažnju da je u toku jedan sudski postupak između G17 plus i čoveka koje je neke usluge njima odradio, jurio Nedu Arnerić, jurio neke dokaze, pa jureći ove demokrate, on je našao mnogo prljavog veša za G17 plus. To je obično tako. "Ko drugome jamu kopa sam u nju upada". To je stara narodna izreka. Budite sigurni da je tačno. Koliko vam se puta desilo da krenete nešto protiv nekoga i ne vidite, propadnete u rupu.
Ovaj privatizovani deo niko ne dira. Svi se prave da ne znaju da postoji. Pre neki dan sam se šalio, kada prođete Andrićevim vencem, ima jedna optičarska radnja, u izlogu te radnje je Beba Popović, sa onom "tartalja" frizurom, zalizan onako, i on gleda u zgradu Predsedništva. On je prihvatio ono Srđanovo "samo vas posmatramo". Da li je to samo tako ili još nešto, avaksi itd., to je druga stvar. Neko treba da odgovori na to pitanje.
Sa najboljim namerama da vam pomognem, da pogrešno ne shvatite šta bi značilo - osnovi sistema bezbednosti, jer ovde rešavate savet za nacionalnu bezbednost, mi smo predložili da se ovaj zakon zove - zakon o službama bezbednosti.
Možete ovo da prihvatite, ništa ne boli. Doduše, ništa i ne rešava. To je otprilike ono: glasao, ne glasao, pogrešio si. Znate, često se dešava da, ukoliko se opredelite i za i protiv, napravili ste grešku. Ali, dešava se i ukoliko si uzdržan, da se pravi greška.
Pošto mi ne znamo kako drugačije da se borimo protiv globalizma, niste vi neki veliki predstavnici globalizma, vi ste onaj nizak nivo itd, ali najefikasnije sredstvo borbe protiv globalizma jeste sprdnja, jeste šala, šala na račun onih koji žele globalno da vladaju.
Znači, njih treba prikazati onako ogoljene, da budu smešni, da budu interesantni, da budu inspiracija za "Indeksovce", ili za one "Kursadžije", jer kada od njih napravite sprdnju ili sprdačinu, to nisu bezobrazne reči, odmah da vam kažem, onda publika zna o čemu se radi.
Evo, danas sam malo pokušao ovde, nadam se da će i moje kolege da pokušaju, jeste ozbiljna tema, ne možete da je rešite, ne želite da je rešite, našli ste neki modus kako to da se uveže, da se ti rogovi smire. Ne mogu rogovi da se smire, to vam unapred kažem, ali to je tako smešno. Znam da je i bolno, ali nema drugog sredstva u borbi protiv ovog stanja. Znači, jedino kroz humoresku može da se shvati da je situacija ozbiljna, a da su protagonisti i nosioci takve politike stvarno smešni ljudi.

 Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Sulejman Spaho.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sulejman Spaho.
Inače, obaveštavam narodne poslanike da će, u skladu sa članom 85, Narodna skupština nastaviti rad i posle 18.00 časova, do kraja tačke dnevnog reda, a nakon toga bismo organizovali dan za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, mislim da je ovo neozbiljno zato što nije ministar ovde i nemam kome da se obratim, ali pretpostavljajući da se gospodin Marković pripremao da bude ministar pravde, a ne lokalne samouprave, mogu i da shvatim da njega ovo i ne interesuje toliko.
Na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine podneo sam amandman na Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, koji je usvojen još 8. novembra 2006. godine, u članu 3. stav 2. predviđa da će predsednik Narodne skupštine do 31. decembra 2007. godine raspisati izbore za predsednika Republike, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg zakona kojim se uređuje položaj i izbor predsednika Republike, takođe i odbrane, vojske Srbije, spoljnih poslova i službi bezbednosti.
Dakle, moj amandman je u skladu sa članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava. Snagu ovom amandmanu daje i amandman gospodina Zorana Krasića, koji je predložio da se Predlog zakona o osnovama uređenja službe bezbednosti Republike Srbije menja i glasi, Predlog zakona o službama bezbednosti, što je i najkorektnije u ovom trenutku.
