Dame i gospodo narodni poslanici, evo sada nešto stvarno iznenađujuće da ste stavili u zakon. Kaže ovako, član 13: ''Nadležni državni organi dužni su da, u skladu sa svojim  ustavnim i zakonskim položajem, sarađuju sa Savetom u pitanjima iz nadležnosti Saveta, a pre svega u izvršenju zaključaka Saveta.''
Postavljam pitanje, koji to državni organ neće ili sme da ne postupi ukoliko mu naredni predsednik Vlade ili neki ministar? Ili jedino je ovo napisano zbog ministarstava. Znate, vi ste formirali Vladu ne po principu jedinstva vlasti, nego po principu podele vlasti. Svaka stranka ima svoje resore, svoja ministarstva, tu ne može da uđe niko od članova druge političke stranke koja sačinjava vašu koaliciju.
Svaki ministar može u Vladi da radi bukvalno šta hoće, a ako je predsednik stranke koja sačinjava skupštinsku većinu, onda jedino bi moglo možda monarh, kralj, car ili bog da bude jači od njega u tom ministarstvu i u toj vladi.
Da li ovim članom želite da prisilite ministre u Vladi Republike Srbije da rade svoj posao? Ako jeste, onda je u redu to što piše ovde. Ali ako jeste, takva vlada onda ne treba da postoji. Takvu Vladu Narodna skupština ne bi trebalo da podržava. Izgleda mi da je taj problem u pitanju.
U drugom stavu se kaže: ''Ako nadležni državni organ ne sarađuje sa Savetom ili ne izvršava zaključke Saveta, sekretar Saveta o tome, bez odlaganja, obaveštava Savet, koji u tom slučaju može pozvati rukovodioca državnog organa da preduzme sve mere koje su predviđene zakonom da bi državni organ uspostavio saradnju sa Savetom ili izvršio zaključak Saveta.''
Objasnite mi ovo, ako neki državni organ ne postupi po zaključku, uputstvu, zahtevu Saveta, znači, vi ćete da pozovete rukovodioca tog državnog organa, da porazgovarate s njim, da se ubeđujete s njim, dok ne počne da ispunjava zaključke Saveta ili uslove Saveta.
To me još više ubeđuje u to da su ovde u pitanju ministarstva. To ne treba da rešava Savet, to lepo predsednici stranaka koji sačinjavaju skupštinsku većinu, Boris Tadić, predsednik DS-a, Vojislav Koštunica, predsednik DSS-a, Velja Ilić, predsednik Nove Srbije, Mlađan Dinkić, predsednik G17 plus, da reše taj problem na koalicionom sastanku. Šta će vama savet?
Zašto pravite zakonsku obavezu da se četiri lidera političkih stranaka dogovaraju zakonom da imaju obavezu šta će da se dogovore. Nijedan drugi državni organ, osim ovih organa koje predvode ova četvorica, ne sme da ne ispunjava naloge predsednika Vlade, predsednika države, da ne pričam o nečem drugom.
Znači, postavlja se pitanje, zašto jednostavno pišete ovakve zakone, zašto u ovakvim zakonima ima ovakvih članova. Izgleda mi da u toj vašoj koaliciji ništa nije kako treba. Tek će problemi da budu sada kada raspišete izbore, kako ćete da odredite kandidata, vama iz DS-a, vi imate svog kandidata, ovi još nemaju, trebaju vam ovi drugi da pobedite Tomislava Nikolića, ali ni to vam neće biti dovoljno.
Gospodine predsedniče Skupštine, raspišite što pre te izbore da gospodin Tomislav Nikolić što pre preuzme Srbiju u svoje ruke.

Da li još neki želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo poslanik Ognjen Mihajlović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vama je zapala jedna vrlo teška dužnost da branite Predlog zakona koga niste pisali. Duboko saosećam sa vašim položajem, mislim da vam zaista nije lako. Uvek vam Vlada Srbije da vruć krompir u ruke da branite nesuvisla zakonska rešenja. Vi ste dobar pravnik i imate dosta parlamentarnog iskustva, ali čak ni vi ne možete da odbranite nešto što je zaista loše.
