Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 120 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SPOLjNIM POSLOVIMA (pojedinosti)
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani, pored ministra Markovića, koji zamenjuje ministra Vuka Jeremića zbog opravdane sprečenosti da prisustvuje sednici, i da su sa nama danas i pomoćnik ministra spoljnih poslova Mirjana Živković i generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova gospodin Mirko Stefanović.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vidoje Jovanović, Dušan Bajatović, Ninoslav Dimitrijević, Miletić Mihajlović, Bojan Milovanović, Rajko Baralić, Aleksandar Martinović, Dejan Mirović, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Nikola Žutić, Mileta Poskurica, Goran Cvetanović i zajedno Balint Pastor, Laslo Varga, Elvira Kovač, Esad Džudžević, Bajram Omeragić, Srđan Šajn i Rajko Đurić, kao i amandmane Odbora za inostrane poslove.
Primili ste obaveštenje narodnog poslanika Rajka Baralića da povlači amandman koji je 27. novembra 2007. godine podneo na član 61. Predloga zakona.
Primili ste mišljenje Vlade i izveštaje Odbora za inostrane poslove i Zakonodavnog odbora o podnetim amandmanima.
Na osnovu člana 146. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je odbacio, kao neblagovremene, amandmane narodnog poslanika Nebojše Ranđelovića na član 18. i član 47. Predloga zakona, pa oni ne mogu biti predmet rasprave na sednici Narodne skupštine i o njima se ne glasa.
Takođe, primili ste obaveštenje Vlade da je za predstavnika Vlade, prilikom razmatranja Predloga zakona o spoljnim poslovima, određen Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za inostrane poslove nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim poretkom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Vidoje Jovanović.
Vlada i Odbor za inostrane poslove nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Dušan Bajatović.
Vlada i Odbor za inostrane poslove prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Ninoslav Dimitrijević.
Vlada i Odbor za inostrane poslove prihvatili su ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 5. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada i Odbor za inostrane poslove nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Vlada i Odbor za inostrane poslove nisu razmotrili ispravku amandmana koju je narodni poslanik Miletić Mihajlović dostavio 5. decembra 2007. godine.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 5. Predloga zakona o spoljnim poslovima, sa ispravkom. Stav 1. menja se i glasi: "Ministarstvo izvršava utvrđenu spoljnu politiku Republike Srbije i u okviru svoje nadležnosti obavlja sledeće poslove".
Dakle, ovde je reč o konstataciji šta je osnovna i elementarna uloga Ministarstva spoljnih poslova, a ona jeste da izvršava utvrđenu spoljnu politiku, što je naglašeno i u članu 2. Na Odboru, kada se razmatrao ovaj amandman, nije bila učinjena ispravka, tako da je bilo izlišno o tome raspravljati i ovim se, zapravo, po mišljenju kluba SPS, poboljšava stav 1. u smislu da apsolutno definiše ono što jeste uloga Ministarstva spoljnih poslova, da izvršava utvrđenu politiku, jer je to resorno ministarstvo, i da obavlja sledeće poslove, što je konstatovano, odnosno nabrojano u svih 27 tačaka.
U toku načelne rasprave iskoristio bih priliku samo da kažem još kratko nekoliko reči o tome da je trebalo zapravo na početku ovog zakona, da li u članu 2. ili u nekom od ovih članova, poći i od konstatacije i nabrajanja osnovnih principa spoljne politike, na kojima se zasniva naša politika uopšte i naročito spoljna politika, a što je inače u vezi sa onim što nam se dešava i u vezi sa onim što je nama problem u međunarodnim odnosima kada je u pitanju, recimo, Kosovo i Metohija ili drugi problemi koji proizilaze na našim relacijama.
Pa je tako npr. bilo poželjno, a verovatno i korisno da se ti principi spoljne politike u nekom članu konstatuju kao temelj i osnova vođenja politike, a što se zapravo veoma često i svakodnevno ponavlja od strane naših zvaničnika u tim međunarodnim odnosima, u Savetu bezbednosti i u bilateralnim odnosima sa drugim zemljama, odnosno njihovim zvaničnicima.
Znači, po mišljenju socijalista trebalo je od tih principa, recimo, da stoji da Srbija vodi miroljubivu politiku dobrosusedstva i ravnopravne međunarodne saradnje na osnovu uzajamnosti i nemešanja i poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država.
