Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, narodni poslanik Zoran Antić, ispred SRS, obrazložio je amandman koji je uložio. Međutim, ono što je problematično u ovom članu jeste stav 3. U stavu 3. se predlaže da pripadnici službi bezbednosti ne mogu biti članovi političkih stranaka.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje i tražim na to odgovor: ko i u kom postupku utvrđuje činjenicu da li je neki pripadnik službe bezbednosti član neke političke stranke i kako se to utvrđuje? Da li se to utvrđuje na osnovu ličnog izjašnjavanja pripadnika službe bezbednosti, da on kaže svom pretpostavljenom - nisam član nijedne političke stranke, a on bude član neke političke stranke koja je na vlasti ili opozicione stranke.
Međutim, da li se to utvrđuje na osnovu izveštaja svih političkih registrovanih stranaka i nevladinih organizacija na teritoriji Republike Srbije, da bi se bilo kakav dokaz mogao pružiti, da taj čovek nije politički angažovan.
Idemo na Ustav, da pogledamo kako Ustav reguliše.
Član 21. ovo ne predviđa. Ovo nije ustavna kategorija. Ako bi se ovaj predlog i ovaj stav 3. u članu 2. Predloga zakona prihvatio ovako kako jeste, u tom slučaju bi bilo diskriminacije prema ljudima koji žele ili mogu da budu članovi političkih stranaka. Čista diskriminacija.
Dalje, u članu 60. Ustava predviđeno je i normirano pravo na rad. Zašto pripadnici Službe bezbednosti, pogotovo operativci ili sitni činovnici, ne bi mogli da budu članovi političkih stranaka? Postavljamo sledeće pitanje - ako ne mogu da budu pripadnici Službe bezbednosti kao operativci, članovi nijedne političke stranke, njima je uskraćeno ustavno pravo, kako Ustav predviđa u čl. 21. i 60.
Postavlja se sledeće pitanje - da li će se ovaj princip primeniti na direktore, šefove i načelnike ovih službi bezbednosti u našoj državi? Da li su ovi članovi nekih političkih stranaka koji su na rukovodećim mestima u Republici Srbiji, bilo da je vojne ili civilne službe bezbednosti?
Ovde očigledno proizilazi čista diskriminacija. Nismo svi jednaki pred zakonom. Sve se plašim da ćete dovesti šefa Bije koji nije politički i stranački orijentisan. To isključujem. Ne verujem nikome.
Jedan bivši ministar je došao na vrata predsednika Vlade sa jednim visokim funkcionerom u ponoć, zakucao mu na vrata u želji da ga taj visoki funkcioner učlani u jednu političku stranku. Kad je taj čovek otvorio vrata, skamenio se kada je video koga ima pred vratima i koji mu je cilj bio da dođe u ponoć kod njega. Neću ga imenovati, ali kažem toga ima i to ne valja. To nije dobro.
Ako ne mogu da budu politički organizovani i politički aktivni operativci službi ili organa unutrašnjih poslova, onda ne mogu ni načelnici, ni ministri, ni šefovi, ni direktori tih službi, ako hoćemo jednakost pred Ustavom i pred zakonom. Ovo govorim zbog toga što u dosadašnjoj praksi toga nije bilo. Nije ni sada.
Nemojte nekome da verujete sada, bog zna kako da vas ubeđuje, da je neko nestranački orijentisan ili nije angažovan politički u nekoj političkoj stranci, a on je direktor određene službe bezbednosti. Nemojte verovati nikome, jer ja ne verujem, jer onaj koji ga je tamo postavio i ko ga bira, sigurno je morao da pridobije njegovu lojalnost i njegovu političku i stranačku pripadnost.
Dame i gospodo, kada je došlo do promena i kada je došao DOS na vlast iz službe je isključio oko 500, čak i više, pripadnika Službe bezbednosti, ali zato preko noći novih 300 je primljeno.
Prema tome, ne treba ovako gledati Službu bezbednosti. Ona ne može da bira strane. Ona je Služba bezbednosti države. Ona je stub bezbednosti. U njoj moraju da rade, kao što rade, časni, pošteni i hrabri ljudi, da se odupru svakom nasrtaju i svakom neprijatelju, kako spolja tako i iznutra države.
Zbog toga, dame i gospodo, smatram da ne treba praviti razliku, ne treba vršiti diskriminaciju, moramo se truditi i boriti da svi građani, kako to Ustav u čl. 21. i 60. predviđa, svi smo pred zakonom jednaki i ne treba vršiti ovu diskriminaciju u pogledu Službe bezbednosti. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Petru Jojiću. Reč ima Nataša Jovanović, narodni poslanik SRS i potpredsednik Skupštine Srbije. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je pre tri godine bila čuvena protivustavna akcija "Sablja", Rade Bulatović, današnji direktor BIA, nije znao da li će da preživi, šta će s njim da se desi, pošto su ga Mamula i Dragan Jočić dva dana tražili.
