REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA

STENOGRAFSKE BELEŠKE

 

ŠESTA SEDNICA

DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

11. decembar 2007. godine

(Prvi dan rada-nastavak)

(Sednica je počela u 12,05 časova. Predsedava Milutin Mrkonjić, potpredsednik Narodne skupštine.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.
Podsećam vas da smo danas u 01,35 časova otvorili načelni pretres o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu sa predlozima odluka.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to još nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, a narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u kompjuter.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Samo da vas obavestim da, pored ministra gospodina Mirka Cvetkovića, sednici prisustvuju i Mirjana Jovašević, Janko Guzijan i Mirjana Radojević.
Takođe, na osnovu člana 85. produžavam rad sednice i posle 18,00 časova a ne dalje od 20,00 časova do završetka ove tačke dnevnog reda.
Prva tačka dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O BUDžETU SRBIJE ZA 2008. GODINU (sa pratećim dokumentima)
Primili ste navedeni Predlog zakona sa predlozima odluka koje je podnela Vlada, primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi 10 časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa SRS - 3 sata, 14 minuta i 24 sekunde, DS - 2 sata i 33 minuta, DSS Nova Srbija dr Vojislav Koštunica - jedan sat i 52 minuta i 48 sekundi, G17 plus - 45 minuta i 34 sekunde, SPS 38 minuta i 24 sekunde, LDP - 26 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa manjina - Savez vojvođanskih Mađara lista za Sandžak - Unija Roma Srbije - Koalicija Albanaca Preševske Doline - 14 minuta i 24 sekunde i poslanička grupa Vojvođanski poslanici 12 minuta.
Po Poslovniku za reč se javio narodni poslanik Zvonimir Stević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, želim javnost i građane Srbije, pre svega narod na Kosovu i Metohiji da obavestim o sledećem: na osnovu člana 225. i 226, za demokratsku koaliciju i za DS da ih pitam, da li je Kosovo i Metohija, njegov status i njegovo očuvanje pitanje svih pitanja, pitanje broj jedan?
Da li danas, na današnji dan u državi Srbiji, gospodo iz DS, ima važnijeg nacionalnog i državnog interesa nego što je očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije? Za vas to nije. Za vas najvažnije pitanje je pitanje koordinatora na Kosovu i Metohiji i načelnika okruga.
U pitanju je način i vreme na koji to radite, i napraviste skandal i posle izbora 17. novembra narod se opredelio da ne izađe na izbore na KiM, a vi ste predložili koordinatore koji učestvuju u privremenim institucijama na KiM. Gospodine Bogdanoviću, vaši saradnici, kad ste bili ministar za poljoprivredu u Vladi Kosova, postavljeni su: Zoran Krčmarević za opštinu Kosovska Vitina, na današnji dan je potpredsednik privremenih institucija opštine Vitina; Srboljub Đokić za opštinu Kosovska Kamenica je potpredsednik opštine, šiptarske opštine Kosovska Kamenica; i Nikolić za načelnika okruga Pomoravskog, bio je vaš saradnik tada u Ministarstvu za poljoprivredu.
Pitam vas, na osnovu kojeg kriterijuma ste ovo uradili? Da li je istekao mandat, da li je stručnost u pitanju, da li je sposobnost u pitanju, da li je neznanje, da li je zloupotreba položaja i otkud to da vi kadrovišete u Socijalističkoj partiji da ostavite tri, a da smenite tri? Socijalistička partija se ne protivi promenama, ali način na koji ste ovo izveli je maltene skandalozan i sraman.
Otkud to da KFOR i UNMIK budu zainteresovani i da obilaze Kosovo i Metohiju da pitaju da li je došlo do promena u Koordinacionom centru? Otkud to da KFOR zna u 10,00 sati da će doći do promena? Znači, narod se opredelio i želja naroda je da ne učestvuje u privremenim institucijama, a vi sad na mala vrata uvodite te ljude i postavljate.
