Zahvaljujem, gospodine Čanak. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vlahović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba DS, a potom će reč dobiti narodni poslanik Slobodan Maraš.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, neću puno oduzimati vremena, s obzirom da su i gospodin ministar Cvetković i gospodin potpredsednik Vlade Đelić dali dovoljno argumenata u prilog tvrdnji da budžet, ovakav kako je prezentiran poslanicima, odgovara definisanoj ekonomskoj politici, odnosno u skladu je sa Memorandumom o ekonomskoj politici za 2008. godinu.
Samo bih nekoliko dodatnih pojašnjenja želeo da dam, a tiču se pre svega karaktera ovog budžeta i, sa druge strane, činjenice da u ovom trenutku, dakle posle godinu dana, imamo budžetski deficit umesto budžetskog suficita, što je bila odlika za 2006. godinu.
Budžetski deficit sam po sebi deluje, za one koji ne znaju da je to instrument fiskalne politike, dosta zastrašujuće i donekle može da indicira nesposobnost javnih finansija da svojim javnim prihodima pokrije javne rashode. Međutim, onda kada su javni rashodi u potpunosti pokriveni javnim prihodima, i to onim delom javnih prihoda koji ne ulaze u redovne poreske prihode, budžetski deficit ni na koji način ne može i ne treba da deluje inflatorno.
Naprotiv, instrument budžetskog deficita jeste vrlo važan instrument ekonomske politike koji se primenjuje svuda tamo, dakle u onim zemljama u kojima je potrebno stimulisati investicije, a mislim da je Srbija zemlja u kojoj je zaista potrebno, u narednom periodu, stimulisati javne investicije.
Pre nekoliko godina mi smo za ovom govornicom, doduše iz jednog drugačijeg ugla, upravo pokušavali da objasnimo da se ne treba olako lišavati budžetskog deficita, jer to je jedini instrument koji preostaje u rukama Vlade nakon jedne vrlo striktne kreditno-monetarne politike koja se vodi od strane centralne banke. Sva suština je u tome kako se Vlada odnosi prema javnim rashodima. Čini mi se da niko ovde nije potcrtao do sada da je planirano smanjenje javne potrošnje u narednom periodu za 0,9%.
Dakle, da zaključim, sam po sebi budžetski deficit ne mora nužno da deluje i ne deluje inflatorno ukoliko dolazi do jedne striktne kontrole javne potrošnje i ukoliko javna potrošnja biva preusmeravana na načine koji podstiču ekonomsku aktivnost, nikako potrošnju. Ali, pri tome želim da kažem i nekoliko indikatora koji su karakteristični za ekonomsku politiku za narednu godinu i nisu dovoljno objašnjeni.
U materijalu smo dobili objašnjenje da je za narednu godinu planirano povećanje investicija za 20%, da je planiran rast izvoza za 25,8%, gospodine ministre, i da je planiran rast uvoza za 20%. Sve zajedno treba da doprinese da se smanji ukupan spoljnotrgovinski deficit procentualno, mereno prema bruto društvenom proizvodu, za 2%.
U ovom trenutku, ako se ne varam, spoljnotrgovinski deficit iznosi negde oko 20, odnosno projektovani spoljnotrgovinski deficit za 2007. godinu 20,2% od bruto društvenog proizvoda. Projekcija tog spoljnotrgovinskog deficita je ispod 19%. Dakle, drastično smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, kao i drastično smanjenje bilansa tekućeg plaćanja, što se nalazi u projekcijama makroekonomskog okvira za 2008. godinu.
Ono što je naročito važno, to je da niti lična potrošnja, niti, sa druge strane, državna potrošnja se ne povećava više nego što je projektovana stopa inflacije. Ovim makroekonomskim projekcijama rast lične potrošnje predviđen je za 4,9%, a tzv. državne potrošnje za 5,7%. Podsetiću vas da je rast bruto društvenog proizvoda projektovan na nivou 6% i sa druge strane da je ukupan rast inflacije projektovan na nivou od 6%.