Naime, on je s Acom Tomićem strpan negde u neku zatvorsku ispostavu na teritoriji Beograda, kolega Jojić je čak imao neke ideje gde bi to moglo da bude, kao bivši policajac, gde su mogli ovi iz DS, Đinđićevog režima, da krenu da se obračunavaju sa Koštuničinim ljudima, a vidite, on je kao član DSS danas, već četiri godine direktor BIA. Ako usvojite ovaj zakon, a očigledno hoćete, koliko vidim žuri vam se, večeras imate dan za glasanje, onda da mu poručimo sa skupštinske govornice da mora da podnese ostavku sa mesta direktora BIA.
Kako će član DSS da bude direktor BIA? Otkud znam ko sve od njegovih saradnika ima člansku kartu ove ili one političke stranke, jer od petooktobarskog puča naovamo, kako se Služba bezbednosti menjala, što se tiče najpre Mijatovića i Petrovića, pa onda ovog Živulovića, kako se zvao ovaj drugi, gospodine Šormaz, njegov pretpostavljani, pa do Radeta Bulatovića, svi su bili tesno povezani sa nekom od stranaka na vlasti i svi su članovi političke stranke.
Ono što je zabrinjavajuće je da vi jedan ovakav imperativ stavljate u član zakona, a imate informaciju, neću reći do kog je to broja, jer to je ipak domen državne tajne, ali ono što mogu da vam kažem i što je sam direktor BIA rekao na sednici Odbora, sama služba, ako govorimo samo o BIA nije dovoljno popunjena. Nije zato što nema, to je osetljiv posao.
Da radite takav posao, pre svega morate da budete, jedino ako niste, što bi naš narod rekao - žbir neke političke stranke, ako ste ozbiljna ličnost u državi u kojoj brinete za bezbednost države, morate da budete obučeni i školovani za taj posao, i da imate čelične nerve, i da vodite računa da nikada ne napravite nijedan propust koji će sutra da košta državu ili nekog pojedinca, pogrešnom procenom, pa i ako radite na nekim perifernim operativnim poslovima. Sve to kad se sliva i dolazi preko jednog kanala do onog koji odlučuje o sudbinama ljudi ili preduzima neke korake vezane za bezbednost države, to su osetljive stvari.
Postavili smo pitanje - zašto je to tako? Nema u državi dovoljno obučenog i kvalitetnog kadra još uvek, a kad treba da se dođe do nivoa kada će, pre svega mlađi ljudi, valjda je takva intencija, da se uključe u taj posao, jer treba da ga rade, takav specifičan kakav jeste, kvalitetno nekoliko decenija, da kažemo 20 godina, valjda ti ljudi polaze od toga kada uđu u taj posao, da će najmanje toliko da ga rade. Sada ćete vi da razmišljate - ko je od tih ljudi koji se prijavljuju na konkurs član političke stranke ili nije.
Imala sam skoro slučaj jednog mladog gospodina iz Leskovca. On je završio skoro najviše škole iz oblasti bezbednosti i želja mu je bila da radi u službi, s obzirom da mu je to i porodično nasleđe, jer je i njegov otac proveo radni vek u službi. Međutim, on nije podoban, jer oni spekulišu iz koje je političke stranke. On je rekao, kao što ste i vi rekli, po zakonu, da nije ni iz jedne. Oni kažu - a što nisi, što nisi iz DSS-a ili što nisi iz DS-a?
Kad je neko zainteresovan, a mlad je čovek, koji je završio školu za tu oblast da radi u Službi bezbednosti, konkretno u BIA, on ne dobija iz sredine u kojoj živi, jer, znate kako ide, u svakom centru administrativnog okruga postoji odeljenje službe bezbednosti, ne dobija pozitivne preporuke za ove u Beogradu koji o tome odlučuju, zato što nije član nijedne političke stranke, a nije mu ni otac bio član nijedne političke stranke.
Onda morate da odlučite šta ćete. Da li ćete tako da zovete ljude i da ih motivišete, pošto Služba nije popunjena i taj procenat treba da bude u neku ruku zabrinjavajući, ili ćete da kažete - evo, pro forme ćemo da radimo da pišemo zakon, a u stvari ćemo da smenjujemo garnituru u Službi bezbednosti kako koja vlast dolazi?
