Hvala, gospodine potpredsedniče. Poštovani poslanici, u ime poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman da se član 17. briše.
Poslanici SRS su vam u danu kada se raspravljalo o ovom zakonu u načelu i amandmanima koje smo podneli dali obrazloženje šta mi mislimo o ovom zakonu o kojem danas raspravljamo. Jedini razlog za koji ste imali da predložite i da donesete ovaj zakon jeste raspisivanje izbora.
U obrazloženju sam dao da se predlaže brisanje ovog člana, jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo. Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovakvog zakona podrazumeva postojanje savezne države i država članica koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznom vladom, koje regulišu osnovno uređenje određene oblasti.
Možda se nešto dešava, jer upravo vi, koji pregovarate u ime Skupštine i u ime države Srbije o statusu Kosova i o tome šta će se dešavati u narednom periodu vezano za Kosovo i Metohiju, možda imate saznanja koje mi nemamo i već planirate da će u narednom periodu ponovo biti neka takozvana kao što je bila državna zajednica Srbija i Crna Gora, pa već takav zakon i predlažete.
Šta je suština? Poštovani građani, dragi prijatelji, evo kakav odnos ima Vlada i kako se ponašaju u odnosu na amandmane koji su podneli poslanici SRS. Od 35 amandmana, koliko je podnela poslanička grupa SRS, Vojislav Koštunica, predsednik Vlade i njegov stručni tim koji je ovo obradio, u 22 amandmana najverovatnije ista sekretarica je pisala obrazloženje, u 22 amandmana isti tekst se piše.
Pogledaj u prvom, pa kaže ovako - amandman se ne prihvata iz razloga navedenih uz obrazloženje uz amandman narodnog poslanika Sulejmana Spaha na član 1. Predloga zakona. Valjda vam je, gospodo, bilo teško da date obrazloženje na svaki amandman koji smo podneli. Ako smo podneli zahtev da se briše, valjda ste mogli da date neko smislenije obrazloženje. Šta to znači 22 puta, i to je vaš odnos, 22 puta uzmete kopi-paste, kopi-paste, pa to ste mogli da date i nekom srednjoškolcu da uradi.
Evo ga Srđan Milivojević, on bi odlično napisao ovo. Možda bolje od ovoga i možda bi čak izašao kao predstavnik Vlade da ovo odbrani i da kaže, jeste ovde smo pogrešili, nismo dobro to kopirali, star je sistem bio. A vi koji ste iz DOS-a, pa pitajte ovu decu da li iko dalje koristi DOS, svi su prešli na novi operativni sistem, vindouz se koristi, DOS je odavno izumro i njega nema više na kompjuteru, gospodo.
Ono što mene interesuje kao narodnog poslanika, pošto se utvrđuje služba bezbednosti, da li će ta služba bezbednosti, gospodine Albijaniću, vi niste u ovoj priči tako da se ne brinete vas neće hapsiti sigurno, ali mene interesuje kao narodnog poslanika, i građane Srbije, i ova udruženja koja su poslala dopis, da li će se služba bezbednosti baviti vama, ministrima od 2000. godine, koji ste proneverili državni budžet, preko 14 milijardi dinara ste uzeli iz budžeta vojnog.
Moram da pojasnim radi vas i radi građana, da se vidi o čemu se radi. Udruženje oštećenih vojnih i civilnih lica Srbije zvano Odbrana, udruženje građana, Udruženje penzionisanih podoficira Srbije, Asocijacija penzionisanih pripadnika vojske, Udruženje izbeglih, prognanih i privremeno raseljenih lica ''Dome, slatki dome''.
Pogledajte kako su vaši ministri, čak i Boris Tadić to piše, 2000. godine 2,7 milijardi je nestalo iz vojnog budžeta. Bilo je predviđeno kao sredstva za plate zaposlenih u vojsci u iznosu od 5.542.537.857 dinara, bilo je dovoljno 50% sredstava da se isplate sve plate zaposlenih u vojsci. Te godine 2,7 milijardi je nestalo iz budžeta.