Dakle, sve u svemu, kada se pogledaju svi makroekonomski indikatori, budžet zaista ne deluje niti će delovati inflatorno, imajući u vidu način na koji je struktuirana javna potrošnja. S druge strane, kada pogledate da je ukupan budžetski deficit na nivou od 0,5% od bruto društvenog proizvoda, odnosno u konsolidovanom sistemu kada se dodaju otplate kredita koje iznose 48 milijardi dinara i drugi izdaci koji ne ulaze u one, da kažem, uslovno rečeno, redovne izdatke, odnosno redovnu budžetsku potrošnju, ukupan iznos budžetskog deficita je negde oko 89,3 milijarde dinara.
Nema straha odakle će se budžetski deficit pokrivati, sve i da se niti jedan dinar privatizacionog prihoda, niti jedan dinar vanrednih prihoda ne realizuje u 2008. godini. U ovom trenutku na računu budžeta Republike Srbije upravo postoji jedna milijarda evra, što približno odgovara ovom budžetskom deficitu. Prema tome, ne postoji apsolutno nikakva bojazan da će se budžetski deficit pokrivati iz nerealnih izvora.
Želeo bih da kažem da je najteže napraviti budžet da on istovremeno bude i razvojni i socijalni. Ovaj budžet jeste pokušaj, i to dobar pokušaj, da se napravi razvojni i socijalni, balans između ta dva cilja koja su obično međusobno suprotstavljena. Naravno, postoji jedan uslov, a on se ne tiče samo budžeta i realizacije budžetske politike, to je uslov koji se tiče daljih strukturnih promena u našoj privredi, odnosno dalje realizacije programa restrukturiranja, odnosno privatizacije.
Kada kažem da je budžet razvojni, ajmo prvo da krenemo od socijalnog karaktera budžeta. Prvo, socijalni karakter budžeta je oslikan ogromnim socijalnim transferima. Donacije i socijalni transferi iznose, ako se ne varam, jedna trećina od ukupnog budžeta. Samo za socijalne transfere 166 milijardi dinara se izdvaja ovim budžetom, od čega 127 milijardi Fondu PIO.
To nam je i dalje svedodžba da moramo mnogo oštrije ući u reforme penzionog osiguranja i rasteretiti državni fond penzionog osiguranja, ali dotle jedna odgovorna država mora da obezbeđuje zahtevan iznos socijalnih transfera, koji su u ovom slučaju čak i povećani, imajući u vidu predviđena drugačija usaglašavanja, povoljnija za penzionere, usavršavanja nivoa penzija.
S druge strane, ono što je pozitivno i što doprinosi istovremeno i razvojnom cilju, to je izdvajanje za Nacionalnu službu za zapošljavanje. Negde oko 15 milijardi dinara se izdvaja za Nacionalnu službu za zapošljavanje, da sada ne navodim dalje, za zdravstveni fond četiri milijarde, za fond vojnih osiguranika 18,6 milijardi. To su sve socijalni transferi koji direktno svedoče o socijalnom karakteru ovog budžeta.
Tu postoji i jedna kategorija koja bi se mogla nazvati više socijalnom nego razvojnom, kategorija subvencija, koja ide ka privredi i moram da priznam da sam očekivao da će taj iznos subvencija ka privredi, pre svega mislim na subvencije koje se i dalje nalaze u razdelu ministarstva za privredu i privatizaciju, ili kako se već sad zove, za privredu i regionalni razvoj, i prošle godine je taj iznos bio tri milijarde.
Mislim da je to i dalje visok iznos i da je on trebalo da bude manji, ne bi li se podstakao dalji tok restrukturiranja.
Ali, u svakom slučaju, s obzirom da su nadležnosti ovog ministarstva znatno proširene, pretpostavljam da su i potrebna sredstva bitno proširena, s druge strane.
Međutim, 17 milijardi dinara, koliko se izdvaja za subvencije u poljoprivrede jeste značajna cifra i jeste dobra vest za poljoprivredne proizvođače. Mislim pre svega na subvencije zajedno sa vodoprivredom, znači te dve cifre kad spojite dobijete cifru od 17 milijardi. Prošle godine je ovaj iznos bio negde oko 15 milijardi i to jeste jedno značajno povećanje, i to jeste jedna dobra vest, pri čemu ovo ni na koji način ne može da se tretira kao socijalni deo, ovo je upravo razvojni deo budžeta.