Evo, gospodine ministre, narodni poslanik Ognjen Mihajlović predložio je svojim amandmanom da se briše član 14. Predloga zakona, koji glasi ovako - sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Na prvi pogled, Vladi se učinilo da je amandman besmislen, ali ako pročitate obrazloženje Predloga zakona, onda ćete videti da amandman nije besmislen, odnosno da on pogađa samu suštinu onoga što piše u Predlogu zakona, odnosno u njegovom obrazloženju.
Dakle, član 14. glasi: "Sredstva za rad saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije". Čovek bi sada pretpostavio kada pročita ovu normu da su za rad Saveta potrebna neka finansijska sredstva i da ta finansijska sredstva moraju da se obezbede u budžetu Republike Srbije. Mi do sada u pravnom sistemu Republike Srbije nismo imali Savet za nacionalnu bezbednost, to je jedna nova državna institucija, i naravno kao i sve državne institucije i ova mora da se finansira iz budžeta Republike Srbije.
Pogledajte, gospodine ministre, kako glasi obrazloženje tog dela Predloga zakona. To je odeljak 4. obrazloženja. Inače, sam naziv tog odeljka je smešan. Gospodine ministre, znam da je vama zabavno da pričate sa svojim stranačkim kolegama, pogotovu sa ovima iz DSS-a, oni se retko pojavljuju u Narodnoj skupštini, pa je to atrakcija za vas, ali obratite pažnju.
Pazite, odeljak 4. obrazloženja zove se ovako - Razlozi za sprovođenje ovog zakona. Ovo je jedan novi termin koji do sada mislim da se nije pojavljivao u zakonodavnoj praksi. Dakle, Razlozi za sprovođenje ovog zakona; pa onda kaže, za sprovođenje ovog zakona, gospodine ministre, nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, a kažete u članu 14 - sredstva za rad Saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Ovo što piše u članu 14. i ovo što piše u obrazloženju je besmisleno. Dakle, ili ćete vi taj savet da finansirate iz budžeta, pa je onda potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva, jer je to jedna nova institucija za koju u dosadašnjem budžetu nisu odvojena bilo kakva sredstva ili je tačno ovo što piše u obrazloženju Predloga zakona da nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Dakle, gospodine ministre, objasnite nam, mi u SRS ne možemo da shvatimo šta je predlagač hteo da kaže.
Da li je hteo da kaže da je potrebno obezbediti sredstva ili da nije potrebno. Ako nije potrebno, onda se postavlja sledeće pitanje, kako mislite da finansirate Savet za nacionalnu bezbednost? Vi u Predlogu zakona ubacujete tri administrativna tela, umesto da se u Predlogu zakona pre svega bavite službama bezbednosti, vi najveći deo Predloga zakona posvećujete nekim administrativnim telima koja nisu službe bezbednosti.
Savet za nacionalnu bezbednost, pa onda imate Biro za koordinaciju, pa Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost. Dakle, tri administrativna tela i sada se postavlja pitanje kako vi mislite sve to da finansirate. Ako ne finansirate iz budžeta Republike Srbije, iz kojih to sredstava će ove institucije da budu finansirane. Da li će biti finansirane od strane neke zapadne države, da li će ih dotirati neke zapadne obaveštajne službe, da li će raditi besplatno, odnosno počasno.
Kako vi zamišljate da Savet za nacionalnu bezbednost funkcioniše ako nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Gospodine ministre, bilo bi dobro da oni koji predlažu zakone malo pročitaju šta su im njihovi službenici napisali. Ovako dovode vas, ni krivog ni dužnog, u vrlo težak položaj, da ovde crvenite, da ne znate šta da kažete, gledate u patos i jednostavno ne možete da odgovorite na neka elementarna pitanja.
Ovo su kardinalne greške i to je samo dokaz više da oni koji pišu predloge zakona mnogo se ne razumeju u svoj posao. U stvari, to je samo posledica jedne osnovne stvari, a to je da ne pišete vi predloge zakona. Vi predloge zakona dobijate. Predloge zakona u Republici Srbiji, kako je to neko rekao, pišu prevodioci i daktilografi.
