Reč ima Dušan Bajatović.

Poštovane kolege, mislim da je član 3. u stavu 3. i 4. malo problematičan i u samoj formulaciji, a i ako se dalje pogleda tekst zakona, odnosno nadležnosti Saveta za nacionalnu bezbednost, i sama činjenica da se uvodi jedan biro koji bi trebalo da koordinira rad ovih službi, po meni je sporna. Zašto?
U članu 3. stav 3. kaže se: ''Za operativno usklađivanje rada službi bezbednosti osniva se biro za koordinaciju rada službe bezbednosti (u daljem tekstu: Biro za koordinaciju.)'' Ovo ne razumem do kraja. Pri tome, Biro za koordinaciju je definisan u članu 11, gde se govori o nadležnostima Biroa, ispada da su tu šefovi obaveštajnih službi, plus sekretar saveta, i onda ispada da oni tu nešto koordiniraju.
Pošto je to već ugrađeno u okviru Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je po meni takođe sporan ovako kako je postavljen, onda se postavlja pitanje ko tu u stvari koga kontroliše, zašto se pravi jedno niže rangirano uže telo.
Ili da budem do kraja jasan, ne razumem zašto nismo razmišljali o formiranju krovne službe bezbednosti. Šta bi to značilo? Da imamo jednu službu bezbednosti koja je kapa nad ostalim službama bezbednosti. Ona bi služila i za kontrolu rada, i za objedinjavanje informacija, dakle imali biste i mehanizam koordinacije, i mehanizam kontrole.
Dalje se kaže u članu 3. stav 4: ''Rad službi bezbednosti je pod nadzorom Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Saveta za nacionalnu bezbednost i javnosti.'' Izvinite, molim vas, kako će to da se bavi nadzorom tih službi onaj ko upravlja njima?
Dakle, tim službama, koliko vidim, upravlja predsednik države, što je po meni sporno, upravlja predsednik Vlade, što po meni nije sporno. Nije predsednik države sporan sam po sebi nego ima već velika ovlašćenja u domenu odbrane i po položaju. Može se o tome govoriti, samo naznačavamo to. Dakle, Savet za nacionalnu bezbednost, on takođe upravlja u celini.
Nije ovo nikakav napad na Borisa, možda Boris neće biti predsednik na narednim izborima, možda će biti Ivica Dačić iz SPS. Zašto se vi stalno gicate da li će biti Boris ili Toma, možda bude iznenađenja, otkud znam. Pričam o predsedniku ovde, nemojte stalno kako samo vi imate ljude dostojne države Srbije, imaju i drugi. Možda im samo treba dati šansu, pa bi u državi Srbiji bilo bolje. Šta bi falilo nekom dobrom socijalisti? Evo, pozivam građane da razmisle, a vas da ne dobacujete.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Ko je vama kandidat?)
Što se to vas tiče? Da nećete možda da glasate? Biće ili Ivica Dačić ili neko do njega. Što se vi sekirate za to? Taj do njega vas jako interesuje? Žao mi je što je vaš predsednik u Haškom tribunalu, inače bi sigurno bio dobar kandidat. Gospodine Todoroviću, uzeli ste mi jedno 40-50 sekundi bez ikakve potrebe. Ne brinite, u našoj stranci vlada savršeni red, kao i u vašoj. Hvala vam na komentarima. Ta pitanja koja su nam podmetali smo rešili na 7. kongresu, više tih problema nemamo.
Dakle, po meni samo po sebi je sporno da rad službi bezbednosti kontrolišu oni koji upravljaju njima. Ne znam da li posle da se javim ili sada da kažem, gospodine predsedavajući, mislim da šef kabineta predsednika Republike, bez obzira ko bude, dobija neprimereno veliku ulogu.
Znam da postoji šef kabineta koji je postao previše moćan u našem društvu, već jedan, ne znam da li treba da proizvodimo i onog drugog. Bilo bi nezgodno ovako u odnosima. Ne moraju prvi ljudi koji su do predsednika Vlade ili do predsednika države da budu tako moćni. Mislim da to nije dobro, bez obzira da li ste to utemeljili u zakonu ili niste utemeljili u zakonu.