Za turizam je izdvojeno 2,7 milijardi, nadam se da ćemo u narednom periodu biti u prilici da za turizam, za nauku, za sport izdvajamo mnogo više nego što je izdvojeno ovim budžetom, ali podsetiću vas, i za trenutak ću se vratiti na budžetske prihode, polovina budžeta se, kolokvijalno rečeno, puni iz kategorije poreza na dodatu vrednost.
Ukupno porezi čine više od 93 posto ukupnih i javnih prihoda. Veoma je značajno da je za više od 25 posto predviđeno povećanje poreza na dobit preduzeća. To je, između ostalog, kategorija koja je ostvarila najveće povećanje u 2007. godini, a to je u stvari najbolji pokazatelj u kakvom je stanju privreda mereno u odnosu na prethodnu godinu.
To je pokazatelj da je privreda danas mnogo sposobnija i mnogo više je u stanju da produkuje dobit, na kraju krajeva, prošle godine mi smo prvi put u istoriji, u novijoj srpskoj istoriji, imali situaciju da su ukupni dobici bili veći od ukupnih gubitaka.
Očekujem da će u narednom periodu upravo ova kategorija poreza, sa mnogo većim obuhvatom, još značajnije doprinositi ukupnim javnim prihodima, te će se odatle stvarati uslovi za finansiranje upravo ovih delatnosti koje sam maločas pomenuo.
Sada dolazim na onu najznačajniju kategoriju, koja svedoči o orijentisanosti budžeta na kapitalne investicije, odnosno o orijentisanosti budžeta da u sebi sadrži i tu razvojnu komponentu. To je kategorija Nacionalnog investicionog plana.
Ukupna budžetska sredstva predviđena su u nivou od 34,5 milijardi dinara, međutim to nije sve, za Nacionalni investicioni plan je predviđeno dodatnih 12 milijardi dinara. Ukoliko se Nacionalni investicioni plan bude realizovao u 2008. godini u ovoj veličini, da će upravo taj nivo javnih investicija koje se projektuju na nivou od 4,1 - 4,2 procenta od bruto društvenog proizvoda možda značajno, ako ne odlučujuće, doprineti da rast investicija u 2008. godini bude preko 20 procenata.
Ne treba zaboraviti da su budžetom predviđeni neki vanredni rashodi koji se nalaze u kategorijama delimično investicija, delimično donacija. Ako se ne varam, 15 milijardi je predviđeno sredstava za objekte Univerzijade, ne treba zaboraviti da smo mi organizatori Univerzijade 2009. godine, zajedno sa drugim vanrednim rashodima koji su definisani budžetom.
Sasvim na kraju želeo bih da kažem tri stvari. Prvo, potpuno se slažem sa konstatacijom da je budžet u stvari samo finansijski instrument za realizaciju prethodno definisane politike, pre svega ekonomske politike Vlade Republike Srbije. Budžet Srbije je, nažalost, već stečenim pravima koji su definisani zakonom u najvećoj meri u startu određen.
Tri četvrtine ovog budžeta čine transferi odnosno isplate stečenih prava. Jedna četvrtina ovog budžeta predstavljaju plate, koje su opet stečena prava definisana ili ranijim zakonima, ili ranijim odlukama ili ranijim uredbama, koje je definisala Vlada.
Prema tome, nemate puno manevarskog prostora da budžetom značajnije ili oštrije definišete razvojnu politiku i zato će on sve dok se ove projektovane stope rasta u kontinuitetu, i to u jednom dužem vremenskom kontinuitetu, ne dese i ne realizuju, odnosno dok se ukupan potencijal privrede ne poveća, upravo imati ovu ključnu odrednicu.
S tim u vezi, želim da kažem da je za 2008. godinu od vitalne važnosti nastavak restrukturiranja, pre svega državnih preduzeća, jer u ovom trenutku privreda Srbije odnosno 30 procenata ukupnog vlasništva privrede Srbije, možda čak i više, nalazi se u državnim rukama.
Mislim da se upravo tu dobija bitka za trajnu makroekonomsku stabilnost i da niti jedan budžet, ma koliko on bio savršen, ne može na dugi rok da obezbedi trajnu makroekonomsku stabilnost ukoliko se ne dese preko potrebne strukturne promene. Meni je jako drago da i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, a i da su drugi ministri najavili da je upravo 2008. godina, godina restrukturiranja i godina u kojoj će se učiniti taj najznačajniji pomak u kreiranju jednog mnogo boljeg i efikasnijeg makroekonomskog ambijenta. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Vlahoviću.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš. Izvolite.