Još nešto, da obavestim javnost da su koordinatori predsednici opština, da javnost zna, i ti predsednici opština su očuvali lokalnu samoupravu na prostoru KiM. Kako vam je stalo do ovih promena kada smo na sednici Odbora za KiM, ima učesnika Odbora, doneli odluku da posle osam godina ne budu koordinatori kao inokosni organi, nego da budu opštinska veća?
Dokaz da postoje dve vlade u demokratskoj koaliciji je da su odluku o razrešenju i objavljivanju u Službenom glasniku potpisali zamenik generalnog sekretara Dragiša Blešić i potpredsednik Božidar Đelić.
Želim javnost da upoznam da smo u petak u 13,00 sati imali sednicu i razgovor kod premijera Vojislava Koštunice oko podnošenja deklaracije 75.000 ljudi sa KiM koji su potpisali da ne prihvataju nezavisnost KiM. Na tom sastanku premijer, predsednik Vlade i ministar za KiM su rekli da će preispitati odluku, odnosno da će ona biti poništena u četvrtak. Da vidimo, čekamo da li će se to desiti. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Zvonku Steviću. Aleksandar Vučić po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, stranačka pitanja i stranačke rasprave su naravno veoma važne u svakom trenutku i za državu, a ne samo za političke partije, ali ono što mislim da je danas najvažnije i zbog toga sam izašao za skupštinsku govornicu, da vam iznesem svoje mišljenje i to ne samo kao pripadnik SRS, već rekao bih svih građana Srbije koji dele zabrinutost za budućnost naše otadžbine, pre svega za opstanak Kosova i Metohije unutar Republike Srbije, a zbog činjenice da naši nadležni državni organi o tome ništa ne govore, ama baš ništa ne saopštavaju i na goruća pitanja ne odgovaraju.
Te bih vas zato zamolio, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije, da zbog hitnosti pitanja i zbog značaja teme o kojoj ću upravo da govorim, gospodine Mrkonjiću, pronađete neko rešenje, ili da gospodin Dulić pronađe neko rešenje, kako bismo dali najbolji i najkompetentniji mogući odgovor na pritiske za otimanjem dela teritorije Republike Srbije.
Naime, jedan deo ove skupštinske sale, dakle, oni koji su uspeli da naprave većinu u Srbiji, svakoga dana su nas obasipali poslednjih nekoliko godina pričama o tome kao je Evropska unija najlepša stvar na svetu, nedosanjani san, princ ili princeza kojoj treba da težimo i mi smo računali, svakodnevno ste nas ubeđivali kako imamo najbolje moguće odnose, divne odnose sa predstavnicima, odnosno sa članicama Evropske unije, kako su nam to najveći prijatelji, najveći investitori u Srbiju, a na kraju se ispostavilo, juče smo to videli na Samitu ministara inostranih poslova Evropske unije da te zemlje, ti naši najveći prijatelji, sa izuzetkom Kipra, svi žele da nam otmu Kosovo i Metohiju.
Evo, i današnji izveštaji poslednji govore, za vas koje, ili bar dobrim delom, očigledno to ne interesuje, ali zbog građana ću to reći, poslednji izveštaji zapadnih medija govore da je postignuto saglasje zemalja Evropske unije, da će, pa makar i na silu, privoleti Kipar da prihvati njihove stavove i da Evropska unija ide ka podržavanju plana Ahtisarijevog o nadgledanoj nezavisnosti za južnu srpsku pokrajinu, pa se sledstveno tome, gospodine Mrkonjiću, nameću sledeća pitanja, na koja bih voleo da Narodna skupština Republike Srbije pruži odgovor građanima Srbije, jer važnijeg odgovora od ovoga nema.
To je prvo pitanje na koje nemam odgovor i ne znam odgovor naše države - hoćemo li mi taj sporazum, koji ste dogovarali za izbornu kampanju Borisa Tadića između dva izborna kruga, predviđen za drugi dan Svetoga Save, 28. januar, dakle, za 28. januar ste predvideli i dogovorili sa njima Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, posebno pitam poslanike DSS-a, hoćemo li mi potpisivati ugovor o sporazumu i stabilizaciji sa onima koji nam otimaju Kosovo i Metohiju, i to kao neka druga zemlja koja će slučajno zadržati ime Srbija, ali bez dela teritorije Republike Srbije.