Zatim da se zalaže za demokratizaciju međunarodnih odnosa, jačanje uloge Ujedinjenih nacija i za puno poštovanje principa Povelje Ujedinjenih nacija, Pariske povelje, Završnog dokumenta OEBS-a iz Helsinkija i konvencija Saveta bezbednosti. Recimo još da je Republika Srbija privržena mirnom razrešavanju sporova i da se protivi politici sile.
Dakle, ovi principi predstavljaju okvir za strategiju i vođenje spoljnih poslova, i oni se stalno i pominju, i od toga se polazi u vođenju spoljne politike.
S obzirom da je ovde reč o zakonu o spoljnim poslovima, svakako da bi tim načelnim stavovima ovaj zakon bio ojačan i imao bi mnogo veću dozu ozbiljnosti i važnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, javljam se na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Žao mi je što smo do ove informacije došli tek u toku vikenda, što je nismo imali u momentu kada je ovde bio gospodin Dragan Šutanovac, jer se ovo što želim da kažem narodnim poslanicima, a pre svega javnosti, odnosno građanima Srbije, odnosi direktno na gospodina Dragana Šutanovca.
Naime, pouzdano smo saznali da je Ministarstvo odbrane angažovalo od jednog privatnog preduzeća pet autobusa da prevezu vojnike iz vojne pošte Topčider večeras na koncert Miroslava Ilića. Radi stenograma, želim da konkretno postavim pitanje ministru Draganu Šutanovcu.
Prvo, koliko je Ministarstvo odbrane izdvojilo sredstava za angažovanje ovih autobusa? Drugo, da li su karte za sve te vojnike, koji će doći tim autobusima, kupljene ili su poklonjene? Ako su kupljene, koliko je sredstava Ministarstvo odbrane izdvojilo na ime tih karata? Koji je interes Vojske Srbije, koji je interes građana Srbije da se njihova sredstva troše na ovako bahat način?
Da li večeras taj pevač može ili ne može da napuni Arenu, to nije problem ni Narodne skupštine, ni Ministarstva odbrane. Očigledno je da je gospodin Šutanovac zloupotrebio svoju funkciju.
Dakle, ne pitam ga da li je angažovao autobuse, jer to znamo sigurno da jeste, već ga pitam: koliko je sredstava izdvojio za autobuse, dakle za pet luksuznih autobusa od jedne privatne firme, i koliko je sredstava izdvojeno za te karte, ukoliko nisu poklonjene?
Molim vas, gospodine predsedniče parlamenta, da najbrže moguće ovo pitanje dostavite ministru Šutanovcu i da, takođe u najkraćem roku, Narodna skupština i javnost Srbije dobiju odgovor na to.

Da li se još neko javlja po čl. 225. i 226, pa da nastavimo rad po amandmanima?
Izvolite, Zvonko Stević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, uvaženo predsedništvo, predsedniče, javljam se na osnovu Poslovnika, član 226.
Želim javnost i ovaj visoki dom da obavestim da je danas Međunarodni dan zaštite ljudskih prava. I evo kako iz demokratske koalicije čelnici tretiraju stanje ljudskih prava na prostoru Srbije. Stanje ljudskih prava u našoj zemlji je, prema oceni direktora Službe za ljudska i manjinska prava Petra Lađevića, na zadovoljavajućem nivou. Zaista, najblaže rečeno, sramno.
Na početku 21. veka najugroženija prava na Balkanu, u Evropi i u svetu su prava Srba na prostoru KiM. Na današnji dan Srbi sa prostora KiM nemaju bezbednost, nemaju pravo na slobodu kretanja, pravo na imovinu, pravo na rad, pravo na obrazovanje, na zdravstvenu zaštitu, pravo na zapošljavanje pristiglih osam generacija srednjoškolaca i isto toliko generacija studenata, pravo na povratak.
Za osam godina demokratska koalicija i međunarodna zajednica nisu vratili ni 1% proteranih i raseljenih ljudi sa prostora KiM, Srba i ostalog nealbanskog življa. Pravo na otkrivanje sudbine kidnapovanih i nestalih, jer su mnoge porodice ostale bez najdražih i najmilijih.
Pitam međunarodnu zajednicu šta će danas da uradi ako se zna da je, zbog navodne ugroženosti Albanaca i njihovih ljudskih prava, proglašena humanitarna katastrofa i insceniran Račak, da bi na kraju bila bombardovana država Srbija. Koga će sad da bombarduju?