Dalje, kada sve to povežete, ono što bi bio moj politički komentar, može ovo da ostane i ovako, da se razumemo, a ono što je moj politički komentar na ovo jeste da u vladajućoj koaliciji u stvari nema poverenja.
Ovaj sistem je ovako postavljen iz razloga što očigledno DS i DSS ne mogu do kraja da se dogovore na koji način će da kontrolišu i upravljaju službama bezbednosti. To samo navodi na zaključak da se i jedni i drugi plaše da taj mehanizam bude sistematizovan na pravi način, jer onaj ko raspolaže ovim mehanizmom na pravi način valjda treba da radi za državu, a ne da radi za partiju.
To je suština stvari, po meni. Mene ne interesuje kako se zovu ti ljudi, nego da taj mehanizam bude efikasan. To je suština stvari.
Dakle, ponovo imamo jedno ne baš uobičajeno, prosto ne želim da budem ni maliciozan, ni maligan, pokušavam da budem maksimalno korektan, jedno neuobičajeno rešenje, gde imate Savet koji je sastavljen praktično od direktora, šefa Generalštaba, predsednika Vlade, predsednika Republike, koordinira predsednikov šef kabineta.
I imamo Biro, koji opet čini tamo neki drugi sekretar, odnosno taj sekretar i čine šefovi obaveštajnih službi koji su ovako ili onako postavljeni, jer o njihovom postavljenju i predlogu za njihovo postavljenje takođe odlučuje taj isti organ, odnosno Savet za bezbednost raspravlja o predlogu Vlade.
Prema tome, nije dobro što se u uređenju jednog tako važnog sektora, kao što je sektor obaveštajnih službi, ponovo rešavaju neke stvari političkom nagodbom, a rešenja su iznuđena iz sistema uspostavljanja međusobnog poverenja, a ne da oni budu maksimalno efikasni.
Nekoliko stvari, da se ne bih javljao ponovo. Naše službe su unazađene. One ne samo da imaju malo novca i vrlo često pogrešne političke zadatke, a pri tome ne mislim na prisluškivanja, nego njihovi zadaci na unutrašnjem planu, na planu opšte bezbednosti na Kosovu i Metohiji, u Republici Srpskoj, u Mađarskoj, u Nemačkoj, u Vašingtonu, mada vidim da se ovde ne spominje obaveštajna služba koja se odnosi na SIV, koja je u sastavu Ministarstva inostranih poslova, mada se njihovi predstavnici mogu pozvati na sastanke, ne znam zašto ta služba nije involvirana u zakon ako postoji kao takva, to je takođe obaveštajna služba.
Mi treba da vidimo, i tu se slažem sa kolegom Delićem, koji je zaista danas bio briljantan u izlaganju oko Haškog tribunala, i čestitam vam na tom izlaganju, i što ste bili tamo i što ste stali iza svojih kolega za razliku od ove države, dakle, nije mi jasno zašto ovo nije uređeno do kraja kako treba.
Mi imamo iskusnih oficira, imamo iskusnih obaveštajaca, malo su ih podmladili, malo su ih prorešetali, malo je bilo politike. Navešću samo primer da je recimo Češka maltene sto posto sklonila svoju obaveštajnu strukturu da bi je danas čini mi se oko 80% vratila. Znate, nije lako napraviti pravog obaveštajca, nije lako napraviti prave kontakte. Koja to zemlja rastura, u političkom smislu, samo zato da bi pokazala neku vrstu demokratičnosti?
To su ljudi profesionalci, čiji cilj treba da bude da rade za državu. Ne za predsednika države, ne za predsednika Vlade, nego za državu.