Dakle, neko prevodi ono što dobijete iz inostranstva i neko to mora da otkuca. Nemamo mi iluzija u SRS da je neki činovnik u Vladi Srbije pisao ovaj predlog zakona. Čak i činovnici koji ne moraju da imaju završen pravni fakultet, znaju da ovakve stvari ne smeju da se dese u jednom vrlo važnom zakonu.
Doduše, vi za sve imate obrazloženje i kažete da je to tehnički zakon. Zakon o predsedniku Republike je bio tehnički zakon, pa je zakon o izborima za predsednika Republike je bio tehnički zakon, pa evo sada zakon o službama bezbednosti opet tehnički zakon. Znači, nije bitno šta piše u normativnom delu predloga zakona, šta piše u obrazloženju tog zakona, to je tehnički zakon, ima relativno malo članova, dajte da mi to uradimo i da možemo da kažemo, jeste, mi smo ispoštovali ono što piše u Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava Republike Srbije, doneli smo zakon i mogu da se raspišu izbori za predsednika Republike.
Kakvi su ti zakoni, šta u njima piše, to se vas ni najmanje ne tiče. Dakle, gospodine ministre, vas je Vlada Srbije dovela u bezizlaznu poziciju. Vi ne možete da date nikakav suvisli odgovor na ovo što vam govore poslanici SRS.
Ove gospođe iz poslaničkih klupa DS nešto dobacuju, možda imaju nešto pametno da kažu, pa ih pozivam da izađu za govornicu Skupštine Srbije i da obrazlože šta je to, u stvari, Vlada htela da kaže, da li su potrebna dodatna sredstva ili nisu, i da li to znači da normativni deo predloga zakona piše jedan čovek ili jedna grupa ljudi, a da obrazloženje piše neko drugi.
Ovo što mi imamo u Predlogu zakona, ovo je nešto nezabeleženo u našoj zakonodavnoj praksi, da jedno piše u normativnom delu zakona, a da nešto drugo piše u obrazloženju. Sam naziv ovog dela obrazloženja kaže: Razlozi za sprovođenje ovog zakona. To je besmisleno. Šta to znači?
Ako vi, kao umne glave iz DS, to možete da objasnite, na tome bih vam bio zahvalan, jer bi danas, 10. decembra, oko 21.30, naučio nešto novo.
Gospodine ministre, ako ste sposobni, izađite za govornicu pa objasnite šta je to Vlada htela da kaže, jer mi u SRS to ne možemo da razumemo, a izgleda ne možete ni vi, pošto se smejete kakvu je glupost Vlada Srbije mogla da stavi u Predlog zakona.

Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

U pitanju je član 136. našeg Poslovnika. Postoji nešto što je obavezni sadržaj svakog predloga zakona.
Ovde se kaže da obrazloženje mora da sadrži, alineja prva, ustavni osnov; druga, razlozi za donošenje zakona; treća, objašnjenje osnovnih pravnih instituta, to moram da kažem da sadrži ovaj predlog zakona; četvrta, procenu iznosa finansijskih sredstava za sprovođenje zakona. To pod četiri, u izvedbi gospodina Milana Markovića, jesu razlozi za sprovođenje ovog zakona.
Znači, imamo posebno razloge za donošenje, a onda imamo posebno razloge za sprovođenje. To su potpuno različiti razlozi, ali nema nigde ocene potrebnih finansijskih sredstava. Gospodin Martinović je napravio vezu između člana 136. Poslovnika i člana 14. Predloga zakona, i video da tu nešto nije u redu, mentalni sklop čoveka koji je prekucavao ovo je ravan kokoški.
Gospodin Marković ima veliko iskustvo kao poslanik, zna da ovo ne može, mora jadnik da sedi ovde, snašlo ga je to, zato što su razlozi za hitan postupak glavni razlozi, a to je - bez ovog zakona ne može Dulić sutra da raspiše izbore. To je ta cela priča šta se dešava ovde.