Jedno od osnovnih ljudskih prava, pravo na električnu energiju. Zato sam se i javio, da postavim pitanje Ministarstvu za energetiku i EPS-u oko snabdevanja električnom energijom. Dr Žarko Obradović i ja smo u toku vikenda, tačnije u subotu, obišli Pomoravski kraj, gde živi 45.000 Srba, i uverili smo se u katastrofalno stanje života Srba na prostoru KiM.
Gospodo iz demokratske koalicije, jesu li to ti vaši akcioni planovi? Narod traži i poziva vas da budete njihovi gosti, da budete naši gosti na prostoru KiM, sa decom i sa porodicom, nedelju dana, 10 dana, da se stvarno uverite, jer ovo što mi tražimo i što pričamo je razgovor gluvih.
Šta znači da ni posle osam godina međunarodna zajednica, Vlada Republike Srbije i EPS nisu obezbedili osnovno elementarno pravo na električnu energiju, da narod danas u 21. veku po četiri dana nema struje, kao što je bio slučaj u srpskoj enklavi Berivojce u Kosovskoj Kamenici?
(Predsednik: Vreme.)
Šta znači restrikcija 3+3, tri sata ima, tri sata nema, a pojedine enklave posle, kad tog dana restrikcija traje, drugog dana nemaju uopšte struje. Dokle će Srbi na KiM da žive u mraku?
Pitam: šta su Ministarstvo za energetiku, Vlada Republike Srbije i EPS preduzeli, šta preduzimaju i šta će preduzeti?
Da vas podsetim, nakon bombardovanja države Srbije mi smo obezbedili električnu energiju, svo stanovništvo u Srbiji i na Kosovu imalo je struju. Veliki sistemi, potrošači električne energije, kao što su Trepča, Feronikl, Fabrika baterija u Gnjilanu, radijatora, Amortizeri, Kosovka – ne funkcionišu, ne rade, a međunarodna zajednica i EPS nisu u stanju da obezbede električnu energiju.
Pitam Ministarstvo energetike: dokle će Srbi da žive u mraku? Hvala.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? Ukoliko ne, nastavljamo po amandmanima. Da li se još neko javlja povodom amandmana gospodina Mihajlovića? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Vlada i Odbor za inostrane poslove nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Izvolite.

Dame i gospodo, da bi opravdao razloge za odbijanje ovog amandmana, predlagač se poziva na član 123. Ustava.
Ali, upravo u tom članu nije predviđeno, ni u jednom od šest stavova, da Ministarstvo inostranih poslova predstavlja, uz predsednika Republike, državu Srbiju. S druge strane, u članu 112. stav 1. Ustava Srbije piše: ''Predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu''. Dakle, upravo rešenje za koje se opredelilo Ministarstvo u članu 5. Predloga zakona nema uporište u Ustavu Srbije.
To je osnovni smisao ovog amandmana i zato je čudno što predlagač zakona ne daje odgovor na ovu primedbu, koja je i bila glavni razlog za podnošenje amandmana. Naprotiv, predlagač zakona van konteksta komentariše samo drugi deo amandmana, iako je svrha tog dela bila da ukaže na bespotrebno prepisivanje ustavnih normi.
Takođe, jasno je da je opšta svrha zakona razrada ustavnih normi, a ne prepisivanje istih. Jasno je i da svrha zakona ne može biti izmišljanje nečega što nema u Ustavu čak ni u naznakama.
U tom kontekstu treba istaći da član 5. Predloga zakona ima 27 stavova. Očigledno je bila namera predlagača zakona da detaljno uredi poslove Ministarstva spoljnih poslova. Nema dileme da je to dobar način za povećanje efikasnosti rada Ministarstva, ali taj princip pre svega treba primeniti i u praksi.
Na primer, u stavu 12. ovog člana predviđa se da Ministarstvo ''analizira i predviđa razvoj globalnih odnosa i pojava, naročito u oblasti spoljne politike.'' Zatim se ističe da će se posebna pažnja obratiti na globalne odnose i pojave koji su od značaja za međunarodni položaj Republike Srbije. U tom smislu, iako sam pažljivo slušao izlaganje gospodina Jeremića, nisam čuo da je pomenuo analizu uticaja drugih svetskih kriza na kosovski problem.
Takođe, nikad nisam pročitao izjavu ministra u kojoj se makar pominje da se rade takve analize, na primer, o uticaju bliskoistočne krize na rešavanje statusa Kosova i Metohije. Posebno je to čudno jer se ta povezanost već duže vreme otvoreno analizira u međunarodnoj javnosti. Na primer, 2. maja 2000. godine potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a Vili Vimer uputio je pismo Gerhardu Šrederu u kome se analizira povezanost bliskoistočne i balkanske krize. Ova Vimerova analiza povezanosti nije nikakva tajna. Objavljena je čak i u našim medijima.
