Dame i gospodo narodni poslanici, u nekoj želji da nam stvori neki lažni privid demokratije i civilne kontrole obaveštajnih službi, napravljen je ovaj član 19. koji se tiče nadležnog skupštinskog odbora i obaveze koje direktori službi imaju prema tom odboru.
Kaže se šta su njihova prava, ali kaže se šta ne mogu članovi odbora da traže od direktora neke službe bezbednosti. Kaže, ne može da traži identitet sadašnjih i bivših saradnika službe; potpuno razumljivo, jedino još ako su neki od vas pre petnaestak i možda malo više godina radili za vas toliko omražen režim Slobodana Miloševića, pa je to jedan od razloga zašto ne može da se otkriva identitet, a inače su poznata imena i Sokrat, i Žires i zna se ko je sve radio za tu službu.
Neki su bili čak i predsednici vlada, neki su sada u nekim kabinetima, bili su ministri, tako da džabe pokušavate to da sakrijete.
Dalje, pripadnicima službe sa prikrivenim identitetom, verovatno i takvih je bilo pre petnaestak godina koji su sada u ovim novim demokratskim vladama, trećim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti, dalje metodama pribavljanja obaveštajnih i bezbednosnih podataka, akcijama koje su u toku, načinu u primeni posebnih postupaka i mera, podacima i informacijama koje su pribavljene u razmeni sa stranim službama i međunarodnim organizacijama.
Tu sada mogu da kažem da nešto smešnije niste mogli da napišete. Hajde neka mi neko kaže od vas koje vi to podatke možete da dobijete od neke strane službe, ali prave podatke koji mogu da koriste zemlji, njenoj bezbednosti.
Vi možete da dobijete podatke od britanske službe bezbednosti gde se krije Radovan Karadžić. Od američke službe bezbednosti možete da dobijete podatak gde se krije Ratko Mladić. Pazite, i jedni i drugi imaju nekakav interes, pa malo rade jedni protiv drugih. O tome svemu informišu i Karlu del Ponte, pa vam ona dolazi ovde i lupa packe, doduše, čujemo da ide, sva sreća, dalek joj put, ali činjenica jeste da samo takve podatke možete da dobijete.
Da li možete da dobijete neke podatke koji se tiču bezbednosti zemlje? To ne možete da dobijete. Nemate više ni od koga da dobijete. Sve one obaveštajne službe koje su poticale iz zemalja koje su nama prijateljske ste rasterali. Sve kontakte ste pokidali, a razlog je bio taj što su vam britanska obaveštajna služba i američka obaveštajna služba to naredile. Nikakve više podatke ne dobijate od bilo koje obaveštajne službe, osim od ove dve.
Mislim da ta razmena podataka je uglavnom jednosmerna. Već sam rekao, oni više nemaju ovde pravih obaveštajaca, nemaju ni potrebe. Kada je bio uhapšen onaj njihov diplomata, zajedno sa onim izdajnikom Perišićem, za koga ste vi glasali da bude potpredsednik Vlade Republike Srbije, tada su vam Amerikanci zapretili da više ne smete da hapsite njihove špijune i kaznili vas da neće više špijuni ni da vas špijuniraju, nego ćete morati na telefonski poziv da podnosite raport za sve ono što njih interesuje, i to je činjenica, to jeste tako.
Znači, kada vam se obrati veliki Džordž, i Tadić i Koštunica stanu mirno i referišu. Dame i gospodo iz DOS-a, moram još nešto da vas pitam, da li znate da su i američka i britanska obaveštajna služba radile ispitivanje javnog mnjenja i anketu ko će biti predsednik Republike Srbije posle izbora. Trebalo je da vam kažu da je budući predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić.