Ako predsednik Vlade i predsednik države, ili bilo koji ministar, ili bilo koji političar, počevši od mene prvog, pa i svih drugih koje ste spomenuli ovde, radi protiv države, taj treba da odgovara po Ustavu i zakonu, a ne da mu služba bude podređena. Dakle, ovde su mi neke stvari očigledno malo nelogične i one su odraz nepoverenja u vladajućoj koaliciji.
Predlažem, kad budemo raspravljali o budžetu, da vodimo računa da je za ove službe, barem onaj zvanični deo, odvojeno premalo novca. Sa toliko novca se ne može ozbiljno raditi. S druge strane, nije moguće formirati skupštinsku kontrolu koja bi sad ušla u neke sisteme finansiranja službi bezbednosti koje imaju sve zemlje ovog sveta, pri tome ne mislim ni na kakvu drogu, ni na kakav trafiking ljudima i slične stvari.
Treba razmisliti da se našim službama omogući da rade sa dovoljno novca, ne protivzakonito, nego onako kako to rade sve zemlje sveta. Ne znam ni jednu službu u svetu koja nema dodatne prihode. To ne treba da bude droga, kao što je možda u pojedinim situacijama bilo, ali treba da se nađu načini da se pomogne rad ovih službi i treba da se nađu načini da se pomogne rad pravih lobista, za interese države Srbije i građana koji žive u njoj, u svetu.
Ne može se sve napisati u jednom zakonu, ali zato odgovorna vlast koja zna šta hoće, koja zna šta su zadaci ove službe koji bi proistekli iz strategije koju treba napisati, ta vlast bi umela ove stvari da reši kako treba.
Između ostalog, mislim da bi jedan od zadataka Saveta za službe bezbednosti, pored obaveštajnih procena, trebalo da budu i procene koje to strukture u svetu mogu da budu korisne državi Srbiji i lobiranju za njene interese, pa npr. osim što se bavimo nekim izazovima, recimo da se dogovorimo oko toga - koji će to biti lobisti Srbije u svetu i mislim da bi nam od toga bila samo korist.
Nekada je stara obaveštajna služba i te kako imala svoje punktove u svim važnim državama sveta. Nisam siguran da danas naši obaveštajni oficiri u ambasadama, ako otvoreno pričamo, ili oni koji su zaduženi za bezbednost, danas svoj posao vrše kako treba i onako kako to dolikuje. Ne bih o kadrovskoj politici u samim službama bezbednosti. Moram da kažem da postoji jedan sajt na koji se ljudi mogu prijaviti i mislim da je došlo do popravke u načinu odabira kadrova koji će raditi za službu.
Još samo da izbegnemo ovo što nam se potura kao stranačko rešenje, možda ćemo za godinu ili dve dana zaista dovesti službe na onaj nivo koji bi država Srbija zahtevala. Hvala.

Zahvaljujem. Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 3. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednosti i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a neka se pripremi narodni poslanik Jadranko Vuković. Izvolite.

Hvala vam, gospodine Bajatoviću, što ste malopre onako iskreno rekli da ste ubeđeni da je predsednik naše stranke ovde da bi bio najbolji kandidat za predsednika. Uveravam vas da i on, kao i svi mi i većina građana Srbije, uveren je da je najbolji kandidat u njegovom odsustvu Tomislav Nikolić i da će nesporno Tomislav Nikolić biti predsednik Republike Srbije.
Što se tiče amandmana na član 3. Predloga zakona, u stavu 4. člana 3. predviđeno je: ''Rad službi bezbednosti je pod nadzorom Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Saveta za nacionalnu bezbednost i javnosti.'' Amandman koji sam podnela predviđa da je rad službi bezbednosti pod nadzorom samo Narodne skupštine. Sve drugo je ili neustavno, ili nepotrebno, ili licemerno.
Predsednik Republike nema tu nadležnost, Vlada Republike nama tu nadležnost, Savet za nacionalnu bezbednost nema tu nadležnost, javnost, to je zaista licemerno. Vi, dame i gospodo, pokušavali ste da Odbor za bezbednost držite iza zatvorenih vrata i dok vam narodni poslanici SRS, članovi tog odbora, nisu to zaustavili, vi ste i te odbore držali daleko od očiju javnosti.
Ne znam na koji način mislite da ste vi u stanju, odnosno da ste spremni da rad službi stavite pod lupu javnosti. Vidim da je nadležni odbor prihvatio neki amandman koji je sličan ovom mom amandmanu, ali nije isti, gde se, između ostalog, kaže da je za rad službi nadležna demokratska civilna kontrola. Zaista ne znam šta vam to znači. Znam šta znači javnost i znam da vi ništa ne radite pred očima javnosti.
To ste pokazali više puta, ne samo na sednicama odbora, nego i kroz rad Vlade, kroz delokrug rada Vlade, mi se, nažalost, uglavnom upoznajemo iz novina sa onim što je Vlada uradila ili šta priprema da uradi. Čuli smo pre nekoliko dana od ministra spoljnih poslova, gospodina Vuka Jeremića, da je čak strategija o Kosovu i Metohiji, koju su pojedina ministarstva, ili sva ministarstva, ne znamo, pripremila, da je to državna tajna.
I to je nešto što je neverovatno, da naši građani na KiM ne znaju šta treba da urade, šta će država da uradi, šta im se sprema. To zna Vuk Jeremić, zna Vlada Republike Srbije, zna predsednik Republike i niko više to ne mora da zna. To je vaša tzv. transparentnost, kako vi volite da kažete.
Podsećam vas, govorili su narodni poslanici o tome ovih dana, ne danas, kada su u pitanju službe bezbednosti, kada je kolega Petar Jojić pitao gospodina Radeta Bulatovića da li se prisluškuju narodni poslanici, on je rekao - koliko znam, trenutno ne. Znači, malopre - da, u sledećem trenutku - da, ali samo prema njegovim informacijama - trenutno ne.
Posebno je pitanje - kako je to Rade Bulatović ostao i dalje na čelu BIA, kada se zna kakvi su bili međustranački dogovori, to je opet nastavak one priče od malopre, da li funkcioneri službi treba i da li mogu da budu članovi stranaka, pa je onda bio rat između DS i DSS. Uslov nekakvog sporazuma i formiranja Vlade bio je da Rade Bulatović ne može više biti na čelu BIA, odnosno njegov opstanak na toj funkciji bio je od strane DS ograničen na dva meseca.
Prošlo je i šest meseci, on taj posao obavlja i dalje. Zašto? Zato što je obećao Karli del Ponte da će pronaći i uhapsiti Ratka Mladića, zato što je učestvovao u onom sramnom raspisivanju nagrade za onoga ko im pokaže gde se nalaze Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić.
Toliko o tome koliko se vi zaista pridržavate onoga što piše u Zakonu ili što mislite da zavarate građane Srbije zato što ćete napisati nešto i onako bombasto objaviti u novinama, ili neki ministar koji je zainteresovan za rad Narodne skupštine, pa sluša narodne poslanike, gospodine Milane Markoviću, a ne priča sa svojim stranačkim kolegama. Onda mislite da građani Srbije treba da vam veruju i da ostanu u zabludi da je to onako kako vi kažete.
Kako vi možete da pričate u javnosti o radu tih službi kada znamo da je recimo Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, za jednog od svojih saradnika, za jednu od komisija, uzeo saradnika Gorana Svilanovića, pod pseudonimom Sokrat. Dakle, takvi vam ljudi rade na visokim državnim funkcijama usred Vlade, usled Predsedništva.
Vi onda pokušavate da nam objasnite da amandman ne može da se prihvati, jer, kažete da ''rad službe bezbednosti ne može biti samo pod nadzorom Narodne skupštine, već i javnosti koja, u skladu sa Ustavom i zakonom, ima pravo da zna i da bude informisana. Isto tako, ustavni princip je da Vlada usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom, odnosno obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.''
Gospodine ministre, sigurna sam da vi ovo znate i da vam je jasno da ovo obrazloženje nema nikakve veze sa amandmanom koji sam podnela. Upravni nadzor je nešto potpuno drugo u odnosu na ovo što je suština amandmana.
''Istovremeno, Savet za nacionalnu bezbednost vrši nadzor u onoj meri u kojoj to proističe iz člana 5. Predloga zakona (valjda u onoj meri koliko to od tog saveta traži Karla del Ponte, da se ne lažemo), predsednik Republike može crpeti svoju nadležnost u oblasti nadzora po dva osnova - kao komandant Vojske Srbije, u smislu člana 112. stav 2. Ustava, i kao član Saveta za nacionalnu bezbednost.'' Ovo obrazloženje je, najlepšim rečnikom rečeno, bezobrazluk.
Dame i gospodo, gospodine ministre, mi nismo maloumni. Mi odlično znamo kako funkcioniše Vlada, kako funkcionišu službe, kako funkcioniše Kabinet predsednika Republike, i mi odlično znamo zašto smo podneli ovaj amandman, jer Narodna skupština je jedina koja može da kontroliše rad službi, a niko od navedenih koje ste vi predložili u zakonu nema ovlašćenja, nema osnova ni u Ustavu ni u bilo kojem drugom zakonu.
Ponavljam, vaša priča o kontroli od strane javnosti, to vežite mačku o rep. Ništa vi ne prikazujete javnosti. Treba da prođe koliko godina da javnost sazna šta je bilo sa Ju-Es-stilom, sa Cementarom Popovac, šta je bilo sa ovom ili onom privatizacijom. Nemojte da bacate narodu prašinu u oči. Građani Srbije su vas odavno prozreli i prezreli.
To će pokazati, gospodine ministre, dame i gospodo, na narednim izborima, na kojima će nesporno glasati za Tomislava Nikolića za predsednika Republike, jer će znati da se neće mešati u ono što mu nije ustavna nadležnost i znaće da sve što kao predsednik bude radio radiće sve javno. Uostalom, na to su građani navikli od strane SRS.

Zahvaljujem narodnom poslaniku gospođi Vjerici Radeti. Da li se još neko javlja po amandmanu. Izvol'te, narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, zadržaću se na stavu 1. i 4. člana 3. Predloga zakona. U stavu 1. kaže se: ''Službe bezbednosti deo su jedinstvenog bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije.'' Ciljno tumačeći ovu odredbu proizilazi da su službe bezbednosti deo šireg, sveobuhvatnijeg sistema, koji predlagač naziva - jedinstvenim bezbednosno-obaveštajnim sistemom Republike Srbije.
Pitanje je moje predlagaču ovog zakona - kojim aktom, kojim zakonom ili nekim drugim podzakonskim ili zakonskim aktom je definisan ovaj pojam - jedinstveni bezbednosno-obaveštajni sistem Republike Srbije, kao širi sistem, sveobuhvatniji sistem službi bezbednosti?
Probao sam to da pronađem u Zakonu o odbrani, u Zakonu o vojsci, u Ustavu, ne znam, nema ga. Nema ga nigde. Ako ga nema, zašto predlagač zakona uvodi određene pravne norme koje naš pravni sistem ne poznaje?
Reći ću vam zašto. Ovaj zakon nisu pisali pravnici iz Srbije. On je napisan ko zna gde. Ali, čudi da Predlog zakona prođe kroz ruke bar 50-ak pravnika, pravnih stručnjaka, istaknutih stručnjaka u oblasti prava, pa da nekome ne padne u oči od tih pravnika da kažu - hajde ljudi da vidimo zašto je ovo.
Znači, primereno je, bez obzira na naloge koje dobijate, da se to uzme i obradi i da se kaže da to nemamo u pravnom sistemu, da to tako izbacimo i da ga uklopimo u naš pravni sistem. To rade sve normalne države.
Kada dete dobije nalog ono ga modifikuje u odnosu na oca, na majku, pa kaže - evo sad malo ću okrenuti ovako i onako, da izvršim na način kako to meni odgovara. Vi to činite izvorno, bez zapete, bez tačke, onako kako dobijete tako prosledite ovde, a sami znate da je to bruka za pravnu struku i ovo je ruženje pravnog sistema Republike Srbije.
Idemo dalje. U stavu 4. se kaže: ''Rad službi bezbednosti je pod nadzorom Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Saveta za nacionalnu bezbednost i javnosti.'' Tu se sve završava. Što se tiče nadzora, u članovima 15. pa nadalje govorimo samo o nadzoru koji vrši Skupština. Skupština ne može vršiti nadzor s obzirom da nijedan akt od službi bezbednosti neće dobiti. Kako da vrši nadzor - ne može.
Dalje, predlagač zakona je morao jasno reći i napraviti gradaciju nadzora - šta to radi Skupština, šta radi Odbor, dokle ide taj nadzor, koje su mere u samom nadzoru? Šta znači nadzirati bez ikakvih mera? Ovde u zakonu nema nikakvih mera. Šta to znači? Službe bezbednosti mogu da rade šta god hoće po ovom zakonu - nema nikakvih sankcija ili ste mislili preko javnosti da ih opominjemo.
Ni jedna rečenica o tome na koji način će nadzor nad službama bezbednosti vršiti predsednik Republike, Vlada, na koji način Savet, koji ima najviše mogućnosti, s obzirom da će dobijati izveštaj itd. Međutim, mi i dan-danas imamo obavezu službi bezbednosti da dostavljaju izveštaj, prave analize i da obaveštavaju pretpostavljene organe, ali to ne čine.
Kršimo i brojne zakone, a kršimo i Ustav. Šta da radimo, to je kod nas uobičajeno, zato što nismo predvideli mere. Da smo predvideli mere, da smo jasno ukazali ko je krivac zato što nije dostavljen na vreme izveštaj o radu jedne službe, druge, treće, pete itd.
Nadalje, šta znači nadzor javnosti? Kako će javnost vršiti nadzor? Evo, član sam Odbora za odbranu i bezbednost, a ono što smo mi dobili u izveštaju BIA, to u daleko širem obimu ćemo dobiti u svakom javnom glasilu. Uzmite "Kurir", "Pres", "Večernje novosti" ili bilo koje novine i dobićete više podataka nego što smo dobili tamo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo Odbor za odbranu i bezbednost.

Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman.

Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo poslanik Saša Valjarević.

Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvol'te, kolega Valjareviću.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,  SRS podnela je amandman na član 4, u kome traži da se kompletan član briše.
Prvo da kažem nešto u vezi samog Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije. Vidi se da je ovaj zakon donet pro forme, u okviru i u svrhu predizbornih aktivnosti, odnosno da bi mogli da se raspišu predsednički izbori.
Ima mnogo manjkavosti, vi ste čuli i u prepodnevnoj i u popodnevnoj raspravi, i od kolega iz SRS da su imali velike primedbe, prvo, u vezi samog funkcionisanja službi bezbednosti, s obzirom da znamo u kakvoj je situaciji Republika Srbija.
Međutim, s obzirom da je ovaj zakon u proceduri, potrudićemo se da kroz amandmane, kao što ste čuli u prethodnom izlaganju, amandman na član 3. je usvojen, na član 4. nije. Objasniću u okviru ovog amandmana zašto je dat predlog da se kompletan član 4. briše.
Član 4. zakona glasi: Službe bezbednosti su BIA, kao posebna organizacija, VBA i VOA, kao i organi u sastavu Ministarstva odbrane. Službe bezbednosti obavljaju poslove i zadatke u granicama svoje nadležnosti, u skladu sa zakonom. Službe bezbednosti imaju status pravnih lica.''
Predlaže se brisanje ovog člana 4. zbog toga što je u koliziji sa Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Ovaj član 4. ne bi mogao uopšte da bude sadržan u ovom zakonu. Zašto? U Ustavu Republike Srbije predviđeno je da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je ovde i predloženo u ovom zakonu.
Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovog zakona podrazumeva postojanje savezne države i države članice, koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određenih oblasti.
Zbog toga smo i predložili da se član 4. briše, jer je u sukobu, odnosno u koliziji sa Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Čudi mi da onaj ko je pisao zakon nije vodio računa o tome, jer je ovo velika greška. Čudi mi da nije prihvaćen ovaj amandman SRS na član 4.
Nadam se da će i kroz ostale amandmane kolega na ovaj zakon da se izvrši poboljšanje samog zakona, jer ovakav zakon, kakav je predložen, ima velikih manjkavosti koje ne bi regulisale dobro funkcionisanje svih službi koje su obuhvaćene ovim samim zakonom.

Da li se još neko javlja za reč? (Da.) Izvolite, narodni poslanik Petar Jojić.

Hvala lepo, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici,  narodni poslanik Saša Valjarević je uložio amandman na član 4. Predloga ovog zakona.
Kada pročitate član 4, koji glasi - službe bezbednosti su BIA, kao posebna organizacija.
Dame i gospodo, ovo je vrlo problematička definicija. Zašto? Ovo mene asocira na kriminalne organizacije, mafijaške organizacije.
Međutim, gospodo narodni poslanici, cenim i poštujem veoma službu bezbednosti naše države. Drugačije je shvatam, no što će je neki drugi shvatati. Zbog toga ukazujem da nije dobar termin kao posebna organizacija.
Na primer, i OVK je organizacija, a po meni, BIA je bezbednosna institucija od posebnog značaja za našu državu. BIA nije masonska loža, niti pak frontovska organizacija iz prošlih vremena. Zato reč "organizacija", dame i gospodo narodni poslanici, loše zvuči. Zato ovu rečenicu nije trebalo unositi u odredbu ovog člana.
Međutim, u odnosu na VBA i VOA smatram da je u pitanju podela nadležnosti ovih službi i njihovog delokruga rada, jer se po principima, metodima i sredinama bitno razlikuju od BIA. Postavlja se pitanje - kako onda možete da koordinirate rad ove dve vojne službe sa civilnom službom BIA? Vrlo nemoguće, vrlo teško.
Šta će se u praksi događati? U praksa će biti da će jedni druge da kontrolišu i jedini druge da prate. Davaće jedni ovakve izveštaje, različite drugi, tako da nećete imati jedinstven pristup problemima obaveštajnog i kontraobaveštajnog rada.
Kada je u pitanju VOA, onda ne izlazi iz kasarne, dame i gospodo, to moramo da shvatimo. Ona deluje u okviru vojnih objekata, tj. kasarni.
Bilo bi interesantno da mi se objasni, kako se taj delokrug rada VOA usklađuje sada, ova u kasarni, a ova deluje vani kao BIA, kako se sada to usklađuje? Ovo je veoma važno pitanje, pa zbog toga tražim objašnjenje, kako će te dve institucije u praksi da funkcionišu.
Vidim da će po ovom zakonu Vojnoobaveštajna služba izaći iz kasarne. Dakle, neće delovati u skladu sa Ustavom i da će da radi kada izađe iz kasarne paralelno sa BIA. Znači, operativni rad će biti Vojnoobaveštajne službe, koja treba da deluje u okviru vojnih objekata te iste kasarne i sada izlazi iz kasarne, a nije ustavna kategorija niti Ustav to dozvoljava, i ona će paralelno da vodi obaveštajni rad, i to kako spolja, tako i iznutra.
Da li je to posledica saradnje našeg Ministarstva sa civilnom zaštitom iz Ohaja? Znate, ona garda što se prezentira srpskom narodu da je to garda američka, čuvena, iz Ohaja, ne, to nije garda, to je civilna zaštita, a ne garda. Prema tome, mi po njihovim uzorima ne moramo da gradimo, niti da usavršavamo, niti da organizujemo rad naših službi bezbednosti.