Sada da vas pitam. Ako su to bili ljudi koji su bili odgovorni - znači tako se uređuje posao i tako se radi posao u Službi bezbednosti, konkretno u Biji, četiri garniture, ovo je četvrta garnitura od 5. oktobra do današnjeg dana? U kojoj to državi ima? Znači, svaka politička, znači sami sebi uskačete u usta, svaka politička garnitura ili svaka nova koalicija je dovela do toga da se na čelu BIA menjaju ljudi - o čemu mi onda ovde pričamo?
Potpuno je besmisleno da imate takav član zakona. Valjda je osnovna stvar da tako neko zna da radi taj posao, da radi posao u skladu sa zakonom, a ne kako mu kaže ovaj ili onaj - idi radi za ovoga, špijuniraj ovoga ili šta ja znam, da ne banalizujem stvari, počev od toga da se obezbeđuju ekskluzivni materijali za naslovnice pojedinih novina, nedeljnika koji od toga zgrću pare ili imaju dogovor preko kanala ili službi. Znači, besmisleno je da pišete ovakve zakone.
Drugo, evo završavam gospodine Mrkonjiću, neprihvatljivo je i da se ovako terminološki definiše naslov zakona koji ne znači ništa. O tome je pričao gospodin Krasić. Koje službe bezbednosti?
Sada ćete videti, u sledećem amandmanu, u članu 3. se kaže - deo su jedinstvenog bezbednosnog sistema. Kako je on jedinstven kada mi nemamo za svaku od ovih službi pojedinačno zakon koji reguliše šta oni rade? Mi ne znamo ni kako oni koordiniraju između sebe. Mi, kao skupštinski Odbor za odbranu i bezbednost samo kontrolišemo rad BIA, a šta druge službe?
Vi odmahujete glavom, ali gde su ovi drugi, sada po ovome? Ko je to kontrolisao do sada? Pitajte ljude u bivšoj Saveznoj skupštini da li su oni imali mogućnost da im dođe direktor Vojno-bezbednosne agencije da im podnosi referat - nije. Znači, imamo vakuum sedam godina unazad. Radio je ko je šta hteo.
Te informacije i državne bezbednosti su odlazile u neke kanale ili kod nekih pojedinaca koji su od toga imali veliku materijalnu korist, curile su na takav način, jer je služba izbušena sa svih strana. Prema tome, moramo da imamo prvo ozbiljne zakone i da definišemo za svaku od bezbednosnih službi šta radi, da bismo pričali uopšte o ozbiljnosti u ovom smislu.
Kažete, a za mene je ozbiljnije pitanje koje sam postavila na sednici Odbora. Prošlo je uhahaj, da je osam dana, već je mesec dana i niko mi nije odgovorio, vezano za špijunske aktivnosti, odnosno prislušne uređaje kojima raspolaže ili ne raspolaže, ja imam informacije da njima raspolaže brat od strica predsednika Republike Borisa Tadića, izvesni Ranko Tadić.
Ako meni služba do dan danas nije odgovorila, a direktor BIA je rekao da će da me obavesti da li njegov brat od strica ima uređaje kojima prisluškuje političke neistomišljenike što iz zgrade predsednika, što sa drugog svog privatnog mesta, odnosno lokala koji ima kod sportskog centra "25. maj" - onda ne znam o čemu da razgovaram sa ljudima sledeći put kad dođu iz BIA.
Znači, moje je da neka saznanja iznesem, ako to hoću, a meni moja savest i moral nalažu da to proveravam kod ljudi koji treba taj posao da rade na odgovarajući način. Prošlo je mesec dana, a oni misle da sam se šalila. Ne, nisam se šalila, nego sam pitala za konkretnu osobu i povezala ga sa predsednikom Republike. I do dana današnjeg nisam dobila odgovor.
Znate, visokosofisticirana oprema za prisluškivanje, uostalom vi iz DS imate to iskustvo sa Janjuševićem, dostupna je svakom ko ima para da to kupi. Ne sumnjam da taj Tadićev klan ima novca i za to, ali konačno bi bio red, pre nego što podnese ostavku, da mi Rade Bulatović da odgovor na to pitanje.
Moraće da podnese jer će zakon evo od večeras da ga obaveže - on je član političke stranke i više ne može da bude direktor BIA.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? Rajko Baralić.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče, gospodine ministre. Da se podsetimo još jednom šta piše u članu 2. Predloga zakona:
"Službe bezbednosti deluju u okviru i na osnovu Ustava, zakona, drugih propisa i ostalih akata, strategije nacionalne bezbednosti, nacionalne odbrane i utvrđene bezbednosno-obaveštajne politike Republike Srbije.
Pripadnici Službe bezbednosti su dužni da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisima i opštim aktima, prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno.
Pripadnici službi bezbednosti ne mogu biti članovi političkih stranaka."