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Slavko Jerković.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 19. je vrlo značajan i o njemu bih samo ukratko želeo da dam nekoliko napomena. Šta to znači - pripadnik bezbednosti sa prikrivenim identitetom? Znam šta je saradnik, znam šta je pripadnik službe bezbednosti, ali pripadnik sa tajnim identitetom nije bio poznat našoj službi. Nije isključeno, kao što je rečno, da i među nama nema onih koji su sa prikrivenim tajnim identitetom.
Dame i gospodo, što se tiče člana 19, alineja 7, obratite pažnju ona je vrlo značajna, jer prema ovom članu, direktor službe bezbednosti dužan je na zahtev Odbora za bezbednost da omogući članovima odbora pristup u prostorije službe, dozvoli im uvid u dokumentaciju, obratite pažnju, da dozvoli uvid, ali koju, pruži podatke i informacije o radu službe i odgovori na njihova pitanja u vezi sa radom službe.
Šta je ovde problem, šta je sporno, šta je uskraćeno odboru? Članovi odbora ne mogu od službi bezbednosti tražiti podatke, one koje je gospodin Arsić napomenuo, o identitetu sadašnjih i budućih saradnika. Slažem se da ne može sve biti javno i da se u svakom slučaju svi saradnici ne obelodane. Ne mogu dati podatke o pripadnicima sa prikrivenim identitetom, trećim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti.
Međutim, kada je sledeća stvar u pitanju, zašto, ovo je vrlo važno za poslanike. O akcijama koje su u toku, skrećem pažnju ponovo, zašto Odbor za bezbednost i Narodna skupština ne mogu da znaju koja je akcija u toku, a tiče se države, premijera ili predsednika Republike?
Molim vas, ako je bila akcija u toku, prvi i drugi put, na kraju i treći put, da je bila akcija pripremana za ubistvo premijera Zorana Đinđića, zašto niste obavestili Odbor za bezbednost, zašto nije Narodna skupština obaveštena? Da li je tačno da je služba znala da se priprema?
Zašto se nije sprečilo i zašto služba unutrašnjih poslova, tj. Odbor za odbranu i bezbednost ne bi imao saznanja o tome koje su akcije u toku, pogotovo ako su u pitanju akcije u kojima se priprema ili na nekoga atentat, otmica ili napad na ustavno i državno uređenje. U tim slučajevima Odbor mora biti obavešten.
Šta ćemo ako pojedinac propusti, promakne mu, ne obavesti nadležne organe da je moguće da dođe do katastrofalnih posledica? Zbog toga smatramo da je Odbor za odbranu i bezbednost ovim zakonom uskraćen da kontroliše rad službi bezbednosti.
U članu 19. se kaže – direktor službe dužan je, na zahtev Odbora, da pruži određene podatke.
Međutim, da li će da pruži podatke o tajnom praćenju? Neće, nemojte se nadati. Da li će da pruži podatke o tajnom snimanju lica i objekata? Neće. Da li će da pruži podatke o tajnom prisluškivanju telefona, prostorija i automobila? Neće.
Da li će da pruži podatke koji kompromituju određena lica? Da li će da pruži podatke o ucenama određenih lica? Da li će da pruži podatke ko se mešao u porodične odnose? Da li će da pruži podatke o tajnom pretresu stanova, bez dozvole nadležnog državnog organa, tj. bez suda? Da li će da pruži podatke o tajnom pregledu pisama i ostalih pošiljki? Neće pružiti. To je ono gde SRS smatra da je nužno uspostaviti neposrednu, ali čvrstu i jaku kontrolu.
Kada je u pitanju saradnja sa međunarodnim službama bezbednosti i organizacijama, to je vrlo značajno pitanje. Međutim, ne moraju se znati detalji, ali se moraju znati principi saradnje, metodi saradnje i načela na kojima se ta saradnja zasniva.
Ne može se reći – mi ćemo sarađivati sa stranim obaveštajnim službama ili stranim organizacijama. To nije dovoljno. Mora da se zna, da zna parlament i Odbor za odbranu i bezbednost koje su to tajne organizacije. Ovde ne sme biti tajni. One mogu da deluju, ali samo u okviru svog mandata.
Mi do sada ne znamo da je bilo te saradnje, ali ako jeste, treba reći. SRS samo zna da se otvoreno sarađivalo jedino sa zločinačkom haškom organizacijom, tj. zločinačkim Haškim sudom. I Soroš je strana organizacija, ali profitabilna. Sa takvim organizacijama služba ne može da sarađuje.
Prema tome, SRS jeste za punu i potpunu kontrolu, i mi nemamo u ovom zakonu uporište da nadležni odbor vrši kontrolu. Svakako će sada gospodin ministar da ispriča da je ovo dobar zakon od 19 – 20 članova, reguliše odredbe, kao što smo rekli, tri važne službe koje su morale da budu normirane daleko preciznije, opširnije i podrobnije. Ovako ovo je jedan zakon.
Samo znam jedno, da će ovaj zakon da traže upravo pripadnici službe bezbednosti da se mora hitno menjati. Ovo ni primenu neće dočekati, zbog toga što se ovde pripadnici službe, i vojne i civilne, ne mogu snaći i ne mogu obavljati svoje poslove i zadatke po Ustavu. Hvala.

Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne.)

Na član 20. amandman je podneo poslanik Milan Škrbić.

Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 21. amandman je podneo poslanik Milenko Živković.

Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)

 

Poštovane kolege poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podneo sam amandman na Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.

Ovim amandmanom predlaže se brisanje člana 21. jer je Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo.

Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovakvog zakona podrazumeva postojanje savezne države i država članica koje bi donosile svoje zakone, u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određene oblasti.

Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo poslanik Jovan Damjanović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na član 22. Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije.
Predlaže se brisanje ovog člana, jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službe bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo.
Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovakvog zakona podrazumeva postojanje savezne države i država članica koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određene oblasti.
Gospodo narodni poslanici, predlažem da se ovaj član briše u celosti, iz razloga što je ovaj član potpuno nepotreban i besmislen, jer se iz sadržaja ovog člana vidi da ovim zakonom nije regulisan rad službe bezbednosti, kako je to predviđeno članom 3. stav 2. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, nego kako bi se raspisali izbori za predsednika Srbije.
Stav 1. ovog člana predviđa da će se rad službi bezbednosti urediti posebnim zakonima, a stav 2. u skladu sa ovim zakonom.
Takođe, želim da kažem u ime SRS da se službe bezbednosti ne smeju politizirati, već moraju da budu servis građana sa jakom civilnom kontrolom. Da bi imali kvalitetnu službu bezbednosti i sigurnost građana i njihove imovine, služba mora biti adekvatno motivisana i mora biti mnogo bolje plaćena. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Damjanoviću. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu. Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sva obrazloženja poslanika SRS vezana...

Molim, dame i gospodo, samo je potrebno još malo strpljenja i ostao je još samo jedan amandman. Izvolite imate novo vreme, gospodine Periću.