Hvala vam na strpljenju, hvala vam što ste dopustili da šefovi poslaničkih grupa izađu sa uvodnim izlaganjima.
Nakon toga ima reč ministar Cvetković i onda počinjemo po spisku poslanika.
Izvolite, gospodine Maraš.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nema potrebe, gospodine predsedniče, da mi se zahvaljujete na strpljenju. Cilj je ispunjen, gospodin Đelić, potpredsednik, više nije u sali, a hteo sam da reagujem na njegovo obraćanje.       
Gospodine ministre, tužno je to što je pričao, nije smešno, vi niste bili prisutni, tako da vas molim da se ne smejete. Gospodin Đelić, potpredsednik Vlade, rekao je da je budžet razvojni. Budžet uopšte nije razvojni. Rekao je da je Vlada bila realna. Nije dovoljno da Vlada bude realna, nego je potrebno i da bude hrabra, i da bude lider, a ne tako da troši više nego što je zarađeno.
Hteo sam da postavim nekoliko pitanja gospodinu Đeliću. Prvo pitanje je: šta će njemu 36 ljudi u kabinetu? Ima najobimniji kabinet, više para u budžetu je predviđeno za kabinet potpredsednika Vlade nego za mnoge druge, računajući i premijerski kabinet. Da li su mu možda ti ljudi potrebni za otvaranje pozivnica koje dobija od gospodina Miškovića da otvara "Delta siti" i ostale Deltine objekte? Da li su zato neophodni?
Takođe, hteo sam da ga pitam šta će mu 20 miliona dinara za putovanja? To je 250.000 evra. Da li da vodi svu tu svitu sa sobom kada bude negde putovao? To, gospodine Đeliću, kada budete od svojih para želeli da putujete negde i da vodite koga god volite, onda možete da uzimate toliki budžet iz sopstvenih sredstava i da putujete, a ne od državnih para.
Gospodin Đelić se hvalio sa sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Gospodin Đelić je najavio da će taj sporazum biti potpisan u junu. Sada je decembar, pa ga najavljuje za januar. Neko mora biti odgovoran zašto to nije potpisano u junu.
Gospodin Đelić je pričao da hitamo evropskim integracijama. Pitao bih gospodina Đelića, potpredsednika Vlade, da li budžet u kome je povećanje za Vojnu obaveštajnu službu 120%, za Vojnu službu bezbednosti 150%, a BIA ima preko tri milijarde dinara budžet, da li je to vojno-policijski, ratno-policijski budžet ili je to budžet koji nas vodi ka Evropskoj uniji?
Takođe sam hteo da gospodin Đelić odgovori na pitanje da li je upoznat sa pismom Evropske komisije da je nivo korupcije u sistemu ove države, kao i postojanje kartela i monopola, takav da ne postoje šanse za stranim ulaganjima. Znam da je gospodin Đelić upoznat sa tim. Šta je učinio po tom pitanju? Da li je nešto urađeno ili ćemo ovde vikati - bravo ministre ovaj, bravo ministre ovaj, bravo premijeru. Ja bih rekao - pre svega, sramota.
Evropske institucije koje mere indeks uspešnosti u tranziciji Srbiju su ocenili na poslednjem mestu sa indeksom uspešnosti od 2,7, što je skandalozno i jedva čekamo sutra da gospodin Đelić ponovo dođe i da ne pobegne za 20 minuta nakon što održi svoj ushićeni govor, nego da sačeka i da porazgovara malo sa poslanicima kojima je dužan mnoge odgovore.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SRS, DS, DSS-NS-dr Vojislav Koštunica, SPS, LDP, poslaničke grupe Manjina, poslanička grupa G 17 plus i poslanička grupa Vojvođanski poslanici.
Reč ima ministar Cvetković.

Dame i gospodo, obzirom da su šefovi poslaničkih grupa završili, želeo bih u nekoliko rečenica da prokomentarišem, možda i odgovorim na neka pitanja, pri tome ću se držati na onih na koje potpredsednik Đelić nije dao odgovore, a nije ni bio tu kada su postavljena.