Dakle, moje primedbe su isključivo dobronamerne prirode i iskreno se nadam da se ne radi o nesavesnom radu Ministarstva, već da postoje i takve ozbiljne analize.
Da je ova analiza povezanosti dveju kriza zasnovana na ozbiljnim argumentima i da je neophodna za rad Ministarstva, pokazuju i sledeće činjenice. Rok za stvaranje palestinske države, po dogovoru iz Osla, poklopio se sa agresijom na SRJ 1998. i 1999. godine. Takozvana mapa puta iz 2002. godine, koja predviđa stvaranje palestinske države, pojavila se u vreme kada se ponovo pokrenulo pitanje statusa Kosova i Metohije. Čudno, ako se zna da je taj status već bio određen Rezolucijom 1244. Takođe, prema dogovoru iz Anapolisa, u 2008. godini treba da se postigne sporazum o formiranju palestinske države. Ponovo se u isto vreme najavljuje jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova.
U sličnom kontekstu se čak i američki političari i diplomate izjašnjavaju o ovoj povezanosti. Naravno, oni patetično glorifikuju ulogu Vašingtona, ali ne negiraju povezanost situacije na Balkanu i one na Bliskom istoku. Na primer, u tom kontekstu je dao izjavu kongresmen Tom Lantoš pred Spoljnopolitičkim odborom Kongresa 2007. godine. Sličnu izjavu je dao i Nikolas Berns ove godine.
U članu 5. tačka 18) Predloga zakona navodi se da Ministarstvo u okviru svojih nadležnosti informiše vlade drugih država i međunarodnu javnost o politici Republike Srbije, kao i da radi na promociji političkih stavova Vlade radi jačanja ugleda Republike Srbije u međunarodnim odnosima.
Naravno, informisanje drugih vlada o politici Republike Srbije je neophodno. Zato se koriste ambasade, konzulati i službene posete.
S druge strane, nije jasno na osnovu kojih kriterijuma će Ministarstvo određivati koju stranu javnost će prioritetno informisati o politici Vlade Republike Srbije. Takođe, da li će se to raditi preko tzv. pi-ar agencija? U tom kontekstu, da li je Ministarstvo uradilo ozbiljnu analizu dosadašnjih rezultata u ovoj oblasti, posebno u vezi sa tzv. lobiranjem u SAD?
Na primer, za našu zemlju je lobiralo u Vašingtonu čak šest pi-ar agencija 2005. godine. Vlada je zvanično angažovala jednu lobističku firmu, čiji je predsednik bivši američki ambasador; 2001. godine je angažovan čak i bivši kanadski premijer; formiran je i tzv. srpski kokus.
Zato se postavljaju sledeća pitanja: Koji su konkretni rezultati postignuti u ovoj oblasti, tačnije, da li je Vašington promenio svoju politiku prema Kosovu i Metohiji? Isto tako, da li su nadležni organi u našem ministarstvu uzeli u obzir dugogodišnje rezultate drugih lobija, npr. grčkog lobija koji je, po Kisindžeru i Bžežinskom, među prva tri po uticaju u Americi? Tačnije, da li treba zanemariti činjenicu da taj lobi pune 33 godine ne može da promeni politiku Vašingtona u vezi sa kiparskom krizom.
Ili, da li treba zanemariti činjenicu da je upravo Rusija 2004. godine uložila veto u Savetu bezbednosti? Tada je blokirala američko-britanski plan koji je bio nepovoljan za kiparske Grke. U tom smislu, da li uopšte ima smisla lobiranje u Americi ili se treba okrenuti ka nekim drugim zemljama?
Amandman treba prihvatiti i zato što svaka nepreciznost u zakonu dovodi do mešanja nadležnosti i jedne vrste haosa u spoljnoj politici. Nažalost, on već postoji i otežava našu pregovaračku poziciju.
Na primer, ministar Jeremić je u svom izlaganju naveo da postoji Vladin plan koji će se aktivirati u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova. Potpuno je razumljivo što on nije hteo da iznosi detalje tog plana na otvorenoj sednici Skupštine.