Dame i gospodo, svi ovi poslovi moraju biti jasno razgraničeni, naglašavam, moraju biti razgraničeni. Svako da deluje u skladu i u okviru svog okvira delovanja, pre svega da bi se znalo ko šta radi u ovoj državi i ko će za šta da odgovara.
Zašto to govorim? Dame i gospodo, zbog toga što će doći do sukoba nadležnosti. Ovo je vrlo važno pitanje. Doći će, prema Predlogu ovog zakona, do sukoba nadležnosti određenih službi, jer kada vi pročitate ovaj predlog zakona, koji sadrži 21 član normi, onda možete videti da ovo nije dobar zakon, da on upravo ne razgraničava delovanje vojnih obaveštajnih službi od civilne službe. Zato ovaj zakon nije dobar.
U primeni će biti velikih problema. Rekoh malopre, Vojnoobaveštajna služba sada, po ovom predlogu zakona, izlazi iz kasarni, a to po Ustavu nema pravo i ne može, ona treba da deluje tamo.
Zbog toga sam, dame i gospodo, veoma zabrinut, zbog tog sukoba nadležnosti. Smatram, ono što je rekao gospodin Valjarević i ovo što sam istakao, da su to ključne stvari i da je to vrlo važno za bezbednost države, za bezbednost građana, za ostvarivanje demokratije i za ostvarivanje slobode i prava naših građana.
Ako vi uzmete i pogledate ovaj zakon, on liči na pravilnik lovačkog društva ili dobrovoljnog vatrogasnog društva. Dakle, 22 člana reguliše rad najznačajnijih službi bezbednosti u jednoj državi.
Voleo bih kada bi Vlada Republike Srbije, pošto volim da izučavam uporedno pravo, sada narodnim poslanicima izradila u Institutu za uporedno pravo elaborat, i taj elaborat da dostavi narodnim poslanicima i da narodni poslanici vide kako je to regulisano u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Engleskoj, Velsu, Americi, Rusiji itd.
Onda bi narodni poslanici mogli da se uvere da se narodnim poslanicima ne prezentira i ne predlaže donošenje loših zakona. Od 2000. godine do današnjeg dana blizu 300 zakona je doneto. Neki zakoni nisu ni stupili na snagu, interveniše Vlada Republike Srbije, traži izmene i dopune zakona.
Dame i gospodo, ponavljam, imam posebnu odgovornost i zabrinut sam. Zakonik o krivičnom postupku, Ustav i zakon o ovim službama je ogledalo demokratije jedne države. Ovo nije Zakon o parničnom postupku, ovo nije Zakon o izvršnom postupku, ovo nije Zakon o privremenom poravnanju, ovo je veoma ozbiljan i važan zakon, jer on se tiče svakog pojedinca ove države.
Imam iskustvo u radu i informisan sam kako ta služba radi. U tu službu želim da imam puno poverenje i hoću da ta služba ne zloupotrebljava eventualno svoja ovlašćenja.
Mi hoćemo da imamo demokratiju. Kada sam radio Zakonik o krivičnom postupku u saveznoj vladi, konsultovao sam pravo i kontinentalnih zemalja i anglosaksonsko pravo, i verujte da mi imamo važeći najdemokratskiji Zakonik o krivičnom postupku u Evropi. Dakle, on je demokratskiji i od američkog zakona.
U timu koji je radio taj zakonik sa mnom bili su stručnjaci iz pravosuđa, od opštinskog suda do Saveznog suda, i Ustavnog suda, i tužilaštva, od opštinskog do republičkog. Bili su profesori sa pravnih fakulteta, uključili smo udruženja pravnika Srbije i bivše SRJ, i verujte da je taj tim izradio jedan pravi demokratski zakonik. A u to možete da se uverite, ako uzmete Zakonik o krivičnom postupku i uporedite ga sa onim koji je bio ranije na snazi, pa ćete videti da se mi zalažemo da radimo takve dobre zakone, izrađujemo i donosimo zakone koji će biti garancija poštovanja Ustava.