Jedno od pitanja koje je preovladavalo kod nekoliko narodnih poslanika je bilo vezano za Vojvodinu, da li je budžet u skladu sa Ustavom, da li se dovoljno sredstava odvaja za Vojvodinu, da li je Vojvodina protočni bojler za ove 24 milijarde koje idu za plate u prosveti, pa bih pokušao da dam odgovor na to.
Prvo, što se tiče same cifre, i to je isto bilo postavljeno pitanje, definicija budžeta, šta je to budžet, da li su budžet prihodi, da li su rashodi, da li su ispod cifre, iznad cifre, zbirno, nezbirno itd. Tu postoje različiti stavovi i nažalost ne postoji formalna definicija u nekom od dokumenata. Naravno, mi znamo da je budžet, ako hoćete da budete u izvesnom smislu cinični, da može da se da definicija da je to prihod i rashod, da je to jedan sistem računa, pa da on uključuje i tekstualna obrazloženja, tako da ne znate kako ćete na tekstualna obrazloženja da primenite procenu.
Da bismo izbegli takav način, mi smo u Predlogu novog zakona o budžetskom sistemu, koji je na ovoj sednici, dali predlog definicije šta je to, koja je to osnovica na koju se imaju primenjivati ovih 7%, kao i još neke stavke gde je budžet dat kao definicija za osnovicu.
Uglavnom, obračun koji je ovde jedan od poslanika rekao, on je uzeo i 7% primenio na ovih 650 milijardi, pa je rekao sedam puta šest 42 i 7 puta 5 je 35, došao je do 47 i približno do obračuna sa kojim smo mi računali i ta sredstva su obezbeđena u budžetu. Već je pomenuto, negde oko 24 milijarde su plate u prosveti, plus ima nešto malo u kulturi. Imamo još 18 milijardi, od kojih su devet milijardi izvorni prihodi koje ostvaruje sama Vojvodina i devet milijardi su keš sredstva preko NIP-a koja će se transferisati, što daje oko 42 milijarde, i razlika će se obezbediti kroz privatizacione prihode.
Znate da je DDOR privatizovan i da će polovina od tog iznosa nakon što se uplati, a uplate će biti u narednoj godini, biti transferisana u budžet Vojvodine, tako da nije sporno da će budžet Vojvodine raspolagati sa ovim sredstvima o kojima je bilo reči.
Na primedbu da je to protočni bojler, kao prikupe sredstva, pa odmah prođu, ta primedba je na mestu, ali ona važi za bilo koji budžet. Znači, isto tako i republički budžet prikupi sredstva, pa ih deli za plate. Vi kada gledate, to je apsolutno jedan takav pristup. Moguće da je ovde primedba vezana za to ko donosi odluke o upotrebi, da li treba Vojvodina da donese odluke o upotrebi tih sredstava za davanje plata ljudi u prosveti, ali to je pitanje političkih odnosa i ne bih ušao u ta razmatranja. U svakom slučaju, smatram da treba da se ide na decentralizaciju, do mere koja ne ugrožava državnost Srbije. To je vezano za sredstva za Vojvodinu.
Bila je jedna primedba da u budžetu nema dovoljno sredstava za razvoj. Kada se kaže da nema dovoljno sredstava, onda je to jedan kvalitativni sud, što znači da mora da postoji poređenje sa nečim, da li je primedba da je manje sredstava sada nego prošle godine i mogao bih da kažem da nije tačno. Sam budžet sadrži nešto manje sredstava na poziciji NIP-a, ali su zato otvorene kreditne linije, tako da će u razvojnom smislu čak biti na raspolaganju i više sredstava, tako da u tom kontekstu se pojavljuje ta razvojna komponenta budžeta.
Sa druge strane, bila je primedba vezano za definiciju smanjenja javne potrošnje, vizavi plata gde su bile različite kritike. Mislim i zapravo moja poruka odavde jeste da kada se gleda javna potrošnja i kada se postavi kao cilj da se ona smanji, u osnovi treba gledati kako se kreće njeno učešće u ukupnom bruto društvenom proizvodu.