Ili ćemo mi doneti nekakvu rezoluciju, neki drugi opšteobavezujući akt u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ne možemo da ulazimo u bilo kakve organizacije, tela, ukoliko nije jasno naglašeno da se pod Srbijom podrazumeva i Kosovo i Metohija unutar Srbije. I da, naravno, ne možemo da prihvatamo šargarepu, kako nam neki kažu - dobićete Evropsku uniju, odrecite se Srbije. Znate, i štap i šargarepa su za magarce, ne za ljude.
Nemam ništa protiv da oni nas sve zajedno tretiraju kao magarce, ali je naše da im pokažemo da mi nismo magarci, ne zbog nas, nego zbog građana Srbije, zbog ljudi u ovoj zemlji, zbog našeg naroda na Kosovu i Metohiji, zbog toga što onima kojima je danas svejedno za Kosovo i Metohiju, jer im je važna politika njihove zadnjice umesto politike njihove otadžbine, sutra će to isto uraditi i sa Raškom oblasti, i sa Vojvodinom, i sa istočnom Srbijom i sa svakim drugim delom Srbije.
Naše je da danas kažemo vašim prijateljima koliko smo miliona evra potrošili samo na putovanja do Masima D' Aleme, do Prodija, do ne znam koga, ubeđivali ste nas kako imaju izvanredan stav o Kosovu i Metohiji. Koliko smo para potrošili ubeđujući ih sve, na kraju smo došli do toga, samo čekaju trenutak kada će da priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine.
Šta je naš odgovor na to, dame i gospodo? Da ćutimo? Da se pravimo blesavi? Da se stranački prepucavamo ovde danas? Mislim da to nije rešenje. Mislim da smo mi dužni ozbiljan i odgovoran odgovor da pružimo građanima Srbije i našem narodnu na Kosovu i Metohiji, šta je to što će država Srbija da preduzme.
Da ne pričate o tome kako je nekakva ponuda za Srbiju to, pa ući ćete, bićete, kaže, kandidat za ulazak u Evropsku uniju, ali malo ćemo da vam uzmemo Kosovo. Znate, ja ću da vam ubijem dete, ali ti sutra dođi kod mene na šoljicu kafe. Onda će da se jave razni geniji, intelektualne gromade, koje će da nam kažu - e, pa vidi, šta sad, dete ubijeno, bolje da uzmemo tu šoljicu gorke kafe, bolje to nego ništa da ne uzmemo.
Znam da ima i takvih u Srbiji, ima takvih i u ovom parlamentu, i to ih nema malo. Poštujem, respektujem taj broj ljudi kojima je važnija i gorka kafa od ubijenog deteta, kojima je njihova zadnjica važnija od otadžbine, ali većini građana Srbije nije.
Zbog onih građana koji vole Kosovo i Metohiju, koji vole Srbiju, koji više od svega vole svoju otadžbinu i slobodu našeg naroda, zahtevam da se parlament izjasni o tom pitanju i da vi kažete šta mislite o tome.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Aleksandru Vučiću.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, replika na izlaganje gospodina Zvonimira Stevića. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, javljam se po osnovu replike na izlaganje gospodina Zvonimira Stevića. Mislim da, gospodine Steviću, DS ne želi vlast na Kosovu i Metohiji, DS želi, pre svega, da preuzme odgovornost za život građana Kosova i Metohije.
Samo ću vas podsetiti da moje učešće u privremenim institucijama nije bila moja lična odluka, bila je to odluka tada pokojnog premijera Zorana Đinđića i predsednika SRJ, gospodina Koštunice. Prema tome, nijedan moj saradnik koji je radio sa mnom u Ministarstvu za poljoprivredu u Vladi Kosova nije postavljen za koordinatora, niti Zoran Krčmarević, niti Đokić. Gospodin Đokić nije član DS, gospodina Đokića je kandidovala G17, tako da mislim da sa tog stanovišta ne treba gledati.
Drugo, potpuno razumem tvoju frustraciju, gospodine Steviću, jer vaš kum je smenjen. Možda na neki način mogu to i da razumem, ali nije mesto i nije način da zloupotrebljavamo ovu govornicu i da takve neistine iznosima o koordinatorima, načelnicima okruga i promenama koje su se desile na prostoru Kosova i Metohije. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Goranu Bogdanoviću. Reč po Poslovniku ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 201. Poslovnika, vezano za poslanička pitanja i pravo poslanika da po dobijenom odgovoru može da komentariše odgovor.
Postavio sam pitanje ministru unutrašnjih poslova 26. septembra 2007. godine, mada je po Poslovniku odgovor trebalo da stigne u roku od osam dana, čini mi se.