Moglo bi se reći da su ovaj član pisali amateri, a ne verujem. Zato što je služba učlanila neke u vaše stranke i to je odavno. Sada oni naravno rade svoj posao. Doduše, neki su promenili poslodavca u međuvremenu, a neki nisu.
Ukoliko bi se ovaj član doslovno primenio, ili bi služba ostala bez onih koji je informišu, ili bi neki od vas ostali bez važnih članova i aktivista.
Dakle, jedna je stvar šta piše u zakonu, a druga je stvar kako služba suptilno funkcioniše - da li je neko za jednu ili drugu stranku, to zna samo on u srcu. Nikakva članska karta nije garant da će on biti politički neutralan ili da će biti politički angažovan za jednu ili više političkih stranaka u isto vreme, kao što se to inače dešava, to smo imali prilike da vidimo.
Ovde se u pretposlednjem stavu precizno kaže - pripadnici službe bezbednosti su dužni da postupaju u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima i opštim aktima prema pravilima struke nepristrasno i politički neutralno.
To bi bilo dobro kada bi bilo moguće, ali, nažalost, nije. Osnovna pretpostavka da neko vrši vlast jeste da ima ekskluzivne informacije po obimu i strukturi drugačijoj u odnosu na ono što može da se pročita u dnevnoj štampi.
Ako jedna vlast nema takve informacije, ona nije ozbiljna vlast. Tako funkcioniše svaka vlast u svetu i pretpostavljam da tako funkcioniše i vlast u Republici Srbiji. Zato je ovaj član imao zadatak samo da bude dimna zavesa za suptilno postupanje službi bezbednosti u našoj zemlji, a to inače važi i za sve službe bezbednosti u svetu.
Dakle, možemo mi ovo da obrišemo. Možemo da dodamo nove članove, služba, to je jedan zanat, koji se usavršava u skladu sa tehnološkim i drugim razvojem, u skladu sa saznanjima koje pripadnici službe imaju iz obrazovanja i drugih edukacija, ali objektivno, sve službe imaju jedan sistem rada koji je potpuno izvan ovoga što piše u zakonu.
Zakon je jedan okvir koji treba u izvesnom smislu da spreči zloupotrebe, da da ovlašćenja skupštinskom odboru, da na neki način uredi neka pitanja. Inače, nemam dilemu s tim u vezi kako se prikupljaju podaci, nemam ni dilemu s tim u vezi da će oni to reći na skupštinskom odboru, bio on otvoren ili zatvoren, nažalost, već imam potpuno uverenje da će služba raditi u skladu sa zadacima vlasti koje vlast ispostavlja pred službu.
Pri čemu se često, kada se kaže službe bezbednosti, misli isključivo na onaj deo poslova koji ima veze sa navodnim praćenjem političkih neistomišljenika, njihovim prisluškivanjem ili sličnim poslovima. Nije to tako. Služba može i to da radi, i verovatno radi, nadam se, po ovlašćenju nadležnih organa. Ali, službe se bave i drugim pitanjima, pre svega u oblasti trgovine ljudima, u oblasti trgovine drogom, narkotika, u oblasti najtežih krivičnih dela, terorizma itd.
Dakle, ovo govorim zato što bi se nekad mogao steći utisak da mi u stvari ne razumemo šta ove službe rade. Naravno da je nama, kao narodnim poslanicima, najvažniji ovaj deo o kojem sam govorio i naravno da bi bilo najvažnije, ako jeste moguće, da se obezbedi nepristrasnost i politička neutralnost zaposlenih u službama bezbednosti.
To će, moguće je, vremenom biti podignuto na viši nivo. Danas, moram da kažem, i u našoj zemlji, kao i u drugim državama, služba uglavnom jeste servis vlasti. To ne mora da bude niše loše, ali bi bilo loše kada mi to ne bismo znali.
Dakle, mogli bismo da uvažimo amandman kolege Zorana Antića i da prihvatimo da se član 2. obriše. Ali se ništa značajno ne bi dogodilo. Službe bi i dalje funkcionisale kao što funkcionišu i sada. Oni koji su formalno članovi jedne stranke, to bi nastavili da rade na neformalan način. U principu, hajde da kada budemo doneli novi zakon o političkim strankama... izvinjavam se, gospodine predsedniče, da li vi to ćaskate s narodnim poslanicima?

Ne. Nastavite, molim vas.

Zamolio bih, ako jeste moguće, da to ćaskanje prestane.

Izvolite, izvolite, nastavite dalje.

Pričam o jednoj krajnje ozbiljnoj temi i molim potpredsednika Odbora za bezbednost da uvaži ovo što govorim, zato što govorim, između ostalog, i stranci koja jeste odgovorna služba bezbednosti.