Ali, jedan visoki državni funkcioner, u intervjuu koji je objavio nedeljnik "Nin" 31. aprila 2007. godine, skoro otvoreno nagoveštava da se neće pribeći prekidu diplomatskih odnosa jer je to, po njemu, krajnja i ozbiljna mera kojoj se sasvim retko pribegava. Kao da nije krajnja i ozbiljna mera kada neko jednostrano prizna takozvano Kosovo, uprkos rezolucijama Saveta bezbednosti 1244, 1160, 1199, 1203, 1239, saopštenjima Kontakt grupe od 9. marta i 25. marta 1998. godine, Povelji Ujedinjenih nacija, Završnom aktu KEBS-a iz 1975. godine, Bukureštanskom ugovoru iz 1913. godine, kao i drugim rezolucijama i ugovorima koji potvrđuju da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
Dakle, kao da se unapred odbacuje mera koja ima najveću vrednost u smislu odvraćanja onih koji nameravaju da protivpravno i jednostrano priznaju tzv. Kosovo. Takođe, ne treba ni sumnjati da su ovu izjavu zabeležile i sve važnije ambasade u Beogradu i prosledile vladama, među kojima su i one koje razmišljaju o jednostranom priznanju.
Na kraju, u obrazloženju zakona se objašnjavaju razlozi za formiranje Spoljnopolitičkog saveta. Ne ulazim u razmatranje političkih stavova članova ovog saveta. Oni su poznati javnosti i to je legitimno pravo tih ljudi da budu orijentisani ka Vašingtonu i Briselu, isto kao što je legitimno zalaganje za saradnju sa Ruskom Federacijom kao glavnim partnerom. Ipak, neprikladno je da u sastavu Saveta bude čovek koji se otvoreno zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije. To je u suprotnosti sa Ustavom i to treba da znaju nadležni u Ministarstvu. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, pa potom gospodin Varga. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, vas da pitamo za savetnike Vuka Jeremića, reći ćete: ja s tim nemam ništa. Ali, pošto ste prihvatili da budete ovlašćeni predstavnik Vlade po ovoj tački dnevnog reda i po sledećoj, imaćemo dosta nezgodnih pitanja i očekujemo odgovore na sve to.
Kao što je rekao gospodin Mirović, koji dugo prati svetsku diplomatiju, naročito odnos velikih sila prema Srbiji i srpskom pitanju od početka '90-ih godina, za mene je interesantno – pored ove formulacije koja je bolja, koju je on predložio svojim amandmanom u ime poslaničke grupe SRS – kako se i na koji način štite prava naših državljana u inostranstvu.
Konkretno ću da govorim o Srbima koji se nalaze u haškom kazamatu, za sve ovo vreme od kada je on osnovan i od kada isključivo radi da bi se sudilo srpskom narodu i da bi se Srbi osudili. Poznat vam je, kao i najširoj javnosti, slučaj mnogih koji su tamo otišli, a da su kidnapovani od strane dosovske vlasti i pravo je pitanje šta je to Ministarstvo spoljnih poslova, i MUP, i Ministarstvo pravde, državni vrh, obećao tim ljudima kada su, sa ili bez vreće na glavi, otišli tamo.
Da ne govorim o generalu Tolimiru, jer to je priča koju smo više puta ponavljali a nema validnog odgovora od organa državne vlasti, ali, evo, započeću priču jer me je na to podstakao gospodin general Božidar Delić, koji se vratio posle mesec i više dana iz haškog kazamata, i postaviću konkretno pitanje vama, a vi ga nemate, kako je moguće da pored svih ovih izdajnika koji se nalaze u savetodavnom telu, pominjani Goran Svilanović i ostali, Vojin Dimitrijević – kako je moguće da vlast Srbije i dalje za ambasadora u Holandiji ima Radoslava Stojanovića?
Gospodin general Delić je mesec dana proveo tamo, i kasnije će verovatno da priča o tome kada bude govorio o nekim amandmanima, svedočeći u procesu koji antisrpski Haški tribunal vodi protiv slavnog generala Lazarevića. General Lazarević je, zajedno sa vojnim vrhom, junački i herojski branio Srbiju, najpre od šiptarskih terorista koji su ubijali sve što je srpsko, i srpsku vojsku i policiju, a zatim se herojski branio u 78-dnevnoj agresiji koju je NATO vodio nad našim narodom i našom zemljom.