Kad vam se smanjuje javna potrošnja u bruto društvenom proizvodu, to znači da veći deo ostaje na raspolaganju onima koji su to stvorili i onda oni sada mogu da ulažu, a to je upravo demonstrirano ovim budžetom, kojim se smanjila javna potrošnja na konsolidovanom nivou za 0,8% u odnosu na plan za 2007. godinu. Prema tome, to je nešto što je sigurno jedan dobar rezultat i ide u pravcu ovih zalaganja oko suficitnog budžeta.
Lično se isto zalažem da budžet uđe u suficit, ali pokazalo se da to nije moguće učiniti u kratkom roku, kako su neki narodni poslanici čak i ovde predlagali, iz prostog razloga što je najveći deo budžeta u osnovi već definisan i vi nemate pozicije gde biste mogli da realizujete tu vrstu uštede. Daću vam, radi spekulacije, cifre da vidite kako to izgleda. Ako vam je bruto društveni proizvod koji je ocenjen za sledeću godinu negde oko dve hiljade sedamsto milijardi, onda tih dva tri posto suficita koji su predloženi iznose reda veličine sedamdesetak milijardi, što znači da treba negde skinuti.
Kad pogledate samo tri stavke, to su transferi, a to je ovo što upućujemo raznoraznim lokalima, Vojvodini itd.
Zatim uzmete drugu stavku, to su plate od ovih 176 milijardi koje je neko pomenuo i tu dodate još socijalu od blizu 70, samo te tri stavke kad saberete vidite da to već izlazi preko 450 milijardi. Sada imate svega 100 milijardi na kojih treba da uštedite 60. To prosto nije moguće.
Pravac je dobar, u tom pravcu se ide, ali za godinu dana je to nemoguće postići. Moram da kažem, pitanje vezano za deficit koji je ovde kritikovan, voleli bi da smo na nuli, ali je ovaj deficit mnogo kvalitetniji od deficita iz 2007. godine, jer u osnovi nemamo tzv. treću licencu koja nosi oko 25 milijardi dinara, tako da je de fakto ovaj deficit iz ove godine za 25 milijardi veći, ako smatramo da ta licenca nije prihod, nego što je nominalno prikazano, što znači da smo mi u jednoj godini apsorbovali tu razliku od 25 milijardi, što je uspeh. Ako to uspemo sledeće godine, već ćemo imati suficit, i one druge ćemo imati čak i suficit u željenom nivou, koji je ovde bio pomenut.
U vezi RZZO-a, prvo, neko je rekao da nisu prikazana sva sredstva. Ne, prikazana su sva sredstva. Problem je u tome što je pitanje definicije zakona i kakav je odnos između lečenja neosiguranih lica. Dakle, sasvim pogrešno je protumačeno da ova država ne želi da leči neosigurana lica. Nije tačno, sva neosigurana lica će biti lečena. Ovde je pitanje samo mogućnosti sredstava koja bi bila u vidu donacije, odnosno plaćanja za naknade tih troškova preneta na RZZO. Kao što ste videli, tu smo preneli nešto manje od pet milijardi, od čega jedan deo od četiri direktno za te namene i nešto manje od milijardu za investicije u tim ustanovama.
Bilo je postavljeno pitanje - zašto to nije usaglašeno sa zakonom. Mogu da vam kažem da je to pitanje legitimno. Jesmo usaglasili to sa zakonom, u tom smislu da je zakon pripremljen i on ide ka Skupštini. Mislili smo da to bude objedinjena rasprava, ali kao što vidite, nismo uspeli ni da objedinimo sa budžetom ostale poreske zakone koji, po prirodi stvari, idu sa njim.
Neko je spomenuo, ali to je više politička floskula, vezano za Savet za borbu protiv korupcije, da je dobio manje para nego prošle godine. Međutim, mi imamo informaciju da su oni dobili koliko su tražili. Jeste da je manje nego prošle godine, ali nije im zakinut ni dinar, onoliko koliko su tražili, toliko su dobili i mislim da je to sasvim u redu, tako su bar meni preneli. Inače, to je jako mala stavka i potpuno je beznačajna.