Gospodine Markoviću, potrudićemo se mi iz SRS da ovo ostane zabeleženo. Garantujem vam da će u "Velikoj Srbiji" da se objavi ceo ovaj predlog zakona, sa mnogim komentarima svega ovoga što je napisano.
Ali, nikada nećete sprati ljagu sa onoga što ste napisali u članu 13. stav 2. Vidite, zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost ima rang ustavne norme. Znači, svi državni organi moraju da daju prioritet zaključku, a ne Ustavu, zakonu ili nekom drugom podzakonskom aktu donetom na osnovu zakona. Zaključak ovog saveta, ili ove bratije koja se bude skupila, ima takav značaj.
Ovo je pravi dokaz kršenja ustavnosti i zakonitosti, pre svega ustavnosti, jer se ugrađuje kao norma. Zašto jednom zaključku dajete takav značaj? Zašto dajete značaj nečemu što je - odi mi, dođi mi. Naravno, nema odgovora na ovo pitanje.

Narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta je problem ovde? Reći ću vam nešto iz iskustva, što vi ne znate. Udba je imala specijalne fondove. Tim specijalnim fondovima samo je rukovodio načelnik Udbe. Načelnik Udbe je trošio sredstva iz specijalnog fonda, i to budžetska sredstva. Šta je radio sa tim sredstvima? Plaćao je doušnike koji će da cinkare građane Republike Srbije, pa je to 1966. godine naišlo na oštru osudu. Zbog toga je ta služba doživela veliki brodolom.
Ovo što je rekao kolega Martinović, gospodine ministre, nisam siguran, vi ste iskusan i dobar pravnik, ovo što je rečeno na strani 4, razdeljak IV, razlozi za sprovođenje ovog zakona, valjda treba da se kaže: sredstva za sprovođenje ovog zakona. Dame i gospodo, predlagači zakona, na stotine zakona ste predlagali, predlaže se i dalje, ali kažete: sredstva za sprovođenje ovog zakona jesu potrebna ili nisu potrebna.
Pazite, kakva je kontradikcija između člana 14. i obrazloženja? U obrazloženju, kako je rekao kolega Martinović, za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Međutim, u članu 14. se kaže: "Sredstva za rad saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije". Da se razumemo, ovo ne može nikako da se ispegla, da se uklopi i da se ispravi. Nema šanse.
Tačno je da će trebati sredstva za rad Saveta da se obezbede iz budžeta. Onda je moralo da se kaže da će se obezbediti sredstva iz budžeta, ali pošto će ovaj zakon stupiti uskoro na snagu, onda je moralo da se kaže da će biti potrebna tolika i tolika sredstva iz budžeta ove godine, a za narednu godinu će se planirati iz novog budžeta ili iz rebalansa, što reče kolega.
Međutim, ponavljam, kontrola ovih finansijskih sredstava mora biti jaka, mora da podleže finansijsko-budžetskoj inspekciji Republike Srbije. Zašto? Da ne bi doživeli ono što je bilo 1966. godine. Sigurno je da će tih sredstava morati da se obezbedi iz budžeta. Prema tome, ovo nije dobro regulisano. Gospodine Markoviću, čudi me kako je vama promaklo da se ovo ne ispravi.

 Reč ima ministar Marković.

Trudim se, pažljivo slušam sve primedbe. Ostalo je manje od deset amandmana, pa da odgovorim na jedan deo vaših primedbi.
Prvo, u redu je, očigledna je greška u prekucavanju. Ne mogu da shvatim da je potrebno da tri narodna poslanika izlaze i da govore to. Dakle, neko ko je kucao jeste pogrešio. Svi dobro znate o čemu se radi. Ne radi se o razlozima za sprovođenje zakona, tako nešto i ne postoji, radi se o sredstvima koja su potrebna za sprovođenje zakona, tako da bih vas molio da ne pravite od toga sada temu, pitanje, neko tamo ko radi za 12.000 dinara, potkrala mu se greška, nemojmo da ga vređamo. Ako vam baš čini zadovoljstvo, proveriću u daktiloslužbi ko je ovo prekucavao.