Vidite kako se vi igrate s onim što se zove spoljna politika i diplomatija kada su u pitanju vitalni državni i nacionalni interesi. Nemam drugu reč nego čudovište od Radoslava Stojanovića, nije se nikada pojavio da kaže ili da pita da li je potrebna pomoć bilo kome ko se nalazi, na pravdi boga, tamo. Evo, naš predsednik već pet godina, i sutra je nastavak njegovog suđenja, i u paramparčad će da razbije Haški tribunal.
Predsednik naše stranke, profesor doktor Vojislav Šešelj, kao vrhunski pravnik i političar, i kao čovek koji iza sebe ima takav tim svojih saradnika koji mu pomaže i priprema odbranu, s tim što gospodin Krasić, Vučić i gospodin Jerković i dalje nemaju mogućnosti i neće sutra sedeti u sudnici, jer je takva odluka zlikovačkog Haškog tribunala.
Ali, evo slučaj generala Lazarevića. Čovek koji se junački borio, čovek koji je žrtvovao sebe i svoju vojničku čast je založio za odbranu države i naroda. Ko njemu može da pomogne? Ko su ti ljudi koji dostavljaju iz državnog vrha sve što su mogli da daju i što ima oznaku državne tajne – dakle, u posed toga niko od branilaca generala Lazarevića nije mogao da dođe – zlikovcima u Haškom tribunalu.
I ne samo do početka njegovog suđenja. Imate slučaj, i o tome je govorio dosta gospodin Krasić, a to su svi oni neobelodanjeni dokumenti koje Haško tužilaštvo već pet godina dobija, a nema ga predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, niti gospodin Krasić, ni drugi njegovi pravni savetnici, iako je suđenje već uveliko u toku.
Šta onda radi Ministarstvo? Kakvom se analizom bavi? Zašto takve izdajnike drži na teritoriji države u kojoj je smešten taj sud koji je osnovan da bi se sudilo Srbima? Zašto se ne bavite tim analizama? Ako se već bavi Ministarstvo analizama učinjenih diplomatskih poteza unazad koliko godina, gde je to bio Goran Svilanović i šta je radio, u procesu sukcesije naše zemlje koliku je štetu naneo SRJ, odnosno Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, odnosno Srbiji i kakvu štetu mi sada trpimo?
Hajde o tome da razgovaramo, gospodine ministre. Ovako je udžbenički i knjiški lako, napišete, svako to zna, ili prepišete iz ovih međunarodnih konvencija, bečke, jedne, druge, šta radi Ministarstvo spoljnih poslova.
Ali, ajde da mi kao ozbiljni ljudi, a očigledno je da ovo nije ozbiljna država, jer se tako ophodi prema svojim herojima i svojim junacima, i prema ljudima koji brane interes i čast ove zemlje, gde su ti nesrećnici koje država plaća?
Znate šta je ta nakaza od čoveka izjavio pre par meseci, ne znam da li čitate te sve novine, jedne ili druge, nedeljne, u ovoj zemlji, gospodine Markoviću? On čak kaže da mu se gadi da odlazi na mesta gde se okupljaju Srbi koji žive u Holandiji. To kakvim pogrdnim imenima je nazvao ne samo predsednika naše stranke, nego ostale Srbe koji se nalaze u Haškom tribunalu, to ne mogu ni da izgovorim. To je nešto najgadnije što iz usta jednog čoveka može da izađe.
Ali, da li znate šta je rekao? Njemu se gadi da ide na ona mesta gde se okupljaju srpski iseljenici, zbog toga što se tamo jede i pije, i zato što mu je muka, jer oni imaju one karte koje prodaju da bi organizovali te zabave. Ti ljudi to svuda u dijaspori rade da bi imali neku humanitarnu akciju, ili da bi obnovili ili sagradili srpsku pravoslavnu crkvu.
Posao Ministarstva inostranih poslova je veoma ozbiljna stvar za svaku državu. Ako na takav način nastavite i preko takvih "diplomata", koji su spremni da za sitne pare izdaju svoju zemlju i svoj narod, nama se ne piše dobro.
Džaba je onda nama da li će zakon da izgleda ovako ili onako, ali primer koji je svež i danas se general Delić vratio u skupštinske klupe, da doživi da mesec dana boravi tamo i da se sprema za odbranu generala Lazarevića, a da se podmeće slavnom srpskom generalu koji je sve dao da odbrani otadžbinu i narod, dovoljno govori o vama ko ste i šta ste, i koliko vam je Srbija na srcu, i koliko vas briga i za srpsku vojsku i za narod uopšte, i za ono šta će nama da se desi u budućnosti.