Ali, ovakav kakav je bolje uopšte da nije ni dolazio. Postoji još dosta poslaničkih pitanja koja sam postavio, nažalost, do dana današnjeg nema odgovora. Evo, poslanicima ću da pročitam pitanja koja sam postavio ministru unutrašnjih poslova, a imaćete prilike i da čujete odgovor ministra unutrašnjih poslova.
Prvo pitanje je bilo - koliko je zlata i srebra zatečeno u trezorima Narodne banke Jugoslavije, a koliko u trezorima Zavoda za izradu novčanica kada je gospodin Mlađan Dinkić sa kriznim štabom preuzeo kontrolu nad Narodnom bankom Jugoslavije?
Drugo pitanje - koliko je vrednih umetničkih slika bilo u prostorijama Narodne banke Jugoslavije u Kralja Petra 12, u bivšem Bulevaru revolucije, čija su dela tu zatečena prilikom ulaska kriznog štaba na čelu sa Mlađanom Dinkićem i koliko ih ima danas?
Molim vas, nemojte ovo vreme da mi računate. Koliko je numizmatičkog kovanog i papirnog novca od izuzetne istorijske vrednosti zatečeno u Narodnoj banci Jugoslavije kada je u nju ušao krizni štab na čelu sa Mlađanom Dinkićem i kolika je ta kolekcija danas?
Četvrto pitanje - da li su neke novčanice od 200 dinara prvo štampane, a odmah zatim poništene? Zašto je to rađeno i kolika je šteta od toga?
Peto pitanje - da li nekoliko novčanica od 10 dinara, vrednosti nekoliko miliona, još uvek čami u trezoru Narodne banke Jugoslavije i Zavodu za izradu novčanica zato što se tadašnjem guverneru Mlađanu Dinkiću ne sviđa potpis jer mu nisu rekli da prvo ide ime, a potom prezime? Samo zbog te činjenice država je doživela ogromnu štetu.
Šesto pitanje - da li je guverner Dinkić raskinuo ugovor sa proverenim dobavljačima repromaterijala za novčanice i sklopio ugovore sa novim dobavljačima, koji isporučuju materijal lošijeg kvaliteta, ali zato po mnogo većim cenama?
Sedmo pitanje - koliko je novca potrošeno za izradu specimena?
Osmo pitanje - koliko je puta rukovodstvo Narodne banke putovalo u Gvineju Bisao i koliko je novca potrošeno na ova putovanja da bi se dobio posao koji uopšte nije dobijen, ali su zato Narodna banka, odnosno država i građani Srbije to platili, i to debelo?
Ministar unutrašnjih poslova odgovara - ovo ministarstvo nema saznanja o problematici na koju se odnose poslanička pitanja narodnog poslanika Dragana Todorovića, tačnije ova problematika nije bila inicirana odgovarajućim zahtevom za postupanje organizacionih jedinica ovog ministarstva o istom.
Prosto neverovatno da ministar unutrašnjih poslova daje ovakav odgovor, kada zna da je u junu 2006. godine na Vladi Republike Srbije uspostavljan imunitet Mlađanu Dinkiću za oružani upad u Narodnu banku Jugoslavije.
Sada, gospodo poslanici, odnosno građani Srbije, posle ovakvog odgovora potpuno je jasno u kakvoj mi državi živimo. Sve ove priče o raznoraznim mafijama, ovo što nam prikazuju na televiziji, po novinama itd, to je samo pokušaj da se građanima Srbije baci prašina u oči, da se navodno prikaže ova vlada i Ministarstvo unutrašnjih poslova kako pokušavaju da se izbore sa najtežim problemom, jednim od najtežih problema koje ima naša država, a to je kriminal i korupcija.
Kada se vidi ovaj odgovor, čujete ova pitanja, onda vam je jasno da od toga nema ništa, dok se država ne bude uhvatila u koštac sa najvećim kriminalcima u državi, koji su ovu državu opljačkali, a to su oni koji se danas nalaze u Vladi, u redovima ministara i samo zbog toga što su koalicioni partneri, što bi došla u pitanje vlast, Ministarstvo unutrašnjih poslova ne postupa na način na koji bi moralo da postupa, odnosno po zakonu, jer dokaza ima toliko da po tom pitanju nema nikakve dileme.
Zato je jedini način da se ova država izbori sa kriminalom hitno raspisivanje novih parlamentarnih izbora, da građani ponovo izađu na izbore, da daju glas onima za koga su sigurni da će se uhvatiti u koštac sa ovom pošasti. Mislim da će na prvim narednim izborima, a to su izbori za predsednika Republike Srbije, građani Republike Srbije pokazati spremnost da se obračunaju sa ovim i da će glasati za Tomislava Nikolića.

Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić.