Zahvaljujem. Pošto su se javila dva poslanika po Poslovniku, hajde da prvo pustimo šefove poslaničkih grupa da završe, pa ćete dobiti reč.
Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić, pa potom po Poslovniku narodni poslanik Slaviša Topalović i narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvolite.

Izvinjavam se, prvi se javio Zvonimir Stević, ali sam ga zamolio da sačeka da završe šefovi poslaničkih klubova, a on je iz SPS. Prema tome, izvinjavam se ostalim poslanicima.
Dame i gospodo, gospodine predsedniče, gospodine potpredsedniče, ministre, SPS neće glasati za predlog budžeta. Budžet jeste i političko pitanje, nije samo ekonomsko. Odnos prema budžetu jeste i odnos jedne stranke prema političkoj koaliciji koja vrši vlast u Republici Srbiji. U tom smislu SPS, kao opoziciona politička partija, neće glasati za ovaj predlog budžeta.
Takođe mislim da nije mnogo bilo politički uputno da skidate sa dnevnog reda predlog budžeta, jer mislim da ste jedina vlada na svetu koja je predlog budžeta skinula sa dnevnog reda da bi usvojila neke malo manje važne zakone, rizikujući time da država ostane bez finansiranja u ovom teškom periodu.
I dalje mislim da ste uradili stvar i ušli u veliki politički rizik, zato što do datuma kada treba da usvojite budžet će proći još nekoliko dana, koji mogu biti za vas veoma bitni kao Vladu. Ukoliko vi u tom periodu planirate da kao vladajuća koalicija doneste političke poteze i preduzmete političke poteze u smislu raspisivanja predsedničkih izbora, bez međusobnog dogovora, nisam siguran da ćete uopšte usvojiti ovaj budžet.
To bi mogao da bude vaš problem, ali jeste i problem države čija ste vi Vlada. U tom smislu, bez obzira što je bilo potrebno da se donesu ti zakoni po Ustavnom zakonu, da bi se raspisali predsednički izbori, mislim da je bilo dovoljno vremena da se, prvo, raspravlja o budžetu, kada ste ga već predložili.
Inače, moram da iznesem niz nekih načelnih stvari koje su za svaki budžet bitne. Na primer, ovde ponovo imamo deficit u budžetu. Hvalili ste se proteklih nekoliko godina, da, može da bude i dobro, ali u svakom slučaju, ponekad veoma je bitno kako će se izaći, da li će to biti deficitarno finansiranje ili će to na neki način doći do podsticaja ekonomske aktivnosti u našoj zemlji.
U svakom slučaju, želim da vam dam primedbe na to da niste do sada podneli završne račune budžeta vlada posle 2000. godine. Podsetio bih, a tu su neki ministri iz te prve vlade, da ste vi ovde, na ovoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, u ovoj istoj sali, raspravljali o svim stavkama tadašnje Vlade Republike Srbije 2000. godine. Podneli ste na desetine i stotine krivičnih prijava zbog tzv. nenamenskog trošenja sredstava.
Nenamensko trošenje sredstava jeste, gospodine ministre, kada određeni ministar u svom resoru nije planirao da neka sredstva uplati za nešto, a potrošio ih je za te svrhe. Po novom zakonu, koji ste doneli posle 2000. godine, to više nije krivično delo, to je prekršaj.
Ali, niste propustili priliku da podnesete krivične prijave protiv ministara iz SPS i SRS.
Mi nismo videli kako ste vi trošili sredstva svih ovih sedam godina. Mi nismo videli nijedan završni račun. Od koga ga krijete? Kako su trošene narodne pare? Vi ste tako voleli da kažete. Kako je moguće? A zamerali ste ranijim vladama da su one u predizbornim kampanjama trošile pare na puteve, otvaranje različitih objekata, mostova itd. Za šta ste ih vi trošili svih ovih godina?
Mogu da vam kažem da sam siguran da nešto što smo mi otvarali dva puta, vi ste otvarali još pet puta od 2000. godine do danas. Uvek uz TV kamare i uvek u predizbornoj kampanji. Završni računi, u redu, nije prošao ceo taj proces revizije, ali dva puta godišnje ste obavezni da izvestite Narodnu skupštinu, da dostavite izveštaj budžetske inspekcije o tome kako se troše pare u budžetu Republike Srbije.
Zatim, gospodine Đelić je govorio o penzijama. Podneli smo jedan zakon kojim se menja penzioni zakon. Podsetio bih da je na zahtev SPS uneta odrednica u postojeći penzioni zakon da penzije ne mogu da padnu ispod 60% prosečne plate. Znači, danas je prosečna penzija 53% prosečne plate. Prosečna penzija je 2000. godine bila 90% prosečne plate. Danas je 53% i po usklađivanju treba da je vratite na 60%.
Važenje tog zakonskog teksta je oročeno na tri godine od početka primene. Znači, krajem sledeće godine ističe važnost tog člana zakona i, ukoliko mislite dobro penzionerima, morate da promenite taj član zakona, inače će penzije, po svim projekcijama, posle 2010. godine pasti ispod 40% prosečne plate. Zato mislim da nije daleko od istine ono što penzioneri i njihove penzionerske organizacije stalno govore, a to je da se vrši jedan ekonomski genocid nad penzionerima. Da li treba da napravim pauzu da biste se dogovorili ili?

Izvolite.

Ne volim da mi se ništa dešava iza leđa, pa zato.

Vaša leđa su sigurna, gospodine Dačiću, samo vi nastavite.

Pošto nema Mrkonjića, ne znam da li da vam poverujem. Zahvaljujem se na poverenju.

Gospođica Nataša Jovanović i moja malenkost vam čuvamo leđa. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče, očigledno sam jedan veoma povlašćeni narodni poslanik.
Takođe, gospodine ministre, postoji jedan deo koji se tiče zdravstvene zaštite i vi ste ga ovde napisali. Planirani rashodi, piše u vašem tekstu koji ste napisali, planirani rashodi da izdate lekove na recept su veći za 16,33% u odnosu na plan za 2007. godinu.
Ova pozicija je planirana za 2007. godinu na nižem nivou od potrebnog, kao posledica činjenice da budžet nije obezbedio dovoljna sredstva za zdravstvenu zaštitu. Najveći deo će se odnositi na lekove na recept.
Rashodi za lekove i medicinska sredstva koja čine: lekovi, sanitetski i medicinski materijal, krv i krvni produkti, lekovi za hemofiliju, citostatici, vakcine, ugradni materijal u ortopediji, kardiohirurgiji, implatanti za kukove, pejsmejkeri, stentovi, graftovi i drugi ugradni materijal, takođe, ova pozicija je planirana na nižem nivou od potrebnog, kao posledica toga da budžet nije obezbedio dovoljna sredstva za ove namene.
Mi se zalažemo za besplatnu zdravstvenu zaštitu. Gospodine ministre, koliko ljudi u Srbiji danas nema zdravstvenu knjižicu? Svaki građanin Srbije mora da ima pravo na zdravstvenu knjižicu. Vi ste napisali u Ustavu Republike Srbije da je Srbija država socijalne pravde. O kakvoj vi socijalnoj pravdi govorite, ako nemate pravo na besplatno školovanje i nemate pravo na besplatno lečenje. Bar osnovnu zdravstvenu zaštitu.
Ne može život u Srbiji da zavisi od toga da li neko ima para da se leči, da li će neko imati para da kupi lekove. Zato postoji država. Država ne postoji da pomaže tajkunima. Država postoji da pomaže socijalno ugroženim kategorijama i zato se i zove država socijalne pravde.
Takođe, ovde ste govorili, ključ za smanjenje javne potrošnje. Šta znači smanjenje javne potrošnje? Dajte da to prevedemo na jedan jezik razumljiv svima. Smanjenje javne potrošnje, šta znači? Ovde piše, nepromenjen nivo plata u državnoj administraciji i javnim službama.
Nemam ništa protiv toga da neko ko može da živi bolje od drugih radnika nema pravo da koristi svoje privilegije. Nisam siguran da državna administracija i javne službe zaslužuju da imaju takav zamrznuti nivo plata. Kako ćete ih zamrznuti? Da generalni direktor javnog preduzeća ima 400 ili 300 hiljada dinara platu, a čistačica, ili sekretarica ili vozač 12 hiljada. Ostaće trajno tako zamrznute.
Da li vi znate da ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije kako je nepravedni raspon i kako su nepravedno određene plate. Vozači koji voze narodne poslanike, po odredbama koje ste vi utvrdili u državnoj upravi, imaju platu, mislim, između 10 i 12 hiljada dinara. Oni koji znaju da oni rade u Narodnoj skupštini verovatno misle da su njihove plate astronomske.
Govori se o tome da se smanjuju subvencije, smanjivaće se subvencije, smanjenje javnih investicija itd. Takođe, želeo bih da vas podsetim koliki vam je spoljnotrgovinski deficit. Da li znate kada je nastao ogroman spoljnotrgovinski deficit?
Kada je 2000. godine ekspertska grupa koja se nazivala G17, tada, predložila potpunu liberalizaciju spoljne trgovine i spoljno-ekonomskih odnosa.
Šta se desilo? Ovde u ovoj sali su Labus i Dinkić priznali da su napravili grešku. Ukinuli smo carine, otvorili naše tržište za strane proizvode. Nismo zaštitili naše tržište, iako nas niko na to nije obavezivao. Danas je već problem da povećate carinu kada ste je već jednom smanjili.
Zašto smo to uradili? Da bismo možda uništili domaću privredu, da bismo lakše prodali ili rasprodali neka preduzeća? Znači, spoljnotrgovinski deficit u 2006. godini povećan je za 520 miliona evra, piše ovde.
Broj zaposlenih u prvih osam meseci 2007. godine manji je za 1,1% nego u odnosu na isti period prošle godine. Čekajte, koliko sam shvatio, naša država ide u prosperitet. Ako gledamo ono što se javno objavljuje, pa i po Zavodu za statistiku i sve ostalo, izgleda da građani nisu svesni koliko dobro žive. Izgleda da ni oni koji su otpušteni sa posla nisu svesni da su dobili otkaz.
Mi smo predložili, gospodine ministre, i to je bio dogovor sa prethodnim ministrom za socijalnu politiku, šta će biti sa ljudima koji su dobili otkaz, koji nemaju dovoljno godina da odu u penziju, a ko će ih sada primiti da rade u 50 ili 55 godina života?
Predložili smo da se donese zakon kojim će se povezati taj radni staž da ljudi imaju pravo na dostojanstvenu starost. Ti ljudi nisu više potrebni nikome u Srbiji. Reč je o 100, 200 ili 300 hiljada ljudi. Podsetio bih da je više od 200 hiljada ljudi, čini mi se, iskoristilo onaj zakon koji smo doneli pre dve-tri godine o povezivanju radnog staža 1990. godine pa do danas. Stopa nezaposlenosti u Srbiji je danas 21,7%, veoma visoka stopa nezaposlenosti. Kada se može očekivati da se ona smanji? Nažalost, ne tako brzo.
Želim samo još jednom da podsetim, mi smo predložili ukidanje PDV na opremu za bebe, na hranu, na odeću, a vi ste to odbili, pa je onda predsednik Vlade Vojislav Koštunica primio pismo od patrijarha, Njegove svetosti gospodina Pavla, pa je prihvatio njegov zahtev. Pa šta je bilo onda s tim zahtevom? Jeste li ga prihvatili ili ga niste prihvatili? Da li se predsednik Vlade nešto pita u vašoj Vladi? Šta ste uradili? Vi ste onda slagali patrijarha srpskog, ne vi lično, ali Vlada Republike Srbije. Obećali ste mu da ćete izaći u susret.
Da li je problem što je Žarko Obradović podneo taj amandman i taj predlog zakona? Nema problema, podnesite ga vi. Evo, sve što smo mi predložili, ništa ne moramo mi da podnesemo, odbijte sve naše predloge, predložite vi i donesite, neka bude u interesu ove države i ovog naroda.
Na samom kraju, želim da se malo osvrnem i na ovaj predlog ova dva zakona, koji su takođe povezani sa ekonomskim pitanjem, a to su besplatne akcije. U ovoj istoj sali usvojili smo zakon 2005. godine, a ovde piše da je izašlo u „Službenom glasniku“ 2005. godine, znači, kada su bili štrajkovi na inicijativu, predlog i na zahtev SPS-a, donet je zakon u kojem je stajalo da u javnim preduzećima i preduzećima sa većinskim učešćem državnog kapitala, koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa, kapital za sticanje akcija bez naknade iznosi najviše 30% državnog kapitala koji se privatizuje.
Državni kapital koji se u akcijama prenosi bez naknade zaposlenima u javnom preduzeću i preduzeću sa većinskim učešćem državnog kapitala, koje obavlja delatnost od opšteg interesa, koje se privatizuje metodom javnog tendera, odnosno metodom javne aukcije, ne može biti veći od 15% kapitala koji se privatizuje. Akcije koje su preostale posle prodaje i prenosa zaposlenima bez naknade evidentiraju se u Privatizacionom registru.
Znači, vi ste ovde obećali, prethodna vlada, i zapisali u zakonu 15 + 15%, ne više od 30%, a šta ste sada predložili u ovom zakonu? Predložili ste da kapital za sticanje besplatnih akcija iznosi 15% od ukupnog kapitala svakog preduzeća.
Vi predlažete ovim zakonom da se ukine ovaj član drugog nekog zakona. Ne znam šta se to promenilo? Ministar Dinkić je i tada razgovarao sa tim istim, tada je bio ministar finansija. U čemu je problem, otkud sada da se daju besplatne akcije za 15%, a ranije je bilo predviđeno drugačije? Ne bih samo da podsećam na to, posle 2000. godine je inače ukinuto bilo kakvo pravo da bilo ko može da ostvari akcije na osnovu radnog staža u nekom preduzeću ili bilo gde u nekoj javnoj ustanovi.
Da završim, budžet jeste političko pitanje, ali samo bih vas podsetio da se država danas nalazi u veoma ozbiljnoj situaciji, u koju je došla zbog opasnosti od ugrožavanja našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali i zbog velikih neslaganja unutar vladajuće koalicije.
Ne znam da li ste vi svesni poteza koji se svaki dan dešavaju na političkoj sceni Srbije? DS će raspisati predsedničke izbore za januar bez saglasnosti DSS-a, u uslovima kada čekamo 14. decembar kao samit Evropske unije i kada čekamo 19. decembar kao sednicu SB UN. Kakvi su vaši odnosi i da li ćete da se raspadnete? To je naša želja, ali je problem u tome što će posledice svega toga trpeti cela ova država i čitav ovaj narod.
Hoćemo li mi taj januar, decembar, mart, februar dočekati u opštem političkom haosu ili ćemo kao Srbija biti u nečemu jedinstveni?
Nema jedinstvene odbrane KiM-a, jake odbrane KiM-a, bez jedinstva na političkoj sceni Srbije, a vi emitujete nejedinstvo unutar vladajuće koalicije.
Prosto ne mogu da verujem da je vama od svega ovoga o čemu sam malopre govorio važnije ko će koga nadvladati u vašim pregovorima i ko će imati veći politički interes nego što je interes ove države i ovog naroda.
Zato nisam siguran da li ćete uopšte stići da usvojite ovaj budžet, daj bože da zbog toga država i narod neće trpeti, ali od toga će zavisiti i odbrambena i bezbednosna snaga ove zemlje. Ne bismo se uopšte zbog vas sekirali da, nažalost, zbog odnosa unutar vladajuće koalicije ne zavisi pozicija Srbije u ovom trenutku.
Znači, gospodine ministre, mi nećemo glasati za predlog vašeg budžeta. Naravno, predložili smo čitav niz amandmana, na vama je da ih prihvatite ili ne, oni su u cilju poboljšanja svega ovoga o čemu sam govorio. Samo vas podsećam da morate da ispunjavate odredbe iz Ustava Republike Srbije.
Republika Srbija je država socijalne pravde, zapisali smo u Ustavu, za šta je glasalo više od 50% građana Srbije upisanih u birački spisak. Nema države socijalne pravde, kakva treba da bude Srbija, u kojoj će pravo na rad, pravo na lečenje, pravo na obrazovanje biti privilegija. Svako u ovoj državi mora da ima jednaku šansu da uspe u životu.
I vi ste, gospodine ministre, verovatno odnekuda došli i koristili pravo na besplatno školovanje, na besplatno lečenje. Da toga nije bilo, pitanje je da li biste uopšte završili škole i fakultete, i da li biste uopšte došli do svega ovoga.
To je princip za koji se bori SPS. Pozivam vas da te odrednice zadržite ne samo u programu vaše stranke, nego da postavite u Predlogu budžeta koji predlažete Narodnoj skupštini. Možete biti samo levičari, ukoliko želite državu socijalne pravde, ukoliko to pokažete predlozima zakona. Ukoliko ste to samo u inostranstvu, a u zemlji to ne pokazujete, zato što za vas ne glasaju oni koji tako misle u Srbiji, onda igrate na pogrešnu političku kartu i izgubićete deo svog biračkog tela.
Zato vas pozivam, važnije je od svega, odbrana države i naroda da, ali država socijalne pravde je ustavna kategorija. Morate omogućiti ljudima pravo na rad, na garantovano radno mesto, da deset tajkuna ne bude jače od pet miliona Srba ili drugih građana Srbije, da ljudi imaju pravo na besplatno školovanje, na besplatno lečenje, da imaju prava iz oblasti socijalne zaštite itd. Jednostavno, to je ono što misli većina građana Srbije.
Mislim da niko ne treba da pobegne od onoga što je nekada bio. Još jednom vam ponavljam, ne postoji čovek u ovoj sali koji nije koristio privilegije države socijalne pravde, kakva je nekada bila ona bivša SFRJ. Možda je ta država i malo preterala, možda da nije bilo tih svih privilegija i prava na besplatno školovanje, možda ne bismo imali ni ponekad neke ministre u Vladi Srbije, ali u svakoj školi ima ponekad i loših učenika.

Još samo da damo reč šefovima poslaničkih grupa, izvolite gospodine Čanak, potom gospodin Vlahović, a potom će ići narodni poslanici Slaviša Topalović i Zvonimir Stević. Onda prelazimo na rad po dnevnom redu. Izvinjavam se, gospodinu Marašu, da dam informaciju, ko hoće da postavi poslaničko pitanje potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću, on je i sutra i prekosutra u Skupštini, zbog toga što je ovlašćeni predstavnik za naredna dva zakona, ali nema problema. I narodni poslanik Slobodan Maraš.

Gospodine predsedavajući, uvažene kolege i koleginice, biću vrlo kratak. Samo bih hteo tri tačke da osvetlim, zbog kojih mislim da je naša današnja diskusija izuzetno važna.
Prvo, poslanici poslaničkog kluba Vojvođanskih poslanika neće glasati za ovaj budžet, iz razloga što taj budžet ima jednu sistemsku grešku, a nju bih mogao da definišem time što je to opet deficitarni budžet, budžet zasnovan na deficitu, uprkos preporukama predstavnika MMF da se planira suficit budžeta, da bi se na neki način došlo u poziciju da budžet bude zaista restriktivan u domenu javne potrošnje.
Umesto toga da taj budžet smanji troškove za jednu od najskupljih država na planeti zemlji, umesto svega toga, ponovo imamo budžet koji planira deficit, i to, ako me podaci ne varaju, sledeće godine, prema projekciji budžeta će biti potrošeno ukupno 654,4 milijarde dinara iliti oko 10% više nego ove godine. Istovremeno je predviđeno da prihodi nominalno porastu u istom procentu i dostignu 639,6 milijardi dinara, tako da će budžet Srbije opet biti u deficitu.
Znači, gde je tu poenta? I sam gospodin ministar, ako sam dobro razumeo njegove nastupe, možete me slobodno pogledati, neću vam ništa, rekao je da je predloženi budžet ekonomski neoptimalan, ako sam dobro razumeo vaše izlaganje. Da li sam dobro shvatio? Najlepše zahvaljujem na razumevanju.
Znači, budžet je ekonomski neoptimalan. Čemu je onda optimalan, čemu služi osim za jedan tip propagandne aktivnosti i daljeg života u iluzijama, života u veštačkom tipu društva, veštačkih koordinata, jer bez spremnosti da se državna potrošnja ozbiljnije kreše, jednostavno, nema razvoja.
Mi ne možemo ići dalje sa ovakvim planiranim deficitom budžeta, jer ćemo doći u poziciju da, ako bi Srbija, a ne želi da 2010. godine konstatuje da je sve što je proizvedeno u proteklom vremenu potrošeno, onda bi se moralo 2009. godine smanjiti budžet 4,3%, a naredne godine još 5,3% zato da bi se uopšte došlo na nulu.
Mislim da treba biti veoma jasan u tome da svi mi to vidimo i potpuno nam je jasno o čemu se tu radi, ali to i dalje ne znači da ćemo na to pristati. To je prva stvar koju sam hteo da kažem.
Druga stvar, ne bih da se zadržavam na celom budžetu, ali član 4. kaže, govoriću o AP Vojvodina kao, nemojte zaboraviti, personifikaciji lokalne samouprave, kao personifikaciji odnosa i prema lokalnoj samoupravi, gde sama lokalna samouprava nema od čega više da živi. Ovakve centralizacije kakva je sada u Srbiji teško da je ikada bilo.
Upravo ću vam na članu 4. to i pokazati. Svi vi znate, da ne bih mnogo oko toga trošio vremena, da sredstva za pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine za 2008. godinu obezbeđuju se u skladu sa članom 184. Ustava Republike Srbije tako da budžet AP Vojvodina iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta AP Vojvodina koristi za finansiranje kapitalnih rashoda, i to: iz dela prihoda od poreza na dohodak građana, poreza na zarade u visini od 18% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina, dela prihoda od poreza na dobit preduzeća, u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina, ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji AP Vojvodina.
Moje pitanje glasi: kako ćemo mi znati, uvaženi gospodine ministre, koliko je tih 18%? Vojvodina nema svoj zavod za statistiku u kojem bi mogla te podatke niti da proveri, niti da potvrdi, niti da negira. Mi nemamo instrumente kojima uopšte možemo da uvidimo da li Vlada ispunjava svoje obaveze koje je sama sebi dala ili ne.
Dalje, sredstva za rashode za zaposlene u obrazovanju, obratite pažnju, uvažene kolege i koleginice, na teritoriji AP Vojvodina, u skladu sa zakonom, obezbeđuju se u iznosu od 22.659.622.000 dinara. Obratite pažnju da budžet Vojvodine, ako gledamo da bi trebalo da bude minimum 7% budžeta Republike Srbije, ovo čini skoro polovinu predviđenog budžeta koji bi trebalo da bude oko 47 milijardi, ako sam dobro razumeo gospodina ministra.
Ako je to tako, to znači da kada shvatimo da sredstva za plate, evo piše - sredstva za plate za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodina iz stava 2. ovog člana isplaćuju se u visini i po dinamici koju utvrđuje Vlada, a budžet AP Vojvodina isplaćuje plate iz stava 2. ovog člana narednog dana od dana prijema sredstava za ove namene na račun.
Drugim rečima, skoro polovina budžeta AP Vojvodina ide na plate prosvetnih radnika, o kojima odlučuje Vlada Republike Srbije, a vojvođanska administracija služi isključivo kao poštar koji će uredno zaprimiti i proslediti novac. U tom slučaju, svaki poštanski službenik u Vojvodini može sebe da smatra vlasnikom ogromnog budžeta, jer kroz njegove ruke prolaze ogromne količine novca, a on o njima ne odlučuje.