Naime, član 1. Predloga zakona mogao bi da ostane takav kada bi država Srbija bila organizovana kao savezna država, ali pošto nije, onda je član 1. ovog zakona u suprotnosti sa Ustavnim zakonom.
U obrazloženju Vlade Republike Srbije zbog čega se moj amandman ne prihvata kaže se: ''Amandman se ne prihvata, s obzirom da donošenje zakona potrebno je da bi se uredile osnove sistema službi bezbednosti, a članom 1. Predloga zakona se određuje predmet uređivanja zakona.''
Istina je da mojim amandmanom predlažem da se briše član 1. Predloga zakona kojim se uređuje predmet zakona i uglavnom se to čini članom 1. svih zakona. Pošto je vaš predlog naziva zakona u članu 1. u suprotnosti sa Ustavnim zakonom, morao sam predložiti brisanje člana, a moj kolega Nemanja Šarović predložio je nov, kvalitetni, jedino mogući tekst člana 1. Predloga zakona o službi bezbednosti. Da je gospodin ministar tu, još bih mu predložio da prihvati ovaj amandman, zato što bi poboljšao na neki način zakon o službama bezbednosti.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Sulejmanu Spahu. Da li se još neko javlja za reč? Reč ima gospodin Petar Jojić. Izvol'te.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Sulejman Spaho obrazložio je detaljno upravo amandman koji je on podneo. Ne bih ga ponavljao, ali ono što sam želeo da ukažem da nama iz SRS nije razumljivo, kako je to moguće da se u jednoj odredbi, pre svega u članu 1. stav 2, predvidi i normira odredba koja kaže: ''U Republici Srbiji zabranjeno je osnivanje i rad službi bezbednosti mimo odredaba ovoga zakona.''
Dame i gospodo narodni poslanici, da li ste imali prilike da se susretnete sa ovakvom odredbom i sa ovakvom formulacijom? Ako je to predlagač nameravao da naslovi tako u stavu 2, mi smatramo da je moguće ovaj stav 2. da se prepisuje i pripisuje na svaki član.
Valjda se, dame i gospodo narodni poslanici, podrazumeva da niko ne može osim države osnivati službe bezbednosti u našoj državi. Zbog toga je ova odredba stava 2. suvišna i nju treba brisati. Napominjem da je moguće ovako svakom članu dodati zabrane, zabrane, zabrane koje apsolutno ništa ne znače.
Mi smatramo da je ova formulacija sasvim nepotrebna i suvišna i opterećuje ovaj član i ovu normu Predloga zakona.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Petru Jojiću. Da li se još neko od poslanika javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne) Hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite. Narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik SRS Nemanja Šarović uložio je amandman na član 1. Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kojim predlaže da se u članu 1. stav 1. menja i glasi: ''Ovim zakonom se uređuje bezbednosno-obaveštajni sistem Republike Srbije, poslovi, ovlašćenja, međusobna saradnja i nadzor nad radom službi bezbednosti u Republici Srbiji, kao i druga pitanja od značaja za njihov rad.''
Ovim amandmanom se, u skladu sa stavom SRS, definiše predmet ovoga zakona. Ono što je neprihvatljivo i nejasno, ovim članom se propisuje da službe bezbednosti deluju na osnovu i u okviru Ustava, zatim zakona i drugih propisa i opštih akata. Međutim, nije jasno na osnovu kojih to opštih propisa i pravnih akata može služba delovati, mimo Ustava i mimo zakona. Mimo Ustava i mimo zakona ne može nijedna služba, pogotovu služba bezbednosti, da deluje.
Šta je to strategija nacionalne bezbednosti? Nije definisana. Šta je strategija odbrane i utvrđene bezbednosno-obaveštajne politike Republike Srbije? Nije jasna i nije definisana. Stoga je norma koja reguliše ovu materiju apsolutno u praksi neprimenjiva, a iza ove norme, kako se predlaže, stoje brojne zloupotrebe, koje se u praksi mogu desiti.
Naročito kada su u pitanju opšti propisi, jer onaj koji bude u praksi primenjivao opšte propise u okviru službe bezbednosti, neće se taj držati ni ustava, ni zakona, taj će pre svega koristiti ono što je njemu najprihvatljivije, najlakše, i on se uvek može pozvati na opšti propis ili opšta pravila. To je vrlo problematično. To je u ovom zakonu, dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno neprihvatljivo i ovo mora biti zabranjeno.
Ne radi se ovde o nekoj delatnosti gde ne mogu nastupiti štetne posledice za slobode i prava građana, iza ovoga i te kako mogu da se kriju brojne zloupotrebe i mogu da se kriju vrlo bitne nezakonitosti koje mogu imati dalekosežne posledice po demokratiju i po bezbednost naših građana.
Da bi se izbegla suština zakona, taj koji bude primenjivao ovaj zakon, ostaje njemu na volju hoće li se on pridržavati zakona ili će se pridržavati opštih pravila. To je problematično. Zbog toga mu treba onemogućiti, svezati ruke i reći: ne, služba mora da se pridržava Ustava i zakona.
Ovo je ključno pitanje na kome mi insistiramo. Nije jasno, dakle, ko predlaže i gde se usvaja strategija nacionalne bezbednosti i strategija odbrane. Iz ovog predloga zakona ovako paušalno ne stoji, nema jasne norme koja reguliše ovu materiju.
Dame i gospodo, strategija nacionalna mora da bude jasna, ona mora biti uređena zakonom. Ovo ne može biti apstraktno pitanje, a prepušteno službi, da služba sama ceni kakvu će ona imati strategiju i kakvu će politiku bezbednosti voditi. To, dakle, po mišljenju SRS i po mom dubokom uverenju mora biti precizirano i zakonom uređeno do perfekcije, da niko ne može da time manipuliše.
Šta to znači politički neutralno kada je u pitanju član 2. stav 2? Molim vas, politička neutralnost, da li se odnosi na unutrašnje političke odnose ili se odnosi na koalicione političke odnose, ili govorimo o političkoj neutralnosti prema opoziciji i drugim političkim strankama, ili se pak govori o političkoj neutralnosti spolja.
Dame i gospodo, pravimo razliku. Da li je ova politička neutralnost iznutra važna za državu i da li se ta neutralnost odnosi na neutralnost službi bezbednosti drugih država, dakle spolja? Šta ovaj termin znači, neka se objasni, tražimo objašnjenje.
Da li će se prema spoljnim zemljama i njihovim službama obaveštajnim ponašati neutralno? Naša služba da li će se neutralno ponašati prema stranim obaveštajnim službama? Ta neutralnost mora biti razrađena do perfekcije, apsolutne tačnosti, kako Rimsko pravo propisuje. Od rimskih dana do današnjeg dana mi ne možemo da napravimo određenu normu koja mora biti jasna, mora imati jasnu poruku i da mora biti primenjiva, da mora time biti određena uloga svakog subjekta koji postupa po ovom zakonu.
Da li ćemo imati neutralan stav prema zemljama Evropske unije, a samim tim nećemo obaveštajno da delujemo prema tim zemljama? Onda možda nećemo ni prema Americi, jer vi iz aktuelne vlasti tražite ulazak u NATO. Možda nećete biti neutralni prema Rusiji, koja nas danas i te kako pomaže za odbranu Kosova i Metohije. Sumnjam u ovu neutralnost, službu treba usmeravati jedino u pravcu poštovanja Ustava i zakona.
Međutim, dame i gospodo, mi danas živimo u veoma opasnom vremenu koje skoro nikada nije bilo opasnije za Srbiju kao državu i njen narod.