Drugo, hteo bih da kažem da je bilo primedbi oko spoljnotrgovinskog deficita, jedna ideja da se on reši uvođenjem visokih carina itd. To je deo jednog miljea koji je malo drugačiji nego što razumem način na koji to treba rešiti. Teoretski posmatrano, kad zabranite totalno uvoz, onda nema ni deficita, ali način na koji se to rešava ipak jeste kroz podizanje konkurentske sposobnosti ove privrede, strukturne reforme itd, a ne kroz zabrane koje samo otežavaju stvar na dugi rok.
Bilo je pitanje, takođe, vezano za PDV i bebi-opremu i to pitanje se pojavljuje na više mesta. Otprilike, ovde je glavni problem definicija tog pitanja - da li je brisanje PDV-a cilj koji želi da se postigne ili je to sredstvo za postizanje drugog cilja?
Ministarstvo finansija je smatralo da je ukidanje PDV-a sredstvo za postizanje nekog drugog cilja, onda je razmatralo koji je taj drugi cilj i dalo čitav niz predloga za koje smatra da su mnogo bolji nego da se ukida PDV.
Međutim, ovde se to potpuno razdvojilo i ide se, targetira samo na PDV kao osnovni cilj i možemo i tako da ga posmatramo. Naravno, onda bi morali da povećamo npr. neku drugu stopu, možda opštu stopu PDV-a na 19, tako bismo izbalansirali gubitke, ali zaista mi je teško da razumem da je nekome cilj da ukine nešto, izuzev ako iza toga ne stoje neki materijalni interesi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Po Poslovniku su se javila tri narodna poslanika. Prvo narodni poslanik Aleksandar Vučić, izvolite. Potom narodni poslanik Aleksandar Marton, potom vi, gospodine Maraš. Izvolite, gospodine Vučiću.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, jutros sam izašao za ovu govornicu i zamolio da mi odgovorite na neko od ključnih pitanja. Zakon o budžetu je najviši zakon koji Narodna skupština usvaja, u hijerarhiji pravnih akata samo je Ustav iznad budžeta, ali moram da kažem da se danas i ovih dana urušava država Srbija na mnogo mesta i mnogo načina.
Mi danas nismo dobili odgovore. Pažljivo sam saslušao govor gospodina Šormaza, čak nisam želeo ni da reagujem kada je čitao SMS poruku, agencijsku vest sa Bete i Tanjuga od 12,08, iz izjave Vojislava Koštunice, koji je kritikovao EU zbog svojih stavova i rekao da će to svakako štetiti našim budućim odnosima ukoliko EU zauzme stav o potrebi podržavanja nezavisnosti Kosova i Metohije, odnosno Kosova. Nikakav odgovor nismo dobili ni od jednog nadležnog državnog organa. Računam da ni gospodin Šormaz nije nikakav državni organ ili se u međuvremenu nešto promenilo.
Bilo bi dobro da nam vi, gospodine predsedniče Narodne skupštine, ili da se mi kao narodni poslanici izjasnimo o čemu je tu reč, ili da predlažemo kao političke stranke rezolucije, što ne mislim da bi bilo dobro, imajući u vidu i Ustav Republike Srbije i interese našeg naroda, a tiče se odluke zemalja EU, dakle, na Savetu ministara EU, svi sem nama prijateljskog Kipra, da prihvate nezavisnost Kosova, nadgledanu nezavisnost kao jedino rešenje krize na Balkanskom poluostrvu.
Sad postavljam nekoliko pitanja u vezi sa tim, a onda ću reći šta je direktan povod mog javljanja po Poslovniku, ako mi ne zamerite, gospodine predsedniče. Naime, ovo samo pokazuje koliki smo licemeri, ne prema sebi, već prema građanima Srbije.
Znamo mi između sebe da vi ne govorite istinu kad pričate - jaoj, živela EU, dolazi nam blagostanje, uživaćemo, sve nam dobro čine, to su nama najbolji i najveći prijatelji na svetu. Podsećam vas da ste to govorili građanima ove zemlje, narodu ove zemlje. Sad vas pitam - što sad ne izađete i kažete - mi smo saglasni sa tim jer to nam rade naši prijatelji.
Koliko smo miliona evra, gospodine predsedniče, potrošili na putovanja i gostovanja od Masima D' Aleme do Angele Merkel i ne znam koga u EU. Svaki put su nas ubeđivali Tadić i Koštunica da srpska stvar stoji jače nego ikada, da samo što nismo, ne samo KiM, nego ne znam šta sve dobili. Kosovo i Metohija nam valjda pripada.