Sledeće godine od 10 milijardi 4 milijarde su nestale. Sledeće 2002. godine 2 milijarde je nestalo iz tog budžeta. Sledeće 2003. godine 4 milijarde. Kad ste videli da je to previše, onda 2005. godine ne uzimate toliko, samo 1,4 milijarde.
Šta kaže vaš bivši ministar odbrane? Jedan od ministara odbrane, ne navode koji, kaže - međutim, taj novac koji je Skupština utvrdila Zakonom o budžetu, prema priznanju tužene, bio je uplaćen na posebnu aproprijaciju za plate. Neko je potrošio, kako kaže jedan od ministara odbrane, nenamenski.
Šta kaže gospodin Tadić, koji je nekad bio ministar? Plate u privredi su povećane 56,91%, mereno prema troškovima života, dok su plate oficira i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije u tom periodu realno niže od plate za decembar 2000. godine za oko 17%. To je napisao tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.
Posle ste opet imali ministra iz vaše opcije, pa drugog, pa trećeg, pa četvrtog, pa sve afere, a ovi ljudi koji su tužili, dobili sudske sporove, zar ne shvatate da ćete morati sve ovo da isplatite.
Mi, građani Srbije, poreski obveznici, nenamensko trošenje para će morati da isplate, jer ova gospoda koji su potpisali ovo kažu - Međunarodnom sudu u Strazburu.
Oni ne ostaju ovde, oni su videli, ima presuda, utvrđeno je, kaže ovako - u sudskim postupcima obavljeno je preko 1.000 veštačenja. Evo šta je utvrđeno presudama opštinskih sudova. Da vam ne nabrajam, ima pedesetak gradova gde su sudovi sudili, dosudili i presudili, da mora to da se isplati.
Jedna ozbiljna država ne može ovako da se ponaša prema svojim građanima. Ti građani su bili na prvoj liniji fronta, štitili nas, branili našu decu i šta su na kraju dobili od ove države?
Potpisali ste čuveni CEFTA sporazum. Kao ozbiljna i odgovorna država, morali ste prvo da sednete i da kažete - imovina građana koji su došli iz Hrvatske, Bosne, sa Kosova i Metohije, ostala je tamo.
Imovina države Srbije je ostala u Hrvatskoj. Država Hrvatska ima imovinu u državi Srbiji. Hajde da utvrdimo ko šta kome duguje, pa onda tek da se prave sporazumi o trgovini. Kod vas to uopšte nije bilo bitno. Vaši zakoni nisu u interesu građana.
Poštovani građani, sve zakone od 2000. godine koje je ova Skupština donosila, koje je ovde propagirala da su reformski, da su u interesu građana, posle godinu-dve su ponovo menjani.
Ozbiljna država donosi zakone koji se neće menjati 20 godina.
Najnoviji primer, vašim zakonima o izboru predsednika i organizovanju predsedničkih izbora, oni poslanici koji su imali priliku od 90-te godine u višepartijskom sistemu da se bave izborima, shvatili su da nas ovi zakoni vraćaju u 90-tu godinu. Država Srbija treba da donosi zakone za buduće generacije.
Ne možete donositi zakone da važe samo dok ste vi na vlasti, a kad dođe druga vlast, promeni se koalicija, odmah se zakoni menjaju. Izborima za predsednika države, za predsednika Republike, vratili ste nas u 1997. godinu kad su se članovi biračkih odbora tukli na izborima. Vi koji to niste imali prilike da vidite, niste učestvovali, raspitajte se malo po vašim opštinskim odborima.
Prema tome, morate voditi računa da ti zakone koje predlažete moraju biti primenjivi, da njihova suština i namena budu u interesu građana. Žao mi je što ministar nije ovde da objasni poslanicima koji su to reformski zakoni u državi Srbiji doneseni u interesu građana, bilo da se radi o prosvetnim radnicima, bilo da se radi o zdravstvu, bilo da se radi o naučnim radnicima, bilo da se radi o seljaku, bilo da se radi o pravosuđu.
Koji je to set sistemskih zakona, gde ste nama omogućili da imamo bolji, kvalitetniji život, da imamo sigurnost? Koji je to zakon koji ste doneli da naša deca sad kad treba da studiraju, treba da magistriraju, treba da brane doktorsku disertaciju, da mogu da se školuju o trošku države?
Gospodo poslanici, bilo da smo mi iz opozicije, ili vi iz pozicije, da li je interes države Srbije da ima školovane ljude? Svi iz prethodne vlasti, iz bilo kog režima, besplatno su školovani, besplatno su doktorirali. Sad kad treba doktorska disertacija, pitajte vaše kolege ko to može danas da plati.
Gospodo, to nisu reformski zakoni. To su zakoni protiv naroda. Forsirate određeni sloj ljudi. Danas ko ima pare može da ide na fakultet, a šta je sa decom seljaka koji hrane ovu zemlju, gde je njihova šansa da se školuju, gde je njihova budućnost?
Kad budete donosili takve zakone za koje možete da izađete i da kažete, narednih ... izvinite, jeste li imali neku primedbu?
(Predsedavajući: Samo vi izvolite, niko ništa nije prigovorio. Molim samo da stručne službe provere da li ima direktnog TV prenosa.)
Šta je suština ovih zakona koje danas donosimo i zakona koji treba da se donesu u narednom periodu? Ozbiljna, odgovorna država mora da donosi zakone koji će biti sistemski, reformski, oni koji se neće menjati u narednom periodu, koji će trajati.
Pogledajte parlamentarne demokratije na koje se vi pozivate, koliko godina ima da oni nisu menjali nijedan zakon.
Pogledajte u tim parlamentarnim zemljama šta znači kad opozicija podnese 30, 50, 100 amandmana, koliko puta se desilo da ministar povuče zakon? Čim opozicija nešto podnosi, nešto nije u redu. Povlači se zakon nazad.
Kod vas nema merila. Opozicija može podneti 100 amandmana, za vas to nije bitno. Vi imate vaš cilj. Vaš cilj je da se zakoni donesu, da odradite određeni posao, da se pripremite za izbore i da mislite da ćete tada rešiti sve. Nećete.
Imam još dva minuta da iskoristim priliku, najveću pljačku u Srbiji priprema Mlađan Dinkić u narednom periodu. Iskoristiću minut i po da objasnim građanima najnoviju prevaru koja se sprema. Po novom zakonu je predviđeno da moja deca, koji nemaju dana radnog staža, dobiju 1.000 evra. Moja supruga i ja, sa 60 godina radnog staža, po istom principu treba da dobijemo po 1000 evra. Znači, jedna četvoročlana porodica bilo gde da se nalazi u Srbiji treba da dobije 4.000 evra.
Po predlogu koji je trebalo da se usvoji, da se 200 evra isplaćuje po godini staža, sa 60 godina staža to je 12.000 evra, i za dvoje dece koja su punoletna, kao državljani Srbije, to je 14.000 evra. Mi ćemo umesto 14.000 evra, dobiti samo 4000 evra. Gde je onih 10.000 evra?
To što mislite da ćete time kupiti nekog za naredne izbore, to objasnite građanima, kakva će biti vrednost tih 1.000 evra u narednih sedam godina kad će dospeti naplata. To neće biti vrednost ni 50 evra. Ovo je bitno i za vlast i za opoziciju, za vas koji ste roditelji. Neko vam zavlači ruku u džep i četvoročlanoj porodici uzima 10.000 evra.
Dobro razmišljajte kakve predloge vam poturaju. Hvala puno.

Hvala. Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne)
Na član 17. Amandman je podneo Nebojša Stefanović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se Amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Po amandmanu ima reč poslanik Aleksandar Martinović.
Mislim da ima nekih kartica u jedinicama, molim samo da utvrdimo kvorum ponovo. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok se poslanici vladajuće  koalicije prebrojavaju i hvataju po hodnicima i poslaničkim klubovima gde je koji, da kažem nekoliko reči o amandmanu koga je podneo narodni poslanik Nebojša Stefanović.
U želji da ovaj predlog zakona bude duži i da u njemu piše nešto što ima veze sa Ustavom i sa zakonima, Vlada Srbije je u članu 17, u stavu prvom, napisala i ovu rečenicu - ako je direktor službe bezbednosti sprečen da prisustvuje sednici Odbora, dužan je da uputi na sednicu svog zamenika, odnosno ovlašćenog predstavnika.
U članu 4. Predloga zakona stoji - da se Bezbednosno-informativna agencija, Vojno-bezbednosna i Vojno-obaveštajne agencije posebne organizacije, odnosno organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane.
Dakle, sistemski, odnosno matični zakon za ove institucije jeste Zakon o državnoj upravi. Zakonom o državnoj upravi, Zakonom o državnim službenicima i Uredbom Vlade Srbije (predsedavajući: zvono)...ne morate, gospodine Obradoviću, da koristite to zvonce. Dovoljno sam koncentrisan i bez vaše pomoći.

Inžinjer Mrkonjić je po redu, ne Obradović, molim vas. Izvinjavam se, vratićemo vreme, molim poslanike za malo tišine. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodinu Mrkonjiću. Često se menjaju ljudi koji sede na toj fotelji. Nekad sedi predsednik Narodne skupštine, doduše vrlo kratko, nekad gospodin Albijanić, evo i on sada izlazi iz sale, nekad sedite vi. (Predsedavajući: To su leteće izmene, gospodine Martinoviću.)
Tako je, leteće izmene, nekad sedi gospodin Rade Obradović, a pošto nemam oči na leđima, ne znam kad koja izmena nastupa. U svakom slučaju, matični Zakon za sve ove organe, odnosno institucije jeste Zakon o državnoj upravi, Zakon o državnim službenicima, Uredba Vlade Srbije o unutrašnjom uređenju u ministarstvima i pravilnici o sistematizaciji radnih mesta i unutrašnjem uređenju u organima uprave.
Nema nikakvog razloga da u članu 17. stoji rečenica - da ako direktor službe bezbednosti nije u mogućnosti da dođe na sednicu, da je dužan da na sednicu uputi svog zamenika, odnosno ovlašćenog predstavnika, jer odgovarajuća formulacija postoji već u ovim drugim zakonima, odnosno podzakonskim aktima.
Mi u SRS smatramo da nema potrebe tekst Predloga zakona opterećivati normama koje su materija drugih zakonskih, odnosno podzakonskih propisa. U stvari, to je smisao amandmana koji je podneo Nebojša Stefanović.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću. Da li neko želi reč po amandmanu.
Ima reč gospodin Zoran Krasić, pa zatim magistar Srboljub Živanović.

Član 16. i član 17. Predloga zakona čine jednu celinu, jer se odnose na nadzor nad radom službi bezbednosti koji se definiše kao skupštinski nadzor. Međutim, postoji jedan problem koji nisu uspele da reše daktilografkinja i kafe kuvarica, a to je što Ustav Republike Srbije propisuje način rada i odlučivanja u Narodnoj skupštini Poslovnikom o radu Narodne skupštine.
Organizaciju Narodne skupštine takođe treba urediti poslovnikom Narodne skupštine, pa po toj logici stvari, svi odbori u Narodnoj skupštini su radna tela Narodne skupštine i kao takvi nemaju neku svoju posebnu izvornu nadležnost, već su pre svega radna tela koja daju propusnu moć nekim aktima koji se upućuju Narodnoj skupštini. To je jedan faktor koji su ove dve gospođe zaboravile kada su pisale ovaj predlog zakona.
Drugi vrlo važan faktor jeste sam pojam nadzora. Narodna skupština po Ustavu vrši nadzor nad radom izvršne vlasti, odnosno Vlade Republike Srbije i postavlja se pitanje da li Narodna skupština može ovako kako je u Predlogu zakona zapisano - da neposredno vrši nadzor nad radom službi bezbednosti. Ovde je zapisano da Narodna skupština može neposredno i posredno preko svojih radnih tela, a radna tela su neki nadležni odbori.
S obzirom na organizaciju službi bezbednosti, koju niste hteli da uredite ovim zakonom, već ste prihvatili postojeće zakone koji tu oblast regulišu, onda moram da vam skrenem pažnju da postoji BIA, kao posebni organ, i postoje ove dve vojne, koje su organizacione jedinice unutar Ministarstva odbrane kao organa uprave.
Zbog nejednakog položaja u hijerarhiji državnih organa, postavlja se pitanje da li prema ovim vojnim službama može da se vrši neposredni nadzor od strane Narodne skupštine jer one su deo izvršne vlasti, deo Ministarstva odbrane. Verovatno, ako Narodna skupština vrši neposredni nadzor, ona može da vrši nadzor nad Ministarstvom odbrane, pa u okviru toga i nad ovim službama.
Kod BIA je situacija drugačija. Ovaj problem je i ranije postojao. Kako je to bilo rešeno u bivšoj SFRJ? Tada se ovo nije zvalo ovako, nego društvena kontrola nad radom ovih službi i obično su u tom našem tzv. skupštinskom sistemu postojale neke komisije. Naravno, u jednopartijskom sistemu to nije bilo toliko značajno, ali se vodilo računa o tome ko bi mogao da vrši kontrolu radi zaštite tih podataka, tajnosti podataka.
Ovako kako je dato, prevazilazi se ono što Ustav dozvoljava, znači, unutrašnja struktura Narodne skupštine, unutrašnja organizacija, radna tela, odbori, komisije, način rada, način odlučivanja, sve je to materija koja treba da se reši poslovnikom Narodne skupštine.
Kada vi tu materiju iz poslovnika Narodne skupštine u ovom delu selite u zakon, onda se čini velika greška. Zašto se čini ova greška - zato što je na jedan specifičan način u Saveznoj skupštini donet propis o kontroli vojnih organa bezbednosti. Tada se pošlo od logike da treba da postoji demokratska i civilna kontrola, pa je odraz demokratske i civilne kontrole bio skup od nekoliko poslanika Savezne skupštine.
Naravno, kada se formira odbor, kada se formira neko radno telo, onda se preslikava stranačka zastupljenost u Narodnoj skupštini i to jeste odraz demokratske i civilne kontrole. Zašto? Zato što poslanici nisu uniformisana lica. Zašto je demokratska - zato što odslikava izbornu volju građana na izborima koja je manifestovana u Narodnoj skupštini.
Smatram da su oba amandmana, videli ste da smo skoro na svaki član podneli dva amandmana - jedan kojim se traži brisanje, a drugi kojim se menja nešto u postojećem predlogu, i to upodobljava koncepciji da ovim zakonom treba urediti službe bezbednosti na opšti način.
Ali, vidite i sami kako ova rasprava odmiče, sve više sazreva uverenje da je ovo trebalo da se reguliše jednim posebnim zakonom, ne bih sada licitirao koliko članova treba da bude, da li 100, da li 150, da se tim zakonom urede sve službe iz ove oblasti službi bezbednosti na jedinstven način sa istim principima, sa uvažavanjem odgovarajuće specifičnosti u pogledu organizacije, kadrova, nadležnosti itd, ali jednim propisom.
Mislim da ono što stoji kao zapisano, kao obaveza Narodne skupštine, u članu 3. Ustavnog zakona je upravo to da nam je potreban potpuno nov propis o službama bezbednosti, a donošenjem tog propisa stavila bi se ova dva postojeća zakona van snage.
Međutim, vidite i sami koliko je i ustavnost i zakonitost podređena trenutnom sastavu onih koji vrše vlast. Ovo je stvarno zakon za jednokratnu upotrebu. Njegova funkcija jeste da imamo na papiru nešto da bi se raspisali izbori. Ustavni zakon kaže - donošenje zakona, ne govori o stupanju na snagu ovog zakona.
Samo da vas podsetim, ovaj zakon bi po ovoj poslednjoj odredbi stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Ako bi išli nekom logikom, onda donošenje zakona predstavlja jedan proces koji se ne završava samo glasanjem ovde, nego se završava ukazom i objavljivanjem tog propisa u "Službenom glasniku".
To što je neko prevario Dulića i rekao mu da danas mora hitno da se donese ovaj zakon, to nije ispunjavanje obaveze iz člana 3. Ustavnog zakona. Donošenje zakona znači da je taj zakon stupio na snagu. Ukoliko to ne bi značilo tako, onda bi teoretski mogla da se desi situacija da se izglasa zakon i da on nikad ne stupi na snagu. Zašto? Neće da se potpiše ukaz o proglašenju ili se odugovlači, ili idemo na neke druge postupke koji su, takođe, predviđeni našim Ustavom.
Skrećem pažnju gospodinu Duliću da ovo što navodno žuri da mora do 14. da on potpiše nešto, da se raspiše itd, itd, i ako računa da ovo što ste planirali da donesete u toku jednog jutarnjeg glasanja, u zovu ovaj zakon, niste završili posao po Ustavu. Neko vas je prevario.
Kao što je tamo poslanike sa onog tamo kraja neko prevario pre nekoliko meseci, jedan je hteo da padne u nesvest zašto nije pre 1. novembra donet neki zakon, deca da putuju u inostranstvo, pa je prošao i 1. novembar, došao je i 15. novembar. Pitam ga, dobro, kako si preživeo, deca ne putuju u inostranstvo, a on kaže, ma, prevarili me, nema veze, kaže, donošenje zakona sa ispunjavanjem tih obaveza koje imamo prema EU. Zato vam skrećem pažnju, nemojte mnogo da se žestite i da se sekirate, donošenje zakona znači i njegovo stupanje na snagu.
Ovde je napravljena velika greška. Bez obzira što je Narodna skupština ovlašćenja da donese zakone, to ne znači da se u nečemu što se zove zakon može trpati sve i svašta. Postoji neka materija koja mora da bude u Poslovniku o radu Narodne skupštine. Organizacija odbora, radnih tela Narodne skupštine, način odlučivanja u tim odborima, način rada Narodne skupštine jeste materija koja mora da se reši Poslovnikom Narodne skupštine.
Neko će da kaže, mi imamo slučajeva da se posebnim zakonima materijalnim odredbama regulisala posebna nadležnost pojedinih skupštinskih odbora i da se, recimo, kao primer navede Zakon o Narodnoj banci Srbije. Funkciju predlagača po tom zakonu vrši skupštinski Odbor za finansije. Tada je to bilo nezakonito i danas je to neustavno.
Ukoliko takva rešenja budete dalje nastavili da ugrađujete u naše propise, gde ćete izvan Ustava dati nadležnost skupštinskim odborima, onda činite još veću neustavnost od one koju su učinili daktilografkinja i kafe kuvarica.

Zahvaljujem poslaniku Zoranu Krasiću.
Na član 18. amandman je podneo poslanik Slaviša Topalović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo poslanik Dragan Čolić.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici,  podneo sam amandman na član 19. kojim predlažem brisanje ovog člana, jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo.
Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovakvog zakona podrazumeva postojanje savezne države i država članica koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određene oblasti.
Nije sporno da je glavni motiv donošenja ovog zakona predstojeći predsednički izbori. Gospodin Marković izgara u odbrani ovog zakona. Gašo Knežević me podseća ovako malo na agenta 006, a gospodin Marković na 007, onako kao Šon Koneri, malo ovako proćelav kao i on, za šišanje sve manje, a za poliranje biće.
Da li je sporno da je špijunaža prisutna? Jeste. Da li je zakonita? Nije. Osim u slučajevima kada to rade ambasade, koje su za to zadužene, čiji je to jedan od poslova.
Što se tiče kontrole javnosti, nemam tu iluziju da možemo da iskontrolišemo kao poslanici Narodne skupštine i od toga neće biti ništa. To je samo ovako jedna iluzija, o tome je već pričano. Savet za bezbednost će raditi u skladu sa strategijom. Šta je strategija, čija je, o tome je dosta rečeno.