Postavljam pitanje: da li ćemo tu neutralnost pokazati kada je u pitanju suverenitet, teritorijalni integritet, bezbednost naših građana i kada je u pitanju teritorijalni integritet, a posebno kada je u pitanju teritorija Kosova i Metohije? Da li ćemo da budemo i tu neutralni? Tu služba bezbednosti ne može biti neutralna, niti sme biti neutralna Vlada, niti sme biti neutralna bilo koja institucija u našoj državi.
Dame i gospodo, toliko sam imao u odnosu na ovaj član 2. i odnosu na amandman kojeg je uložio gospodin Nemanja Šarović. Definicija koju je predložio narodni poslanik SRS Nemanja Šarović je i te kako preciznija i jasnija, određena i reguliše materiju koja je u pitanju na jedan vrlo konkretan, jasan i precizan način.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Antiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poput mojih kolega koji su nezadovoljni samom sadržinom, ali i formom predloženog zakona koja nije u skladu sa, duboko smo uvereni, Ustavnim zakonom, podneo sam amandman na član 2. koji se odnosi na načela delovanja službe bezbednosti.
Smatram da je u samom Predlogu zakona, odnosno u nazivu samog zakona očigledno da zakon ne odgovara onim ustavnim potrebama, odnosno ne odgovara formulaciji u samom Ustavnom zakonu. Znači, jasno je sasvim da je potrebno da mi, da bismo sproveli izbore za predsednika Republike, izbore na lokalnom nivou, moramo da usvojimo zakon o službi bezbednosti.
Umesto toga dobili smo zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Očigledno iz ove dve reči da je ovo samo nacrt nečega što tek treba da dobijemo, da je ovo jedna i te kako nepotpuna verzija i baš zbog toga i neprihvatljiva za SRS.
Osim toga, službe bezbednosti, date su ovde u množini, zatim je pobrojano tačno o kojim se službama radi, i sa te strane zakon je nepotpun i čini nam se da i sama forma zakona, koji je u 23 člana, pokazuje sa koliko neozbiljnosti se Vlada i predlagač upustio u razradu ove materije.
I te kako je važno za nas da imamo ozbiljniju kontrolu nad službama bezbednosti. Naprotiv, ima se utisak danas u javnosti da službe bezbednosti kontrolišu javni i politički život u Srbiji.
Ima se utisak da postoji jedno crno tržište informacija pod kontrolom službi bezbednosti, da se tim informacijama barata u zavisnosti od potreba pojedinih političkih moćnika, da se na taj način manipuliše javnim mnjenjem, da se lični interesi i nečiji politički interesi stavljaju iznad interesa građana, i to je i te kako ozbiljan razlog da SRS ne prihvati Predlog ovog zakona.
Neophodno je da se, kada su u pitanju službe bezbednosti, razbije monopol koji postoji, koji jako često nije u interesu svih građana Srbije i da se uvede jedan višestruki sistem kontrole službi bezbednosti. To, nažalost, nemamo u Predlogu ovog zakona.
U 21 članu faktički imamo definisan Savet za nacionalnu bezbednost i Biro za koordinaciju, a to je premalo da bismo mogli da govorimo o nekom ozbiljnom zakonu, premalo da bi SRS mogla da prihvati ovaj zakon. Pozivam predlagača da hitno dopuni ovu oblast, jer je od izuzetnog značaja da imamo mnogo ozbiljniji uvid u rad službi bezbednosti, pred ovim predstojećim, čini nam se, teškim vremenima u kojima će biti Srbija u toku naredne godine.
To je od izuzetnog značaja i to je nešto od čega se već dugi niz godina beži, pre svega beži ova samozvana demokratska vlast od 2000. godine naovamo. Ono što je obećavala dolazeći 2000. godine na vlast, to je bila javnost u radu službi bezbednosti. To danas nismo dobili, naprotiv imamo znatno lošiju situaciju, imamo službu bezbednosti koja je pod njihovom kontrolom i taj sektor je neophodno hitno menjati, i samu zakonsku regulativu koja ga prati.