Šta se na kraju desi od svih tih silnih prijatelja, od svih tih silnih divnih priča? Ispostavi se, EU otima Kosovo i Metohiju. Moje pitanje, da bi ljudi razumeli ovo ne kao kritiku, izašao sam, računam, kao neko ko može da pledira na vašu odgovornosti i ozbiljnost, jer ne mislim da ste neozbiljan čovek.
Šta je naša reakcija? Da li je naša reakcija i dalje da ugovarate i da između dva kruga predsedničkih izbora, a računa se da će ući gospodin Tadić i gospodin Nikolić u drugi izborni krug, mi se nadama pobedi gospodina Nikolića naravno, a vi gospodina Tadića. Vi dogovarate Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Moje pitanje za vas - da li to Evropska unija potpisuje ugovor o Stabilizaciji i pridruživanju sa nekom novom državom koju ona naziva Srbija, a koja će biti okrnjena za Kosovo i Metohiju ili ne? Ako ne, na osnovu kojih činjenica to bazirate i da li ćemo kao Narodna skupština postaviti uslov da se bilo šta sa bilo kim potpisuje samo ukoliko podržava i prihvata teritorijalnu celokupnost, integritet i suverenitet Republike Srbije.
Na to pitanje danas nema odgovora, gospodine predsedniče Narodne skupštine. Izašao sam večeras u vestima TV B92, ne bih rekao da su naročito značajni, ali falsifikovali su moje reči, odnosno nisu pustili drugi deo rečenice, što nije fer, složićete se. Pustili su - da li vi mislite da smo mi domaći izdajnici sada mnogo pametni, a ja kažem - ne bih o tome govorio, i tu je kraj, iako je usledilo "ali": ali mislim da je vaše rukovodstvo lopovsko i kriminalno, jer ste oštetili državu Srbiju...

Vreme, gospodine Vučiću, izvinjavam se.

Gospodine Duliću, nemam ništa protiv i prihvatam da me opomenete i ja ću završiti.
Ne volim kada to radite pod pritiskom nekoga iz nekih drugih poslaničkih grupa. Video sam ko je. Ne volim o damama nikada ništa loše da govorim, dame izuzetno poštujem i zato nisam hteo da izgovaram ime onoga ko to čini. Završiću, gospodine Duliću, i siguran sam da vam neće smetati, jer mislim da je ovo mnogo važnija tema od bilo koje druge.
U svemu tome sam hteo da vam pokažem na šta smo mi spali i do kojih mera idemo u tom licemerju. Sedam godina nas učite, ljudi, sedam godina nam pričate da najlepše na svetu što nam se dogodilo je bilo spaljivanje Skupštine, spaljivanje Televizije Srbije i petooktobarski puč. Sedam godina to slušamo.
Onda kada je neko iz vaših redova se drznuo da kaže nekoj od vaših televizija, biće, proći ćete isto kao ta Bastilja, znači bogougodno, blagorodno, baš onako kako ste vi govorili kada se to desilo, onda ste rekli da je to krivično delo terorizma. Kako to jednom bogougodno deluje i blagorodno, divno delo, a sa druge strane terorizam. Kako s jedne strane naši prijatelji, a sa druge strane nam otimaju Kosovo i Metohiju.
Nas interesuju odgovori na ključna pitanja za građane Srbije, gospodine Duliću. Znam da ljude interesuje kolike će im plate biti. Nećemo ih mi odrediti, jer je već uzak krug ljudi iz vlasti, ministri, već su odredili, budžet su za sebe napravili, za svoje potrebe, da se oni hvale, da oni mogu da otimaju, a građani od toga ništa neće da vide.
Pitam vas, gospodine Duliću, a šta ćemo mi sa našom Srbijom? Jednu Srbiju imamo, nemamo rezervnu otadžbinu. Šta će biti sa Kosovom i Metohijom? Hoćemo li i dalje da govorimo da nam je politika zadnjice važnija od politike otadžbine ili ne. Danas čujem izjave iz vaših redova, redova vaše stranke, da upravo ta ....