Otprilike, kao kada bi nacionalna strategija bila strategija DS, pa me to podseća kada bi odredili timove Partizana i Crvene zvezde da predstavljaju reprezentaciju Srbije. Nije to reprezentacija Srbije. To jesu timovi, ali ne može strategija jedne partije, politika jedne partije da bude državna ili nacionalna strategija.
Sada, šta je tu transparentno? Transparentno je da se tačno zna ko za koju obaveštajnu službu radi. Imali smo slučaj Perišić i Džona Nejbora, pa umalo da glavu izgubi onaj koji je pratio, otkrio tu špijunažu. Oni koji su to radili, oni nisu došli pod udar sankcija, zakona itd. On je stradao posle, ali to spada već u neke druge zakone, u božije, možda, ne znam.
Predlog zakona je loš, ali u ovoj sferi nije samo problem u zakonu, nego u primeni. Većina zakona koje donosite ima upravo problem u primeni. Teoretski može da se napiše bilo kakav zakona, ali kada treba praktično da se primeni, tu dolazi do problema. Ono što je za mene bitno, za nas iz poslaničke grupe SRS, to je u stvari primena i onaj ko primenjuje taj zakon.
Ono što bi hteo da naznačim, ono što je na mene ostavilo poseban utisak, to je diskusija gospodina generala Delića. Ako je imalo efekta, mi to iz SRS znamo, mi isto mislismo, takva je naša ideologija. Čovek je govorio na najbolji način o tome kakva je naša država i sramna je uloga aktuelne vlasti u zaštiti svojih građana koji se nalaze pred Haškim tribunalom. General Delić je išao tamo da brani i svoje saborce, i Srbiju, i građane Srbije i sve ono što se događalo proteklih godina.
Kakva je to Vlada, neozbiljna, nepatriotska, rekao bih da ste vi projektovani, tipovani otprilike, kao što je Amerika kada je krenula na Irak. Morali su da izmisle neko naoružanje hemijsko, ovakvo ili onakvo, i od toga nije bilo ništa. Razorili tu zemlju, razorili kulturu, arhitekturu, poubijali narod, doveli do pustoši tamo i onda im treba neka vlast.
Kakva vlast? Treba im irački DOS, koji će da služi ne interesima građana Iraka, nego interesima prozapadnih zemalja, odnosno proamerički usmerenih. Tako je i ovde u Srbiji, vi ste tipovani da sprovodite politiku Amerike ili EU, potpuno je to svejedno. Moguće je da je isto.
Još uvek se bavimo trivijalnim stvarima, za to vreme odigravaju se mnogo značajnije i sudbonosnije stvari. Recimo, kada pričamo o sferi bezbednosti, o službama bezbednosti, da li se iko od nas zapitao koje se sve akcije u okviru tih službi odigravaju večeras? Neko je u zasedi, neko prati, neko prisluškuje, neko vrši likvidaciju, a mi se ovde bavimo teorijom, mi smo to uredili tu oblast i samo da završimo ovu raspravu, pri kraju je i glasanje i onda u toj sferi neće da bude nikakvih problema.
Mišljenje Vlade o ovom mom amandmanu, kaže, isto je kao kod poslanika Sulejmana Spaha. Mi gospodina Spaha izuzetno cenimo, to je izuzetno sposoban poslanik, jedan od najboljih u poslaničkoj grupi SRS, ali njegovi motivi oko ovog amandmana su možda drugačiji. Ne bih sada da gledam kako je njemu odgovoreno, nego kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije želim da Vlada kaže, e, odgovor na amandman, mišljenje o amandmanu poslanika Dragana Čolića je takvo i takvo.
Pošto je Vlada takva, ona me malo podseća na crvljivu jabuku, crvljiva jabuka ne čeka oluju, nju sruši prvi povetarac, a posle predsedničkih izbora Boris Tadić će na manekensku pistu, to najbolje radi, a Tomislav Nikolić da vodi Srbiju i srpstvo.

Reč ima poslanik Veroljub Arsić.