Da kažem par stvari. Kolega se žalio da jedna susedna zemlja ima brod od 60 metara dužine i 12 metara visine. Ne znam da li je to potrebno, o tome ne odlučujemo ni vi ni ja. Ne mislim da na Dunavu treba brod od 60 metara dužine, 12 metara visine. Neko drugi misli da treba, ali to nema veze sa tim da li mi imamo ratnu mornaricu ili nemamo.
Zato što rečna flotila nikada nije bila sastavni deo ratne mornarice, nikada, ona je uvek bila deo kopnene vojske. Kada već govorite o tome, nemojte, morate malo znati. Nisam neki ekspert, ali to ste mogli da znate. Nikada rečna flotila nije bila deo ratne mornarice. Ona je uvek bila deo kopnene vojske, tako da to nema veze sa našim organizacionim promenama.
Gospodine Petre Jojiću, nemojte plašiti građane. Dakle, zaista plašite građane. Mi do sada u našem bezbednosno-obaveštajnom sistemu nikada nismo imali ovaj stepen kontrole koji se uspostavlja danas ovim zakonom. Dakle, nismo imali i vi znate da ga nismo imali. Niti je nadzor Narodne skupštine bio kakav se uspostavlja ovim zakonom, niti su civilni organi vlasti imali bilo kakav uticaj na službe bezbednosti, i to je i vama poznato jednako kao i meni.
Službe bezbednosti u okviru Vojske Jugoslavije, odnosno koje sada postoje kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane, nekada su bile u okviru Vojske i nisu imale nikakav dodir sa civilnim strukturama koje čine Ministarstvo odbrane. Naš veliki civilizacijski pomak je upravo taj što smo službe izdvojili iz Generalštaba i stavili ih kao organ uprave u sastav Ministarstva i uspostavili civilni odnos između službi bezbednosti i civilnih organa vlasti.
Vi kažete – neko će da hapsi itd. Verujem da vi to znate i zaista mislim da je ovo malo i neka vrsta političke kampanje, to što ste vi pričali. Dakle, pripadnici službi bezbednosti, saveznih, bivših, nemaju pravo da koriste ovlašćenja organa Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno ovlašćenih službi pri Ministarstvu unutrašnjih poslova i nemaju pravo ni da hapse. Oni to pravo nemaju.
Pripadnici Bezbednosno-informativne agencije su imali pravo da hapse i imaju i dalje pravo da hapse samo kada su u pitanju krivična dela iz oblasti i iz nadležnosti BIA, pri tom u svemu postupajući kao i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Jednako su opasni, ako mislite uopšte da su opasni, a mislim da nisu, jednako su opasni po nas građane, kao i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Svako mora da radi na osnovu Ustava i zakona, i prava i slobode nas, građana ove države, jednako su zaštićene, bez obzira ko se nalazi sa druge strane.
Neko je pomenuo, krovna služba trebalo bi da postoji ili ne bi trebalo da postoji, to je jedna tema. Mi smo se odlučili kao država za ovaj sistem i po mom dubokom uverenju ovo je jedan veliki korak napred.
Možda ovde mi nemamo tu krovnu službu, pa da kažemo da imamo u pravom smislu te reči bezbednosno-obaveštajnu zajednicu, ali veliki je korak napred da prevaziđemo surevnjivost i takmičenje između službi bezbednosti koje je do sada vladalo u ovoj zemlji.
Neko prikupljanjem, operativnim radom dođe do nekih informacija i čuva u okviru svoje službe, pa nema komunikacije, loša je ta komunikacija, pa postoji neka vrsta takmičenja pa, maltene, što reče jedan kolega, jedni o drugima prikupljaju podatke.
Ovo je veliki korak napred. Postoje drugačiji sistemi. Postoje tamo gde ima neka posebna krovna služba, pa ona vrši, recimo, samo analitiku. Postoje sistemi gde je tehnika izdvojena na posebnom mestu, pa kad želite primenu tehnike, imate ove ranije mere agenture, delovanje, infiltriranje itd, ali kad idete na mere tehnike, pa onda idete posebno, pa tražite poseban zahtev. Mislim da to može da napravi izvesne probleme u funkcionisanju.