Dakle, da li nas kao građane Vojvodine, uostalom i kao građane Srbije, taj deo Srbije interesuje tako da pričamo o formalnoj autonomiji, koja suštinski ne postoji, i da njome mažemo oči svim građanima Srbije, naročito onima kojima je pojam autonomnosti Vojvodine vezan za nekakve izmišljene separatizme ili šta znam šta, ili je u pitanju još jedna prevara ove Vlade dr Vojislava Koštunice, koja služi tome da se pokaže: eto, vidite koliko para tamo ide. A istovremeno o tom novcu se ne odlučuje u Vojvodini nego se odlučuje u Vladi Republike Srbije.
Da ne govorim o tome da je za 2007. godinu predviđeno od ostatka ovoga, o kome smo govorili, znači, setite se, 46,7 milijardi bi trebalo da bude budžet, 22 milijarde, skoro 23 ide na plate prosvetnih radnika, a za kapitalne investicije tri sedmine budžeta bi znači iznosilo negde 22 milijarde dinara. Za 2007. godinu, dame i gospodo, predviđeno je 23 milijarde dinara fonda za kapitalne investicije. U Vojvodinu je stiglo 4,5 milijardi, tj. oko 19 milijardi nije stiglo.
Čuli smo gospodina potpredsednika Đelića da nam je u svom nadahnutom izlaganju objasnio da će te pare doći kad bude trebalo s njima nešto da se plati. Naravno to bi bilo vrlo prihvatljivo rešenje i objašnjenje u slučaju da mi ne znamo šta znači upravljanje novcem i da ne znamo da je tih dvadesetak, 19 milijardi, koliko bi bilo na računima pokrajinske administracije, moglo da se do plaćanja o kojima govori gospodin Đelić već plasira u privredu Vojvodine, plasira u lokalne samouprave u Vojvodini, plasira na hiljadu načina, koji bi doprineli daljem razvoju ovoga nekada najrazvijenijeg dela Srbije.
Sad postavljam jednostavno pitanje. U svim ovim pričama koje smo čuli, nama se stalno nekako stvara utisak da otprilike narodni poslanici ne znaju dovoljno, pa otprilike ne bi smeli ni da se mešaju u posao stručnjaka, eksperata, profesionalaca i tako čega, a same cifre već na prvi pogled jasno pokazuju do koje je mere u pitanju centralizacija koja je štetna za državu, koja je zadužuje preko svake mere za budućnost i koja će nas dovesti u poziciju da, kao što smo imali slučaj u Vojvodini sa fondom za razvoj, gde je bio predviđen budžet od milijardu i 700 miliona dinara, gde su raspisani konkursi na teritoriji Vojvodine, a realizovano je samo 67 miliona dinara.
Drugim rečima, ovakvo ponašanje prema AP Vojvodini i njenom budžetu je apsolutno dokaz da aktuelna Vlada, koju čine u velikoj meri oni koji su donosili Ustav o kome se ovde radi, krši Ustav, krši zakone, i ovim budžetom jasno pokazuje da neće ispuniti svoju ustavnu obavezu, i da čak i kada bi ispunila nemamo način da dokažemo zbog odsustva vojvođanskih institucija da li se to uopšte desilo ili nije. To je ono što sam hteo da kažem o budžetu.
Rekao bih samo još jednu stvar, a to je da vas molim da obratite pažnju, da su se juče na glavnim ulicama ovoga glavnog grada Republike Srbije opet okupljali neonacisti, opet pozdravljali nacističkim pozdravima, opet su klerofašističke organizacije vršljale ulicama Beograda, glavnog grada Republike Srbije.
Moje pitanje glasi - imamo li pravo da, zbog nesumnjivo važnih problema koje imamo u državi oko naravno budućeg statusa Kosova, budućeg budžeta Republike Srbije i svega ostalog, zaboravimo da su nam na ulicama sve češći i češći incidenti, sve češći i češći izgredi, sve više i više pristalica neonacističkih i klerofašističkih pokreta. I to sasvim sigurno kada se iskombinuje sa sasvim sigurno komplikovanom situacijom u zemlji može sutra dovesti do narušavanja tradicionalno dobrih međunacionalnih odnosa, ne samo u Srbiji nego i u ostatku Srbije. Molim vas da i o tome povedemo računa, sačuvamo vreme koje nam je ovde na raspolaganju i za razgovor o takvim stvarima. Zahvaljujem.