Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 19. je vrlo značajan i o njemu bih samo ukratko želeo da dam nekoliko napomena. Šta to znači - pripadnik bezbednosti sa prikrivenim identitetom? Znam šta je saradnik, znam šta je pripadnik službe bezbednosti, ali pripadnik sa tajnim identitetom nije bio poznat našoj službi. Nije isključeno, kao što je rečno, da i među nama nema onih koji su sa prikrivenim tajnim identitetom.
Dame i gospodo, što se tiče člana 19, alineja 7, obratite pažnju ona je vrlo značajna, jer prema ovom članu, direktor službe bezbednosti dužan je na zahtev Odbora za bezbednost da omogući članovima odbora pristup u prostorije službe, dozvoli im uvid u dokumentaciju, obratite pažnju, da dozvoli uvid, ali koju, pruži podatke i informacije o radu službe i odgovori na njihova pitanja u vezi sa radom službe.
Šta je ovde problem, šta je sporno, šta je uskraćeno odboru? Članovi odbora ne mogu od službi bezbednosti tražiti podatke, one koje je gospodin Arsić napomenuo, o identitetu sadašnjih i budućih saradnika. Slažem se da ne može sve biti javno i da se u svakom slučaju svi saradnici ne obelodane. Ne mogu dati podatke o pripadnicima sa prikrivenim identitetom, trećim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti.
Međutim, kada je sledeća stvar u pitanju, zašto, ovo je vrlo važno za poslanike. O akcijama koje su u toku, skrećem pažnju ponovo, zašto Odbor za bezbednost i Narodna skupština ne mogu da znaju koja je akcija u toku, a tiče se države, premijera ili predsednika Republike?
Molim vas, ako je bila akcija u toku, prvi i drugi put, na kraju i treći put, da je bila akcija pripremana za ubistvo premijera Zorana Đinđića, zašto niste obavestili Odbor za bezbednost, zašto nije Narodna skupština obaveštena? Da li je tačno da je služba znala da se priprema?
Zašto se nije sprečilo i zašto služba unutrašnjih poslova, tj. Odbor za odbranu i bezbednost ne bi imao saznanja o tome koje su akcije u toku, pogotovo ako su u pitanju akcije u kojima se priprema ili na nekoga atentat, otmica ili napad na ustavno i državno uređenje. U tim slučajevima Odbor mora biti obavešten.
Šta ćemo ako pojedinac propusti, promakne mu, ne obavesti nadležne organe da je moguće da dođe do katastrofalnih posledica? Zbog toga smatramo da je Odbor za odbranu i bezbednost ovim zakonom uskraćen da kontroliše rad službi bezbednosti.
U članu 19. se kaže – direktor službe dužan je, na zahtev Odbora, da pruži određene podatke.
Međutim, da li će da pruži podatke o tajnom praćenju? Neće, nemojte se nadati. Da li će da pruži podatke o tajnom snimanju lica i objekata? Neće. Da li će da pruži podatke o tajnom prisluškivanju telefona, prostorija i automobila? Neće.
Da li će da pruži podatke koji kompromituju određena lica? Da li će da pruži podatke o ucenama određenih lica? Da li će da pruži podatke ko se mešao u porodične odnose? Da li će da pruži podatke o tajnom pretresu stanova, bez dozvole nadležnog državnog organa, tj. bez suda? Da li će da pruži podatke o tajnom pregledu pisama i ostalih pošiljki? Neće pružiti. To je ono gde SRS smatra da je nužno uspostaviti neposrednu, ali čvrstu i jaku kontrolu.
Kada je u pitanju saradnja sa međunarodnim službama bezbednosti i organizacijama, to je vrlo značajno pitanje. Međutim, ne moraju se znati detalji, ali se moraju znati principi saradnje, metodi saradnje i načela na kojima se ta saradnja zasniva.
Ne može se reći – mi ćemo sarađivati sa stranim obaveštajnim službama ili stranim organizacijama. To nije dovoljno. Mora da se zna, da zna parlament i Odbor za odbranu i bezbednost koje su to tajne organizacije. Ovde ne sme biti tajni. One mogu da deluju, ali samo u okviru svog mandata.
Mi do sada ne znamo da je bilo te saradnje, ali ako jeste, treba reći. SRS samo zna da se otvoreno sarađivalo jedino sa zločinačkom haškom organizacijom, tj. zločinačkim Haškim sudom. I Soroš je strana organizacija, ali profitabilna. Sa takvim organizacijama služba ne može da sarađuje.
Prema tome, SRS jeste za punu i potpunu kontrolu, i mi nemamo u ovom zakonu uporište da nadležni odbor vrši kontrolu. Svakako će sada gospodin ministar da ispriča da je ovo dobar zakon od 19 – 20 članova, reguliše odredbe, kao što smo rekli, tri važne službe koje su morale da budu normirane daleko preciznije, opširnije i podrobnije. Ovako ovo je jedan zakon.
Samo znam jedno, da će ovaj zakon da traže upravo pripadnici službe bezbednosti da se mora hitno menjati. Ovo ni primenu neće dočekati, zbog toga što se ovde pripadnici službe, i vojne i civilne, ne mogu snaći i ne mogu obavljati svoje poslove i zadatke po Ustavu. Hvala.