Mi smo se opredelili za ovaj sistem, ali je veliki korak napred. Neko ovo ocenjuje i kaže – zakon je loš. Ne, zakon je izuzetno dobar. On je suštinski veliki korak napred za naš bezbednosno-obaveštajni sistem. Jedan kolega kaže – zašto predsednik Saveta može da poziva rukovodioce drugih državnih organa, institucija i druga lica koja ne žele? Što se tiče državnih organa i institucija, pa zato što smo u članu 3. utvrdili da su naše službe bezbednosti deo jedinstvenog bezbednosno-obaveštajnog sistema.
Bezbednosno-obaveštajni sistem jedne zemlje ne čine samo službe bezbednosti, čine ga mnoge institucije, sve institucije koje mogu na ovaj ili onaj način imati učešća u bezbednosno-obaveštajnoj politici jedne zemlje. To može biti Ministarstvo pravde, može biti neka druga posebna organizacija, organ uprave, ali logično je da se na sastanke Saveta može pozvati, kako vi malopre rekoste, i predsednik najveće opozicione stranke ili predstavnik itd. To je sasvim logično. Ne dolazi on na Savet da njega neko informiše, nego dolazi da se tada raspravi neko pitanje koje je od značaja, a u nadležnosti je Saveta. Ne razumem zašto ste tu primedbu stavili.
Kaže jedan kolega – treba brisati - u Republici Srbiji zabranjeno je snimanje i rad službi bezbednosti mimo odredba ovog zakona. Nije tačno. To mora da stoji. Kada se vrši podela službi bezbednosti, službe bezbednosti u teoriji i praksi postoje pri različitim subjektima. Postoje i nadnacionalne. Tako je to sada najnovije. Kaže – nadnacionalne bezbednosne službe, obaveštajni sistemi itd.
Vrlo često postoje i bezbednosno-obaveštajni sistemi ili su u praksi uporedno ili u istoriji postojali bezbednosne službe, odnosno obaveštajne službe u okviru političkih partija.
Evo, završiću. Dakle, vidite da je dobro što sam se sada javio, pa ću se ipak javiti još jednom na kraju da bih uspeo sve da kažem. Dakle, i to se dešavalo. Zato je važno to reći – zabranjeno je.
Dosta ste vi ovde izneli argumenata, verujte, uz svo uvažavanje, neke smo stvari prihvatili, ne znam zašto na njima insistirate. Prihvatili smo izmene stava 3. člana 3, potpuno ste bili u pravu, mi smo to prihvatili i ne može nadzor da vrši neko drugi sem onih koji su Ustavom utvrđeni. Mislim da nije bilo razloga da lamentirate na tim pitanjima ovde dva sata, a mi to prihvatili. Prihvatili smo unapred, kažem, u članu 15, ali ne znam koji je kolega, u stavu 1. tačka 1. takođe amandman. Prihvatili smo još jedan amandman, sada ne znam tačno, prihvatamo grešku, došlo je do štamparske greške prilikom prekucavanja.
Ali, zaista, ove druge primedbe, verujte mi, možda nisam neki stručnjak, to je moje skromno znanje, malo sam predavao na Fakultetu bezbednosti, saradnik sam tog fakulteta, moje skromno znanje mi govori da ipak ovu materiju nisam siguran da ste na najbolji način apsolvirali. Sve i da jeste, nemoguće je da vas 30 zna ovu materiju. Možda jedan od vas poznaje, ali ne može 30 ljudi da zna ovu materiju.
(Predsednik: Zahvaljujem.)
Što se tiče strategijskih i doktrinarnih dokumenata, to ću ostaviti za krajnje javljanje, pošto je ovde data ocena da su strategijska dokumenta pravni akti, a to ne može da stoji.

Da imamo malo i u završnoj reči gospodina ministra. Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Ostalo je još po ovom amandmanu četiri minuta za grupu SRS.